Automoto

Automoto (165)

Dragana Glišića (34) iz Beograda zaustavio je saobraćajac dok je kroz Vojku išao do Stare Pazove. 

Pisao mu je prijavu zbog prekoračenja brzine i to za samo jedan kilometar na sat! Tačnije, umesto dozvoljenih 50, Glišić je vozio 51 kilometar na sat, pišu Večerenje Novosti.

- Supruga, deca i ja, svi smo bili uredno vezani i u propisanim sedištima, sa svom neophodnom saobraćajnom opremom, ispravnim dozvolama i vozilom, bezbrižno smo putovali, kada nas je u Vojki zaustavio policajac - kaže Glišić.

- Sve je pregledao, sve je bilo u redu, a zatim mi rekao da izađem iz vozila. Rekao mi da sam prekoračio brzinu i da će mi pisati prekršajni nalog sa kaznom od 3.000 dinara.

- Takođe mi je rekao da ova kazna treba da mi bude za nauk da sledeći put "ne gazim tako brzo". Ono što me je najviše iznerviralo jeste skala na brzinometru mog auta koja ne može sa preciznošću da pokaže brzinu od jednog kilometra na sat. Uobičajeno pravilo je da se toleriše 10 odsto prekoračenja brzine, ali kod ovog saobraćajca to nije bio slučaj - priča on.

- On je ispunjavao svoju kvotu, pa ko mu naleti, naleti. Ako se kazna plati na licu mesta, upola je manja. Nije problem što sam platio 1.500 dinara, nego što sam stavljen u isti koš sa onima koji očigledno voze prebrzo, a plaćaju istu kaznu - kaže Dragan Glišić.

Da mašta može svašta, svedoči i ovaj snimak, na kojem lopov uspeva da ukrade automobil pomoću neverovatnog trika. On u tu svrhu koristi samo jedan beli papir! Naime, nakon što je vlasnica automobila ušla u svoje vozilo, jedan čovek je prošao i za staklo iza suvozačevog mesta zalepio beli papir.

Ona je izašla kako bi videla šta je to ostavljeno, ali tom prilikom, naravno, nije zatvorila vrata. Očekivala je da će ubrzo sesti u svoj automobil i bezbrižno otići tamo gde je pošla.

Međutim, tu priliku koristi drugi momak, koji se prikrada, seda u auto i kreće u nepoznatom pravcu. Neka vam ovaj video posluži za “nauk” kako ne biste i vi bili ovako nasamareni!

Danas se čitavim regionom proširilo upozorenje na Fejsbuku koje se može ticati vas, vaše porodice ili bilo kog vašeg poznanika koji ima automobil.

Naime, lopovi na benzinskim pumpama vozačima nude jeftine priveske ili drugi nakit za auto koji može kriti čip za praćenje. Uz malo truda, ljudi sa lošim namerama mogu saznati vaše kretanje, mesto gde živite ili vozite decu u školu, a zatim to zloupotrebiti – na najgori mogući način.

Pročitajte čitavo upozorenje ispod i šaljite dalje:

Imajući na umu nesreću u kojoj je izgubio oca, Dalibor je obećao sebi i mami da će motor voziti samo na stazi

Za razliku od Valentina Rosija i Marka Markeza, Dalibor Miletić (26) iz Lazarevca nije seo na motor čim je prohodao. Dača trke vozi tek šest godina, a iako već godinama nema svoj motor i vozi pozajmljene, uspeo je da stigne do najpoznatijih svetskih staza i da na mnogima stane na pobedničko postolje. Sada ima šansu da bude jedini srpski vozač na velikoj trci u Nemačkoj, ali mu je za taj poduhvat potreban motor koji nije "sklepan" od deset različitih.

Još kao mali, Dalibor je zavoleo motore gledajući tatu i njegove prijatelje. Njegov san da vozi dvotočkaša prekinula je 2001. godine tragična nesreća. Dok je vozio motor, Daliborov otac stradao je u udesu, pa je želju njegovog sina za vožnjom nadjačala porodična trauma.

- Tada sam počeo da se bavim biciklizmom i vaterpolom. Kratko sam se bavio akrobacijama na skuteru. Hteo sam da vozim i motor, ali mi nisu dali, sve do prve trke na Banjici, kada sam na zagrevanju bio prvi. Već u drugoj trci koju sam vozio sam se borio za prvo mesto, ali sam završio kao drugi - priča on.

Imajući na umu nesreću u kojoj je izgubio oca, Dalibor je obećao sebi i mami da će motor voziti samo na stazi. Do današnjeg dana to obećanje nije prekršio.  Tadašnji vaterpolista morao je da smrša 25 kilograma da bi postao vozač, a osim mame koja mu je konstantna podrška, uz njega je bio i menadžer Dejan Kajmaković.

- Već na jednoj od narednih trka bio sam prvi. Pitali su me svi "Ko si ti?", a ja sam im govorio "Pa, ja sam ja" - priča Dalibor 

Za ovih šest godina stigao je do najvećih staza, pa je 2017. godine učestvovao i na čuvenoj trci "24 sata Le Man". Tada je vozio najdužu etapu do sada, tri i po sata bez prekida.

Iako nema dug trkački staž, Daliboru se svašta izdešavalo na stazama.

- Na trci koja traje 24 sata sam u jednom trenutku čak i zaspao. Vozio sam pravac od 1.800 metara, bio sam umoran i počeo da tonem u san. Da nije drugi vozač prošao tik pored mene i prodrmao me, ko zna šta je moglo da se desi - priča on.

Najbrže što je vozio je 340 kilometara na sat, a jednom je pao na stazi pri brzini od 230 kilometara na sat.

- Padao sam 28 puta, ali tada u Češkoj ja sam otišao na jednu, a motor na drugu, pa nisu mogli dugo da ga nađu. Pao sam na glavu, ispalo mi je rame, pukla kaciga, ali mi je najteže palo to što sam slomio ceo motor - priča on.

Na trci u francuskom Karolu vozio je sa Dragoslavom Kulom Perišićem, višestrukim šampionom Srbije koji mi je pomogao uz pomoć svojih kontakata.

- Završili smo peti od ukupno 20 ekipa. Svidelo im se kako vozim, pa su došli da vide motor. Stali su ispred mog motora i pitali me gde je motor sa kojim sam vozio. Pokazao sam im taj. Bili su šokirani. Motor škripi, a oni se hvataju za glavu. Misle, ako je ovim motorom vozio, onda je odličan - priča Dalibor.

Vlasnik jednog velikog tima zvao ga je da vozi za njega na ovogodišnjem Le Manu, ali su nedavno dva vozača promenila tim i plan je propao, ali se rodio novi.

- U maju prošle godine osnovao sam svoj tim i nadam se da ću da vozim Ošersleben trku u Nemačkoj. Sada prikupljam novac za novi motor. U pitanju je Jamaha R1 - priča on.

Do novca bi trebalo da dođe do 15. februara, jer početkom meseca mora da ga naruči ukoliko želi da stigne na vreme, a još nije uspeo sve da skupi. 

- Važno je imati svoj motor, a ja ga nikada nisam imao. Čovek je stegnut kada se konstantno plaši da će da padne i da uništi tuđi motor, tada i ne vozi najbolje što može. Tak kada si potpuno opušten daješ sve od sebe, a to možeš samo na svom motoru - priča on.

Kada bi mogao da bira, na leđima bi nosio broj 7.

- To je sveti broj koji se vezuje s Bogom i sa stvaranjem sveta za sedam dana. Takođe, životna lekcija broja sedam glasi: Posvećujem svoj život traganju za istinom u želji da ću tom istinom večno zračiti - objašnjava on.

Plan za ovu sezonu je da vozi balkanski šampionat, istočno evropski, alpe adria kup i da se pojavi na jednoj do dve trke svetskog šampionata, a u tome mu, između ostalih, pomažu Dragan Ljubinković i Slavenko Ristić iz Bjeljine.

Driton Selmani sa Kosova pokazao je kako svako može da napravi sportski automobil.

U siromašnom kraju u kojem živi i dalje umesto automobila koriste konjsku zapregu, pa je njegov ručno napravljeni “lamborgini” prava atrakcija.

- Svako želi da ima skup automobil. Kako nisam mogao da priuštim takvo vozilo, jer znao sam da je to superluksuzan brend s visokom cenom, činilo mi se logično da ručno napravim jedno. Mislim da smo napravili dobar posao, prijatelji su ga odlično prihvatili, baš kao i rođaci, komšije i poznanici. Dobro je - rekao je Driton Selmani.

Posao je trajao nešto više od godinu dana. Koristio je karoseriju i delove drugih automobila koji su mu bili na raspolaganju. Marljiv rad na kraju se isplatio. Rezultat je impresivno vozilo za kojim se okreće čitav grad i okolina. Osim volje, za izradu automobila iz snova bila je potrebna i pomoć prijatelja.

- Ja sam entuzijasta za sportske automobile i moj posao je popravljanje automobila. Razgovarao sam s kolegama i pitao sam ih: hoćemo li da napravimo tako nešto? Trebala mi je njihova podrška da počnem, pa smo krenuli. Počelo je kao mala avantura, ali dok smo radili rezultati su bili sjajni i tako smo dobili ovo - kaže Driton.

Unikatni limeni ljubimac ima motor od 222 konjske snage. Originalni model ovakvog “lamborginija” takođe je poseban jer je proizveden samo 21 primerak. Svaki ima motor sa 660 konjskih snaga, a ko poželi da ga kupi, mora da izdvoji milion i šesto hiljada dolara.

Na snimku se vidi kako, posle kraće prepirke zbog incidenta u saobraćaju, besni vozač izlazi iz automobila i fizički napada starijeg gospodina udarajući ga krvnički najpre pesnicama a potom i nogama.

Tada na scenu čovek iz trećeg automobila koji je odlučio da ne stoji skrštenih ruku već da pomogne žrtvi.

On je odlučio da uzme pravdu, ali i bejzbol palicu u ruke i pokaže nasilniku kako prolaze oni koji se drznu da fizički maltretiraju starije i nemoćnije od sebe.

Pošto je siledžiji zadao nekoliko udaraca, mladić se obrušio na njegov automobil iz sve snage udarajući po njemu. Epilog je polupana šoferšajbna, slomljen retrovizor, uništena hauba i vrata automobila, a možda i prelom potkolenice.

Nakon toga mladić je besno bacio bejzbol palicu i vratio se u svoj automobil.

Iako je snimak nastao pre nekoliko godina, i dalje je vrlo aktuelan što dokazuje i brojka od preko milion ljudi koji su ostali oduševljeni nakon gledanja "instant karme" na delu.

Jedan kreativni mladić iz Amerike kupio je polovni i pokvareni mercedes S600 V12 (2007. godište) za "tričavih" 4.200 evra, a zatim ga je sredio do neprepoznatljivosti.

Za samo godinu dana on je u auto ugradio nov motor od 510 konjskih snaga, nove gume, ako i ostale vitalne delove, i za sve to potrošio je manje novca nego što možete da zamislite.

Na koji način i sa koliko utroška novca je stara olupina postala besan mercedes koji bi svako poželeo, pogledajte u videu:

 

Iako je delovalo da je dobila kaznu, studentkinju jednog fakulteta u Beogradu nakon kolokvijuma sačekalo je prijatno iznenađenje. Naime, radnik JKP "Parking servis" ostavio joj je na automobilu jednu neobičnu "kaznu".

"Zakasniću pola sata, molim Vas da mi ne napišete kaznu, na kolokvijumu sam. Hvala".

Studentkinja čija je fotografija postala viral na društvenim mrežama. Kako je objasnila, iako je i sama pomislila da je, uprkos molbi, dobila kaznu, kada je malo bolje pogledala - shvatila je da je, umesto uplatnice, dobila poruku koja joj je ulepšala dan.

- "Nadam se da si položila kolokvijum :)".

S obzirom da se oko nekoliko većih beogradskih fakulteta nalazi prva zona za parking, gde plaćena karta važi samo sat vremena i ne može da se produži, ni ne čudi što je ovoj devojci "zafalilo" još pola sata više.

"Fićko", kako ga od milošte Jovan zove, vozi se po Parizu uvek kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, a prešao je 2224 km bez ijednog kvara

Jovan Jovanović (25) iz sela Bagrdan, nadomak Jagodine, veliki je ljubitelj automobila marke "fića", a svoju ljubav pretvorio je u avanturizam. On je autom starim 40 godina uspeo da ode do Pariza.

Od malena su ga privlačili stari automobili, voleo je non-stop da čačka ispod haube. Prvi susret sa "fićom" je bio sa njegovih 14 godina, kada su stariji drugari kupili taj auto i napravili kabriolet.

- Posle izvesnog vremena rešio sam da nabavim jednog. U susednom selu sasvim slučajno sam video da jedan stoji ispod orahovog drveta. Odmah sam pitao vlasnika da mi proda, ali nije hteo jer nije želeo da rizikuje, pošto je auto bio u raspadnutom stanju - prisetio se Jovan.

Međutim, on je bio uporan mesecima i uspeo je da ga ubedi, a prodavac nije hteo da mu naplati ništa - dobio ga je na poklon. Nije bio u voznom stanju, pa ga je dovezao traktorom do kuće. Kada su auto videli roditelji i deda, njihove prve reči bile su "šta si doterao to groblje".

Uprkos svim tim negativnim komentarima i bez podrške uspeo je da ga osposobi. Odradio je malo limariju i vozio se u dvorištu pošto fića nije imao papire.

Posle godinu dana, Jovan je položio vozački ispit, dodao još para i kupio drugog fiću, ali ovog puta sa papirima.

- Opet je bilo negativnih komentara, ali nisam obraćao pažnju na to. Bio sam uporan, danima sam radio oko auta. Upoznavao sam ga kao kada odem na sastanak sa devojkom, bukvalno je ovo tako bilo, "ljubav na prvi pogled". Odjednom je ušlo u krv, kao ljubav i želja - rekao nam je ovaj veliki ljubitelj automobila marke fića.

Radio je i išao u školu, nije izlazio kao svi, kako bi uštedeo novac za registraciju svog auta, koji je '77 godište. Vozio ga je ponosno, voljno i sa osmehom do ušiju.

Svakog "fiću" kog je kupio, zaradio je "pošteno sa svojih 10 prstiju", pošto nije imao podršku ni od koga. Svake godine je pazario bar jedan auto ove marke, a 2018. godine kupio je oko 14 vozila, od tih jedan je kupljen bukvalno za gajbu piva, uzet sa njive. Trenutno sada ima sedam automobila neke za menjanje delova, a neke za dalju restauraciju.

Sanjao je ove automobile, kako ih kupuje, kako ide na skupove, bukvalno ih je zavoleo. Oduvek je imao želju da ode na neki dalji put njime, što se i ostvarilo.

- Prvi put sam išao za Makedoniju 27. avgusta 2017. sa drugarom, to je bilo oduševljenje. Osmeh sa lica nisam skidao i nisam imao strah nimalo, tako da sam za početak prešao oko 700 km bez problema. Tada se javlja još veća želja i ljubav prema "fićama". Hteo sam da obiđem svet njime - rekao nam je Jovan.

Kada nije imao šta da radi na autu, jednostavno bi oborio prednje sedište i legao, zažmurio i odmarao.

Ovaj obožavalac "fića" iz Srbije je u Parz otišao u septembru 2016. godine, jer su poslovne prilike bile pogodnije, ali teška srca je ostavio svoje automobile. Kaže da "samo što mu suza nije krenula", ali je rekao sebi - vratiću se.

Proveo je 7 meseci u Parizu i svakog dana je govorio sebi - srediću jednog i doći ću njim ovde, u Francusku. Vratio se u Srbiju, ali ubrzo opet odlazi nazad u grad svetlosti, gde radi pet meseci i odlučuje da ode na odmor u svoje selo.

Čvrsto je rešio da sredi jednog i uputi se za Pariz njime. Sam bez pomoći radio je tri dana i noći oko limarije, pripreme i farbanja. Spremala se i Fićijada 14. avgusta u Jagodini, uspeo je da ga završi do tada.

- Pitao sam starije vozače fiće za savete za duži put, gde treba da obratim pažnju promotora, dobijao sam razne odgovore, neki su mi rekli čak da je fića za otpad, ali uglavnom su bili odgovori "svaka čast, dečko, mlad si, ponesi svećice, kablove, platine, kaiševe, karburator, prirubnice, đuntu i puni benzinom", poslušao sam svaki savet - prisetio se Jovan.

Tri dana pred polazak za Pariz planu se priključuje i njegov prijatelj "verni doktor", tako ga zovu, da mu pomogne da odrade mehanički sve što treba.

Kako je auto bio u prelaznoj godini iz starog u novi tim, morali su da zamene nekoliko stvari na motoru - hladnjak, vodenu pumpu, stavio je kućište sa termostatom, dodao skalu sa pokazivačem temperature, zamenili su lamelu, sipali novo ulje, antifriz - spakovali sve i čekao se trenutak polaska.

Na rastanku sa roditeljima, Jovan je primetio da su "oni ljuti, namršteni, videla se ta nervoza i briga čime je on to krenuo na tako dalek put".

Krenuo je 22. avgusta popodne, u Novom Sadu je pravio prvu pauzu. Potom je prešao srpsku, pa mađarsku granicu i ušao u Evorpsku uniju. Onda se desilo ono što je Jovan i očekivao.

- Vozio sam desnom trakom prosečnom brzinom 80km/h gde je auto imao normalnu temperaturu od 80 do 85 stepeni. Svi su me preticali uglavnom su mahali, slikali ili sam im video samo osmeh na licu. Posle 15 sati vožnje stigao sam u Beč, gde sam ostao nekoliko dana - ispričao je Jovan Jovanović.

Vožnja kroz Beč bila je neopisiva, na svakom semaforu nema ko ga nije pitao da li je fića na prodaju, a on je, naravno, odgovarao da nije. Na put je ponovo krenuo 29. avgusta popodne, napunio je rezervoar i izašao na auto-put gde se nastavlja atrakcija "male narandžaste munje".

Usput ga je zaustavio vozač kamiona, Srbin, jer je mislio da je Jovan kupio Fiću od njegovog dede. Pozdravljali su ga u Salzburgu i Minhenu, jednostavno svuda je bio nesvakidašnja pojava.

- Stigavši u Pariz ispred stana gde trenutno živim, ugasio sam motor, udahnuo i rekao sebi: "Jovane, uspeo si". Suze su krenule, a u grudima te nešto steže, osećaš vrelinu u telu. Vidiš ispred sebe veliki uspeh, o kom si maštao da i ostvario si ga - bio je iskren Jovan.

"Fićko", kako ga od milošte Jovan zove, vozi se po Parizu uvek kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, a prešao je 2224 km bez ijednog kvara.

- Nikada ne bih menjao za bilo koje novije vozilo, jer "fića" se voli sve ostalo se vozi. Jedina i prava iskrena ljubav mi je ovaj auto. Rekao sam to 100 puta. Jedino me on nikada nije izneverio - zaključio je emotivnim rečima naš razgovor.

Celu situaciju, koja je mogla kobno da se završi, Saško je snimao mobilnim telefonom

Saško Donev iz Štipa, grada na istoku Makedonije, imao je ludu sreću što mu u automobilu nije bio uključen radio, pa je na vreme čuo da dolazi voz. Stao je nekoliko metara dalje od pruge koja kod sela Saramzalino preseca put Štip – Veles. Put je nov pa se šine i ne vide, a jedino upozorenje da tuda prolaze vozovi su sirena voza, oznake na putu i železnička rampa, koja u vreme prolaska voza nije bila spuštena.

Celu situaciju, koja je kobno mogla da se završi, Saško je snimao mobilnim telefonom, pa je video klip okačio na svoju i na Fejsbuk stranicu Zid saobraćajnog srama - kao upozorenje drugim vozačima.

Frapirani viđenim, ljudi su na društvenim mrežama besno komentarisali da je to mesto godinama neobezbeđeno i da predstavlja crnu tačku na putu Štip – Veles.

- Sto puta je na društvenim mrežama postovano za tu rampu, koja stalno stoji podignuta i niko nije reagovao. Šta treba da uradimo, sa pesnicama da uletimo kod onih koji su zaduženi za održavanje - napisao je Đorđi Pop Andonov.

Vladimir Gogov je dodao:

- Zbog takvih budalaština mnoge porodice su izginule na prugama i niko nije snosio odgovornost za njihovu smrt. Sramota.

- Pre dve nedelje sam napisala post baš o tom mestu. Prolazili smo, a voz 20-tak metara od nas... Rampe podignute, signalizacija nikakva - napisala je Ane Mencova – Zdravskovska.

- Ceo život prolazim tim putem i stalno je rampa u defektu. Još nije došla na red da je poprave. Sramota. 'Ajde da je mesec dana ovako, ali tako je decenijama unazad. Sramota je koliko je naroda tu izginulo. Ovo je kao ruski rulet... - napisao je Aleksandar Jeftimovski.

Strana 6 od 12

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top