Balkan

Balkan (220)

default

 Ispred porodične kuće, jecaji i plač prekidali su bolnu tišinu. Malo je ko hteo da govori o ovoj nezapamćenoj tragediji. Prva komšinica Suada Džafić još ne veruje da mirne, tihe i povučene 17-godišnjakinje više nema

Tinejdžerka se obesila u utorak, a porodica nesretne devojke ostala je šokirana saznanjem da je njihova kćerka odlučila da digne ruku na sebe. Ispred porodične kuće, jecaji i plač. Malo ko želi da govoriti o ovoj nezapamćenoj tragediji. Prva komšinica Suada Džafić još ne veruje da više nema mirne, tihe i povučene 17-godišnjakinje.

"Niko ne može da veruje šta je uradila. Bila je fino dete. Nije se znalo za nju, bila je za deset", kaže Suada.

Kobnog jutra tinejdžerka je doručkovala sa svojom porodicom u staroj kući, posle čega je otišla u kuću, koja se adaptirala i gde su uskoro trebali svi da  pređu da žive.

"Tog jutra joj je došla i starija sestra sa detetom. Kako pričaju, sve je bilo najnormalnije. Doručkovala je s njima, igrala se sa sestrinim detetom i otišla u kuću koju rade. Ubrzo je tamo pronašla njena sestra obešenu. Užasna tragedija", kaže vidno uznemirena Suada.

Posebno ih je slomilo oproštajno pismo koje je ostavila, u kome traži oproštaj od svoje porodice.

"Ostavila je oproštajno pismo sa kratkom porukom: “Ovaj život nije za mene. Ja vama halalim, halalite i vi meni”, a onda je poruku zaokružila u obliku srca", kaže Suada, ističući da još niko ne može ni da nasluti šta je moglo da natera 17-godišnjakinju da okonča tek započetu mladost i život.

"Pokušavamo da shvatimo zašto je to uradila. Znamo samo da se požalila prijateljici iz škole da joj noći nikad nisu bile duže. Šta je razlog tome, jer joj je porodica, niko ne zna", kaže Nejra Handžić, čija se sestra druži sa sestrom nastradale.

Prolaznik koji je prišao da pomogne detetu se prvo prepirao sa ocem koji je hteo da sačeka bravara iako mu je dete bilo zaključano po najvećoj vrućini više od pola sata

Zoran Grgić iz Požege postao je junak dana pošto je na parkingu pokraj robne kuće u Poreču razbio staklo automobila i izvukao dete koje je po najjačem suncu bilo zaključano u automobilu više od pola sata.

Da stvar bude bizarnija, Grgić je vodio veliku bitku sa ocem deteta oko razbijanja stakla, budući da je čovek hteo da sačeka bravara. Srećom, Požežanin nije imao previše strpljenja, razbilo je staklo i izvukao dvogodišnjaka...

- Igrom slučaja sam bio na parkingu kada mi je jedna žena, koja me poznaje, viknula: "Zoka, pomozi!". Došao sam i video dete u automobilu i odlučio da razbijem staklo. Međutim, roditelji koji su bili blizu su mi rekli da to ne radim jer dolazi bravar, budući da im je u autu ostao ključ. Nisam odustajao i pitao ih za koliko vremena dolazi bravar jer je dete bilo ne samo znojno već potpuno mokro i naizgled mu nije bilo dobro. Pitao sam tog oca što on ne razbije staklo, a na to mi je rekao da čeka bravara. Sa druge strane ta druga žena mi viče i dalje: 'Zoka, pomozi mu, razbij staklo!' Tada sam otišao do svog automobila koji je bio parkiran na nekoliko metara i uzeo ključ za skidanje točka. U prvom trenutku mi otac nije dozvolio razbijanje, tada sam mu ponovio da hoću, uhvatio sam ga za rame i odgurnuo ga, te napokon razbio to staklo. Izvukao sam dete iz vozila, odneo u hladovinu i dao mu vodu, dok je otac ostao šokiran. Dete je bilo potpuno mokro i postalo plavo - ispričao je Grgić

Građani Srbije koji letuju na crnogorskom primorju godinama unazad se žale na loše uslove za turiste u Crnoj Gori. Problemi sa kojima se srpski građani susreću počinju od cena raznoraznih usluga, preko loše higijene, kupanja na prljavim plažama punih smeća i fekalija, pa sve do neljubaznosti osoblja i meštana.

 – Prošle godine sam prošla pakao. Bila sam u Herceg Novom i prvo sam počela da povraćam, pa onda i da imam dijareju. Nisam mogla nikud iz apartmana, tresla me groznica. Morala sam hitno da primim infuziju. Razbolela su se i dečica mog brata, pa smo kolektivno bili bolesni. Trajalo je sve nekoliko dana, ali baš zato nemam nameru da opet idem tamo i rizikujem takvo mučenje –rekla je Dragana Š. (27), iz Kačareva.

Ako ste turista iz Srbije koji nije uplatio zdravstveno osiguranje, platićete infuziju, ako vam bude bila potrebna kao našoj čitateljki,20 evra.

Kad izađete iz vode – koja u Igalu zna da bude masna kao da je puna nafte, a u Sutomoru, Petrovcu i Budvi zna da “smrdi na amonijak”, što je jasan pokazatelj da je materija koje u nju dolaze direktno iz kanalizacije – i poželite da se istuširate, na pojedinim plažama u Crnoj Gori će vam tuširanje naplatiti 50 centi.

Ako voda mnogo peni, kažu stručnjaci, to je siguran znak da se kanalizacija izliva u more, što je čest slučaj na mnogim plažama u Crnoj Gori.

– Pre nekoliko godina šetao sam plažom sa decom i video veliko vatrogasno crevo kako ulazi pravo u more. Strašno kakav se smrad fekalija osećao – otkrio je za Telegraf Aleksandar B.

– Svedoci smo da se fekalni sadržaj prazni u more u letnjim noćima, o čemu smo još ranije upozorili javnost, a mediji pisali. Meštani, turisti, ribari sa nevericom gledaju problem koji nas guši i truje. Nažalost, čekamo da se nešto samo od sebe reši. NVO aktivisti su godinama unazad čistili akvatorijum pristana od teško razgradivog otpada. Sada smo u nemogućnosti održavati akvatorijum bez adekvatne zaštite, jer fekalije cure u mandrać, a kada se tank prepuni direktno se u more sadržaj prazni – rekao je Žarko Jokanović iz petrovačke nevladine organizacije Turistička ambasada za podgoričke Vijesti.

Kad se uporede Crna Gora i Grčka, na većini plaža u Grčkoj – ako platite ležaljke i suncobran – dobijate kafu gratis. U Grčkoj je to često velika šolja ledene kafe i pun bokal vode za piće sa ledom.U Crnoj Gori je ova prakse, jednostavno rečeno, skoro nepostojeća.

Na pojedinim plažama naplaćuju posebno ležaljke, posebno suncobran, posebno kafu, posebno ulaz, a ekstra trošak je ulazak kolima na plažu. Ležaljke koštaju od 10 do 15 evra i često su obavezujuće, što znači da ne možete kulirati na nekoj plaži sa svojim peškirima, već ćete morati da iznajmite ležaljke i kupite kafu.

Pojedini turisti se žale da su im naplaćivali korišćenje toaleta kafića ili restorana blizu plaže.

Ako ostanete jedan dan u Crnoj Gori, a ne jedete i ne pijete ništa, i to će vas koštati skoro evro, jer turisti imaju obavezu da plaćaju boravišnu taksu 90 centi po danu.

Kada je hrana u pitanju, a pogotovo voće, to je luksuz koji ovoga leta u Crnoj Gori nećete moći sebi lako da priuštite. Ako poželite da jedete trešnje, moraćete da izdvojite čak četiri evra za kilogram, a za breskve 2,5 evra.

Ako poželite da pojedete pljeskavicu i kupite malu flaširanu vodu, za to ćete platiti od četiri do šest evra, a u Grčkoj za tu cenu imate kompletan ručak sa dezertom i kafom.

– Cene usluga parkinga u metropoli turizma variraju od parkirališta, ali višečasovno parkiranje na nekom od gradskih parkinga košta minimum od tri-četiri evra pa sve do 12 evra. U gradu nema nijednog slobodnog parking prostora, a gotovo svi parkinzi u zaleđu popularnih plaža se naplaćuju i to papreno

Devojčica, ćerka Sulejmana i Zemine Šekić iz bužimskog naselja Mrazovac, preminula je nakon što joj je iznenada ujutru pozlilo.

Sve se odigralo između 5 i 6 sati rano ujutru u martu ove godine, a iako je odmah prevezena u bužimski Dom zdravlja, pomoći joj nije bilo.

Nastavnici i učenici ove škole kažu da nisu znali da je devojčica ranije imala ikakvih zdravstvenih problema, a vest o njenoj preranoj smrti šokirala je celi grad. Ovo nije prvi sličan slučaj koji potresa osnovne škole. Postavlja se otvoreno pitanje koliko su deca pod stresom tokom svog boravka u osnovnoj školi.

"Činjenica da su deca danas dosta opterećena i pod velikim stresom. Pritisak im stvaraju roditelji, ali i nastavnici, jer među njima često ima onih koji misle da je njihov predmet najvažniji. A oni npr predaju muzićko vaspitanje. Sve to treba standardizovati i prepoznati problem na vreme, jer će deca vremenom sve više oboljevati od opake moderne bolesti"

default

Beživotna dva tela pronađena su pre dve godine ispod stabla, pored potoka u blizini kuća. Sumnja se da se tragedija dogodila nekoliko dana ranije, a da su tela tek naknadno pronađena. Istraga policije, ali i svedočenja okolnih meštana navode na zaključak da je Bogdan ubio svoju ljubavnicu, a zatim izvršio samoubistvo. Muškarac koji je slučajno naišao na beživotna tela došao je u Kozin sa porodicom u obilazak imanja. Kako se kasnije saznalo, policija je na licu mesta pronašla i pištolj iz koga je pucano. Pored tela Bogdana i Janje je pronađena misteriozna crvena ruža.

Crvena ruža ima dugu istoriju značenja. One su puno puta predstavljane u umetnosti, od klasičnih slika i poezije do moderne današnje muzike i filma. U istoriji su se provlačile kroz mnoge kulture kao politički i religiozni simboli. Mističnost crvene ruže je bila izvor nemerljivih inspiracija vekovima. Ipak, najviše se ističe kao simbol Ljubavi. 

Nakon uviđaja konstatovano je da je šezdesetsedmogodišnjak iz Obrovca, kod Bačke Palanke, hicem iz pištolja ‘zastava M57‘ ubio dvadesetdevetogodišnjakinju iz Obrovca, a da je posle toga i sebi pucao u grudi”, kažu u MUP Unsko-sanskog kantona.

Njih dvoje su u selu Kozin, udaljenom tridesetak kilometara od Sanskog Mosta, boravili od 11. marta, gde je Bogdan živeo pre rata. Tokom devedesetih otišao je u Srbiju, ali je posećivao rodni kraj. Devojka je rođena u Gradačcu, ali je i ona poslednjih godina živela u Bačkoj Palanci.

Bogdanov prijatelj priča da su njih dvoje tajno otišli iz Bačke Palanke, a pretpostavljaju da im je bila namera da trajno ostanu u Bosni. Meštani pričaju da je Janja bila Bogdanova ljubavnica, jer su čuli da ima muža u Srbiji. Policija ne isključuje mogućnost da su njih dvoje planirali da se ubiju.

Međutim, kasnije policija je bila iznenađena sa pojavom crvene ruže na mestu zloćina. Naime, crvena ruža se često vezivala za jednu sektu koja je sve popularnija na ovim prostorima. Ispitujući poznanike i rodbinu, zaključili su da se Bogdan čudno ponašao neposredno pred odlazak u Bosnu. Viđan je sa nepoznatim ljudima koji su dolazili u njegovu kuću. Njih niko ranije nije viđao u njegovoj okoloni, a Bogdana su svi poznavali u ulici. Njegova ljubavnica je imala muža i očigledno su tajno pobegli u Bosnu kako bi se sakrili i započeli zajednički život. Ali, šta bi ih navelo da odu zajedno u smrt? Pretpostavka je da se ona htela vratiti svom prvobitnom kmužu i da nije bila zadovoljna životom u Bosni. Druga pretpostavka je ostala nepoznata, odnosno da li je Bogdan pripadao nekoj sekti i da li je žrtvovao svoju ljubavnicu u religiozne svrhe. 

Sekte su u Srbiji uglavnom tabu tema, o njima se govori isključivo kada se desi nešto loše, a čini se da nema dovoljne edukacije kako bi ljudi bili upozoreni na destruktivno delovanje pojedinih satanističkih sekti.

Ljudi uglavnom znaju da je to nešto loše, ali ne i o čemu je reč. O sektama se najviše priča kad se dogodi neka tragedija i kad neko izgubi glavu. Trebalo bi više malo edukovati ljude, pogotovo omladinu.

Na Bajram 1992. godine, Arkan je sa svojim Tigrovima krenuo na put posut krvlju velikog broja muslimanskih boraca. Bijeljina je već uveliko bio podeljen grad sa postavljenim barikadama i snajperima, kada je Arkan sa svojom vojskom ušao u Janju i primorao sve muslimane da polože oružije. Kasnije, u roku od 24h, cela Bijeljina je bila pod komandom Tigrova. 

Od samog jutra se osećao barut u vazduhu. Kako se bližilo veče, ništa nije slutilo na nesreću koja će uslediti i zadesiti celu Bosnu i Hercegovinu. U Biljeljini su se mladići i cure spremali za izlazak u grad. Doterani, skockani, birali su lokacije koje će posetiti. Međutim, u jednoj od tih lokacija odjeknule su eksplozije. Kao po komandi, grad se podleio na Srbe i Muslimane. Nekako je čudno da su svi u istom trenu imali sopstveno naoružanje. Barikade su se postavljale. Romi su stali na stranu Muslimana. Snajperis u vrebali iz komšiluka. Nisi znao na koga pucaš.

A onda, usldila je munjevita akcija novoformirane brigade Tigrovi. U združenoj akciji sa službama vojske Jugoslavije, Bijeljina je bila u posedu Srba u roku od jednog dana. Leševi su bili po ulicama, jer su ih iz kuća vojnici iznosili i stavljali na put. Kasnije, kamioni su prolazili i samo su, po automatizmu, ubacivali tela muslimana. 

Arkan je sa svojom paravojnom formacijom krneuo iz Beograda, autoputem do Šapca, a potom preko Bogatića i Badovinaca prešao je reku Drinu i spremao se da munjevito uleti u područije grada Bijeljina. Praćen oklopnim jedinicama i minobacačima, vrlo brzo je stekao prednost, a pobunjeni muslimani su počeli da beže u pravcu Majevice. 


Kasnije, da bi pokazao kako je dobar gost i kako je samo branio srpski narod, preživele uhvaćene muslimane je primoravao da pred kamerama objašnjavaju kako su dobro paženi, kako nisu maltretirani od strane Srba i kako se ne plaše za svoj život. Priča se da su ovi muslimani sa snimka platili 5.000 tadašnjih nemačkih maraka da pređu u Mađarsku, a potom neometano nastave put ka rodbini u Nemačkoj. 

Stoji uz put za tunel Učka. Čeka automobile u kojima je samo vozač. Podiže palac.... Njenoj eteričnoj lepoti i dugoj crnoj kosi niko ne može da odoli. Čim bi sela u automobil, mlada lepotica u znak zahvalnosti uzela bi muškarčevu ruku i gatala mu iz dlana. Čarolija je trajala koliko i vožnja kroz tunel. Čim bi došli u Istru, lepotica bi isparila iz zatvorenog auta koji bi i dalje jurio putem.

Ispod tmurne i kišne planine, koja je većinu vremena obavijena maglom, na putu oko kog se uzdižu klisure i gusta šuma, takav događaj nikoga nije ostavio hladnokrvnim. Legenda je rođena. Ne zna se kome je prvo sela u auto, ali priča o crnoj lepotici s Učke proširila se kao požar.

Sve je počelo 1988. godine. Policija je dobijala sve više poziva i prijava o mladoj ženi. Pojačane su kontrole oko padina Učke, prilaznih puteva i samog tunela, ali niko je nije video. Niko osim usamljenih vozača u noći.
Kako priča nije jenjavala, za crnu lepoticu su se zainteresovali i Italijani, njihova televizijska stanica Rai 3 snimila je prilog o njoj, ali isto tako bez konkretnih činjenica ili dokaza, samo pričanje već poznate legende. U to vreme svi su hteli da sretnu crnu lepoticu, svi su znali kako izgleda, ali niko nije uspeo da joj uđe u trag.



Svakim prepričavanjem njena lepota bi se uvećavala, tako da je misteriozna žena postala najiščekivanija sablast u tom kraju.

Neki su tvrdili da se radi o devojci koja je pobegla iz psihijatrijske bolnice, a drugi da je to duh žene koja je poginula na gradnji tunela.
Priče svedoka gotovo uvek imaju iste elemente. Pokupili bi stopera autom, a kad bi ga dovezli na lokaciju, koju bi stoper naveo kao svoju destinaciju, i okrenuli se kako bi saopštili da su stigli - taj stoper se jednostavno više ne bi nalazio tu. Jednostavno bi nestao, a da vrata automobila nisu otvarana. Ponekad bi se vozači sa svojim fantomskim putnicima upuštali u razgovore, ali češće su ćutljivi, a veći je broj ženskih fantomskih stopera. 

Video pogledajte na sledećoj strani.




One "vrebaju" muškarce koji se sami voze. Osim što su neki nestajali kad bi ih vozač dovezao na željenu lokaciju, najčešće su nestajali tokom vožnje - sama ideja da normalan čovek može da otvori vrata, iskoči iz vozila u pokretu i ponovo zatvori vrata, a da vozač ništa ne primeti - zaista je apsurdna. 
Bilo kako bilo, crna lepotica je i dalje prisutna na Učki. I dalje stopira i ulazi u automobile. Proriče i - nestaje.

 

 

default

Policija i državno tužilaštvo uložili su velike napore u rekonstrukciju događaja. Problem je što se glavni akteri, Roko i njegova žrtva, gotovo uopšte ne sećaju tog događaja

Prema nalazu sudskih veštaka Medicinskog fakulteta u Zagrebu, isključeno je da su teške povrede nanesene devojci posle zabave u privatnoj kući u Podstrani krajem 2012. godine počinjene mehaničkim sredstvom. Troje lekara ipak tvrde da su za život opasne povrede nanesene rukom, čime su se usaglasili s mišljenjem veštaka iz Rijeke, koje je napravljeno tokom sudskog postupka.

Za teške povrede odgovara student Roko Šimac (21), optužen za obljubu bez pristanka i pokušaj ubistva, koji od početka postupka ne priznaje krivicu. Prema njegovim rečima, radilo se o dobrovoljnom odnosu. Odmah nakon hapšenja, Roku je urađen test na alkohol koji je pokazao 1,44 promila u krvi, dok opijate nije koristio.

Podsećanja radi, posle žurke u njegovoj kući Roko je rukom koja je u anus ušla oko 50 centimetara, odnosno do lakta, devojci doslovce izvadio komade tankog creva, navodno i nekoliko metara. Pritom joj je teško povredio i debelo crevo.

Iako su lekari splitskog KBC nizom operacija rekonstruisali taj deo devojčine utrobe, prema svemu sudeći, ona će do kraja života trpeti strašne posledice te večeri. Navodno je reč o trajnom teškom invaliditetu. Policija i državno tužilaštvo uložili su velike napore u rekonstrukciju događaja. Problem je što se glavni akteri, Roko i njegova žrtva, gotovo uopšte ne sećaju tog događaja.

Prvobitno je Roko bio optužen da je teške povrede naneo mehaničkim predmetom, ali su četvorica lekara utvrdila da je mikser, koji se najviše spominjao kao mehaničko rotirajuće sredstvo, isključen kao sredstvo povređivanja.

default

Grupa roma organizovana u klan sa svojim vođama, stupali su u vanbračne zajednice sa ženama, a onda su njih i decu prevozili i smeštali u Francusku, gde su ih prisiljavali da prosjače da bi im potom uzimali sav novac. Po dokazima se smatra da su uspeli zgrnuti preko 2 miliona evra u kešu. 

Francuski vrhovni sud je maja meseca 2013. godine osudio na sedam godina zatvora Fehima Hamidovića (62), poznat kao "kralj pariskog podzemlja", aludirajući na džeparenja koja su za njegov klan obavljana u pariskom metrou. Advokatski tim osumnjičenog je krivicu za sve zločine prebacivala na Elvisa Hamidovića, koji se u međuvremenu oženio, uzeo ženino prezime Salčinović i pobegao nazad u Bosnu i Hercegovinu. U istom predmetu koji je vodilo tužilaštvo Francuske, bilo je procesuirano 19 osoba, a potom se uključili i SIPA te Tužilaštvo BiH. U tadašnjim iskazima žrtava torture Hamidovići su opisani kao "beskrupulozni tirani, koji su zahtevali dnevni prihod od 300 evra od svojih prosjaka, koji su prisiljavani na džeparenja i krađe". 

Ukoliko ne donesu 300 eura, maloljetnici su zlostavljani, udarani, čak su im gašene cigarete po telu. U različitim periodima za njih je radilo ukupno 500 uglavnom maloletnih osoba.


Denis Hamidović je rođen u Rimu i ima 14 braće i sestara. Stavljaju mu na teret da je svoju braću i sestre u Parizu terao na prosjačenje i tako imao dnevno preko 10.000 eura zarade. Kada su shvatili da su deca idealna za ovaj posao, jer im samo na engleskom jeziku stave natpis da su oboleli od leukemije i da im treba pomoć, odlučili su da naprave mašineriju za pravljenjenje dece. Oni su romkinjama obećavali kule i gradove, odvodili ih u Pariz i tamo živeli u vanbračnim zajednicama. Osumnjičeni su posredstvom dvojice službenika u opštinama Prijedor i Vlasenica, nabavljali lažne dokumente za sebe i žrtve, tako što su žrtvama izdavani dokumenti da su maloletne, iako to nisu bile. Potom je savetnik konzularnog predstavništva BiH u Parizu, na osnovu tih dokumenata nelegalno izdavao pasoše. Kad bi ih uhvatila policija, oni bi nakon puštanja dolazili u BiH po nove dokumente i vraćali se u Francusku, Belgiju, Španiju, Italiju i Hrvatsku, dok su deca žrtava ostajala u BiH.

Devojke su konstantno, bez prestanka bile u drugom stanju. Žrtve su organizovane u “ćelije” od po tri osobe koje su kontrolisali drugi članovi kako ne bi za sebe zadržale deo ukradenog novca. Osumnjičeni su žrtve savetovali šta da govore i kako da se ponašaju ako ih uhvati policija, pa su tako, kad bi pale policiji u ruke, žrtve govorile sa se zovu kašika, viljuška, štikla, šnala… Ukradeni novac žene su putem Western uniona slale poznanicima osumnjičenih kako ne bi novac dolazio direktno u njihove ruke (policija je otkrila da su novac dobile najmanje 73 osobe), koji su potom pare predavali osumnjičenim i za tu uslugu dobijali određeni procent.

Zanimljivo je da su prve informacije o Fehimu Hamidoviću dali italijanski policajci. Naime, on je bio prijavljen kao korisnik socijalne pomoći po koju nije dolazio. Prateći aktivnosti da bi saznali od čega živi ako ne uzima pomoć, italijanski policajci su utvrdili da Hamidović živi raskalašeno i da dnevno u kockarnicama potroši od 1.500 do 2.000 eura te da redovno putuje u Francusku po pazar. To im je bilo sumnjivo, pa su obavestili parisku policiju da ispitaju ovaj slučaj. 

mafijaška 


Od kada su se 2010. godine pojavili u Zenici, Salčinović i njegovi "poslovni" saradnici su bili u centru pažnje. Hapšeni su zbog narkotika, prosjačenja i trgovine ljudima i slično, i svaki put puštani su na slobodu. U međuvremenu, njihovo bogatstvo je bivalo sve veće.

Kuća u Goraždanskoj ulici, u kojoj su uhapšeni, prva je nekretnina koju je Salčinović kupio. Vjeruje se da ova grupa, čiji je vođa u Zenici poznat po videu na YouTubeu pod nazivom "Samo za dušmani", ima minimalno deset stanova i više poslovnih prostora u Zenici i okolini.

Inače, Sud je dvojicu osumnjičenih pustio da se brane sa slobode uprkos tome što je tužiteljica Diana Kajmaković upozorila da bi oni mogli pobjeći iz BiH, te da se svjedocima već diskretno prijetilo.

Ostaje pitanje još gde su uspevali da ukrupne sav taj sitan novac, jer poznato je da prosjaci dobijaju novac u sitnini. Zamislite kovanice u vrednosti od dva miliona evra...

Ako Evropska banka nastavi da Aleksisa Ciprasa snabdeva svežim novcem, dok stižu izjave čelnika država evrozone da se Grčka mora po svaku cenu zadržati u evro zoni zbog talasa nezadovoljstva koje se širi državama članica. U velikoj meri se upućuju pozivi da se naknadno pregovara s Atinom. Sada je procureo i dosad dobro čuvan plan da se tzv "Operacijom Albanija" predupredi moguće širenje grčke krize na okolne zemlje, naročito na Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Makedoniju.

To je pažljivo pripremljeni plan za slučaj da Grčka mora da napusti evrozonu, što zasad odbacujuzvaničnici evrozone. Međutim, informacije su dobro proverene i prikupljene iz vrha tih istih moćnika koji nisu bili imuni da za novac predaju svu dokumentaciju.

A ključno je da se i Rumuniji, Bugarskoj, Kipru i Makedoniji, u slučaju izlaska Grčke iz evrozone, pomogne da se izbore s možda nepremostivim finansijskim problemima, imajući u vidu da su filijale grčkih banaka važan sastavni deo njihovih finansijskih sistema i tržišta.

Po planu "Operacija Albanija, Evropska unija planira da prema ovom rezervnom planu, krene u nacionalizaciju filijala grčkih banaka u tim zemljama, bio bi zaveden nadzor i ograničenje prometa kapitala i bankarskih isplata.

To za sada niko ne želi, jer bi "širenje zaraze" moglo potom pogoditi i dalje ranjive zemlje kao što su Portugal, pa i Španija. Ali ako bi Evropska banka prekinula dostavu "svežeg novca" grčkoj centralnoj banci, moguće je da bi ta banka automatski obustavila mogućnost da se kod nje novcem snabdevaju komercijalne banke.

Svi očekuju da se to ne desi, ali je tim stručnjaka Evropske komisije ECB ipak, slično "Operaciji Hrvatska" 2012, koja tad srećom nije morala da se primeni, sad pripremio "Operaciju Albanija" s glavnim ciljem da se spreče strah i nekontrolisana kretanja tržišta i berzi, kao u nekim ranijim situacijama na početku krize u evrozoni.

Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija država evrozone, čelnike Evropske centralne banke i Evropske komisije, saopštio je da je "Evropa spremna da pomogne Grčkoj da održi finansijski sistem", iako će u vezi sa dogovorom poverilaca grčkog duga i Atine u nedelju biti održan referendum u Grčkoj.

Evropska centralna banka tu sad ima ključnu ulogu i, pored ostalih, francuski premijer Vals je rekao da je ubeđen da će ta banka EU nastaviti da dodatnim sredstvima pomaže grčku centralnu banku, a time i komercijalne banke iz kojih su povučene milijarde evra uloga.

Predsednik ECB Mario Dragi je izjavio da će "učiniti sve što treba", a posebno nastaviti otkup državnih dugova članica evrozone, da se spreče napadi finansijskih špekulanata, što je bilo pogubno u prvim fazama krize u evrozoni, naročito 2010-godine, a što je prevaziđeno stvaranjem, pored ostalog, velikog fonda i mehanizma za sprečavanje špekulantskih udara.

Italijanski ministar finansija Karlo Padoan je izjavio da Grčka neće napustiti evro, a potpredsednik Evropske komisije, zadužen za evro, Valdis Dombrovskih, jasno je stavio do znanja da "Grčka ostaje deo evrozone, dok je Evrogrupa odlučna da zajamči finansijsku stabilnost i ojača evrozonu".

Strana 16 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top