Balkan

Balkan (227)

Hrvatsku konstantno napušta sve više mladih ljudi. Među njima je i 26-godišnja Mia Bonačić iz Dubrovnika, ali za razliku od većine, ona nije otišla zbog veće zarade.

U Dubrovniku je imala dobar posao jer je radila u hotelu Kempinski u Istri, u kom je bila Instruktorka velnesa. Imala je dobra primanja, međutim bukvalno joj se, kako kaže, zgadila celokupna situacija u Hrvatskoj.

Poslednjih mesec dana radi u Austriji u Tirolu. malo je reći da je oduševljena. Još uvek ne može da veruje  u kakvim uslovima radi i kako je na poslu sve uredno.

"Odnos vlasnika prema nama zaposlenima je neverovatan. Dobila sam svoj smeštaj, živim sama, sve je lepo, imam odlične uslove. Ništa ne plaćam, ni stan ni režije, a hrana u seoskoj prodavnici je jeftinija nego u Hrvatskoj. Takođe su mi osigurali sve, od WC papira do posteljine, a uniformu mi peru i peglaju na poslu. Na poslu imam sve besplatne obroke, od doručka, ručka, večere, međuobroka i sve je odlično. Ne dobijamo splačine već odličnu hranu, od crnog rižota do integralne testenine, sve je vrhunski. Mogu da pijem  kafu, čajeve, sokove, sve na račun hotela".

Pre Austrije, pokušala je da posao pronađe u Norveškoj. Tamo je provela neko vreme, međutim kako nije znala norveški jezik, nije mogla da dobije posao u svojoj branši.

Kao i svaki dan, sjedila sam tu na terasi i odjednom me nešto pogodilo u glavu. Pala sam na pod i više se ničeg ne sjećam - prepričava 67-godišnja Zlata Čop pomalo bizarnu nesreću koja se u nedjelju oko 17 sati dogodila u njezinu dvorištu u Aninoj ulici 91 na zagrebačkoj Trešnjevci.

Nju je, naime, dok je mirno sjedila na stolici na terasi najvjerojatnije nogom po glavi udario njezin podstanar, kineski državljanin Y. D. (52), koji je pao s balkona na prvom katu kuće. Pod još nerazjašnjenim okolnostima, Y. D. je neoprezno hodao unatrag po terasi i u jednom je trenutku izgubio ravnotežu. Pao je preko ograde balkona s visine od oko četiri metra, a u padu je “zakvačio” i svoju stanodavku.a

- Ne znam čime me točno pogodio, samo se čuo jak udarac kad je pao na pod. Nisam znala što se događa, jako sam se prestrašila i otrčala u kuću. Ma to je izgledalo kao na filmu - ispričala nam je gospođa Zlata uzbuđeno pokazujući hematom na lijevom oku koji joj je nanio njezin 52-godišnji podstanar.

Nakon što je pao s balkona, Y. D. je ostao nepomično ležati na betonskom podu, a netko od susjeda odmah je pozvao ekipu Hitne pomoći.

- Njegova supruga odmah je sišla s prvog kata, a njemu je iz glave i ušiju curila krv. Uopće se nije micao. Mislili smo da je mrtav. Supruga ga je grlila i cijela joj je majica bila krvava - kaže susjeda Branka Bajza dok pokazuje tragove krvi u dvorištu na mjestu gdje je Kinez pao.

Liječnici su teško ozlijeđenog 52-godišnjeg kineskog državljanina vozilom Hitne pomoći prevezli u KB Sestre milosrdnice, gdje je utvrđeno da mu je slomljena lubanja. Gospođa Zlata prošla je, srećom, samo s lakšim ozljedama, a njoj je liječnička ekipa ozljede sanirala odmah jer, kako je rekla, nije htjela van iz kuće.

Na mjesto događaja u Aninoj ulici ubrzo su došli policajci kojima je supruga teško ozlijeđenog Kineza pokušavala objasniti što se dogodilo i kako joj je suprug ozlijeđen.

Na lošem engleskom jeziku rekla im je da je suprug hodao unatrag i da je u jednom trenutku izgubio ravnotežu. Međutim, nije baš jasno kako je Y. D. uspio pasti preko ograde koja je, s obzirom na njegov rast, visoka. Susjedi kažu i da se prije pada čula vika s balkona, odnosno da je Kinezova supruga nešto vikala. Ne zna se je li se radilo o svađi ili je žena pokušala upozoriti Y. D.-a da se primiče ogradi.

Nakon provedenog očevida i prikupljanja informacija od susjeda policajci su pad s balkona okvalificirala kao nesretan slučaj.

Inače, 52-godišnji Kinez na prvom katu kuće u vlasništvu 67-godišnjakinje živi sa suprugom i kćerkom u dobi od 25 godina. Kod Zlate Čop žive kao podstanari tri godine, a svi imaju prijavljeno stalno boravište u Hrvatskoj.

- Već su dugo u našoj zemlji. Bave se prodajom tekstila na veliko i malo. Koliko se sjećem nikada s njima nije bilo nikakvih problema - zaključuje gospođa Zlata.

Crnogorski hirurzi su u Kliničkom centru u Podgorici muškarcu iz anusa izvadili vibrator, a zatim su se malo „našalili“ i napravili snimak i fotografije koje kruže internetom!

Pacijenta je prošle nedelje kod lekara dovela žena i tražila da mu se operativnim zahvatom izvadi sprava. Još uvek se ne zna kako je vibrator dospeo u pacijenta, a kako pišu podgorički mediji, javnost je šokirana postupkom lekara, koji su ceo slučaj iskoristili za neslanu šalu.

Crnom Gorom, naime, kruži snimak na kojem se vidi kako doktori međusobno ćaskaju i prave šale slikajući se sa sveže izvađenim vibratorom. Na snimku se jasno vidi uniforma jednog hirurga i ruke koje drže pomagalo.

Lekari kod kojih je ovaj pacijent došao na pregled prvo su pomislili da je u pitanju šala, ali kad su na rendgenskom snimku utvrdili postojanje ovog predmeta, uverili su se da je to i u Crnoj Gori moguće. Operacija je trajala punih pet sati, a lekari tvrde da je bila izuzetno teška, te da je pacijent imao mnogo sreće.

U Lekarskoj komori Crne Gore kažu da nisu videli snimak niti da su čuli za „slučaj vibrator“, ali tvrde da će ispitati ovaj događaj, a ukoliko se ustanovi da su zdravstveni radnici prekršili lekarski kodeks, biće kažnjeni.

Prema informacijama iz crnogorskih medija, osmoro ljudi je moglo da napravi snimak: anestetičar, anesteziolog, hirurg, dva asistenta, dve instrumentarke i konsultant.

Direktor Kliničkog centra Crne Gore Milan Mijović rekao je da će zvanična obaveštenja dati tek nakon sprovedenog ispitivanja, ali ukoliko se dokaže da snimak zaista postoji, počinilac tog dela biće najstrože kažnjen.

Slučaj iz Crne Gore može se svrstati u najbizarnije operacije u svetu. Neke od njih su intervencija nad čovekom koji je imao ekser u glavi, što se vrlo precizno može videti na rendgenskom snimku. Desilo se i da su doktori greškom zaboravili makazice u utrobi pacijenta, pa taj katastrofalan propust otkrili tek na rendgenskom snimku. Crnogorski „slučaj vibrator“ može da parira ovim svetskim „genijalcima“.

 

Kada je, nakon 40 godina života u Australiji, početkom februara preminuo Radoje Lakićević, poznatiji po nadimku Ban, njegov je najstariji sin pozvao rođake u Crnoj Gori i zamolio ih da ga nauče kako da oca sahrani po crnogorskim običajima.

Tako je čovjek, rođen u Pavinom Polju 1939., kome nemirni duh u mladosti nije dao da se dugo zadrži na jednom mjestu, a onda našao mir i sreću u Australiji, tamo završio životni put po običajima svoga zavičaja.

„Imam problem, moja đeca više vole Crnu Goru, nego ja“ – govorio je u šali Radoje. A djece ima jedanaest- šest sinova i pet kćeri. Imena im je dao po svojim najbližim: Mika, Radosav, Radovan, Gajo, Miloš, Luka, Milica, Rakila, Rista, Tila i, tek jedno drugačije – Idabbi.

Radojev najstariji sin kaže:

„Ponosan sam što sam Lakićević i što sam Crnogorac. Isto osjećaju moja braća i sestre“.

Rakila, koja nosi ime Radojeve majke, posjetila je Crnu Goru krajem 2015. Oduševljena je bila Crnom Gorom, Vraneškom dolinom, Pavinim Poljem, imanjem koje će, uprkos daljini, po očevoj ali i sopstvenoj želji, Lakićevići iz Australije posjećivati i održavati. Prodaja ne dolazi u obzir.

Slučajni „susret“ na internetu sa imenom Rakila Lakićević učinio je da, prvi put nakon 1982., kada se Radoju gubi svaki trag, rođaci u Crnoj Gori stupe u kontakt sa njegovom kćerkom, pa onda i sa njim.

Čini se da je Radoje Lakićević mogao mirno da sklopi oči, znajući da su njegova djeca stekla još jedan, dalek ali čvrst, oslonac u njegovoj porodici i rodnoj Crnoj Gori. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je postupke protiv nekoliko službenika zaposlenih na graničnim prelazima zbog sumnje da su se tokom službe bavili nezakonitim delima. Protiv nekih od njih pokrenut je disciplinski postupak, a neki su i suspendovani. Najviše sumnjivih je među službenicima koji rade na graničnom prelazu Kula, piše Dan.

Sumnja da se crnogorski policajci bave nezakonitim radnjama pojavila se kada su nadležni utvrdili da su ovi pripadnici granične policije prekrivali kamere u službenim prostorijama čime su onemogućili da se snima način na koji obavljaju posao. U početku je primećeno da neki od njih kače odevne predmete u blizini video-nadzora i “slučajno” ih nameštaju preko kamera.

Ipak, nedugo zatim utvrđeno je da se ne radi o slučajnostima jer su pojedini policajci počeli da oblepljuju kamere. Nadležni su posmunjali da na ovaj način službenici sa graničnog prelaza Kula kriju nezakonite poslove koje obavljaju, a prve su sumnje da se radi o uzimanju mita. Nadležni, naime, sumnjaju da policajci, kada je povećan broj prelazaka granice zbog letnje turističke sezone, ovako kriju da od turista koji imaju nelegalnu robu uzimaju novac ili određene stvari kako bi “zažmurili” na prekršaje.

Nadzorne kamere su nedavno postavljene, a nedugo zatim policajci su počeli da ih prekrivaju, pa se posumnjalo da je u pitanju prikrivanje nezakonitog rada. Uočeno je da više policajaca na različite načine kriju kako obavljaju posao.

Dan piše da su se u istragu uključili i inspektori Unutrašnje kontrole. Zbog prekrivanja kamera pokrenuti su disciplinski postupci protiv četvorice zaposlenih na graničnom prelazu Kula. Ipak, u uzvaničnim saopštenjima MUP-a nije navedeno da se dovode u vezu sa vršenjem nekog krivičnog djela, već samo da se sumnjiče za težu povredu službene dužnosti.

Disciplinski tužilac MUP-a pokrenuo je postupak protiv starijeg policajca prve klase. On se tereti da je 16. aprila oko 12.40 časova u Rožajama, obavljajući poslove granične provjere kao vođa smjene na GP Kula, u periodu od 8 do 20 časova, dok je menjao kolegu da doručkuje, ometao rad novopostavljenog video-nadzora u kontrolnoj kabini na ulazu u Crnu Goru.

Njemu se na teret stavlja da je sa plastične flaše skinuo nalepnicu koju je nalepio preko objektiva nadzorne kamere. Nalepnica se na kameri nalazila tokom celog dana, a po povratku u kabinu njegov kolega policajac to nije primetio. Istog dana oko 19.36 časova, stariji policajac je došao do kontrolne kapije, kada je pružio ruku i uklonio nalepnicu sa objektiva kamere, dok je u to vreme njegov kolega vršio službenu radnju evidentiranje putnika, kojom radnjom je otežao da se uvidom u citiranu nadzornu kameru eventualno utvrde propusti u radu policijskih službenika. Na taj je način počinio težu povredu službene dužnosti preduzimanje ili nepreduzimanje bilo koje radnje kojom se onemogućava ili otežava funkcionisanje službe.

Postupak je pokrenut i protiv starijeg policajca prve klase na GP Kula u OGB Rožaje. On se tereti daje 16. aprila u periodu od 8 do 20 časova u Rožajama, obavljajući poslove granične provere, u kontrolnoj kabini na izlazu iz Crne Gore ometao rad novopostavljenog video-nadzora, tako što je plastičnu čašu stavio na objektiv kamere i zaklanjajući kameru ometao njen rad tj. video-nadzor. Na taj način je otežao da se uvidom u citiranu nadzornu kameru eventualno utvrde propusti u radu policijskih službenika. Isti policajac se sumnjiči da je u noći između 17. i 18. aprila, na istom mjestu u kontrolnoj kabini na ulazu u Crnu Goru, ometao rad novopostavljenog video-nadzora kada je preko njega stavio plastičnu čašu.

Zbog istog prekršaja pokrenule disciplinski postupak protiv starijeg policajca prve klase u Odjeljenju granične bezbednosti Rožaje. On je sumnjive radnje preduzeo 24. aprila kada je u smeni od 8 do 20 časova obavljao poslove granične provere, u 12.17 časova u kontrolnoj kabini zakačio je jaknu na ekser ukovan na zidu neposredno ispred kamere. Nekoliko minuta kasnije preko jakne je stavio kapu od policijske uniforme, te na taj način zaklonio objektiv kamere čime je pokrio vidno polje kamere koja obuhvata radni prostor stola u kontrolnoj kabini u kojoj je radio, pa je kamera bila prekrivena i ometano njeno snimanje do kraja smene, te je na taj način onemogućio kontrolu njegovog rada uvidom u video-zapis predmetne kamere.

Disciplinski tužilac proverava i postupanje, policijskog službenika Odeljenja granične bezbednosti Rožaje, zato što je 25. aprila na graničnom prelazu Kula, u smeni od 8 do 20 časova obavljao poslove granične provere, u 11.02 časova u kontrolnoj kabini zakačio jaknu na ekser ukovan na zidu neposredno ispred kamere, razvukao je ispred kamere, te na taj način zaklonio objektiv kamere čime je pokrio vidno polje kamere koja obuhvata radni prostor stola u kontrolnoj kabini u kojoj je radio. Snimanje radnog prostora trajalo je do kraja smene.

Nadležni organi MUP-a, radeći na pokrenutim proverama, prikupili su više dokaza. Nakon njihovog razmatranja oceniće ima li potrebe da o sumnjivom postupanju podataka obaveste nadležno tužilaštvo kako bi se eventualno utvrdila krivična odgovornost policajaca.

Sinoć je na trgu u Banja Luci održan skup podrške "Pravda za Davida" na kojem se obratio otac nesrećnog nastradalog mladića i pozvao na borbu protiv kriminogenih struktura u vlasti Republike Srpske.

David Dragičević nestao je 17. na 18. mart ove godine, a njegovo telo nađeno je 24. marta na ušću Crkvene u Vrbas. Otac nesrećnog mladića, Davor, rekao je ranije da je njegov sin otet 18. marta, a potom nekoliko dana mučen, drogiran, potom ubijen i bačen u rečicu Crkvenu.

"Mogli su za dva minuta da reše ovo. Da je vlast to rešila, hiljadu godina su mogli vladati i Milorad Dodik je mogao biti kao Tito", rekao je Dragičević.

Dragičević i grupa "Pravda za Davida" objavili su danas i polusatni video u kojem su naglašene sve sporne izjave nadležnih istražnih organa koji su radili na ovom slučaju i podelili materijal u kojima su, istakli su, izdvojene ukupno 23 nelogičnosti u istrazi. 

Gradska uprava Banjaluka nije izdala dozvolu BN TV za direktan prenos skupa "Pravda za Davida", koji je najavljen za sutra na Trgu Krajine.

Međutim, BN televizija je prenosila miting podrške za Davida na kojem se okupilo oko 40.000 ljudi, i pored zabrane koju su imali. 

Ceo skup su obezbeđivale jake policijske snage, a na ulicama Banja Luke su se pojavila i borbena vozila.

Kako je to izgledalo pogledajte ovde.

O scenarijima mogućih udara na Republiku Srpsku u napetoj atmosferi tokom opštih izbora u BiH, na šta već danima upozoravaju, i u Banjaluci, i u Beogradu, bilo je reči u emisiji "Svet sa Sputnjikom". Prema rečima prof. dr Slobodana Reljića, BiH je zapadni protektorat, a iako se Zapad često doživljava kao "šahista koji igra sa tri kraljice" i njegova moć precenjuje, kad u igru uđu operativci i profesionalci oni mogu da insceniraju određene događaje.

- Međutim, Bosna je odgovornost Zapada i svaka vrsta haosa pokazuje da oni ne umeju da vladaju. Uz to, to je poligon gde su prisutni visoki predstavnik i ambasade koje se ponašaju kao prokuratori u Rimskom carstvu - upozorava Reljić, ali dodaje da primer Makedonije svedoči upravo o "slabljenju moći onih kojih se toliko plašimo".

Dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, primećuje da se ništa ne dešava spontano, što pokazuju sve „narandšaste revolucije". On podseća da se na referendumu u Makedoniji Zapad direktno mešao, ali je zanemario inat građana - dvotrećinska većina nije bila za promenu imena.

Međutim, ako u Republici Srpskoj bude tesan rezultat, neće kao u Makedoniji da kupuju poslanike, već će probati „nešto drugo".

- Građani treba da budu svesni toga. Ovo nisu lokalni i zbori, ovo su vrlo bitni izbori od kojih zavisi Republika Srpska, da li ćemo imati nekog ko brani njene interese ili nekog ko će legalizovati ono što su nam uzeli od izvornog Dejtona - naglašava Deđanski.

Dragomir Vuković, profesor Filozofskog fakulteta iz Istočnog Sarajeva, smatra da se situacija dramatizuje, iako predizborna kampanja i borba za glasove jesu žestoki.

- Ima oprečnih mišljenja da se nešto priprema, da se spremaju neredi, kao i da se radi o ozbiljnom stranom mešanju. Kod nas su interesovanje izazvala suprotna mišljenja Mladena Ivanića i predsednika Vučića. Tu postoji neka vrsta mističnosti o čemu se zapravo radi - konstatuje Vuković.

Prema njegovim rečima, BiH je definitivno podeljeno društvo, a u kampanji se barata i sa vrlo teškim porukama i stavovima, jer ima kandidata koji ne traže samo unitarnu Bosnu, nego i ukidanje RS. 

Scenariji za smenu vlasti u Srpskoj o kojima se spekuliše predviđaju delovanje na birače preko lažnih nevladinih organizacija i preko medija, ali i personalizaciju i satanizaciju protivnika, što je u ovom slučaju predsednik Srpske Milorad Dodik, koji je više puta otvoreno govorio o ubačenim britanskim obaveštajcima i 20 miliona evra izdvojenih za subverzivno delovanje.

- U zapadnim diplomatskim krugovima u Beogradu se priča da se sprema ozbiljna akcija posle izbora. Jasno je da će Dodik pobediti na tim izborima, zato se priprema akcija osporavanja rezultata i ta akcija treba da bude ne toliko intenzivna koliko dugotrajna. Nazivaju je fiskalna obojena revolucija. Cilj je da se pozovu građani na bojkot plaćanja poreza, da se onemogući normalno delovanje privrednih subjekata, sve sa ciljem da se budšet RS u narednih nekoliko meseci ne puni adekvatno i samim tim oni koji rade u javnom sektoru ne bi imali plate što bi onda izazvalo potpuno nezadovoljstvo. A onda bi se dolivalo ulje na vatru kako bi došlo do velikog požara koji bi potpuno uništio RS - kaže istoričar Dragomir Anđelković.

On ipak ne veruje da će taj projekat uspeti i dodaje da ni Banjaluka neće sedeti skrštenih ruku, jer je Dodik „ozbiljan političar, ima podršku Moskve i Beograda, a i veliki deo srpskog naroda je svestan da ako izvrši to što od njega očekuju na Zapadu Srpska će biti urušena".

Na pitanje da li deo razloga što je baš Dodik na udaru treba tražiti u tome što se on kandidovao za srpskog člana Predsedništva BiH, s najavom da će insistirati na tome da se Srpskoj vrate oduzete ingerencije, Anđelković kaže da predsednik Srpske u sarajevskim krugovima važi kao političar koji je sprečio dalju centralizaciju BiH.

- Oni koji su naumili da stvore Bosnu sa hegemonijom Sarajeva misle da je Dodik velika prepreka i zato danas protiv njega vode specijalni rat. Druga strana medalje je NATO. Dodik je blokirao put BiH ka NATO i centri moći Alijanse po svaku cenu žele da ga se reše. Ako instaliraju nekog mekšeg srpskog političara koji ne mora da bude direktno za NATO, ali koji nema ni hrabrosti da se usprotivi, uvereni su da će za koju godinu Bosna ući u NATO - objašnjava Anđelković, koji kao treći element za satanizaciju Dodika vidi njegove dobre veze sa Rusijom. 

- Te veze revoltiraju zapadne centre moći, kao i sarajevsku elitu. Zapad evidentno ne želi da opstane Dejton, koji je bio samo faza koja treba da dovede do realizacije ratnih ciljeva Alije Izetbegovića za centralizaciju BiH, a takva BiH bi onda bila karika u antiruskom NATO lancu - dodaje on.

Prema oceni Stevice Deđanskog, objašnjenje je u tome što je odlazeća administracija na svim nivoima, i evropska, i američka, skrajnuta i „kao ranjeni lav pokušavaju da naprave što veći nered odlazeći odavde i nas da uvuku u taj nered", pri čemu su spremni na sve što se vidi i na primeru Makedonije.

- Naše je da se ne damo isprovocirati. Osnovan stvar je da Srbija i srpski narod ne naprave nijedan potez dok se ovo čvorište ne raščivija, a situacija će se sto odsto promeniti od maja sledeće godine i izbora za EP. To će promeniti sliku Evrope - uveren je Deđanski.

Ulozi su, ističe Slobodan Reljić, veći kad su sve te velike sile u igri, mnoge stvari se menjaju i to ubrzano, i tu se sad igra svim kartama.

- Mi ćemo biti pod pritiskom da svi budu ugurani u NATO. To pokazuje i panika u Makedoniji. Sad će se tema prebaciti na bezbednosni aspekt. Ali jeste veliki problem da Srbe uterate u NATO zato što ste hteli da ih ubijete. Ovde podrška NATO-u nikad nije došlo ni do 10 odsto, ali to ne znači da oni to neće pokušati - kaže Reljić, uz opasku da u to dramatično vreme treba ući tako što će se definisati vlastiti interese i oko toga uspostaviti neka vrsta konsenzusa svih činilaca srpskog naroda.

Mučna istraga prvog zabeleženog slučaja kanibalizma u BiH i dalje šokira istražioce i tužioce u Unsko-sanskom kantonu, a Krajišnici sa strahom izgovaraju ime osumnjičenog Sabahudina Velića (33) iz Bosanske Krupe, koji je sekirom iskasapio majku Nasihu (60), a zatim jeo delove njenog tela.

Kako Avaz saznaje od izvora bliskog istrazi, i Velićevo saslušanje u bihaćkom tužilaštvu teklo je mučno i praćeno je zgražavanjem zbog načina na koji je izvršen zločin. Čak se i Sud našao u nezavidnoj situaciji, jer niko od krajiških advokata nije želeo preuzeti ovaj slučaj koji je izazvao veliko uznemirenje javnosti.

Naposletku mu je dodeljen advokat, koji je tokom ispitivanja nekoliko puta napuštao prostoriju, jer je Velić iznosio previše zlokobnih detalja od kojih se ledi krv u žilama.

Kako otkriva izvor Avaza nakon toga ušao je u kuću i poslednji put obratio se Nasihi: “Majko, jesi li ti zadovoljna sa mnom?“, na šta je nesrećna žena kazala da jeste. Čim mu je okrenula leđa, Velić je zamahnuo sekirom udarivši je u vrat.

Prisutni su se šokirali činjenicom da je Velić plakao dok je pričao kako je iskasapio psa, ali da nije pokazivao emocije kada je govorio o ubistvu majke.

Hladno je pojasnio da je majku ubio da bi prineo žrtvu. On je na ispitivanju, kako otkriva izvor Avaza, ponovio ono što je kazao istražiocima, a to je da je majku ubio sekirom te da je njeno telo prepolovio, kasnije rasparčao, pekao i jeo!

Ponovio je da je pod uticajem crne magije, takozvanih sihira, te da su mu to naredila četiri džina.

Spaljene delove zakopao je u dvorište kuće, a kasnije su ih istražioci pronašli prekopavajući uz pomoć bagera.

Na kraju ispitivanja Velić je upućen u pritvor, a naređeno je i njegovo timsko psihijatrijsko veštačenje, koje treba dati konačan odgovor o njegovoj uračunljivosti.

Veliću je određen jednomesečni pritvor i nalazi se u KPZ Luke, gde je, kako saznajemo, izolovan od ostalih pritvorenika te ga na šetnju stražari izvode samog.

Ova pritvorska jedinica nema prostorije predviđene za osumnjičene njegovog profila. Pri ulasku oduzeli su mu pertle s obuće, a iz ćelije su sklonjeni i ostali predmeti pomoću kojih bi mogao nauditi sebi ili stražarima.

Zaista, ova društvena mreža mnogima s prostora bivše Jugoslavije pomaže da se zaposle, ali je istovremeno stecište raznih prevaranata.

Još pre koji mesec je Danijel Horvat vozio međunarodne autobuske linije, od Zagreba pa kuda god treba, najčešće do Frankfurta. Za volanom je sedeo i po dvadeset sati bez pauze, godišnji odmor je bio naučna fantastika, a plata – minimalac plus dnevnice. "Od onih sam koji će reći da je novac najmanji problem. Problem je sve drugo kod nas. Ako hoćeš da radiš i zaradiš dobre novce, ne možeš imati život. Ne poštuju se propisi i zakoni.“

- Onog trenutka kad sam odlučio da dignem ruke od svega kod nas, kad sam video da tamo nema smisla, a da mogu bolje i više, počeo sam na ovim grupama na Fejsbuku da oglašavam da tražim posao. Sve što sam saznao o odlasku u Nemačku je preko te društvene mreže - priča ovaj 29-godišnjak za DW.

Ove grupe se zovu "POSAO U NEMACKOJ – POMOC – INFORMACIJE“, "Idemo u Njemačku – narodna grupa“, "POSAO I STAN U NJEMAČKOJ“ i imaju do 50.000 članova. Princip je jednostavan – svaki član grupe može da pita ili odgovori na ono što drugi pitaju, a ima veze mahom sa zapošljavanjem, studiranjem, sređivanjem papira ili pikanterijama svakodnevnog života u Nemačkoj.

To je mesto susreta ljudi koji očajnički žele da napuste prostor bivše Jugoslavije i onih koji su u tome već uspeli. Administratori grupa upozoravaju da se uzdrži od bilo kakvog vređanja, pogotovo na nacionalnoj osnovi. Tako, dok ispod videa na Jutjubu ili tekstova na portalu index.hr traju neprekidni ratovi anonimnih komentatora u kojima se preti novim srebrenicama, olujama i ćele-kulama, ove grupe na Fejsbuku (FB) postaju oaze normalne komunikacije. "Ovde smo svi sa istom mukom koja nas je naterala, zato budimo složni i pomozimo jedni drugima za bolje sutra“, piše osnivač jedne od grupa.

Svakakvih bisera se tu nađe. Recimo, traži se "ženska osoba do 35 godina sa EU papirima“ da radi za šankom u jednom baru u Rozenhajmu. Obavezno znanje "našeg jezika“, nemački ne mora. Plata do 1.500 evra neto. Nije bordel, sigurno, piše navodni vlasnik bara. Zašto traži samo mlade žene? "Zato što mi ne trebaju babe za šankom u baru gde je većina posetilaca između 25 i 40 godina. Hvala vam na razumevanju, pametnjakovići.“

Drugi korisnik nudi kurseve za negovatelje starih lica, jedna devojka iz Zrenjanina pita kako se spaja porodica ako jedan supružnik radi u Nemačkoj, čovek iz Jagodine se nudi kao radna snaga, kaže "radio sam u vešeraju na valjku i pakovanju odela, volim da bude sve uredno i čisto“, jedna pita koliki je otkazni rok u Nemačkoj, traže se tesari, zidari i armirači, satnica navodno odličnih 11 evra neto, tu je i broj telefona, profil "Prevoz Putnika“ kaže da za osmi januar imaju "još dva mjesta fraj“ od Slavonije do Nemačke…

Danijel Horvat je u toj kakofoniji svega i svačega ipak imao sreće. "Jedan čovek – koji mi je sada kolega – je ponudio da se javim u firmu gde on radi, da je sve stabilno i sigurno. To sam i učinio. Ali uvek kada nešto dogovaram ili tražim preko FB dobro proverim profil i prosudim da li je lažan ili se radi o pravoj ponudi“, kaže dalje Horvat. "Svašta ljudi tamo pišu, često se nasmejem i nikada mi neće biti jasno kako naši ljudi nasednu na neke fore. Kad oglas za posao izgleda nerealno ili profil onoga ko objavljuje nema ranije objave – ne znam zašto se ljudi na to obaziru.“

I eto sada Danijela za volanom prigradskih linija 85 i 86 koje idu kroz idilične hesenske varoši sa komplikovanim imenima: niz Majnu se ređaju Obersthauzen, Zelingenštat, Majnhauzen… plata je pristojna, kaže, hrana jeftinija nego u Zagrebu, odmor i slobodni dani svetinja. "Potpuno druga priča“, dodaje Horvat.

Fejsbuk kao Eldorado za nalaženje posla? Tu ipak treba biti oprezan. Više sagovornika DW upozorava da na istim grupama vršljaju prevaranti. Postave lažne oglase za posao, a kada neko zagrize, prelaze na slanje direktnih poruka preko FB ili telefona. Obećavaju kule i gradove, sve, samo ako očajnik u potrazi za poslom uplati koju stotinu evra za autobusku ili avionsku kartu, možda za sređivanje dokumentacije… ko na to padne, može da se oprosti od svog novca.

"Prateći sve grupe i komentare, nisam još naišao da je neko prevaren od nemačkog poslodavca – varaju samo Balkanci“, kaže za DW Hasan Sejdić, i sam sa velikim iskustvom rada preko. Sejdić je postao poznat u Sarajevu i šire kao koordinator Udruženja nezaposlenih koje je organizovalo i brojne proteste. Trenutno ga najviše muči što se na termine za radne vize u ambasadama u BiH čeka mesecima, a bolje nije ni u Srbiji.

One koji traže posao upozorava na ljude koji zahtevaju da se neka suma uplati unapred. "Uvek kažem: ne uplaćujte nikom ništa! Prava posrednička agencija uzima proviziju od poslodavca.“ Ima slučajeva da se prevoz naplati i zaista organizuje – ali da radnici završe u nekoj nedođiji čekajući na nepostojećeg poslodavca. Ili da prevaranti odvuku ljude na "probni rad“ za koji tobože nije potrebna viza – a na kraju rade na crno, pa još i neplaćeno.

Nemanja Panić, programer iz Novog Sada, nije se uzdao u društvene mreže i rekla-kazala već je, tada sa skromnim znanjem nemačkog, pratio zvanične sajtove iz Nemačke i tekstove DW na srpskom o ovoj temi. "Gledao sam doduše neke naše forume i hrvatske, ali tamo ljudi pišu gomilu neistinitih informacija, pogotovo oko visine plata, uslova… preteruje se. Ima onih sa predrasudama o Nemcima, a ima onih koji naglašavaju samo pozitivne stvari.“

Panić je već nekoliko godina u Berlinu odakle je počeo da piše veoma čitam blog "Dva kofera u Berlinu“ koji je za mnoge postao izvor informisanja o životu i pre svega birokratskim preprekama u Nemačkoj. Daleko najčitaniji tekst mu je o tome kako dobiti radne vize – pročitalo ga je preko 40.000 ljudi. Očito je da mnogi traže informacije gde stignu, a Panić je zadobio poverenje tako što piše proverene stvari i poziva se na zvanične izvore. Zašto su mnogi spremni da poveruju u razne dezinformacije i nasednu na prevare? "Očaj igra popriličnu ulogu, nažalost“, kaže Panić za DW.

Primetio sam da ljudi po internetu pišu recimo da su plate četiri, pet ili šest hiljada evra, ali ne spomenu da je to bruto iznos (smeh)“, priča o tome na šta se nailazi. "Jeste to dobra plata, čak i ako je bruto, ali ipak… Ima onih koji kukaju da im država 'uzme' 40 posto. Pitam se: ljudi, da li ste normalni, jeste li ikad čuli za doprinose? Nivo doprinosa je zapravo sličan kao u Srbiji.“

Kako koristiti FB, a ne postati plen prevaranata? U nemačkoj ambasadi u Beogradu nisu od velike pomoći. Na upit DW odgovaraju samo da se građani o uslovima zapošljavanja u Nemačkoj mogu informisati preko njihove internet i FB stranice, ali da nisu u mogućnost da pruže uvid u to kakva im pitanja postavljaju ljudi kojima recimo sa zvanične stranice mnogo šta nije jasno.

ozač autobusa Horvat i dalje prati grupu na FB koja ga je odvela u Nemačku, samo što je sada sa druge strane – daje savete i pomaže. "Treba razmisliti, nikako na brzinu rešavati. Onda se može dobro proći“, kaže on. I ovde vredi pouzdani indikator za prepoznavanje prevaranata kao i u real life-u: traže da im verujete na reč i date neke pare unapred.

U Nemačkoj većina kućnih pomoćnica radi na crno. Između 73 i 85 odsto domaćinstava čistačice ili baštovani plaća na ruke. To pokazuju rezultati studije Instituta za nemačku privredu (IW).

Stoga i ne čudi što sve veći broj mladih devojaka počinje, najpre preko fejsbuka da nađe "sigurnu kuću u Nemačkoj, kako bi zaradila za hleb. Ovo se odnosi na sve zemlje Balkana, nije Srbija izuzetak.

- Mnoge kućne pomoćnice ili vrtlari u Nemačkoj rade na crno. Samo 350.000 od 2,7 do tri miliona čistačica, bejbisiterki ili vrtlara, koliko se procenjuje da ih ima u Nemačkoj, socijalno je osigurano - piše u nedavno objavljenoj studiji Instituta za nemačku privredu (IW).

Prema ispitivanju javnog menja, rad na crno u privatnim domaćinstvima čini od 15 do 20 odsto ukupnog broja zaposlenih na crno. U poređenju sa brojem radnika na crno u građevinskog branši je to vrlo mali udeo.

Teško je reći koliki su gubici u državnoj kasi zbog rada na crno u privatnim domaćinstvima. Procenjuje se da se ta brojka kreće između 10,92 i 28,6 milijardi evra.

Plate spremačica recimo idu i do 7.000 evra ukoliko su u bolje situiranoj kući. Realnija priča je između 3 i 5 hiljada evropskih novčanica.

Na crno najviše rade penzioneri, mladi i studenti. Mali je broj onih koji priznaju da nije u redu što rade na crno. Stručnjak iz Instituta za nemačku privredu Dominik Enste kaže da su glavni razlog za rad na crno visoki izdaci i zakonske regulative.

- Mnogima je atraktivnije ako to sami mogu da urade ili da nekoga angažuju “ispod ruke” - kaže Enste.

Enste dodaje kako se tu pojačano radi i o dvostrukom moralu.

- Građani kritikuju političare da premalo rade protiv rada na crno ili nude dosta nesigurnih poslova, a smatraju normalnim što u sopstvenom domaćinstvu kućnim pomogačima ne plaćaju godišnji odmor ili bolovanje u slučaju bolesti - dodaje Enste.

Obim rada na crno u Nemačkoj se osmu godinu zaredom smanjuje. Na međunarodnoj listi Nemačka se nalazi u sredini. Međutim kada se uporedi s Sjedinjenim Američkim Državama ili Švajcarskom, onda je Nemačka očigledno dosta atraktivnija za rad na crno.

Stručnjaci smatraju da je razlog tome veliki broj zakonskih regulativa među koje spada i minimalac i zaštita od otkaza.

Stručnjaci iz Instituta za nemačku privredu navode da se velik obim rada na crno u domaćinstvima može posmatrati kao jedna vrsta izjednačavanja poreske pravde.

- Dok pojedini bogataši svoju imovinu prenose u Luksemburg kako bi uštedeli na plaćanju poreza, ´mali ljudi´ to pokušavaju radom na crno - ističu stručnjaci.

Strana 10 od 17

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji