Balkan

Balkan (220)

default

Nemački novinar Ulrih Ladurner svojom kolumnom u nedeljnjiku "Di Cajt" uzburkao je region, ali i evropsku javnost.

Na samom početku teksta "Balkan je najkrhije mesto Evrope" Urlih  Ladurner vraća se na 1878. godinu, kada je održana Berlinska konferencija, čiji je rezultat bila aneksija BiH od Austro-Ugarske monarhije.

On podseća na tadašnje reči prvog kancelara Nemačke Ota fon Bizmarka, koji je rekao da mu je Balkan važan koliko i "zdrava kost jednog grenadira", odnosno da mu je nebitan.

Međutim, Ladurner smatra da bi Balkan hitno trebao da se nađe na dnevnom redu EU, i to u samom vrhu. On ističe da je uticaj Rusije i Turske sve jači na zemlje zapadnog Balkana, da se sve glasnije govori o ratu, koji je već jednom razorio ovaj deo sveta. U tom smislu EU bi trebala konačno ovaj deo kontinenta da stavi "pod svoju šapu".

Ladurner je na pitanje veruje li da bi moglo da dođe do rata na Balkanu, odgovorio odrično.

"Ne verujem da bi moglo da dođe do novog rata, ali vidimo da se o tome govori, da nacionalističke snage postaju sve glasnije i sve jače u pojedinim delovima Balkana. Ljudi su jednostavno umorni i onda se okreću na drugu stranu", kaže Ladurner.

Druga strana su Rusija i Turska. On kaže da zbog inertnosti Evrope narod koji živi na Balkanu sve manje veruje u ideju EU te da zbog toga raste uticaj stranih sila.

"Pod stranim silama mislim na Rusiju i Tursku. Taj uticaj bi mogao da bude opasan, ali ne u smislu da će doći do rata. Evropa mora bolje, jasnije i glasnije da deluje i kaže da je Balkan evropski, jer pripada centralnom delu kontinenta" ističe ovaj ugledni novinar.

"Evropski političari moraju da obrate više pažnje na narod koji tu živi, a ne na korumpirane političke elite, koje to ne zaslužuju" nastavlja Ladurner.

Na pitanje šta građani država Balkana mogu da učine da bi se približili EU, s obzirom na to da taj proces kada su BiH i Srbija ide sporije, Ladurner odgovara:

"Nisam ja neko ko vama treba da dijem lekcije šta trebate da radite. Problem predstavljaju vaše političke elite i to možete samo vi da promenite", zaključuje Ladurner.

default

Nemačka televizija NDR sa sedištem u Hamburgu snimila je video-prilog o ljubavi Balkanaca prema nošenju trenerki.

Iako Balkanci vole trenerke jer se u njima osećaju prijatno, Nemcima je bilo čudno što se trenerke nose skoro u svakoj prilici.

Nakon što je objavljen video-snimak, pokrenuta je lavina komentara na društvenim mrežama.

Dok jedni smatraju da je takav način odevanja odraz nekulture, drugi ne vide ništa loše u tome.

Šta vi mislite?

default

U  naselju Dobrinja vaspitačice vrtića "Kadifica" izgubile su troipogodišnje dete koje su kasnije pronašli prolaznici.

"Šokirana sam činjenicom da se to desilo, šokirana sam činjenicom što one nisu ni primetile da je moje dete nestalo, da mene zovu drugi ljudi da kažu da je moje dete nestalo i da su ga našli. To predstavlja za mene još jedan šok, ne znam koliko je moje dete samo bilo na ulici, jer ga nisu primetile tete da je otišao. Sama činjenica da je bio sa jednom patofnom, čarapom i u majici kratkih rukava jer je u vrtiću toplo, a napolju hladno čini me ljutom jer ne smem ni da pomislim kao se osećao", kaže uznemirena majka Lamija Karić.

Žena je videla dečaka Omera kada je  pokušavao da pređe ulicu, bio je uplakan i odmah je skontala da se radi o detetu koje se izgubilo i pošto je videla  da je u blizini vrtić mislila je da je odatle izašao. 

"U tom drugom vrtiću je bio moj drugi sin i sobzirom da me tamo znaju prepoznali su da je moje dete i pozvali me. Potom sam ja nazvala vrtić 'Kadifica' i pitala o čemu se radi, dete mi je bilo na ulici, a oni su se iznenadili, nisu ni znali da Omer nije u vrtiću", kaže Lamija i dodaje."

"Taj osjećaj ne bih nijednom roditelju poželila da doživ.  Mogla sam svoje dete da nađem mrtvo u reci Dobrini", kaže Omerova majka i dodaje da se posle svega plaši da pošalje svoga sina opet u vrtić.

"Do sada nisam imala problema s njima, uvek su bili super i nisam se nadala da ovako nešto može da se desi. Ovo je jedan od najboljih vrtića i doživela sam šok. Mislila sam da mi je dete na sigurnom i verovala im da bi se isposlativlo da nije tako", kaže nam Lamija Karić.

"Izvinili su se i obećali da će pooštriti mere bezbednosti, jer ih očigledno do sada nisu imali čim se ovo desilo. , kaže ova uznemirena majka. " Sama činjenica da su vrata bila otvorena je zastrašujuća jer je svako  mogao i da uđe i uzme neko dete, mogao je da uzme i mog Omera ako je bio tu pored vrata", kažer na kraju Lamija Karić.

 

Bivši hrvatski premijer i šef obaveštajnih službi Josip Manolić u svojim memoarima “Politika i domovina” piše i o Željku Ražnatoviću Arkanu i ističe a 

Kako navodi, Željko Ražnatović Arkan “još je tokom istrage i boravka u Remetincu i pre režiranog suđenja postao dobavljač oružja za potrebe Republike Hrvatske”.

“Početkom 1991. godine, tačnije, u aprilu te godine, Republika Hrvatska kupila je njegovim posredovanjem od njegove kompanije iz vojnog skladišta u Batajnici mnogo oružja, pretežno kalašnjikove AK 47 i protivtenkovsko naoružanje. Bila je reč o dvanaest šlepera oružja”, ističe Manolić.

Prema njegovim rečima, danas “valja otkriti neke detalje kako bi se priča o Arkanu svela u pravi kontekst”.

“Ko je odobrio trgovinu oružjem sa Željkom Ražnatovićem Arkanom? Zašto ja, kao ondašnji predsednik Vlade, nisam imao informaciju o tim nabavkama? Da li je trgovina s njim bila pokriće za neke druge usluge, kako je to oružje plaćeno, zašto je celu operaciju vodio ‘obaveštajni krug’ i na strani kupaca i na strani prodavača? Možda odgovor znaju neki pojedinci iz Osijeka koji su onih dana bili gospodari života i smrti u Osijeku, a pretpostavljam da detalje znaju i neki danas živi Vukovarci, sklonjeni na ostrvu Krku, kao i oni koji su pratili šlepere do istovara”, navodi bivši hrvatski premijer.

On ističe da nije ispitivao “šta o tome znaju Glavaš, Perković i Šeks”, ali veruje da im detalji “nisu nepoznati”.

“Nekoliko dana pre plaćanja oružja Ražnatoviću Arkanu, naši pojedinci, u zgradi Županijskog suda u Osijeku, pripremiće dve aktovke pune zlata i srebra. Naime, oružje je navodno plaćeno zlatom i srebrom. Pitanja koja se i danas nameću glase - čije je bilo to zlato i srebro, ima li ono neku vezu s ubijenim osječkim švercerima zlatom, ko je, zapravo, osoba koja je zlato donela na Županijski sud u Osijeku i na kraju, kome je preuzimatelj aktovki zapravo predao pošiljku zlata? Je li reč o oružju koje se kasnije obilno preprodavalo po Slavoniji, je li deo otišao u Vukovar?”, piše Manolić.

“Činjenica je da je dvanaest šlepera oružja stiglo i da je predano, a da je Arkan tih dana boravio u Remetincu. Postoji i informacija da je Arkan tim oružjem zapravo kupio svoju slobodu. Verujem da će ovi redovi izazvati neke pripadnike Službe za zaštitu ustavnog poretka, koji su pratili i preuzeli oružje, da se ipak javno ispitaju o pošiljci”, dodaje on.

Manolić navodi da o celom slučaju postoji i zabeleška u Državnom tužilaštvu.

“Iako su neki protagonisti ove priče mrtvi, pa i moj prijatelj Lazo Pajić, koji je o svemu ovome znao mnogo više, nema nikakva razloga da se ta i s njom povezane istrage ne nastave, pogotovo zato što neke indicije govore kako su određena osječka ubojstva, pa i ono Josipa Reihla-Kira, imala poveznice sa Zagrebom”, piše svojevremeno najbliži saradnik hrvatskoj predsednika Tuđmana.

Međutim, kako navodi, to nije sve o Arkanu.

“Hrvatska će se i 1992. godine koristiti uslugama Željka Ražnatovića. I ta će se operacija zbivati mimo mojih očiju, u najvećoj tajnosti. Štoviše, mislim da sam svesno bio isključen pri njenoj organizaciji zbog činjenice da smo predsednik Tuđman i ja tad već bili ‘zategnuli konopac’. Izborom ljudi koji će biti uključeni u tu operaciju, a neki su i danas živi, Tuđman, posle i njegovi naslednici, zatvorili su krug odanih i moćnih”, ističe Manolić.

Kako navodi, on i Tuđman brojnim obaveštajnim operacijama razmišljali su različito, ponekad i dijametralno suprotno.

“Operacija nabavke videozapisa o likvidaciji hrvatskih branitelja s Ovčare tema je o kojoj se i danas čovek mora zapitati: ‘Predsedniče, čemu to?’. U februaru 1992. godine predsednik Tuđman isplatiće dva miliona nemačkih maraka za nabavku videozapisa koji je posedovao Željko Ražnatović, barem tako stoji u dokumentima, koje hrvatska država i danas ima. Gotov novac biće odnesen Arkanu, a videokaseta, zamotana u aluminijsku foliju, biće predana predsedniku Tuđmanu u njegovoj porodičnoj kući u Nazorovoj ulici”, piše Manolić.

“Dokumenti koji govore o spomenutom videozapisu takođe postoje; nadam se da nisu u međuvremenu uništeni, kao što postoje dokumenti koji pokazuju da Arkanovo hapšenje i suđenje u Zagrebu nije smatrano preprekom nastavku saradnje s tim čovekom. Arkan će ostati u kontinuiranom kontaktu sa Zlatkom Bagarićem, sve do Bagarićevog ubistva, ali i s Ferdinandom Jukićem, radnikom Službe za zaštitu ustavnog poretka, te s još nekim pojedincima, velikim hrvatskim biznismenima čija imena zasad ne bih spominjao”, dodaje on.

Manolićeve tvrdnje da je Republika Hrvatska kupila dvanaest šlepera oružja od Željka Ražnatovića, te da je Tuđman lično naredio da se Ražnatoviću isplati dva miliona maraka za videozapis ubistva na Ovčari, kako navodi “Telegram”, jesu dve tvrdnje koje “prilično dramatično menjaju hrvatsku (i srpsku) sliku o Arkanu, a deo su opsežnog poglavlja o poznatom slučaju Arkanovog hapšenja u Hrvatskoj početkom 1991. godine”.

Oni potom navode da su hrvatske obaveštajne službe dobile informaciju da Arkan priprema atentat na predsednika Tuđmana, kao i da je uhapšen u blizini Dvora.

default

Damir Šišaković (36), koga zbog svireposti zovu sisački Hulk, osuđen je na Županijskom sudu u Rijeci nepravosnažno na pet i po godina zatvora zbog razbojništa i seksualnog zlostavljanja maloletne devojke koju je zajedno s prijateljem zaskočio i to ubrzo posle bega iz zatvora u Sisku gde je izdržavao kaznu od godinu dana zbog pljačke kladionice u Karlovcu 2014. godine.

Sudilo se i njegovom prijatelju Ivanu Dejanoviću (36), ali se on tereti za razbojništvo.

Podsetimo, Šišaković je 2016. pobegao iz zatvora u kojem je služio kaznu od godinu dana zbog razbojništva u kladionici u Karlovcu iz 2014. godine, te se uputio na Krk. Iz zatvora je pobegao tako što je raširio rešetke na prozoru ćelije.

Posle bega iz zatvora u Sisku, za 48 sati Šišakovića je policija uhapsila na Krku, a smešten je u zatvor u Gospić koji je strože čuvan. Otkriveno je tada da je 16-godišnjakinju, uz pretnju pištoljem, odveo u šumu te, uz reči: "Ovo možemo milom ili silom" skinuo i bludničio nad njom. Tada su se odvezli do bankomata gde ju je naterao da podigne novac. Optužnica je njegovog prijatelja Dejanovića teretila da je takođe učestvovao u drugom delu zločina, dočekavši ih kod bankomata, ali nije poznato zašto je oslobođen.

Inače, Damirov brat Dario Šišaković takođe je pokušao da pobegne iz zatvora u Zagrebu, iz Remetinca i to nedugo nakon Damirovog bega iz Siska. Dario Šišaković je 2012. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva profesorke Dijane Ćulibrk, a kaznu je služio u Lepoglavi. U leto 2016. bio je u istražnom zatvoru u Remetincu jer je protiv njega bio pokrenut novi postupak, i to zbog fizičkog napada tokom šetnje u Lepoglavi na Roberta Matanića koji je osuđen zbog atentata na Ivu Pukanića. Dario Šišaković je Dijanu Ćulibrk ubio ubodima nožem jer mu je dugovala 700 kuna.

Američki institut za strategijska predviđanja Stratfor procenjuje da je Balkan još jedna "evropska arena" koja će privući pažnju Rusije i Zapada u poslednjem kvartalu ove godine.

"Posle spornog referenduma u Republici Srpskoj koji je održan uprkos odluci Ustavnog suda BiH, pripreme za dalje poteze Srba  u BiH u cilju učvršćivanja njihove autonomije na uštrb federalnih institucija, dovešće do tenzija među etničkim grupama u toj zemlji ", naveo je Stratfor u svojim prognozama za četvrti kvartal 2016.

To će, ocenjuje se u tekstu, za sada ostati sukob niskog intenziteta, ali "podrška Moskve srpskom stavu i mogućnost izbijanja etničkih trvenja pruža Rusiji još jednu arenu za posredovanje u pregovorima sa Evropljanima i Amerikancima", smatra američki institut. U međuvremenu, kako predviđa, Evropska unija će verovatno dozvoliti zemljama duž balkanske migrantske rute da granice zadrže zatvorenim, kako bi obeshrabrile migrante u pokušaju da dopru do Unije.

Debata u EU će, prognozira Stratfor, krenuti i u pravcu pružanja veće finansijske pomoći zemljama u Africi i na Bliskom istoku, kako bi se tamošnje vlade podstakle da učine više u sprečavanju emigracije stanovništva. Tokom poslednjeg kvartala 2016. godine, EU će debatovati i o svojoj politici u pogledu Rusije, navodi se u predviđanjima američkog instituta, uz ocenu da će to, još jednom, izneti na videlo unutrašnje podele zbog politike tog bloka prema Moskvi, posebno kad je reč o sankcijama vezanim za krizu u Ukrajini.

"Sankcije će ostati na snazi do kraja godine, ali zamor od sankcija i intenzivno lobiranje Rusije u Evropi će podstaknuti žustru raspravu o tome kako pristupiti glasanju o ruskim sankcijama početkom 2017. godine i da li ih delimično ublažiti u zamenu za napredak u poštovanju Protokola iz Minska", naveo je Stratfor. Američki institut prognozira i da će tri faktora uticati na zategnute odnose između Rusije i Zapada do kraja 2016.

Odlazak predsednika SAD Baraka Obame i njegove administracije, predstojeće glasanje EU o sankcijama protiv Rusije i ekonomski stres uz raspravu u budžetu u Kremlju. Moskva će, navodi Stratfor, iskoristiti razedinjenost EU da izdejstvuje ublažavanje sankcija, apelujući na zemlje koje su otvorenije za tu mogućnost kao što su Italija, Grčka, Mađarska, Slovačka i Kipar.

"Sjedinjene Američke Države će, međutim, nastaviti da pritiskaju države članice EU da produže sankcije, sve dok Rusija ne preduzme više koraka u cilju primene sporazuma iz Minska", zaključuje američki institut.

Umesto turističke atrakcije koja bi privlačila turiste, imovina Josipa Broza Tita širom bivše Jugoslavije uglavnom propada. Tako je i isa jednom od Titovih najdražih vila koja se nalazi na Gorici iznad Bugojna. Nekada je primala državnike, a sada služi kao deponija i azil za pse.

Ne bi bilo naglog razvoja, koji je Bugojno svrstao među najrazvijenijim sredinama u bivšoj Jugoslaviji, da nije bilo Josipa Broza Tita. Stariji Bugojanci i danas tvrde da mu je Bugojno bilo omiljeni grad. Izbrojali su da je u njega došao 17 puta. Rezidencija iznad ovog grada služila mu je za odmor, rekreaciju, ozbiljne državničke poslove, a ponajviše za strastvenu ljubav prema lovu.

Jedno od najljepših lovišta u Evropi danas je pusto, a od vile na Gorici nije ostalo ništa. Danas je od nje ostala samo ruševina, odlagalište za gradsko smeće i jedino utočšte za napuštene pse.

Na mestu kojim su prodefilovali brojni svetski državnici sreli smo Mithata Mlaču, penzionera iz Bugojna. Kaže, svaki dan dolazi kako bi nahranio napuštene pse.

"Ne bih ni ja da mi nije žene. Ona voli pse, skuvala im je čorbu dobru, malo čvrste suve hrane i mleka im dajemo. Mora neko, a obično pokrepaju", kaže Mlačo.

Dodaje da mu nisu jasni ljudi koji dolaze i na mestu nekadašnje vile svakodnevno ostavljaju pse. Neretko na otpadu, pored kutija sa štenadima zatekne alkoholičare i narkomane. Priseća se kako je to nekad bilo.

"Divota bilo, divota. Nisi mogao ovuda svaki dan skitati, ali si mogao doći kao gost, sve objekte posetiti. A sad vidiš kako nam je, ne valja nam ništa. Radio sam 40 godina za 300 maraka", priseća se ovaj penzioner.

Vila je, kažu, opstajala do vremena rata. Ono što je i ostalo u ratu brzo je uništeno. Nameštaj, brojni eksponati i lovačka oprema završili su na buvljacima širom zemlje. Meštani kažu, sa ove lokacije odvezeno je sve što ima cenu.

"To je odnešeno po celom svetu. Opljačkano. Šta sve nisi mogao naći. Evo vidite, gde god se moglo gvožća odbiti, odbilo je i odnelo na otpad", objašnjava kemal Robović, meštanin Novog naselja kod Bugojna.

Bugojno je danas daleko od nekad najrazvijenijih gradova u Jugoslaviji, a ove zidine simbolišu zemlju, koja samo nekoliko godina posle srmti Tita, nije više ličila na sebe.

default

Pre nekolikodana stiglo nam je potresno pismo mlade Bosanke o zabranjenoj ljubavi. Čitateljka je, iz razumljivih razloga, željela ostati anonimna

Pismo vam prenosimo u celosti:

“Imam 24 godine i dolazim iz Bosne. Pokrivena sam i živim Islam svoj celi život. Moja priča je prosta, znala sam ceo život za školu i veru”.

“Uspešno sam završila studije, i došlo je vreme moje udaje. Roditelji žele da se udam za čoveka kojeg su mi oni našli. A ja pre par meseci sam upoznala momka iz Sandžaka koji studira u Turskoj, mnogo smo se zavoleli. I moji i njegovi su protiv nas, i mesto i vreme, čini se kao da je sve protiv nas. Ovo je moja ispovest”.

“Moja tajna i moj život. Iskreno da Vam kažem, ja nikada nisam nikog volela kao njega. To je moja prva ljubav. I ne želim da se na silu udam, za nekog koga i ne poznajem. Ovim putem želim da njemu kažem da ga volim i da ne odustaje od nas”.

“Znam da neće biti lako ali je vredno da dočekamo naše sutra. Mi ne tražimo puno od sveta. Samo jedno mesto ispod neba za nas”.

“Želela bih da zna da se i dalje borim za njega i neka naša priča ugleda svetlo dana. Nismo savršeni, ali mislim da smo zaslužili malo sreće u ovom svetu. Uspeli smo da ostvarimo tako iskrenu i čistu ljubav na ovom svetu gde nas sve vara. Da li je moj način ispravan i da li je ispravno ovo sto radim vreme će da pokaže”.

“Uzimam Vas da budete svedoci mojoj ljubavi i mojoj borbi. Samo se nadam da nisu uzalud ovi redovi koje pišem.

Poželite mi sreću.

Hvala Vam”.

default

U vili u kojoj je Titova supruga živela do smrti 2013. noću je upaljena sijalica, iako u njoj niko ne stanuje tri godine

Ko god da je noću prolazio pored vile Bor na Dedinju, mogao je da primeti da je u njoj upaljeno svetlo. I to ne bi čudilo da poslednji njen stanar nije bila Jovanka Broz, koja je preminula 2013. godine!

Ko to onda pali svetlo u oronuloj, zapuštenoj kući? Misterija za sve koji znaju da nakon supruge doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita tamo više niko ne živi. Ti-ru-ri-ru... 

Ali da ne bi bilo toga, pozvali smo Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, koja brine o ovom objektu u samom srcu Dedinja. Rekoše nam da se niko nije uselio u vilu, ali da je ona pod stalnim nadzorom obezbeđenja.

- Vila u Ulici kneza Aleksandra Karađorđevića 75 spada u reprezentativne objekte Republike Srbije. Ta vila, koju je za života koristila Jovanka Broz, trenutno nije u upotrebi s obzirom na to da je objekat zapečaćen sudskom odlukom jer se vodi spor u vezi sa nasledstvom pokretnih stvari u njoj. Vila ima obezbeđenje 24 sata dnevno - navode u upravi i dodaju da će po okončanju ostavinskog postupka razmotriti pitanje rekonstrukcije objekta radi privođenja nameni.

Inače, država je tražila da se ne čeka završetak ostavinskog postupka, već da sud dozvoli da se njene stvari iznesu iz zdanja na Dedinju da bi počela rekonstrukcija, ali taj zahtev, po svemu sudeći, nije odobren. To znači da Jovankina odeća, obuća, nakit, umetnine, fotografije i prepiska ostaju u kući do daljeg.

Podsetimo, Brozova je poslednje dane provela u bolnici, preminula je 20. oktobra 2013, a njeno skromno nasledstvo na sudu potražuju sestre Nada i Zora.

I dok obezbeđenje noću pali svetlo, danju se mnogo bolje može videti u kakvom jadnom stanju se nalazi objekat. Bila je vila Bor više nego neuslovna i tokom Jovankinog višedecenijskog boravka, a danas, ako se može tako reći, za nijansu još očajnije izgleda. Nekada prva dama SFRJ zimi se smrzavala jer nije imala grejanje, svuda je bila vlaga, a 2009. je izjavila: „Ovde samo jedan ćošak ne prokišnjava.“ Onda su nadležni reagovali, pa su uključili grejanje, popravili krov i sanitarni čvor.

Sada, kada smo obišli kuću, dočekala nas je zaključana zarđala kapija, skoro cela u paučini. Fasadu sve više jede zub vremena, trava je nepokošena, a dvorište neuredno. Jedan od prozora je odškrinut, verovatno zbog provetravanja.

Inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona (MUP ZDK) istražuju slučaj seksualnog odnosa 32-godišnjeg muškarca sa 12-godišnjom devojčicom u Žepču, saznaje “Dnevni avaz”.

Nepoznatog muškarca s detetom su u napuštenoj kući u mestu Ljeskovica usred dana pronašli meštani, koji su odmah o svemu tome obavestili i tamošnju policiju.

- Komšija mi je uznemireno pozvonio na vrata i pozvao me da idem s njim do kuće ispod puta. Kaže, ćerka mu je rekla da je devojčica otišla s nepoznatim muškarcem u kuću i da su tamo već dvadesetak minuta - govori očevidac ovog događaja.

Odmah su, dodaje, otišli do kuće te polako ušli da ih 32-godišnjak ne bi čuo. No, sve se, zapravo, i odvijalo iza vrata.

- Pokušali smo da otvorimo vrata, ali nismo mogli. Oni su bili tik iza njih. Upozorio sam ga da izađe, odbijao je. Potom sam iz sve snage udario nogom u vrata, nakon čega je nepoznati muškarac izašao, dok se devojčica sakrila iza kauča, a potom i pobegla - kaže svedok događaja.

Odmah su nazvali policiju, koja je, zajedno s timovima istražitelja, izašla na mesto događaja.

- Iako meni i komšiji ništa nije hteo reći, buncao je, govorio da bi kuća mogla da se urediti, dozvao se onog trenutka kad je došla policija. Potom je priznao inspektorima seksualni odnos s devojčicom, ali se čekaju rezultati veštačenja iz Tešnja da se potvrde ovi navodi - govori on.

Policija je na mestu događaja fotografisala i uzela sve dokaze, koji će se koristiti u rasvetljavanju ovog događaja.

Muškarac iz Željeznog Polja, a ranije je poznat policiji da pešači na duže staze pa je odlučio da prepešači i 40 kilometara do Ljeskovice da zavede devojčicu.

- Prema rečima druge devojčice, koja je bila s tom maloletnicom, ona je dobrovoljno otišla s njim u tu kuću, bez prisile. Videćemo šta će pokazati istraga, veštačenje. Još je misterija je li reč o silovanju – govori očevidac.

Strana 3 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top