Automoto

Automoto (203)

Vlasnici automobila koji su registrovani za pet osoba, a imaju samo četiri sedišta i četiri pojasa, već za sledeću registraciju moraće da spreme 4.500 dinara. Naime, prema novim pravilima, više se neće tolerisati vozila koja su registrovana za više putnika nego što imaju sedišta i pojaseva.

Vozači će tako morati da plate taksu za novu saobraćajnu dozvolu i potvrdu o stvarnom kapacitetu.

- Vozači prvo potvrdu o broju sedišta treba da traže od proizvođača, a ako je ne dobiju, da odmah odu u Agenciju za bezbednost saobraćaja, gde će završiti tu proceduru. Potom odlaze u servis na tehnički pregled. Poslednji korak je MUP, gde završavaju registraciju i dobijaju novu saobraćajnu dozvolu – navode u jednom centru za servisiranje.

Troškovi se razlikuju u zavisnosti od vozila. Tako oni koji imaju mlađe automobile, uglavnom su od proizvođača uspevali odmah da dobiju potvrdu o broju sedišta i to ih je koštalo od 1.500 do 3.000 dinara.

Fotokopiju te potvrde priložili su Agenciji za bezbednost saobraćaja i platili taksu za novu saobaćajnu dozvolu od 1.314 dinara, što je ukupno oko 4.500.

S druge strane, ima i onih koji nisu uspeli da potvrdu dobiju od proizvođača, pa su od Agencije morali da traže nalog za atestiranje vozila koje se obavlja u sertifikovanoj ustanovi i dodatno košta.

Milan Božić iz Auto-moto saveza Srbije kaže da je sve urađeno po ugledu na Evropu.

- Problem je nastao jer je veliki broj vozila, koja su predviđena za četiri putnika, u Srbiju uvezen iz inostranstva i registrovan kao da su za petoro. Tome je moralo da se stane na put – kaže Božić.

Iako su mnogi koji imaju ovaj problem pomislili da če ga rešiti ugradnjom dodatnog pojasa, u centru za servisiranje napominju da to nije moguće.

– Ako automobil ima četiri sedišta, on može imati najviše četiri pojasa. Ne možete ugraditi treći pojas pozadi ako nemate i treće sedište – ističu u ovom servisu.

Kazne za prevoz više putnika: Tri kaznena poena i suma od 6.000 do 20.000 dinara ako tom prilikom nije izazvana nezgoda; četiri kaznena poena i suma od 10.000 do 40.000 dinara ili zatvor 40 dana ako je izazvana nesreća.

Jedan od glavnih krivaca za ovu iskonsku nedoumicu je opšta neobaveštenost javnog mnjenja, kao i urbane legende iz vremena Mercedesa124 200 D čijih su 75 raga vukle tonu i po težak automobil po milion kilometara bez kvarova, uz prosečnu potrošnju od 7 litara lož-ulja.

To što taj motor ima svega pet pokretnih delova i što na njemu nema šta da se pokvari niko ne spominje, kao ni nesvakidašnje ubrzanje od 18.5 sekundi do "stotke". Poznajem ljude kojima prosečan seks sa sve predigrom traje kraće od toga ali, ma koliko da ih žalim, još mi je žalije vozača matore dizelke koji pokušava da pretekne nešto. Bilo šta.

Tehnološki gledano, ova dva goriva zahtevaju različite stvari kako bi postigla isto, ali na drugačiji način. Benzin traži fino raspršenu smešu i varnicu kojom započinje proces sagorevanja, ali ne podnosi prevelike pritiske (kompresiju). Dizel gorivu je potrebno upravo suprotno, dakle viši nivo kompresije kako bi se samo-zapalio bez varnice. Mnogi to ne znaju, ali ukoliko ubacite zapaljenu šibicu u kantu sa naftom ništa se ne dogodi. Ne kažem da sam to probao (al' ne kažem ni da nisam). Sa benzinom to vredi pokušati tek kada presecanje vena i vešanje nisu urodili plodom, pa čovek odluči da ode in the blaze of glory.

Vremena se menjaju, sa njima i tehnologije koje napreduju brzinom svetlosti, ali uvrežena mišljenja ljudi - to već malo slabije. Hajde zato da prođemo kroz nekoliko osnovnih faktora koji čine razliku između benzinaca i dizelaša, nakon čega bi svakome od nas trebalo da postane jasnije šta upravo njemu više odgovara,a to su:

Potrošnja goriva 

Mrzim je. Da nema potrošnje goriva vozio bih se po ceo dan, svaki dan. Ma, u špajz bih po teglu ajvara išao autom. Kada je ona u pitanju (potrošnja, a ne tegla ajvara) nedvosmisleni pobednik je uvek bio i ostao dizel, mada se dosta toga promenilo poslednjih godina. Pre svega, dizelke su nekada trošile jeftini D2, a realno i lož-ulje ako pretekne od grejne sezone. Danas je euro dizel skuplji od bezolovne 95-ice, te je ušteda značajno manja. Manja je i razlika u potrošnji jer su benzinski agregati sve štedljiviji, ali su i dalje tu neka dva litra više u proseku, barem kada se radi o motorima slične radne zapremine. Da li to znači da vam treba dizelaš? Da, ukoliko prelazite više od 25.000 kilometara godišnje. Tada ćete, uz trenutne cene, štedeti oko 400 eura godišnje na gorivu, što će u potencijalu neutralisati višu nabavnu cenu, ali i skuplje održavanje. Sve to pod uslovom da automobil zadržite makar pet godina i da izbegavate kratke gradske relacije koje su pogubne za moderne dizel motore. Pogubne jer DPF zahteva besmisleno dugu vožnju na besmisleno visokim obrtajima da bi se regenerativni ciklus uspešno izvršio. A svi znamo da reč ciklus nikada u istoriji nijednom muškarcu nije donela dobro. Uz to, upotreba automobila na kratke relacije onemogućuje dostizanje radne temperature kod dizelki čime se opet umanjuje razlika u potrošnji.

Održavanje 

Grozna reč koja obično podrazumeva da je nešto skupo crklo i da mora da se zameni, pri čemu se nešto drugo uvek menja uz to prvo jer će u suprotnom i to da crkne i sa sobom povuče i ono prvo i nešto treće. Stare dizelke su bile neuništive, bez svećica i razvodnika, samo BOSCH pumpa i blok motora. Sa druge strane, benzinski motori su danas ti koji imaju manje kvarljivih komponenti, gde pre svega mislim na dizne visokog pritiska, turbinu sa interkulerom, plivajući zamajac, filtere dizel čestica (DPF, FAP), recirkulacioni ventil izduvnih gasova (EGR) itd. Nažalost, zahtevi za većim performansama i nižom potrošnjom čine da se i u benzinske agregate ugrađuje sve više ovih sistema, ali su oni za sada još uvek značajno pouzdaniji i manje kompleksni. Takođe, uopšteno gledano, čak i najobičnije redovno održavanje automobila pokretanog dizel gorivom može biti i do 25% skuplje od benzinske alternative.

Osećaj u vožnji 

Za njega živimo, za njega dišemo, za njega ćemo poslednji euro cent da damo. Poznato je da benzinci zahtevaju više rada na menjaču, kao i da svaki malo jači dizelaš ne oseća uzbrdicu, uključenu klimu, pa čak ni deset paketa švercovanih španskih pločica koje teramo u gepeku (možda sam i ja nekad zspsz). Razlog tome je daleko veći obrtni moment, isti onaj koji pruža dobra međuubrzanja i mogućnost kretanja iz mesta bez dodavanja gasa. Maksimalni obrtni moment koji je kod modernih dizelki dostupan već od 1.500 obrtaja u minuti je opet posledica konstrukcije motora, dužeg hoda klipa usled potrebe za većim kompresionim odnosom, ali pre svega turbine promenljive geometrije koja je danas podrazumevani deo svakog dizel motora. Tamo blizu ulaska u crvenu zonu obrtomera, gde performanse dizel motora počinju da jenjavaju, benzinski tek počinje da se razigrava i mnogi vozači to ne bi menjali ni za šta na svetu. Pogotovo ne za buku, vibracije i dim karakterističan za motore koji su do 70-tih godina prošlog veka gotovo isključivo pokretali kamione i poljoprivredne mašine.

Rekavši sve ovo mogli bismo zaključiti da se odgovor na ovo pitanje svodi prevashodno na lični osećaj ili eventualno epilog neke svađe u kafani na temu ko je pametniji. Svako je uvek pametan kada treba potrošiti tuđi novac, ali retko ko će zastati i razmotriti sve činjenice hladne glave. Ja sam recimo do sada vozio pet benzinaca i četiri dizela i volim i jedne i druge, svake na svoj način. Stvari se razvijaju u takvom smeru da se svi parametri ove dve potpuno različite filozofije približavaju, a na kraju će i jedna i druga popustiti pred električnim pogonom. To ipak nije razlog da žmurite pred vlastitim željama, potrebama i mogućnostima.

Moj savet bi stoga bio: Ukoliko imate viška para - kupite šta god vam duša ište. Uostalom, što bi rekao jedan moj drugar, ko će vam kupiti ako nećete sami sebi. Onda taj novac možete trošiti nasumično i u velikim količinama na gorivo, registraciju, redovno održavanje i kvarove. Ako, pak, pripadate daleko većoj populaciji ljudi koji jedva skrpe novac za kupovinu samog automobila ili jednostavno ne želite da se rasipate, stvari u principu stoje ovako: Prelazite ispod 20.000 kilometara godišnje? Isključivo benzin. Prelazite preko 30.000 kilometara godišnje? Isključivo dizel. A šta je sa velikim opsegom između? Pa, u tom slučaju odluka zavisi od toga šta vas više nervira, to što ne možete da izvučete uzbrdicu sa uključenom klimom ili turbina à la catastrophe skuvana u sopstvenom ulju. Ipak, šta god da izaberete, gledajte makar da vam je ubrzanje do "stotke" značajno kraće od nekih drugih, takođe intimnih i adrenalinom ispunjenih trenutaka.

Ova slika nam dolazi iz Smedereva. 

Fotografiju nam je poslala čitateljka i sama šokirana onim što je videla, pa veli da podeli sa ljudima. Da se svi slatko nasmejemo.

I šta kažete? Pa zar nije faca?

Konan - ni manje ni više! Da li je neki odbegli svartio u Niš, ili je ovo nnišlijski Konan, ne znamo, ali priznajte da vas je nasmejala fotka.

Neverovatni smo!

Ova rasa pasa je verovatno najopasnija vrsta poznata čovečanstvu. Ejs je trogodišnji pit bul terijer i postoji veoma malo stvari koje on ne može da postigne, uključujući penjanje po zgradama i ulaženje kroz prozore.

On je toliko istreniran i ibučen da može da prepozna pištolj, a nakon što ga primeti odmah će pokušari da razoruža nosioca.

Trener Marlon Grenan opisao je snagu kada vas pogodi Ejs kao da vas "udari raketa".

Ejs je zapravo rođak sa još jednim neverovatnim pit bul terijerom, Hulkom. Hulk je priznat kao najveći pit bul na svetu i jedva stane na trosed, ali izgleda da ima jako mekanu dušu jer on nije u režimu psa čuvara.

Britanac Scott Nicholas iz Peterborougha uspeo je ostvariti pravdu nakon što je svojim Ferrarijem 458 tresnuo u rupu na putu.

Pritom je superautomobil pretrpio pozamašnu štetu, no sudu u Engleskoj trebalo je nekoliko mjeseci da donese presudu. Ipak, Scott može početi slaviti budući da će dobiti odštetu u iznosu od oko 10.000 funti.

Sve se dogodilo u maju prošle godine kada se Scott vozio u Ferrariju 458 Spider i naletio na rupu, što je rezultiralo otvaranjem zračnog jastuka i oštećenjem aluminijske felge na prednjem desnom točku.

Na skupom automobilu izmjena zračnog jastuka košta 6.000 funti, a dodatni troškovi čak 3.000 funti, odnosno više od 22.000 KM. Dodatno se plaćala i geometrija točkova nakon udarca. Na sve dijelove i zamjenu vozač je morao čekati čak tri mjeseca, a štetu je platio svojim novcem. Odmah po incidentu krenuo je u pravnu borbu koju je sada i službeno dobio.

Prema njegovoj izjavi za Mail Online, borba nije bila nimalo lahka, a na sudu su čak htjeli objasniti da superautomobil nema šta tražiti na putu.

Scott ističe kako ovo nije napravio zbog novca, već zbog principa jer smatra da ako godišnje izdvaja 800 funti za održavanje cesta one moraju biti uređene i bez ovakvih rupa. Dobivene novce donirat će u humanitarne svrhe.

Zanimljivo bi bilo kakvu bi vozač odštetu dobio kada bi se sa Ferrarijem provozao po balkanskim putevima

Prema rezultatima najnovijih istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja, procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima u Republici Srbiji je oko 83 odsto, a na zadnjim sedištima svega 12 procenata.

Uprava saobraćajne policije sprovešće pojačanu kontrolu korišćenja sigurnosnog pojasa i načina prevoženja dece u vozilima, u periodu od 11. do 17. marta 2019. godine, javlja RTS.

Međunarodna akcija počela je danas u svih 29 država koje su članice organizacije TISPOL (Mreža saobraćajnih policija).

Saobraćajna policija sprovešće pojačanu kontrolu usmerenu, pre svega, na sankcionisanje vozača koji ne koriste sigurnosne pojaseve, kako na prednjim, tako i na zadnjim sedištima, kao i onim vozačima koji decu prevoze na nepropisan način.

Prema rezultatima najnovijih istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja, procenat korišćenja pojasa na prednjim sedištima u Republici Srbiji je oko 83 odsto, a na zadnjim sedištima svega 12 procenata.

Takođe, prema podacima ove Agencije, oko 52 odsto roditelja prevozi svoju decu u vozilima na zakonom propisan način.

Od početka 2019. godine, u svojstvu vozača ili putnika u motornim vozilima, poginulo je 15 osoba koje nisu koristile sigurnosni pojas, od kojih je šestoro zadobilo smrtne povrede usled ispadanja iz vozila.

I to se dogodilo. Skoro dve godine od kako je predstavljen kao najseksi automobil planete, jedan Rols Rojs iz kategorije "down" kabrioleta je nabavio neko iz Srbije.

Superluksuzni automobil, nadaleko poznat kao jedan od ponosa Velike Britanije, ulepšao je Novi Pazar, gde će ubuduće, kao i na mnogim putevima Srbije izazivati veliku pažnju. Naročito kad potpuno otopli i leto krene prosto da mami kabriolete na ulice.

Prve fotografije su već izazvale reakcije čitalaca.

Zanimljivo, ova lepota od automobila koja je prvi put naziv "down" imala 1949. godine brzinu od 100km/h dostiže za 4.9 sekundi.

Na tržištu vredi oko 300.000 evra, a unutrašnjost, naročito kada se skine krov, mu je impresivna.

Zanimljivo, pre dve godine je sprečen ulazak jednog sličnog Rols Rojsa u Crnu Goru, koji je krenuo iz Trebinja.

Rols Rojs je stvar prestiža u svetu bogatih. Čak i Kristijano Ronaldo, trenutno najbolji fudbaler planete ima nekoliko u svojoj garaži.

Kakvo ludilo na granicama - carinici su tokom praznika na prelazima Gradina i Batrovci zaplenili oko 1.200 grama zlata, saopšteno je danas iz Uprave carina, a najluđi slučaj desio se kad su počeli da pretresaju jednu devojku!

Kako je navedeno, na prelazu Gradina, prilikom izlazne kontrole, zaustavljen je automobil "seat alhambra". U njemu je bilo troje ljudi, svi iz BiH, delovali su skroz obično. Međutim, carinicima je nešto bilo sumnjivo, pa su počeli s detaljnim pretresom.

Putnica se skinula, a u njenom donjem vešu imali su šta i da vide -   400 grama zlatne prašine i oko 70 grama lomljenog zlatnog nakita!

Potom, u istom vozilu, kod druge putnice u brushalteru, pronađeno 140 grama lomljenog zlata, da je i kod trećeg putnika u novčaniku pronađeno oko 50 grama topljenog zlata!

U celom vozilu je, inače, zaplenjeno više od 750 grama zlata.

Ali to nije sve - na prelazu Batrovci, u teretnom kombiju "iveko" nemačkih registarskih oznaka, kojim su putovala dvojica turskih državljana, carinici su najpre u kaseti za dokumenta pronašli kovertu sa devet narukvica od belog zlata, teških oko 60 grama.

Potom, carinici su u ručnoj torbi suvozača pronašli još 400 grama nakita od žutog zlata i pozlaćeni švajcarski ručni časovnik "Rodeo".

Vrednost zaplenjenog nakita je procenjena na oko 12.000 evra, a protiv putnika je pokrenut prekršajni postupak pred nadležnim sudom.

Izgleda da se šverceri nisu nadali kontroli na Uskrs, ali... pravda je morala da bude zadovoljena.

U periodu od 2001. do 2012. godine izvršena je njegova rekonstrukcija koja je podrazumevala izgradnju traka za sporu vožnju na ukupno devet lokaliteta

U jeku turističke sezone, putem Podgorica-Cetinje-Budva svakodnevno prođe više od 9.000 automobila. Put je rekonstruisan i uz pomoću treće trake bezbedan. Svi koji su se, ovih dana, njime vozili uvideli su da su višemesečni radovi pri kraju i da jedna od najprometnijih saobraćajnica u Crnoj Gori izgleda besprekorno.

Ipak, iako je većina puta proširena na tri trake i omogućava vozaču bezbednu vožnju, u poslednje vreme svedoci smo mnogih udesa na ovom delu, stoga ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković upozorava sve vozače na oprez i apeluje na organe reda da pojačaju kontrole.

On ističe da ovaj put treba da omogući da građani bezbedno putuju, a ne da bude poligon tragedija i nesreća.

- Apelujem i molim, svedoci smo reli trka i isprobavanje snage automobila kao i nesreća. Apelujem i na organe reda, posebno saobraćajnu policiju, da povećanim prisustvom sankcionišu i da prevetivno delujemo da ne dođe do nesreća - poručio je ministar.

On tvrdi da je država uložila ogromna sredstva i dodaje da su ovu saobraćajnicu doveli do nivoa da može bezbedno da se putuje.

- Znamo da je to bilo usko grlo posebno u turističkoj sezoni, ali sad može bezbedno i lepo da se putuje na toj saobraćajnici - rekao je Nurković.

On je naglasio da deonica nije još zvanično otvorena te da je na ovom putu koji je dug 60 kilometara, izgrađeno oko 32 km trećih traka, piše cdm.me.

- Sledeće godine planiramo da nastavimo rekonstrukciju, a to je izgradnja bulevara od raskrsnice gde su semafori ka Cetinju i Nikšiću. Ovo će biti zajednički projekat sa opštinom Podgorica, gde će Ministarstvo saobraćaja, odnosno Direkcija za saobraćaj uložiti oko 6,6 miliona. Ceo projekat je vreda oko 10 miliona - dodao je ministar.

Put Podgorica – Cetinje – Budva dužine je 60 km, a od 1983. godine je u ekspolataciji.

U periodu od 2001. do 2012. godine izvršena je njegova rekonstrukcija koja je podrazumevala izgradnju traka za sporu vožnju na ukupno devet lokaliteta.

Direkcija za saobraćaj je 2015. godine počela sa realizacijom projekta rekonstrukcije preostalih delova puta.

Nedovršeno je još 1,7 km na deonici od Brajića do Lapčića, čiji je rok završetka do kraja novembra, kao i 1,8 km dionice Košljun -Zavala koja nije završena zbog nerešenih imovinskih odnosa, piše cdm.me.

Njegovi prijatelji o njemu imaju samo najlepše reči, a na društvenim mrežama ostavljaju potresne poruke

Državljani Srbije Veljko Radisavljević (33) i Irena Zlatković (29) poginuli su sinoć u saobraćajnoj nesreći na putu između plaža Trsteno i Ploče kod Budve. Do nesreće je došlo, kako pišu crnogorski mediji, kada je automobil marke Golf zaobilazio kolonu vozila i udario direktno u Veljka i Irenu.

Njegovi prijatelji o njemu imaju samo najlepše reči, a na društvenim mrežama ostavljaju potresne poruke.

- Ne znam ima li Boga? Kako izgleda, voli li nas? Znam samo čemu nas uče i verujem u ono što osećam. Ne suditi, ne osuđivati, ne gubiti veru. Prijatelju tek smo bili krenuli i falićeš pri svakom sledećem koraku - napisao je Veljkov prijatelj Predrag Bacacanović.

Veljkovi prijatelji su u neverici, ali su slažu u jednom - tuga do neba.

Strana 8 od 15

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji