Balkan

Balkan (227)

Eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala je posebno između 1975. i 1980. godine, kada je s oko šest milijardi dug porastao oko 16 milijardi američkih dolara.

No, tada se za razliku od sada domaćinski trošilo i pametno investiralo. Jugoslavija je, za razliku od mnogih dužnika, na vreme ispunjavala svoje spoljne obaveze.

Cela Jugoslavija dugovala tek 15 milijardi dolara

Prema podacima NBJ, spoljni dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21.3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3.8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17.5 milijardi dolara.

Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamata) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1990. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je Federacija bila jamac za oko 11 milijardi).

Raspored dugovanja je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1.7, BiH 1.5, Crna Gora 0.6, Hrvatska 2.7, Makedonija 0.7, Srbija 4.8 i Federacija 3.1.

Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4.4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariškog kluba) oko 6.5 milijardi dolara.

Nekadašnje republike nakon sticanja nezavisnosti sada su zadužene 145 milijardi dolara.

Države nastale nakon raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1990.

Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu SFRJ.

Raspadom Jugoslavije sve republike koje su bile u njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć.

Kao rezultat toga došlo je do nekontroliranog rasta uvoza, javne potrošnje, spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i produktivnosti.

Ako se po kriterijima međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80 posto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje.

Najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug poslednjih godina dostigao oko 49 milijardi evra, zatim slijede Slovenija sa 45 milijardi eura, Srbija s 27 milijardi eura, Makedonija sa šest milijardi, a na začelju liste su BiH sa pet milijardi i Crna Gora s oko dve milijarde evra. Spoljni dug svih šest država u poslednjih pet-šest godina zabeležio je veliki rast.

Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije JDC, britanski “Guardian” pisao je da su pored Grčke, dužničkom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španjolska i Ukrajina, dok je “Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga, jer njen neto dug prema svetu iznosi 98 posto BDP, a oko 9.6 posto budžetskih izdataka odlazi na otplatu dugova”.

BiH se od rata samo zaduživala

Od kraja rata do danas ekonomska politika BiH svodi se na zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija kako bi finansirala administraciju i ostale budžetske potrebe, zatim se ponovo zadužuje kako bi pokrila prethodni dug i finasirala obaveze itd.

Logično pitanje u ovakvoj situaciji je gde BiH vodi ekonomska politika zasnovana na zaduživanju?

Ekonomistkinja Svetlana Cenić odgovara: “Vodi u propast i večito ropstvo. Namerno neću reći dužničko, jer je ta reč već postala izlizana. Zadužujemo se u neproduktivne svrhe, za kupovinu vremena i plate za administraciju.

Nema zaduživanja za istraživanje i razvoj. Radićemo koliko moramo da vratimo dugove, tući će nas bičem ko robove, umesto da ulažemo u istraživanje i razvoj “.

Dovoljno je samo pogledati strukturu nezaposllenih i sve će nam biti jasno, dodaje Cenić. BiH je, prema njenim rečima, poslednja od broja visokoškolovanih ljudi, na biroima je sedam posto nezaposlenih s visokom školskom spremom, a najviše je nekvalifikovanih radnika.

Za njih je namenjena mešalica i beton, oni će raditi za tuđu slast i tuđu vlast.

“Sad nam uvaljuju priču o terorizmu, taman kad su ljudi malo počeli misliti glavom, a ovamo se ponovo zadužuju”, kaže Cenić i dodaje kako su BIH predstavnici u Vašingtonu obećali sve MMF-u na neviđeno samo da dobiju novac.

“Zašto se prvo traže izmene zakona o radu kada je višak zaposlenih u administraciji? Najavljuju da će to biti poslije izmena zakona o radu, ali neće, sve će pasti na leđa nejakih radnika, oni će biti topovsko meso, a administracija će i dalje uživati ​​”.

Ovaj tip ekonomske politike bez ozbiljnih reformi i rezova, stalno produžavanje agonije, zaduživanje za vraćanje starih dugova, vodi u siromašenje građana i države, te na kraju, kada se više ne bude imalo kud, rasprodaju državnog bogatstva, smatra ekonomista Damir Miljević.

Najavljene reforme, prema njegovim rečima, samo su kozmetika, niko se ne usuđuje povući prave poteze – napraviti rez u zapošljavanju u administraciji i krenuti u uspostavljanje vladavine prava.

Prolaznici su na školskom dvorištu oko dva sata pronašli dva brata, stara 31 i 33 godine, koji su upalili petarde i stavili ih u boce.

Nesrećnoj braći lekari se bore za život, kako saznaju nemački mediji. Svedoci su, prenosi "fenix-magazin", za nemačke medije rekli kako se jutros još vide lokve krvi na školskom dvorištu.

Portparol policije u Esenu, Kristof Vikhorst (30) je potvrdio kako su braća, stara 31 i 33 godine, sami napravili petarde i rakete, ali nije kazao od kakvog eksploziva. Nagurali su ih u gajbu punu boca bezalkoholnog pića.

Komšija braće je rekao kako se čuo glasan zvuk eksplozije.

- Mislio sam kako je celo naselje eksplodiralo - kazao je za nemačke medije.

Stručnjaci Odeljenja za borbu protiv kriminala (LKA) su pretražili dom braće. Prema informacijama Bilda u kutijama u njihovom domu je pronađen poseban eksploziv koji koriste pirotehničari.

Govor oca Gojka Perovića, rektora cetinjske Bogoslovije, o zahvalnosti Bogu i o tome da je dobro biti zadovoljan onim što imamo, pregledan je 300.000 puta. U ovom govoru, koji traje tri minuta, otac Gojko je izneo svu istinu: o tome koliko su ljudi bahati i nezahvalni, o tome koliko nam ništa nije dovoljno jer uvek hoćemo još. I još.

"Sve što smo dobili, poklonjeno nam je. Ja imam kod kuće decu, pa kad se vratim s puta, ne kupim isto svima, nego jednom kupim patike, drugom loptu... I svaki put je njihova reakcija ista: sin ne gleda šta je on dobio, nego šta je dobio onaj drugi", kaže Gojko Perović.

"Bilo je i nekoliko bračnih parova, koji nisu bili ni dve godine venčani i oni traže molitvu za decu. Pa, čekajte, tek ste stupili u brak. Ali, kažu, dve godine nemamo. Pa šta? Znam brakova gde ima puno dece, svi su zdravi, a po tri-četiri godine nije se niko rađao. Nego odmah kod doktora. Nije prošlo ni godinu i po, nema dece i idu kod doktora. E, kad kreneš kod doktora, onda ćeš stvarno da se razboliš. Kad krenu da te raščlanjuju, seciraju, rastežu, okreću naopačke, e više nisi normalan. Jednom sedi u onu čekaonicu, pa više nećeš biti normalan", objašnjava otac Gojko

Kako kaže, ni oni bračni parovi koji imaju decu nisu zadovoljni.

"Bračni parovi koji imaju po četvoro-petoro dece, oni se tuku, psuju, pljuju, razvode. I sad ovi što se razvode, ja im kažem: pa nemojte ljudi, imate decu. Oni kažu da je to normalno. Ovi što nemaju decu, ja kažem: nemojte, imate jedno drugo. Oni isto kažu da je to normalno i da nije velika stvar. E, pa jeste velika stvar kad imate jedno drugo. Dakle, niko ne ume da se zahvali na onome što ima, nego gleda šta nema.

Ako je čovek srećan sa onim što ima i ako ne gleda šta je drugi dobio, nego ako ono svoje razrađuje, onda bog na to ume da doda. Kaže, vidi što je ovaj raspoložen i fin, evo mu još. A kad kažete šta si mi samo ovo dao, onda, pre svega, taj čovek pravi sam sebi problem jer se zatvorio u toj ljutnji i misli samo šta mu nedostaje", kaže on.

 

Muharem Ferhatović je vlasnik skupocenog "maseratija", koji je oko pola četiri ujutru zapaljen na Alipašinom Polju u Sarajevu.

Reporteri su na licu mesta pored zapaljenog automobila pronašli i Muharema.

"Desilo se ujutro oko tri, pola četiri. Sestra je čula da se pali auto. Neko je od ovih ljudi došao i palio mi auto, a nisam nikome ni kriv ni dužan", kaže Ferhatović.

Kada je malo razmislio, Muharem je rekao da bi to mogao da bude muž njegove nekadašnje ljubavnice.

"Pravio sam i ja greške u životu. Ne mislim da je to uradila ona. Ona bi i oprala auto, a kamoli zapalila. On je to uradio zbog ljubomore", kaže Ferhatović.

Sergej Trifunović, vođa Pokreta slobodnih građana, poznat je po davanju izjava koje uznemiruju duhove. 

Pre desetak dana, u intervjuu za NIN, Trifunović je uspeo da još jednom proširi spektar onih koji njegove izjave smatraju problematičnim. 

Naime, govoreći o zločinu u Srebrenici, Trifunović je rekao ovo:

- Da li Srebrenica ima prefiks genocid ili masakr, to je frljanje brojevima. Srebrenica se dogodila zahvaljujući Aliji Izetbegoviću tako što je Klinton nazvao Aliju i rekao, hoćeš li međunarodnu intervenciju. Hoću, odgovorio je Alija. Spreman da žrtvuješ? Spreman. Ništa manje nije kriv taj gnom koji je prodao svoj narod, nego ovaj naš gnom koji je poklao taj narod. Koja je razlika?

Šta vi mislite o ovim njegovim rečima? Kakav je vaš stav? Pišite nam u komentarima.

Barska policija traga za naoružanim muškarcem koji je danas upao u restoran "Savoja" i sa maskom na licu i pištoljem u ruci pretraživao lokal.

Policija je blokirala celi Bar.

Portal Jedro prenosi da je maskirani muškarac u restoran ušao na ulaz iz dvorišta ugostiteljskog objekta i izazvao paniku i strah kod gostiju.

Užurbano je prošao kroz restoran, zagledajući u svaki separe i ostavljajuci utisak da nekoga traži. Nakon nekoliko minuta istrčao je iz restorana i uputio se u nepoznatom pravcu.

 

Prema saznanjima Jedra, u incidentu nema povređenih.

U barskoj policiji su potvrdili da proveravaju šta se događalo u restoranu "Savoja" koji je inače pokriven video nadzorom, prenosi portal CdM.me.

U ovom lokalu je pre pet godina ubijen njegov nekadašnji vlasnik, Baranin Armin Osmanagić.

 

"Pravo je čudo da nije bilo više mrtvih s obzirom na jačinu gasova koji su ispunjavali potpalublje jedrenjaka "Atlantia”, rečeno je tokom iscrpnog uviđaja u hvarskoj luci, a koji su nadgledali i italijanski policajci.

Lekari se još bore za živote dvoje dece koja su, u kritičnom stanju i bore se za život u splitskoj bolnici. Troje preživelih, koji se oporavljaju od trovanja ugljen-monoksidom, svedočili su o užasu koji su preživeli“kada su osetili neopisivu malaksalost, mučnine, a potom i šok dok su pokušavali da ožive Euđenija Vincija (57) ”, sicilijanskog menadžera.

Nekoliko sati posle hospitalizacije u splitskom KBC jedan od preživelih, Bruno Mankuso, inače bivši talijanski senator i trenutni gradonačelnik jednog sicilijanskog mestašca, prepričao je trenutke užasa i brigu za dvoje teško povređene dece.

"Bili smo tako srećni što smo došli u Hrvatsku. Planirali smo da plovimo osam dana. To putovanje smo svi zajedno organizovali i osmislili. Obišli smo ostrva i Dubrovnik.

NE PROPUSTITE JOŠ I OVO NA POLITICI EKSPRES 

Stvarno smo uživali na Hvaru tog drugog dana našega godišnjeg. Veče smo proveli u restoranu na rivi, gde je nas četvoro večeralo dok deca nisu ni okusila hranu. Trovanje hranom smo zato u startu odbacili jer su upravo deca najteže stradala", izjavio je Mankuso za medije, odmah bacivši sumnju na trovanje plinom koji se u kabine uvukao kroz klimatizacione otvore. Čim je ponoć otkucala, italijanski turisti vratili su se na brod da bi već dva sata posle toga gas kao tihi ubica u njihovim kabinama počeo da deluje.

"Odjednom nam je svima bilo loše. Odvukao sam se do kupatila i povratio. Pozlilo je i mojoj supruzi, ali nam je bilo malo bolje i zaspali smo kao omamljeni do jutra. Na tom jedrenjaku izgubio sam, mogu reći, mog brata. Po struci sam lekar nefrolog i pokušavao sam da mu pomognem ali uzalud. Srce mi puca od tuge. Kad sam se probudio i ustao ono malaksao, zatekao sam Euđenija s povredama glave i grudnog koša koje je zadobio pri padu u tuš-kabini", proiča Mankuso, otkrivši da su kobne večeri svi spavali na desnoj strani broda.

Paolo Fratura, bivši predsednik regije Molise, sa nevericom čita vesti o smrti prijatelja u Hrvatskoj.

"Izgubio sam jako dragog prijatelja, bio mi je kao brat. U nedjelju mi je poslao poruku iz Hrvatske: ‘Bogovski uživam, samo još ti jedino radiš’. Umro je na tako besmislen način. Bio je jako predan svom poslu i veselio se trenucima koje je provodio sa porodicom i prijateljima", ispričao je italijanskim medijima Fratura, polažući sve nade u hrvatske lekare da spasu dvoje otrovane dece.

Meštani Šače, odakle je Vinci rodom, i mesta u kojem je Mankuso gradonačelnik, šokirani su tragedijom koja je snašla njihove meštane.

"Euđenio, Bruno i Franko Trifiro su nerazdvojni prijatelji. Nedeljama pre nego što su otišli u Hrvatsku, pričali su nam o tom putovanju. Toliko su bili nestrpljivi i radovali se tom odmoru da je to bilo za neverovati i eto kao da ih je stiglo neko prokletsvo, kaže vlasnik jednog lokala u mestu u kom su živeli nastradali i u koji su  gotovo svakodnevno svraćali “na brzinsku kafu".

* Guča srušila vlast u Budvi!

* Oko festivala trube digla se velika prašina

* Deo vlasti ogorčen na naš narod

Stranka čiji je naziv Crnogorska, a vodi je Vladimir Pavićević, koji se iz Beograda preselio u Crnu Goru, objavila je da više neće biti deo vladajuće koalicije u Budvi jer će se u tom mestu uskoro začuti zvuk srpske trube!

Manifestacija Guča u Budvi, koja će na popularnoj plaži Jaz biti održana 24. i 25. avgusta, posvađala je lokalnu vlast tako što je Crnogorska (bez ijednog argumenta) optužila partnere iz prosrpski orijentisanog Demokratskog fronta da otvoreno promovišu srpstvo u Crnoj Gori i zagovaraju velikosrpske ideje.

Funkcioner Crnogorske Dragan Ivančević obrušio se na predsednika opštine Marka Carevića.

- U Budvi se dešavaju manifestacije kao što je sabor trubača iz Guče, preko kojih ovde treba da dođu ikonografija i zabava koje treba da nam promovišu nestanak crnogorske države 1918. i slično - rekao je Ivančević.

Njegov partijski kolega, inače odbornik u budvanskoj skupštini Pero Duletić, još je burnije reagovao:

- Nije nam jasno koje su prave namere organizatora ovakve manifestacije i koje ciljeve želi postići, ali je sigurno da saboru trubača nije mesto u Budvi. Guča u Budvi svakom razumnom građaninu deluje kao populizam, kome nije mesto u našem gradu i Crnogorska je protiv toga

U Guči je sinoć završen 59. Sabor trubača, a za prvu trubu je posle finalne večeri u subotu proglašen Elvis Bajramović iz Bojnika.

Zlatnu trubu, koju dodeljuje žiri publike, osvojio je Siniša Stanković iz Zagužanja. Duvački ansambl Timočki veseljaci iz Knjaževca proglašen je za najbolji orkestar i dodeljena mu je nagrada Od zlata jabuka.

S druge strane, budvanski gradonačelnik Marko Carević ne obazire se mnogo na ove srbomrzačke poruke, pa poručuje da njegovim sugrađanima niko neće moći da određuje šta će da vole i poštuju.

- Sa žaljenjem konstatujem da su pojedine strukture u Crnoj Gori uvek spremne da ispolitizuju sve što ima veze sa Srbijom i srpstvom. Na sreću, reč je o marginalnoj političkoj grupaciji koja pokušava da svoj nepostojeći rejting podiže na antisrpskim stavovima. Poštujemo tuđu tradiciju, ali baštinimo i volimo svoju, pa nam niko neće zabraniti da se u Budvi čuje zvuk srpske trube. Žalosno je da uopšte ima Crnogoraca kojima taj zvuk smeta - ističe prvi čovek Budve, koji je siguran da će se snage na lokalu prekomponovati i gradska vlast neće biti ugrožena.

Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić kaže da antisrpski stav provejava iz suptilnog fašističkog pristupa Crnogorske, kojoj smeta melos svojstven ovom podneblju.

- Ovo je ništa drugo nego eho modernog fašizma, koji se prodaje za građanski. Ako se ta stranka već smatra građanskom opcijom, onda srpska truba treba da joj bude jednako mila kao i bilo koji drugi instrument. Na antisrpske poteze navikli smo da dolaze od Đukanovićevog DPS, ali od Crnogorske, koja sebe predstavlja opozicijom aktuelnoj vlasti - tvrdi Milačić.

Boris Franjić je poreklom iz Kaknja u BiH, završio je ekonomiju i odlučio da sreću, kao i mnogi, potraži preko grane.

Trenutno živi u Štutgartu, a u pismu koje je objavio može da se prepozna većina onih koji su napustili domovinu. Boris u Nemačkoj živi skoro dve godine i sudeći po standardu koji je opisao u svojoj poruci na Fejsbuku, ne planira povratak u skorije vreme. Njegove reči prenosimo u celosti:

"Danas je tačno godinu dana kako sam se preselio u Štutgart. Prekratko je to vreme da bi se napravilo bilo šta veliko, a ipak sasvim dovoljno vreme da se ucrta trasa za sigurnu i bezbrižnu budućnost. Sećam se dobro te večeri pre odlaska. Prijatelji, oni najbolji, polako se okupljaju kod mene u kafiću. Niko ne fali, a nema niko ni viška, samo jedan nije bio tu, on živi u Sarajevu pa sam otišao do njega dan prije da mu javim da idem.

Onako nepozvani dolaze sami od sebe, znaju dobro gdje će me pronaći. Došli da me isprate. A ja? Ja sam se osećao kao da me ispraćaju na poslednji počinak, a ne u Nemačku. Oni su nešto pričali celu noć, čisto da se nešto priča, i da mene malo zabave. Ja sam uglavnom ćutao znajući da ću rano ujutro u auto staviti 30 godina svog života, školovanja, fakulteta, rada, uspomena, truda, odricanja, 30 godina prijateljstava i tek pokoji odjevni predmet i krenuti sve ispočetka. Valjalo je tu noć preživeti, kao i svaki onaj pijateljski zagrljaj i jak stisak, kao da te grle poslednji put i ne bi te pustili do ujutro…

Pa onda na red dođu roditelji, majčine suze i otac koji se kobajagi dobro drži. E kad tu noć preživiš, dva puta trepneš, pogledaš na kalendar kad ono 20. septembar 2017. godine, shvatiš da je prošlo godinu dana kako živiš u Nemačkoj. E to je Nemačka. Mesto gde vreme brzo leti. I sve možeš napraviti, raditi i zaraditi samo ne možeš kupiti vreme. Kad malo mučneš glavom i analiziraš zašto je to tako, shvatiš da ti je ovde ponuđeno toliko mogućnosti da ti treba bar 9 života kako bi petinu od njih iskoristio. Nije do vremena, nego je do mogućnosti.

U Bosni ih uglavnom nemaš, a i kad ti se ukaže prilika strahuješ ko će ti to sve pokvariti. Nemačka je zemlja bez straha i to je najveće bogatstvo koje nama Bosancima neko može ponuditi. Nemaš straha hoćeš li pronaći posao, a kamo li straha da li ćeš ga izgubiti. S vremenom kako napreduješ s jezikom samo ti se otvaraju nove mogućnosti i bolji poslovi. Nemaš straha da osnuješ porodicu.

Jer dvoje u kući sa minimalnim platama može da plati stan i režije, hrane u izobilju, lepo i novo neko prosečno auto, putovanje leti tri sedmice na Majorku, zimi na dve sedmice na Alpe, te da se svaki vikend negde izvedeš, neko jezero, roštilj uz prijatelje, park, zoološki vrt, ili večera u restoranu. Reklo bi se da se živi ko’ nekad u Jugoslaviji.

Oni što sam ih ja upoznao jako su susretljivi i ljubazni, spremni su pomoći, drže do porodice, i nisu cicije u kafani. Postoje i oni neki drugi Nemci, da budem iskren o njima sam samo čuo, al ih kao takve nisam upoznao. E ko ima smisla za privatni biznis i hoće da se bavi time, to je već druga priča. Kažu da šira regija ovog grada obuhvata negde oko 3,5 miliona stanovnika koji većinom rade u “Mercedesu”, “Poršeu” i “Bošu” ili nekoj manjoj firmi koja se opet naslanja na ova tri giganta.

Veliko tržište, mnogo novca u opticaju, naplata brza, kompenzacije skoro da i nema. Potrebno je malo sluha za biznis, lepa ideja, određena količnina početnog kapitala i mogu se čuda napraviti. I sve je to ok, al onda na red dođe ljubav prema zavičaju. Sve te nešto dole opet vuče.

Iako si stekao već ovde puno poznanstava, poneko prijateljstvo, fale ti prijatelji s kojima si odrastao, gimnaziju ili fakultet završio, prijatelji s kojima si radio. Kreneš u Bosnu, onako već u Sloveniji srce ti jako lupa dok vrtiš one radio stanice i slušaš emisije koje prilično razumeš.

Kad već dođeš u Bosnu posle tri sata shvatiš zašto si otišao u Nemačku.

Shvatiš da ti ne nedostaje Bosna kao sistem, nego Bosna u smislu tvojih prijatelja. I najradije bi ih sve natrpao u jedan veliki autobus i doveo sebi. I kad bih to uradio…pitanje koliko bi mi Bosna nedostajala.

Usput, to i pokušavam. Pokušavam ih nagovoriti da dođu kod mene živeti, da se presele. Nisu zaslužili da žive u neizvesnosti, da im neko vređa inteligenciju. Nisu zaslužili da ih neko deli, jer nisu tako odgojeni. Nemačka je država za njih, država u kojoj kao svog zemljaka prepoznaješ svakog onog ko je rođen od Bugarske do Beča. E sad zamislite koliko je ovakvih kao ja koji pokušavaju sve svoje drugove dovesti u Nemačku. Ko će ostati dole živeti? Ostaće neko, al sve manje i manje onih ljudi s kojima sam ja tu državu video prosperitetnom. Nažalost!!!"

Enes Ibrahimagić, muslimanski ekstremista iz Zenice, osnivač je agencije 'Rapsodi', koja na hiljade dece iz Srbije vodi na letovanja i ekskurzije

Iza turističke agencije 'Rapsodi travel', koja već godinama vozi srpske đake na školske ekskurzije, stoji osvedočeni srbomrzac i muslimanski ekstremista Enes Ibrahimagić, otkriva Informer!

Ibrahimagić na društvenim mrežama konstantno blati Srbiju, srpskog predsednika Aleksandra Vučića i veliča zloglasnu Armiju Bosne i Hercegovine!

Vrlo sumnjivi vlasnici

'Rapsodi travel' registrovan je, inače, u Sjenici, na veoma čudnoj lokaciji bez ikakve infrastrukture koja bi ukazala da se radi o turističkoj agenciji.

- Iza kompletne vlasničke strukture stoje vlasnici koji su mahom iz Bosne i Hercegovine. Pravi vlasnici su muslimanski ekstremista iz Zenice Enes Ibrahimagić, Ismail Mašović iz Sjenice, Armin Alijagić iz Zenice i Samer Rešidat iz Sarajeva. Ovi ljudi ne samo što su strani državljani nego na društvenim mrežama godinama unazad otvoreno iskazuju svoju mržnju prema Srbiji, dok sve vreme uzimaju naše pare za prevoz dece - kaže sagovornik Informera dobro upoznat sa ovim zbivanjima.

Poslovanje "Rapsodija"

prihodi 38.665.000 dinara

dobitak 152.000 dinara

broj zaposlenih 23

poslovnice Beograd, Kragujevac, Niš

direktor Faiz Bihorac

vlasnik Naser Mašović

On objašnjava da je Ibrahimagić, uz neskrivenu mržnju, jula 2015. godine nazvao predsednika Vučića "zločincem" tokom njegove posete Srebrenici.

- Enes Ibrahimagić objavio je tada na društvenim mrežama video-snimak Vučića prilikom poseti Srebrenici i tom prilikom ga nazvao zločincem. "Licemerima i zločincima u Srebrenici nema mesta. Ne dolazite." Bukvalno je tako napisao za Vučića! Isto tako zabrinjava što javno ističe simbole i obeležja ozloglašene Armije BiH, pod čijom je čizmom stradalo i proterano na stotine hiljada Srba - naglašava naš izvor i dodaje da se Ismail Mašović, prema proverenim saznanjima, povezuje sa određenim nečasnim radnjama i delovanjima na teritoriji balkanskih zemalja, najviše Republike Srbije, BiH i Turske:

- Konačno, taj Samer Rešidat ujedno je i političar i potpredsednik stranke Demokratskog fronta i poznat je po izjavama koje su usmerene protiv srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj - zaključuje sagovornik našeg lista.

Zbog svega ovoga kontaktirali smo sa Turističkom inspekcijom, ali i Ministarstvom prosvete. Ministar Mladen Šarčević rekao nam je da nije upoznat sa detaljima ove priče, kao ni time ko stoji iza ove agencije. Ipak, dodao je da će Prosvetna inspekcija reagovati.

Srpske škole koje su angažovale "Rapsodi travel":

* Vojna gimnazija Beograd

* Gimnazija Zaječar

* Ekonomsko-trgovačka škola Zaječar

* Srednja medicinska škola Kosovska Mitrovica

* Gimnazija Kosovska Mitrovica

- Pribavićemo sve detalje u vezi s ovim slučajem, a Prosvetna inspekcija će se time pozabaviti. Prosledili smo i inspekciji i školskim upravama da se sa ovom agencijom više ne sarađuje - istakao je Šarčević.

JUTA: Nisu nikoga prevarili

Inače, pomenuti 'Rapsodi travel' član je Asocijacije turističkih agencija (Juta), ali u ovoj organizaciji kažu da je na državnim organima da provere ove navode, a da njih samo zanima da turistički operater nije nekoga prevario ili mu ostao dužan.

- Mi primamo naše članice tako što ih predlože dve agencije koje su već članovi, one pošalju dopise, svoje podatke, o prihodima, zaposlenima i ako nema primedbi, one budu primljene. U suštini, važno nam je da nikoga nisu prevarili, sve ostalo treba da provere državni organi - zaključuje potpredsednik Jute Milan Lainović.

Strana 2 od 17

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji