Automoto

Automoto (180)

Ako ste se već odlučili za tip bicikla i odvojili novac, ostaje samo da pazarite. Međutim, vremena su takva da će (barem većina prodavaca) učiniti sve kako bi prodala proizvod, vredeo on ili ne.

Potkujte se dobro za svako sučeljavanje jer je dobro obavešten kupac ujedno I pametan kupac. Želeo bih Vam predstaviti priču koju je maltene svako od nas iz biciklističkih voda jednom prošao. Ako niste stručno potkovani, a nazire Vam se kupovina bicikla - pročitajte tekst koji sledi, može Vam samo biti od koristi.

“Iako biciklistička populacija u Srbiji lagano raste, još uvek nije lako među poznanicima naći nekog ko se razume u bicikle dovoljno da ume da da dobar savet pri kupovini bicikla. Ljudi pogrešno shvataju bicikle. Rekreativci po pravilu kupuju planince (MTB), jer to je terenski bicikl – može da ide svuda, dakle jak, udoban, izdržljiv.

Kako pogrešiti?

   

Evo kako:

   

Neupućen kupac ode u radnju ili na internet…i šta vidi? Lepo ofarban, što nabudženiji - to bolji. Amortizer napred i pozadi, a ako su i disk kočnice to je prava milina. Još ako je sve to stalo taman u budžet - nema bolje. Ili, raspita se neupućen kupac i čuje da je Šimano oprema odlična a da su X, Y i Z dobre marke. Dakle, bicikl X sa Šimano opremom je odličan!

Ili, uzmete najskuplji iz radnje – recimo, imali su Reebok bicikl i SuperFu bicikl; taj super je očigledno kineskog porekla a Reebok je firma, dakle Reebok… pa ne baš, bicikli su 99,9% isti, samo su im nalepnice drugačije. Bilo kako bilo, date gomilu para za loš bicikl koji se raspadne posle dve godine i smuči vam se biciklizam.

Osnovna greška koju ljudi prave je neshvatanje koncepta bicikla. Bicikl nije kao auto. Ne može da se kaže: “E, čuo sam da su Mercedesi dobri, dakle, sve što ima Mečkin znak na sebi je dobro, svakako mnogo bolje od Juga.” Nije ni motor, pa da se zna da je svaki KTM sigurno bolji od svakog Tomosa. Bicikl, to su Lego kockice. Gomila delova koji se pravilno rasporede i povežu da daju igračku. Ono što proizvođači rade je da naruče ram bicikla iz velike kineske fabrike (po sopstvenom dizajnu, kopiranom dizajnu, ili po tuđem dizajnu koji se nudi na prodaju). Kao što svi znamo ali se pravimo da nije tako, Kinezi prave sve, samo je pitanje proizvođačke specifikacije i kontrole proizvodnog procesa (Ono što se ne pravi u kineskoj fabrici svakako nije za našu ciljnu grupu jer košta više hiljada stranih valutnih jedinica kakogod da se okrene.). Onda na taj ram stave gomilu komponenti, koje proizvodi neko drugi (i na taj proizvod, zavisno od dogovora, napiše svoje ime ili ime proizvođača koji je naručio robu). Onda toj šklopociji daju ime. Tako fabrika X izbaci na tržište model Xx. Taj model pripada određenoj klasi a klase mogu da budu od budžetske, koja nije predviđena za više od povremenog vozanja duž lokalnog šetališta, do vrhunske, na kojoj sportisti svetske klase voze trke (ili na kojima snobovi pedalaju duž Vašeg šetališta).

Normalno, svaka klasa ima na sebi odgovarajuću opremu. Tako i Šimano ima delove od sira i reciklirane plastike koji se jedva drže u jednom komadu i funkcionišu kao da ih je sastavio osrednje talentovan sedmak na času OTO a ima i delove izrađene od karbonskih vlakana i legura za koje NASA neće saznati još 15 godina i spram kojih se šteluju cezijumski časovnici. A ima i bicikala ispod svake klase, kojima se sve proizvodi u no-name kambodžanskim i indijskim udžericama i kojima je osnovni tržišni adut da vizuelno liče na opaku mašinu. Otprilike kao kad propaliteti iz kraja na trulog Juga stave spojlere, auspuh fi 50 i tamnu foliju u nadi da će neka budala da pomisli da to onda mora da ima i tiptronik menjač uparen sa 400 konja. Početnici se po pravilu zaleću na takve jer svi znaju za štos sa Jugićem, ali se u bicikle slabo ko razume. Da vidimo kako to da sprečimo. (Sve vreme pričamo o MTB, kao podrazumevanom biciklu za početak).

Prvo, opšte stvari:

0. Donja granica troška za nov bicikl je 200 €, za polovan 150 €

    Sa ovim se, nažalost, morate pomiriti. Vreme je surovo. Pre je išlo za malo manje, sad se poskupelo. Bicikli jeftiniji od toga su sastavljeni od komponenti kojima trajnost nije jača strana i razliku u novcu ćete vrlo brzo potrošiti na servisiranje. Pritom sve vreme vozite bicikl koji loše funkcioniše.

1. greška: „Nabudženo“ nije obavezno i kvalitetno

    Amortizeri, kvalitetni amortizeri su veoma skupi. Takođe, dok se prednji amortizer može spakovati na bilo šta, (dobar) zadnji amortizer se po pravilu pakuje samo na dobar ram. Elem, dobar ram za 2 amortizera (da ne kažem, s punom suspenzijom) sa ta dva (dobra) amortizera (samo ram i amortizeri!) košta 3-4 puta više od celog „nabudženog“ bicikla koji se kao san uklapa u vaš budžet. Još ako u tu priču ulete i „diskovi“… ihahaj… Da ne davim sad, ako vidite bicikl sa obe suspenzije i diskovima, polovan bicikl, taj košta bar 500 € ako je u dobrom stanju. Nove da ne pominjem.

2. greška: Šimano oprema je vrhunska

    Pogrešno. Neke klase Šimano opreme su vrhunske, neke nisu.

Apsolutno najslabija klasa opreme koju je prihvatljivo imati na biciklu je Tourney. Vozio sam ovu opremu na svom prvom ozbiljnom biciklu; radi posao, ali niti ga radi naročito precizno, niti ga radi naročito dugo; svako malo je potrebno nešto doštelovati. Nije za naprezanja tipa trava, blato itd. Posle Tourney-a idu Acera i Altus; malo bolje rade od Tourney-a. Zatim ide Alivio. Alivio je do skora bio granica ekonomske klase, dok se sad računa u nižu srednju klasu opreme. Ako mahom bicikl vozite po drumovima, ništa Vam bolje ne treba.

Ozbiljna igra počinje s Deore opremom. Ovo je srednja-srednja klasa opreme i za ljude koji ne voze offroad završava 99% posla. Moj bicikl za asfalt od nabavke (godinama unazad) ima Deore opremu koja radi besprekorno.

Viša srednja klasa; Deore LX i Deore SLX (u redovnom govoru ono „Deore“ se izostavlja, koriste se samo ovi „pridevi“). LX je zamišljen kao oprema za cikloturaše (one koji napakuju bicikl prtljagom pa odu na more, ili na put oko sveta), SLX kao oprema za offroad.

Visoka klasa: Deore XT; 95% ozbiljnih bajkera na svom biciklu ima bar jednu stvar iz XT klase, zahvaljujući crnom tržištu. Za ovim nivoom opreme realnu potrebu ima 5% biciklističke populacije, koja se takmiči ili baš ozbiljno vozi offroad i očekuje da oprema radi glatko i pouzdano u SVIM uslovima. Obratite pažnju na *svim* – na ovo se svako obraduje, ali bicikl umočen u mulj 20 puta u prethodnih 1000 metara, koji i dalje besprekorno koči i besprekorno menja brzine realno treba šačici ljudi. Svi ostali će biti srećniji i sa opremom koja se neće snaći u mulju i granju ali odlično radi po lepom vremenu i razumnom terenu.

XTR – ova oprema ima poseban sajt. NASA je ugrađivala XTR sajle u komande spejs šatla… potrebna ljudima koje od pobedničkog postolja na ozbiljnim trkama deli manje od sekunde. Svima ostalima služi kao kompenzacija za nedovoljnu nabudženost neke druge opreme, obično reproduktivne.

Dok se još bavimo opremom, pomenimo (početnicima nepoznatog) američkog proizvođača opreme – SRAM. Jedina ozbiljna konkurencija Šimanu; poslednjih godina se često desi da SRAM bude nosilac inovacije a Šimano taj koji ih sustiže u sledećoj generaciji opreme.

SRAM takođe pravi opremu u svim nivoima, koju je po imenu lakše svrstati u odgovarajuću grupu. Odmah dajemo i ekvivalentnu Šimano klasu.

X-3 i X-4 – ekonomska klasa

X-5 = Deore

X-7 = SLX

X-9 = XT

X-0 = XTR

Lično, mislim da je SRAM bolji; čim sam krenuo da sam sastavljam bicikl za planinu, na njega sam stavio SRAM. Milina.

3. greška – Proizvođač bicikala X je vrhunski

    Kratak rezime: to što na ramu piše X ne znači da je sve ostalo automatski bombona. Pogledajte opremu na biciklu pa ćete znati u kom filmu taj bicikl igra. Scott ima karbonske modele koji koštaju deset hiljada evra, ali to ne znači da je bicikl na kome piše Scott napakovan Tourney opremom 3x bolji (pošto je već 3x skuplji) od modela manje renomiranog proizvođača s istom opremom. Mogu samo da vam kažem koje bicikle da uvek izbegavate:

- Sve bicikle koji se prodaju u univerzalnim prodavnicama / lancima sportske opreme.

- Sve bicikle koji se prodaju po tržnim centrima. Ovo su (s izuzetkom nekih modela Nakamure, koju prodaje Intersport, ne znam ima li gde KTM-a) sve modeli koji „imaju prođu“ jer su ili jeftini ili „izgledaju“ a bez izuzetaka su prilično lošeg kvaliteta.

- Sve bicikle koji se prodaju u radnjama koje imaju manje od 5 izloženih modela (i koje po pravilu prodaju i nekakve alatke za po i oko kuće) – iste te modele (i još koji preko toga), verovatno po nižoj ceni, možete naći u velikoj prodavnici bicikala i opreme.

- Sve bicikle koji imaju 18 brzina. Minimum je 21 brzina (3×7) – ne zbog broja brzina, nego jer na tom nivou počinju da imaju kakav-takav kvalitet materijala, dok je sve ispod toga kineska prodavnica. Još bolje ako uzmete bicikl sa 24 brzine (3×8 – osmofaz) ili 27 brzina (3×9 – devetofaz), jer se taj nivo opreme još uvek proizvodi u ormalnim fabrikama.

- Bicikle s čeličnim ramom (ponesite magnet u kupovinu). Dobar nov čelični ram košta više nego što bi vam palo na pamet da date za jako dobar nov bicikl. Sve ostalo je kineska prodavnica.

Pa koji bicikl da kupim?

Na ovo vam retko ko direktno odgovara, da ne bi posle bilo da Vas je obmanuo – “Kupio sam ovo a to nije ono što sam hteo / je raskantano (ako je polovno)“.

Prvo razlučite. Hoćete li nov bicikl ili polovan bicikl. Da preformulišem; da li možete sebe da ubedite da je skroz ok kupiti polovan auto, ali je nesigurno kupiti polovan bicikl? Da, ja navijam za polovan bicikl. Zašto? Zato što je tržište malo, imamo samo nekoliko prodavaca ozbiljnih bicikala (od kojih su dva i proizvođači sopstvenih marki – Polar (Planet bike) i Capriolo (Capriolo). Monopol istovremeno znači da prodavci diktiraju visoke cene. Treba baciti pogled na paletu cena i u razmatranje uzimati skuplju polovinu. Kad se vidi koliko je to para i koju opremu dobijate za te pare… polovnjaci postaju logičniji izbor. Ako i dalje gađate novo – ponesite više para nego što ste hteli da date.

Umesto fusnote: najbolje (i najskuplje) je sklopiti svoj bajk, od nule, dok je češće u igri nadogradnja menjanjem opreme koja je već na biciklu, ali to je već igrarija za ljude koji dobro znaju šta hoće i zašto. Bicikli se kupuju po dobro snabdevenim prodavnicama biciklističke opreme, ako Vas zanima nov bicikl, ili po oglasima, ako tražite polovne ili sivu ekonomiju i znate šta radite. Servisi sa dozom renomea prolaze za oba. Praktično svi koji prvi put kupuju ozbiljan bicikl se prevare, bilo da prođu skuplje ili da uzmu lošije. Štos je prevariti se malo, ne mnogo.

Ivicu Repića, jednog od poznatijih hrvatskih samograditelja električnih vozila, ne plaši poskupljenje ni struje, a ni nafte ili benzina.

 

Svakog dana taj se elektroničar i samouki kućni graditelj automobila na struju svojim električnim Audijem A6 vozi iz Ivanca u 40 kilometara udaljeni Ludbreg na posao i nazad i to potpuno besplatno. Baterije, naime, puni na javnim punjačima na kojima je to u Hrvatskoj, uz registraciju, još uvek besplatno.

Ali, i da nije besplatno, Ivica na kući ima solarne panele koji mu dnevno mogu osigurati 100 kilometara vožnje, a 28 kWh struje sačuvane u baterijama automobila pomoću hibridnog konvertora može koristiti i za kuvanje, navodnjavanje vrta i druge potrebe. Zapravo, struje bi iz baterija auta bilo dovoljno za četiri dana uobičajenog korišćenja svih kućnih uređaja.

 

“E da sam u Dalmaciji gde ima više sunca nego ovde na kontinentu, imao bih struje za izvoz”, šali se Repić i dodaje kako ga 100 kilometara u njegovom Audiju A6 na struju po najskupljoj dnevnoj tarifi prema današnjim cenama struje nakon poskupljenja košta 2 evra, a ako puni baterije po noćnoj tarifi, onda istu kilometražu može preći za upola manju cenu.

“Nedeljno prelazim više od 1.000 kilometara, pa za gorivo uštedim i više od  200 evra mesečno”, kaže on.

Štaviše, Ivica Repić, koji radi na održavanju javne rasvete u ludbreškom komunalnom poduzeću Lukom, osim solarnih panela na krovu ima i vakuumske kolektore, pa, na primer, veš mašina koristi već zagrejanu vodu.

 

 - Samo na jednom pranju veša tako uštedimo oko 30 evrocenti - kaže Repić.

Solarne panele i vakuumske kolektore za grejanje vode postavio je pre sedam godina, a investicija se već isplatila. Zimi, kad nema dovoljno sunca, vodu zagreava pomoću peleta, plina ili kamina na drva, koje ionako koriste za grejanje kuće. Ceo sistem je automatizovan, a složio ga je sam.

Svoj prvi prerađeni električni auto prodao je za 4.500 evra u Slavonski Brod i još uvek nakon 85.000 kilometara vozi kod novog vlasnika. A sada vozi električni Audi A6 iz 1996. u koji je ukupno uložio 10.000 evra, a najveći trošak su LiFepo4 baterije koje je za 7.000 evra kupio u Nemačkoj.

 - Kuvanje kafe ili pečenje palačinki najmanji je problem. Svoj električni auto mogu koristiti kao mobilni agregat za struju široke i korisne primene, od kampovanja do servisa. Ako mi kod kuće nestane struje, pomoću pretvarača naizmenične u jednosmernu struju i baterija iz auta mogu koristiti klima-uređaj ili veš mašinu - kaže Ivica.

Njegov Audi ima domet od 200 kilometara, a maksimalna brzina je 110 km/h.

S Audijem je već odvozio 55.000 kilometara. Sam je prilagodio Battery Management System, koji upravlja baterijom i zapravo je mozak celog sistema, a u svakom trenutku na svom pametnom telefonu može videti kakvo je stanje baterija i koliko se treba puniti.

Kako li se osećao mladić kada se sa bentlijem zaglavio u pesku na plaži

Kako li se osećao mladić kada se sa bentlijem vrednim 160.000 evra zaglavio u pesku na plaži.

Pokušali su da ga izguraju ali nije uspelo.

Na kraju su u pomoć dovezli traktor. Tek tada se ova moćna i skupa limuzina izvukla iz peska.

Ja sam dobar vozač, ali često mislimo da smo bolji nego što jesmo. Ako ćete biti glupi, stvari kao ova će se događati, rekao je vozač motora

Snimak bajkera Džeka Sandersona (21) na Jutjubu, šokirao je ceo svet. S obzirom na to da je u videu prikazan njegov pada sa motora niz nizbrdicu od 12 metara.

On je ovo nekim čudom preživeo.

"Ulazio sam u krivinu i išao sam sve šire i šire. Kad sam video samo delić automobila, znao sam da sam u problemu. Izabrao sam da se strovalim niz brdo, radije nego da udarim u kola. Bila je to najbolja stvar koju sam mogao da uradim. Mislio sam da sam mrtav. Kad sam otvorio oči na dnu sve je bilo crno-belo", kazao je za Džek.

Ovaj video je za nekoliko sati pregledao veliki broj ljudi.

"Neverovatno je koliko je ljudi pogledalo video. Objavio sam ga kao upozorenje drugima. Ja sam dobar vozač, ali često mislimo da smo bolji nego što jesmo. Ako ćete biti glupi, stvari kao ova će se događati. Uvek imam kameru na kacigi, većinom za zabavu, ali i za slučaj da se nešto dogodi", objasnio je.

Nezadovoljan performansama svoje Lade Samare po snegu, Andrej iz Omska preuzeo je stvar u svoje ruke.

Za izradu ovog neobičnog vozila na gusenični pogon, Andrej je iskoristio delove s auto otpada, metalni otpad i kao referencu, snimak koji je vidio na televiziji. Na tom snimku svidela mu se ideja da s tako prerađenom Ladom može ići gde god poželi.

Kako bi približio svoje novo vozilo porodici ruskih tenkova, nazvao ga je T-21099.

Iz kabine i prtljažnika „stojadina“ izlazili su putnici jedan po jedan, neverovatno je koliko se ljudi upakovalo u tako mali prostor

Kolege su pomislile da je neka šala kad su ugledale „stojadina“ iz kojeg su izvirivale glave, ruke i noge. Prošao je onako pretovaren putnicima pored njih. Bili su, kao kažu, šokirani, ali su krenuli za njim i zaustavili vozača. Brojali su dva puta. U „kecu“ je, verovali ili ne, pored vozača u kabini i gepeku bilo još 17 putnika, uglavnom dece!

Ovako pričaju kolege policajaca koji su u Ćelijama, na putu Valjevo-Beograd, proteklog vikenda zaustavili „kec“ u kojem se nalazio rekordan broj putnika.

- Kao saobraćajci svega i svačega su se nagledali na srpskim drumovima. Međutim, ovako nešto još nisu videli! A još manje dežurni sudija, kome su javili šta se dogodilo. Rekao im je da nije moguće da toliko ljudi stane u jednog „stojadina“ - prepričava jedan od policajaca.

Ispostavilo se da je vozač Milan P. (41) iz sela Šopić kod Lazarevca bio mortus pijan i da nema vozačku dozvolu.

- Širio je ruke i rekao našim kolegama da mu se sin ženio i da je svatove vozio kući! Rekao je da ima šestoro dece. S obzirom na to da je jedva stajao na nogama i pričao nerazgovetno, odmah mu je urađen alko-test, koji je pokazao 1,6 promila alkohola u krvi- pričaju naši sagovornici iz MUP.

Milan je kažnjen sa 135.000 dinara, a s obzirom na to da nije imao novca, kazna mu je zamenjena zatvorom od 135 dana.

- Izrečena mu je kazna od 100.000 dinara zbog toga što nije imao vozačku dozvolu, kaznu od 25.000 dinara dobio je jer je vozio pijan, dok je sa 10.000 dinara kažnjen jer je u automobilu vozio 13 putnika više od dozvoljenog broja -navode naši izvori.

Na celom području Balkana najavljene su temperature i do minus 20 stepeni, a gorivo u automobilima izdržava granicu do minus 15

Razloga za brigu mogli bi da imaju samo vlasnici automobila na dizelsko gorivo. Na celom području Balkana najavljene su temperature i do minus 20 stepeni, a gorivo u automobilima izdržava granicu do minus 15.

“Može da dođe do blokiranja filtera goriva i tada motor ne može da se pokrene. Vlasnici izlažu neugodnostima, a vozilo bi trebalo da ide na servis. Na takvim temperaturama treba izbegavati vožnju, a ako se ipak mora, trebalo bi za dizelsko gorivo nabaviti dodatni aditiv i naliti ga u rezervoar”, pojašnjava hrvatski stručnjak za saobraćaj Željko Marušić.

Zima je često noćna mora za vlasnike dizelaša. Parafin se u dizelskom gorivu na niskim temperaturama kristalizuje, a ti kristali začepljuju pore filtra goriva. Što je temperatura niža, kristali postaju sve veći.

Kad se povećaju dovoljno da blokiraju protok goriva kroz filter, ne možete da pokrenete motor ili proradi samo na trenutak i ugasi se, prenosi Avaz.

Dizelskom gorivu na pumpama se dodaju aditivi, u zavinosti od perioda godine, a kao dodatnu pomoć današnji dizelaši imaju i senzore koji otkrivaju vodu na dnu filtera i paljenjem žute lampice upozoravaju vlasnika da je vreme za akciju.

Ukoliko u rezervoaru imate eurodiesel koji ste nasuli pre dolaska ekstremno niskih temperatura, najbolje je da rezervoar čim pre dopunite još goriva, aditiviranog za trenutne uslove, ili jednostavno kupite aditiv koji će tačku filtrabilnosti dodatno sniziti.

Kompanija "Nikola Motor Company" uskoro počinje proizvodnju moćnog ekološkog kamiona na vodonik

Vodične gorivne ćelije do sada su pokretale pojedine automobile, a od sada će i teške teretnjake. Kompanija "Nikola Motor Company" (NMC) iz Solt Lejk Sitija dizajnirala je drumsku krastaricu pod imenom Nikola One, koga će pogonski sistem od 800 volti.

To je više snage u odnosu na bilo koji konvencionalni kamion u SAD-u koga pokreće dizel.

Sa jednim litrom vodonika "Nikola" prelazi će 8,5 km, čak i kada je pod maksimalnim opterećenjem. To znači da sa jednim punjenjem moći da prevali 1.900 kilometara.

Kako je najveći problem vozila na vodonik nedostatak infrastrukture koja će im pružati usluge, kompanija NMC planira da se bavi i proizvodnjom svog hodrogenskog goriva, koje će od 2020. biti dostupno na 50 lokacija u SAD i Kanadi.

Fabrika koje će se baviti proizvodnjom goriva koristiće solarnu energiju.

Od maja do danas, "Nikola Motor Company" je dobila narudžbine za kamion u ukupnoj vrednosti od tri milijarde dolara, što je cena koštanja oko 7.000 kamiona.

Prizori ovakvih automobila obično nam dolaze iz prebogatog Dubaija ali, kao što vidite, u pitanju su snegom posute ulice Novog Beograda. Zlatni BMW je danas mnogim prolaznicima privukao pažnju, a sudeći po registarskim tablicama, u pitanju je gost iz inostranstva. U svakom slučaju, ljubitelji moćnih četvorotočkaša u Srbiji su dobili domaći zadatak, koji sigurno puno košta. 

Naime, na Fejsbuku je Igor C. postavio fotografiju zlatnog BMW u Novom Beogradu.

Pretpostavlja se da je reč o  gatarabajteru koji je stigao i pohvalio se svojim bogatstvom.

"Kad zlatan zub nije dovoljan", "Cilj postignut", samo su neki od komentara

Kamiondžije su pokazale svoju kolegijalnost, pa su na zaista domišljat način rešile da pomognu svojim kolegama koji prvi put putuju u inostranstvo

Izgleda niko bolje od kamiondžija ne zna, kad krenu na dalek put, kako i gde treba odmoriti i sebi dati oduška. Pogotovo ako je taj "odušak" u vidu prodavačica ljubavi po "vrletima" Evrope. U Fejsbuk grupi "Vozači kamiona" povela se polemika, gde ih ima i koje su najbolje.

U grupi su objavljeni podaci za Luksemburg, Švajcarsku, Keln... A pored detaljnih objašnjenja kako da stignete do mesta gde se "dame" nalaze, ubeležene su i cene, kao i dodatna pojašnjenja.

Tako, ko vozi u grad Luksemburg i prođe pored "Šel" pumpe znaće da tu ima i prostitutki. Jednu od njih je kamiondžija oterao, jer kako je napisao, ušla mu je u kabinu bez pitanja. U Kelnu, na putu A4, izlaz 11b, u industrijskoj zoni, kažu, na jednom mestu ima tridesetak kamp kućica. Uglavnom tu "ordiniraju" Bugarke, a cena im je 30 evra. A ko bi da bude mušterija nekoj ekskluzivnijoj dami, sledi i detaljnije uputstvo.

Na kilometar odatle je železnička stanica. Karta je 3,40 evra do centra grada, gde se nalazi najveći bordel u Evropskoj uniji "Paša". Cena vikendom je 50, a radnim danom 40 evra. Sam ulaz se plaća pet evra. A tamo su devojke, uhhh, ne zna čovek gde pre da pogleda - navodi jedan od kamiondžija.

Jedan od najobaveštenijih kolega u grupi čak tvrdi da postoji i bordel koji nudi doživotnu besplatnu uslugu.

Potrebno je samo, kako je on naveo, istetovirati logo bordela i "vi ste srećni dobitnik".

Za oblast Žonkera u Kataloniji mnogi su, izgleda, čuli.

U Duisburgu u Vulkan štraseu, kažu kolege kamiondžije, ima prostitutki "na vagone", cena je 30 evra, a dame hoće i da se cenkaju. Zna se gde ima "prijateljica noći" i u Veroni, grad zaljubljenih Romea i Julije.

- Verona - Jug izlaz, kružni tok pravo, semafor levo i ulica oko kilometar duga, na svakih 50 metara stoje... od 15 evra pa naviše...

Strana 8 od 13

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji