Balkan

Balkan (227)

U Stjepan Polju, gračaničkom naselju, na sahrani 26-godišnjeg mladića Harisa Kahrimanovića se okupio veliki broj ljudi. Život dečaka ugašen kada se dogodila stravična saobraćajna nesreća.

Meštani kažu da u ovom kraju ne pamte ovakvu sahranu. Tužna kolona uputila se prema groblju Avdići u Stjepan Polju, gde je mladić ukopan.

Zakazano venčanje

Juče su pred kućom žalosti stigle stotine ljudi. Bolnu tišinu presecali su jecaji Harisovih najbližih. Oca Sejada, koji nije imao snage da stoji, niko nije mogao utešiti. On je u Hrvatskoj osnovao građevinsku firmu, obrazovao decu kojoj je posvetio celi život...

Uplakane majka Hanifa i devojka Sabina milovale su Harisov sanduk.

- Dragi Bog je tako hteo. Uzeo ga sebi. Za petak, 3. novembar, bilo je zakazano venčanje, ali sudbina nije htela tako, nije se dalo devojci Sabini da na ruku stavi venčani prsten. Umesto svadbe, umesto toga da roditelji sa sinom proslave diplomu, oni su ga sahranili - kaže komšinica ožalošćene porodice

Oprostili se navijači

Harisa su na večni počinak ispratili i brojni navijači Fudbalskog kluba Sarajevo "Horde zla".

Javio majci da je diplomirao

U ponedeljak je Haris Kahrimanović tačno u 14 časova majci Hanifi poslao SMS da je diplomirao na fakultetu u Tuzli i poručio joj da će tu veče proslaviti s društvom.

Nije ni uspeo stići do svog rodnog Stjepan Polja kada je u teškoj saobraćajnoj nesreći oko 15 časova u Orahovici Donjoj kod Gračanice “golfom 5” podleteo pod cisternu i na mestu izgubio život.

Stariji muškarac u tradicionalnoj crnogorskoj nošnji uslikan ispred diskonta može biti dovoljna reklama za lanac prodavnica, ali ni upola upecatljiva kao kada uz nju dode malo humora na bilbordu.

Ovog puta Crnogorci su se našalili na svoj racun pozvavši kupce da požure na akciju, ali ne radnu. Kako je poznato koliko su oni “vredan narod”, sigurno je da ih je poruka, u najmanju ruku, nasmejala, a neke možda baš i nagnala da odu da pazare tamo.

Šta god da je, nije mogla da prode neprimeceno.

Momci iz T&T brand factory koji su osmislili ovu reklamu kažu da su i sami iznenadeni odlicnim odzivom i pozitivnim reakcijama.

Oko 75 odsto svetskog tržišta narkoticima nalazi se u rukama albanske mafije. Procena je da albanski dileri mesečno prokrijumčare četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou dve milijarde dolara.

Samo dan pošto je albanski predsednik Bujar Nišani najavio da će zbog dramatičnog porasta ilegalnih aktivnosti vezanih za proizvodnju marihuane morati da sazove Savet za nacionalnu bezbednost, albanski specijalci su u raciji u okolini mesta Rešen u Albaniji zaplenili tri tone droge i uhapsili 15 osoba. Toj akciji prethodila je serija hapšenja, a policija je u njima na nekoliko mesta u Albaniji zaplenila više tona marihuane spremne za „izvoz“ u Zapadnu Evropu. 

Albanski narko-kartel je jedan od najpoznatijih u svetu, a procene svetskih stručnjaka, koji se bave narkoticima, ukazuju na činjenicu da čak 75 aktivnosti vezanih za tu materiju vode upravo — Albanci. 

Inače, malo je poznato da je najpoznatiji likvidator „Koza nostre“ i čovek zaslužan za razbijanje italijanskih „familija“, Sami Gravano — Bik, poreklom bio Albanac. Današnji „vladari“ narko-kartela u Americi smatraju ga utemeljivačem albanske mafije u toj državi.

Albanska narko-mafija je toliko jaka da je sa prvog mesta potisnula Kolumbijce, koji su do pre četiri-pet godina bili neprikosnoveni u svetu po ilegalnoj trgovini drogom. Pritom, albanska narko-mafija nije organizovana piramidalno, to jest, nema jednog glavnog, što je mahom slučaj sa ostalim mafijama, već su podeljeni u klanove (fisovi), koji međusobno sarađuju. Poseban jezik, pravila i izrazito jaka porodična tradicija, kao i poštovanje hijerarhija, jesu ono na čemu se temelji snaga albanske mafije, zaključeno je u jednom od ranijih izveštaja Stejt departmenta, koji se bave tom materijom. Stejt department je, podsetimo, pre nekoliko godina Albaniju označio kao zemlju — bazu svetskog kriminala.

Albanska mafija odavno ne deluje samo na jugu Srbije, u Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj, Kosovu, već se njen uticaj raširio, i to poodavno, i na zemlje Srednje Evrope, a seže do Istočne obale SAD i Kanade. 

U izveštajima srpske policije odavno se nalaze svedočanstva o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, koje govore o trgovini narkoticima kao porodičnom biznisu. Stroga disciplina unutar porodice, lojalnost, ali i sistem kažnjavanja za svako odstupanje od interno uspostavljenih pravila, drže klanove na okupu.

Operativni podaci svetskih organizacija za sada poznaju četiri najjača mafijaška klana iz Albanije, kojima rukovode porodice Kula, Abazi, Borici i Brokaj.

Pod njihovom komandom nalazi se gotovo 20 kosovskih „familija“, koje zajedno kontrolišu ne samo tržište narkoticima, već i šverc droge, oružja, cigareta, kradenih vozila, prostituciju, reketiranje, pranja novca, ucene…

Ipak, ime od koga svi zaziru i koje se smatra jednim od najopasnijih mafijaški klanova u Albaniji jeste porodica Kula. Oni kontrolišu trgovinu drogom iz Turske.

Familija Abazi, osim droge, švercuje i oružjem, a njihovi poslovi su uglavnom okrenuti ka Italiji.

Klan Borici za porodični biznis izabrao je prostituciju i to im je glavni „put“ za rasturanje droge.

Grupa Brokaj je specifična, jer nju uglavnom čine bivši pripadnici albanske tajne službe, čiji su glavni primat veze koje imaju u svetu, pre svega u bezbednosnim službama, carinama, pa i u političkim krugovima država sveta.

Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Ta pravila se strogo poštuju, a najpoznatiji klanovi su Keljmendi, Luka i Selimi. Najprometniji je deo u regionu Peći, pa su tako svi „poslovi“ i koncentrisani uglavnom u tom delu Kosova. Ovde, pored pomenutih, „bratski“ sarađuje još familija, među kojima su i klan Eljšani i Haljiti. Svi njihovi poslovi su uglavnom usmereni ka Crnoj Gori.

Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka. Vezuju se za šverc kradenih vozila i prodaju oružja. Najozloglašeniji klan je klan Suma, koji deluje na području Kačanika. Bave se reketiranjem i ucenama, švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i dalje. Osim tih, na Kosovu operišu i manje poznati klanovi Sulja, Aguši, Geci i Babaljija, zaduženi za Prištinu, Mitrovicu i Đakovicu.

Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru sa Makedonijom, a kontroliše je drenička grupa koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ta grupa povezana je sa braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

Na teritorijama opština Peć, Dečani i Đakovica, u oblasti Dukađin, deluje metohijska grupa usmerena na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima i na reketiranje. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast i u Crnu Goru, korišćenjem pravca Peć—Kula—Rožaje. Metohijska grupa kontroliše i područje Laba, preko kojeg se krijumčari droga. Čak i da neki od pripadnika porodice bude uhapšen, klan se ne raspada, jer je organizovan u više nivoa. Ipak, svi putevi i poslovi se završavaju na severu Albanije.

Osim droge, glavna delatnost te grupe je trgovina ljudima. U jednom od ranije objavljenih istraživanje međunarodne organizacije „Transparensi internešenel“, kao centri za trgovinu ljudima u Albaniji su označene rute Vlora, Tirana, Fier i Skadar, pogranična mesta prema Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Njihova procena je da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila pedeset miliona dolara.

Albanska mafijaška narko-mreža raširena je u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, kao i u skandinavskim zemljama… Recimo, Albanci su u Italiji za kratko vreme potisnuli turske trgovce drogom i postali partneri sicilijanskoj, napuljskoj i kalabrijskoj mafiji. Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu „kalašnjikova“ i „uzija“, finansiranje OVK, itd. Sedište crne berze oružja, inače, bilo je u Bernu i Bazelu.

Hercegovački ribari ostali su šokirani ogromnom rupom koja je ostala kada se povukla voda u Buškom jezeru u blizini sela Podgradina.

Mnogi pojavljivanje ovakvih rupa povezuju sa predskazanjima o kraju vremena i dolasku sudnjeg dana, a znatiželjnici koji su posetili ovo mesto komentarišu da su se “otvorila vrata pakla”, upoređujući ovaj prirodni fenomen s Vratima pakla u Turkmenistanu.

Stručnjaci kažu da nema mesta panici jer je Buško blato deo Livanjskog polja koje spada u kraška polja i ovakve rupe nisu retka pojava. Slične rupe mogu da se pronađu i u obližnjim Užima u blizini Srđevića.

Jedno je sigurno, ovo je jedna od najimpresivnijih rupa koje se mogu videti na Balkanu.

Izložba fotografija Zorana Fatića, "Podgorica sa kraja XIX veka, do 80-ih godina XX veka”, u Kulturno- informativnom centru "Budo Tomović", izazvala je brojne komentare na Fejsbuk stranici "Podgorički vremeplov".

Komentari su zbog fotografije za koju je navedeno da je iz 1939. godine, a na kojoj se kojoj se vide klima-uređaji i automobili novije generacije.

Fatić je priznao da je pogrešio i da je trebalo da piše da je fotografija iz 1993., odnosno novijeg datuma i izvinio se čitaocima i poštovaocima stare Podgorice i direktorki KIC-a Snežani Burzan.

Međutim, mnogi su nakon toga komentarisali da i 1993., u Podgorici nije bilo klima-uređaja, kao i da je naziv izložbe „Podgorica sa kraja XIX veka, do 80-ih godina XX veka".

Fatić je pojasnio da ima još jedna fotografija posle devedesetih i to bioskopa "Kulture".

"Ali, zbog te dve fotografije nisam htio staviti do devedesetih", obrazložio je Fatić.

Povodom sporne fotografije reagovala je i direktorka KIC-a Burzan, koja je istakla da su u svoj majski repertoar uvrstili izložbu prvenstveno zbog teme i interesovanja javnosti "koje je i do sada izazivala svaka njegova izložba bilo u KIC-u ili na nekom drugom mestu drugo, ili promocija Fatićevih filmova ili knjiga".

Tradicionalno... Svaki mesec malo kući... I kad je sve crno-belo, reći ćemo da je sivo. Bitka sa samoćom se nastavlja... Kratki odlasci u domovinu na svega 3-4 dana su neprocenjivi... Nada, strpljenje, izazov, porodica...To je samački život gastarbajtera u Nemačkoj, napisao je Andrej na svom Fejsbuku

Leto se polako bliži kraju, studenti će ovih dana ponovo uzeti knjigu u ruke, brojni sezonci uskoro će se uputiti prema Zavodu za zapošljavanje, a brojni gastarbajteri, nakon  kratkog godišnjeg odmora ponovo će teška srca put Nemačke, Austrije, Švedske ili koje već zemlje u kojoj traže svoju budućnost jer je u svojoj zemlji nemaju.

Jedan od njih je i Fejsbuk korisnik Andrej Aky Hudjik koji je tugu zbog (ponovnog) napuštanja zemlje pretočio u status koji vam prenosimo u celosti:

"Tradicionalno... Svaki mesec malo kući... I kad je sve crno-belo, reći ćemo da je sivo. Bitka sa samoćom se nastavlja... Kratki odlasci u domovinu na svega 3-4 dana su neprocenjivi... Nada, strpljenje, izazov, porodica...To je samački život gastarbajtera u Nemačkoj.

U životu svakog iseljenika osvane dan kada ne može sa sigurnošću reći gde se nalazi. Skoro svako jutro budimo se sa pitanjima... Jesam li ja u svom ili tuđem krevetu, da li je ovo moj život u inostranstvu ili je inostranstvo u mom životu, da li sam ovde ili je ovo ovde tamo, poruke koje pišem da li pišem kući ili od kuće......? Iseljenici su kao senke lutalice, bez broja i slova. I bez adrese, naravno... Nostalgija je opaka bolest, bez ukusa, mirisa i boja, od koje se isplače reka suza koja teče prema domu...
Gotovo svaki dan se zapitam, šta zapravo radim ovde... mislio sam da će dani i meseci doneti odgovore... ali donose samo nova pitanja... Moliš Boga da vreme brže prolazi, da se navikneš na novi način života, ljude... a onda se dogodi strah jer navika je kao nabujala reka, koju ne možeš lako preći.

I nakon 20 godina rada i stvaranja nečega što je prirodno u čoveku da se stvara za života, da se stvara za bolju budućnost dece, u nekim godinama ipak se donesu odluke da se krene ispočetka... ali ovaj put sa daleko većim mogućnostima i realnostima... jer u Nemačkoj je apsolutno sve moguće.

Jedino su dani i sati isti... iako se čini da su minuti sati, a sati minuti... 

I ne... ovo nije još jedna klasična priča... ovo je realnost, sadašnjost i budućnost ljudi sa brdovitog Balkana. Bez obzira na životnu dob. Bez obzira na versku, nacionalnu ili političku opredeljenost... i svi u srcu volimo svoju zemlju, svoje prijatelje, braću, sestre, roditelje... ali od ljubavi se ne živi... 

I kad majka ostavlja svoju ćerku jedinicu sa bakom i kad otac ostavlja svoje četvoro dece sa suprugom... razlike nema. Priča je milion, a istina je samo jedna. Nema toga što živ čovek ne može izdržati... jer očaj je nešto što čoveka pretvara u "borbenu mašinu"... u mašinu koja će isplakati reku suza... ali svaka ta suza ima svoju vrednost... i pretvoriće se u nešto predivno, obećavajuće... pretvoriće se u spokoj...

Uvek hodajte sa osmehom na licu... ponekad malim, a ponekad velikim... ponekad i onim lažnim, odglumljenim... ponekad sa osmehom kroz suze... i bez obzira na životnu situaciju, kakva god da je, ne zaboravite osmeh... Ne dopustite da se drugi smeju vašem eventualnom "porazu". Neka ih zabrine taj vaš osmeh. Jer kakav god on bio, samo retki će ga prepoznati.

I ne zaboravite... ne postoji ni pravi, ni pogrešan put... postoji put koji sami odaberete. I zato apeluijem na sve vas i sve nas. U iseljeništvu niko ne sme da bude sam. Uzajamno pomaganje je temeljni pokretač svega...

I tako... tradicija se nastavlja... opet idem kući na par dana... opet stisnem zube i promrmljam onu našu balkansku. "´Bem ti život i pare", vratim se u Minhen i sa do vrha napunjenom "borbenom mašinom", počinjem priču ispočetka......", napisao je u statusu Andrej koji je pozvao iseljenike da se pridruže Fejsbuk grupi Nova budućnost u Nemačkoj kako bi jedni drugima olakšali iseljeničke dane, i kako bi onima koji svakodnevno dolaze olakšali prve dane daleko od kuće.

Svi turisti iz naše zemlje koji ove godine žele da letuju u Crnoj Gori moraće od tamošnjeg domaćina da pribave potvrdu o prijavi boravka ili će pri povratku u Srbiju platiti kaznu od čak 500 evra.

Ovu obavezu imaju i Crnogorci sa srpskim državljanstvom, pa će i oni čak i zbog samo jednog prenoćišta kod roditelja ili rođaka u Montenegru boravak prijavljivati lokalnom MUP. Ovo su posledice pooštrene primene Zakona o boravišnoj taksi, kojim je crnogorsko Ministarstvo održivog razvoja i turizma odlučilo da zavede red i napuni budžet.

- Rođena sam u Crnoj Gori i svi moji žive tamo, ali mi do sada niko nije tražio potvrdu o prijavi boravka. Sad putujem u goste u dva grada u Crnoj Gori i moraću zbog samo jednog prenoćišta da se prijavljujem u oba da ne bih platila kaznu. Još gore je što ću morati da maltretiram i familiju da ide u katastar za potvrdu o vlasništvu svog stana koja se plaća osam evra i koja im je potrebna da bi prijavili moj boravak - kaže M. K. iz Beograda.

Ona navodi da zna za slučaj žene s malom decom koju su crnogorski carinici na prelazu u Srbiju izbacili iz autobusa zato što nije imala potvrdu o prijavi boravka.

Pomoćnica crnogorskog ministra turizma Olivera Brajović, koja je radila na novom zakonu o boravišnim taksama, kaže da obaveza prijave boravka postoji 50 godina, ali da je građani nisu poštovali.

- Sad je sistem elektronski povezan i bolje se kontroliše ko ulazi u zemlju i izlazi iz nje. Osim što je boravišna taksa poskupela sa 80 centi na evro po danu, sve ostalo je isto. Turisti koji borave u Crnoj Gori makar i jednu noć moraju da imaju prijavljen boravak u policiji ili u lokalnoj turističkoj organizaciji i da plate boravišnu taksu. Plaćanja boravišne takse oslobođeni su samo oni koji su u gostima kod roditelja, ali i oni moraju biti prijavljeni - kaže Brajovićeva.

Ona dodaje da boravak u Crnoj Gori moraju da prijave i oni koji tamo imaju imovinu, ali nemaju stalni boravak.

U turističkoj agenciji „BG Laki travel“ potvrđuju za Kurir da su crnogorski graničari ove godine pooštrili kontrolu.

- Bez potvrde o boravku ne može se izaći iz Crne Gore. U suprotnom, mora se platiti kazna od 500 evra. Turisti u hotelima i privatnom smeštaju u kojem borave plaćaju boravišnu taksu, a vlasnici ih prijavljuju MUP i izdaju im potvrdu o prijavi boravka - kažu u toj agenciji.

Upravni sud Crne Gore ukinuo je međudržavni sporazum o nižoj ceni rominga u CG, BiH, Srbiji i Makedoniji za građane tih zemalja koji bi trebalo da stupi na snagu 30. juna. To znači da roming u toj državi neće pojeftiniti, ali će crnogorski državljani koji otputuju u susedne zemlje moći jeftinije da telefoniraju.

Na groblju su vladali muk i tišina, čuli su se bolni jecaji. Nikolina je sahranjena u venčanici, kao i njena sestra Kristina. Venčanice su im kupile tetke.

Pred početak opela čula se sirena voza koji je dolazio iz Banjaluke, tišinu je prekinuo taj jezivi zvuk. U tom momentu svi na groblju su se počeli da krste, jer je prisutne to podsetilo na tragediju koja je kobnog dana zadesila ovu porodicu.

Meštani sela, koje je zavijeno u crno, kada je na kobnom pružnom prelazu poginula čitava porodica Đedovac, najavljuju nove proteste, kojima ce insistirati na uklanjanju objekata pored pruge i izgradnju sigurnijeg prelaza označenog svetlosnom signalizacijom.

U stravičnoj sudaru teretnog voza i automobula 12. marta na pružnom prelazu u mestu Grabovica kod Doboja poginuo je bračni par, Slavica (46) i Zlatan Đedovac (53) iz Stanova, a usled zadobijenih povreda preminula je njihova ćerka Kristina (17). Dan posle preminula je i Nikolina Đedovac (18) u UKC RS u Banjaluci.

Povratak kući i prijelaz preko pruge  na pružnom prelazu Stanovi oko 2.55 sati bio je za njih koban. Utvrđeno je da je mašinovođa videvši automobil koji prelazi prugu, davao signale i kočio, ali se  automobil nije zaustaviou. Prelaz je na ovom mestu obeležen saobraćajnim znakom i signalnim znacima, a alkotest mašinovođe pokazao je da je nalaz negativan.

Vatrogasci iz Doboja morali su da seku lim kako bi iz slupanog automobila izvadili tela nastzradalih.

Mještani Stanova kažu da Zlatko Đedovac ima dva brata i sestru i da su njegovi roditelji davno umrli. Kažu da su iza Slavice ostali majka i dva brata.

- Po jedan brat od Slavice i Zlatka žive u inostranstvu, dok su ostali u RS. Drugi Zlatkov brat živi odmah tu u komšiluku, dok su Slavičin drugi brat i majka bolesni i ona se brinula o njima - rekao je jedan od komšija porodice Đedovac.

Priča o malom heroju Ajdinu Mujkiću i heroju njegovog detinjstva, njegovom dedi Huseinu. potresla je region.

Pošto ga je majka napustila, o malom Ajdinu računa vodi deda, kome je i samom potrebna tuđa nega jer je davno povrdio nogu i kreće se uz pomoć štake.

Njih dvojica zajedno prevazilaze sve nedaće. Žive bez ikakvih primanja u oronuloj kući, u kojoj često nema struje.

 

Deda je davno povredio nogu, i od tada nije u mogućnosti da radi, a samim tim ni da nešto zaradi.

Majka je kada je odlazila, verovatno u potrazi za boljim životom, sa sobom je povela mlađeg sina, Ajdinovog brata.

 

Ajdina pozove ponekad, ali jedan poziv s vremena na vreme ne može da nadoknadi prazninu koju osmogodišnji dečak oseća. Otac, pak, radi na terenu, retko dolazi kući i po rečima dede i dečaka ne doprinosi u troškovima odgajanja deteta.

 

- Nedostaje mi mama, ali brat mi najviše nedostaje. Ali… sve će proći - suzno je pre nekog vremena rekao dečak, a ove reči potresle su region.

 

Pošto je priču o malom Ajdinu emitovala jedna bosanska televizija, cela zemlja je saznala u kako teškim uslovima živi osmogodišnji dečak, pa su i socijalni radnici zakucali na vrata dede Huseina. Deda je između ostalog rekao da su mu socijalni radnici rekli da umalio nisu bez posla ostali kad je priča objavjena.

 

- Šta ću vam ja, vi ste znali za malog Ajdina i pre, evo dve godine kako je bez majke, kako je kod mene, i za dve godine niste nikada došli - poručio im je Husein.

Zoran i Jelica Peruničić u nesreći u kanjonu Tare ostali bez sina i ćerke, u udesu stradala i Zoranova sestra Jelena. Peruničići su na dan nesreće krenuli na svadbu u Podgoricu

Zoran (31) i Jelica (28) Peruničić iz Pljevalja, kojima su u udesu u kanjonu Tare poginuli sin Veljko (6) i ćerka Teodora (5), krenuli su na svadbu u Podgoricu kad su doživeli stravičnu nesreću. U jezivoj tragediji nastradala je i Zoranova sestra Jelena (30), dok su on i supruga lakše povređeni i nakon ukazane pomoći istog dana pušteni kući.



Nesreća se dogodila u subotu u 10.45 sati u mestu Logorište, na putu Ðurđevića Tara - Mojkovac, kad je Peruničić automobilom „seat“ sleteo u kanjon Tare, dubok  1,3 kilometra. Automobil se prevrnuo nekoliko puta i završio u reci. Prema prvim informacijama, uzrok nesreće je klizav put jer je nakon dužeg vremena tog dana padala kiša.

Drago Peruničić, rođak unesrećene porodice, objašnjava za Kurir da je Zoran s porodicom i sestrom krenuo na svadbu kod ženinog brata od tetke u Podgoricu. Nesreća se dogodila četrdesetak kilometara od njihove kuće.
- Koliko znam, sve se desilo u nekoliko sekundi. U mestu Logorište Zoran je izgubio kontrolu nad kolima i sleteo s puta u kanjon. Usled prevrtanja on i Jelica su ispali iz kola, dok su deca i Jelena ostali zarobljeni u zadnjem delu automobila koji je upao u vodu - objašnjava rođak.

Prema njegovim rečima, obdukcioni nalaz pokazao je da je su se deca i njihova tetka udavili.
- Teodorino telo ronioci su našli nekoliko metara nizvodno, Veljkovo i Jelenino kod kola. Zoran i Jelica su bili lakše povređeni. Oni su pokušali da dođu do dece i Jelene, ali nisu mogli ništa da urade - priča naš sagovornik.



Rođak Peruničića dodaje da su Zoran i Jelica nakon nesreće prevezeni u bolnicu, ali da su tražili da ih uveče puste da bi odneli kući tela stradale dece.
- Ne može rečima da se opiše kakva je tuga bila kad su tela Veljka, Teodore i Jelene unosili u kuću. Jecaji roditelja lomili su nam srce i dušu. Slomljena Jelica jaukala je za Veljkom i Teodorom kao sinja kukavica. „Bože, zašto ih uze“, ponavljala je i dozivala njihova imena... Ni ona ni Zoran mislim da još ne znaju šta ih je snašlo, potpuno su van sebe. Nesrećnici, ne odvajaju se od kovčega - priča Drago Peruničić, kome je i samom glas drhtao dok je razgovarao.

Rođaka s kojom smo takođe juče razgovarali navodi da su Zoranovi roditelji imali sedmoro dece.

Rođaka Peruničićevih kaže da su Zoran i njegov brat i sestre pre deset godina ostali bez oca, koji je preminuo iznenada.
- U ovo vreme pre deset godina Zoranu je iznenada od srca preminuo otac. Bio je to bolan udarac za njegovu porodicu, posebno za njegovu majku. Ipak, ona je uspela da ih sve podigne, da ih iškoluje i da svi postanu vredni i pošteni ljudi. Zoranova majka je u vreme tragedije bila u Poreču, gde radi. Stigla je u subotu uveče. Ona žena ne zna gde je od šoka - kaže uplakana rođaka.

Strana 15 od 17

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji