Print this page

Jovan je kupio krš od fiće star 40 godina, smejali su mu se da je "doterao groblje", a onda je njim stigao u Pariz i krenule su suze (FOTO)

"Fićko", kako ga od milošte Jovan zove, vozi se po Parizu uvek kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, a prešao je 2224 km bez ijednog kvara

Jovan Jovanović (25) iz sela Bagrdan, nadomak Jagodine, veliki je ljubitelj automobila marke "fića", a svoju ljubav pretvorio je u avanturizam. On je autom starim 40 godina uspeo da ode do Pariza.

Od malena su ga privlačili stari automobili, voleo je non-stop da čačka ispod haube. Prvi susret sa "fićom" je bio sa njegovih 14 godina, kada su stariji drugari kupili taj auto i napravili kabriolet.

- Posle izvesnog vremena rešio sam da nabavim jednog. U susednom selu sasvim slučajno sam video da jedan stoji ispod orahovog drveta. Odmah sam pitao vlasnika da mi proda, ali nije hteo jer nije želeo da rizikuje, pošto je auto bio u raspadnutom stanju - prisetio se Jovan.

Međutim, on je bio uporan mesecima i uspeo je da ga ubedi, a prodavac nije hteo da mu naplati ništa - dobio ga je na poklon. Nije bio u voznom stanju, pa ga je dovezao traktorom do kuće. Kada su auto videli roditelji i deda, njihove prve reči bile su "šta si doterao to groblje".

Uprkos svim tim negativnim komentarima i bez podrške uspeo je da ga osposobi. Odradio je malo limariju i vozio se u dvorištu pošto fića nije imao papire.

Posle godinu dana, Jovan je položio vozački ispit, dodao još para i kupio drugog fiću, ali ovog puta sa papirima.

- Opet je bilo negativnih komentara, ali nisam obraćao pažnju na to. Bio sam uporan, danima sam radio oko auta. Upoznavao sam ga kao kada odem na sastanak sa devojkom, bukvalno je ovo tako bilo, "ljubav na prvi pogled". Odjednom je ušlo u krv, kao ljubav i želja - rekao nam je ovaj veliki ljubitelj automobila marke fića.

Radio je i išao u školu, nije izlazio kao svi, kako bi uštedeo novac za registraciju svog auta, koji je '77 godište. Vozio ga je ponosno, voljno i sa osmehom do ušiju.

Svakog "fiću" kog je kupio, zaradio je "pošteno sa svojih 10 prstiju", pošto nije imao podršku ni od koga. Svake godine je pazario bar jedan auto ove marke, a 2018. godine kupio je oko 14 vozila, od tih jedan je kupljen bukvalno za gajbu piva, uzet sa njive. Trenutno sada ima sedam automobila neke za menjanje delova, a neke za dalju restauraciju.

Sanjao je ove automobile, kako ih kupuje, kako ide na skupove, bukvalno ih je zavoleo. Oduvek je imao želju da ode na neki dalji put njime, što se i ostvarilo.

- Prvi put sam išao za Makedoniju 27. avgusta 2017. sa drugarom, to je bilo oduševljenje. Osmeh sa lica nisam skidao i nisam imao strah nimalo, tako da sam za početak prešao oko 700 km bez problema. Tada se javlja još veća želja i ljubav prema "fićama". Hteo sam da obiđem svet njime - rekao nam je Jovan.

Kada nije imao šta da radi na autu, jednostavno bi oborio prednje sedište i legao, zažmurio i odmarao.

Ovaj obožavalac "fića" iz Srbije je u Parz otišao u septembru 2016. godine, jer su poslovne prilike bile pogodnije, ali teška srca je ostavio svoje automobile. Kaže da "samo što mu suza nije krenula", ali je rekao sebi - vratiću se.

Proveo je 7 meseci u Parizu i svakog dana je govorio sebi - srediću jednog i doći ću njim ovde, u Francusku. Vratio se u Srbiju, ali ubrzo opet odlazi nazad u grad svetlosti, gde radi pet meseci i odlučuje da ode na odmor u svoje selo.

Čvrsto je rešio da sredi jednog i uputi se za Pariz njime. Sam bez pomoći radio je tri dana i noći oko limarije, pripreme i farbanja. Spremala se i Fićijada 14. avgusta u Jagodini, uspeo je da ga završi do tada.

- Pitao sam starije vozače fiće za savete za duži put, gde treba da obratim pažnju promotora, dobijao sam razne odgovore, neki su mi rekli čak da je fića za otpad, ali uglavnom su bili odgovori "svaka čast, dečko, mlad si, ponesi svećice, kablove, platine, kaiševe, karburator, prirubnice, đuntu i puni benzinom", poslušao sam svaki savet - prisetio se Jovan.

Tri dana pred polazak za Pariz planu se priključuje i njegov prijatelj "verni doktor", tako ga zovu, da mu pomogne da odrade mehanički sve što treba.

Kako je auto bio u prelaznoj godini iz starog u novi tim, morali su da zamene nekoliko stvari na motoru - hladnjak, vodenu pumpu, stavio je kućište sa termostatom, dodao skalu sa pokazivačem temperature, zamenili su lamelu, sipali novo ulje, antifriz - spakovali sve i čekao se trenutak polaska.

Na rastanku sa roditeljima, Jovan je primetio da su "oni ljuti, namršteni, videla se ta nervoza i briga čime je on to krenuo na tako dalek put".

Krenuo je 22. avgusta popodne, u Novom Sadu je pravio prvu pauzu. Potom je prešao srpsku, pa mađarsku granicu i ušao u Evorpsku uniju. Onda se desilo ono što je Jovan i očekivao.

- Vozio sam desnom trakom prosečnom brzinom 80km/h gde je auto imao normalnu temperaturu od 80 do 85 stepeni. Svi su me preticali uglavnom su mahali, slikali ili sam im video samo osmeh na licu. Posle 15 sati vožnje stigao sam u Beč, gde sam ostao nekoliko dana - ispričao je Jovan Jovanović.

Vožnja kroz Beč bila je neopisiva, na svakom semaforu nema ko ga nije pitao da li je fića na prodaju, a on je, naravno, odgovarao da nije. Na put je ponovo krenuo 29. avgusta popodne, napunio je rezervoar i izašao na auto-put gde se nastavlja atrakcija "male narandžaste munje".

Usput ga je zaustavio vozač kamiona, Srbin, jer je mislio da je Jovan kupio Fiću od njegovog dede. Pozdravljali su ga u Salzburgu i Minhenu, jednostavno svuda je bio nesvakidašnja pojava.

- Stigavši u Pariz ispred stana gde trenutno živim, ugasio sam motor, udahnuo i rekao sebi: "Jovane, uspeo si". Suze su krenule, a u grudima te nešto steže, osećaš vrelinu u telu. Vidiš ispred sebe veliki uspeh, o kom si maštao da i ostvario si ga - bio je iskren Jovan.

"Fićko", kako ga od milošte Jovan zove, vozi se po Parizu uvek kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, a prešao je 2224 km bez ijednog kvara.

- Nikada ne bih menjao za bilo koje novije vozilo, jer "fića" se voli sve ostalo se vozi. Jedina i prava iskrena ljubav mi je ovaj auto. Rekao sam to 100 puta. Jedino me on nikada nije izneverio - zaključio je emotivnim rečima naš razgovor.