Balkan

Balkan (227)

Pre nekolikodana stiglo nam je potresno pismo mlade Bosanke o zabranjenoj ljubavi. Čitateljka je, iz razumljivih razloga, željela ostati anonimna

Pismo vam prenosimo u celosti:

“Imam 24 godine i dolazim iz Bosne. Pokrivena sam i živim Islam svoj celi život. Moja priča je prosta, znala sam ceo život za školu i veru”.

“Uspešno sam završila studije, i došlo je vreme moje udaje. Roditelji žele da se udam za čoveka kojeg su mi oni našli. A ja pre par meseci sam upoznala momka iz Sandžaka koji studira u Turskoj, mnogo smo se zavoleli. I moji i njegovi su protiv nas, i mesto i vreme, čini se kao da je sve protiv nas. Ovo je moja ispovest”.

“Moja tajna i moj život. Iskreno da Vam kažem, ja nikada nisam nikog volela kao njega. To je moja prva ljubav. I ne želim da se na silu udam, za nekog koga i ne poznajem. Ovim putem želim da njemu kažem da ga volim i da ne odustaje od nas”.

“Znam da neće biti lako ali je vredno da dočekamo naše sutra. Mi ne tražimo puno od sveta. Samo jedno mesto ispod neba za nas”.

“Želela bih da zna da se i dalje borim za njega i neka naša priča ugleda svetlo dana. Nismo savršeni, ali mislim da smo zaslužili malo sreće u ovom svetu. Uspeli smo da ostvarimo tako iskrenu i čistu ljubav na ovom svetu gde nas sve vara. Da li je moj način ispravan i da li je ispravno ovo sto radim vreme će da pokaže”.

“Uzimam Vas da budete svedoci mojoj ljubavi i mojoj borbi. Samo se nadam da nisu uzalud ovi redovi koje pišem.

Poželite mi sreću.

Hvala Vam”.

U vili u kojoj je Titova supruga živela do smrti 2013. noću je upaljena sijalica, iako u njoj niko ne stanuje tri godine

Ko god da je noću prolazio pored vile Bor na Dedinju, mogao je da primeti da je u njoj upaljeno svetlo. I to ne bi čudilo da poslednji njen stanar nije bila Jovanka Broz, koja je preminula 2013. godine!

Ko to onda pali svetlo u oronuloj, zapuštenoj kući? Misterija za sve koji znaju da nakon supruge doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita tamo više niko ne živi. Ti-ru-ri-ru... 

Ali da ne bi bilo toga, pozvali smo Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, koja brine o ovom objektu u samom srcu Dedinja. Rekoše nam da se niko nije uselio u vilu, ali da je ona pod stalnim nadzorom obezbeđenja.

- Vila u Ulici kneza Aleksandra Karađorđevića 75 spada u reprezentativne objekte Republike Srbije. Ta vila, koju je za života koristila Jovanka Broz, trenutno nije u upotrebi s obzirom na to da je objekat zapečaćen sudskom odlukom jer se vodi spor u vezi sa nasledstvom pokretnih stvari u njoj. Vila ima obezbeđenje 24 sata dnevno - navode u upravi i dodaju da će po okončanju ostavinskog postupka razmotriti pitanje rekonstrukcije objekta radi privođenja nameni.

Inače, država je tražila da se ne čeka završetak ostavinskog postupka, već da sud dozvoli da se njene stvari iznesu iz zdanja na Dedinju da bi počela rekonstrukcija, ali taj zahtev, po svemu sudeći, nije odobren. To znači da Jovankina odeća, obuća, nakit, umetnine, fotografije i prepiska ostaju u kući do daljeg.

Podsetimo, Brozova je poslednje dane provela u bolnici, preminula je 20. oktobra 2013, a njeno skromno nasledstvo na sudu potražuju sestre Nada i Zora.

I dok obezbeđenje noću pali svetlo, danju se mnogo bolje može videti u kakvom jadnom stanju se nalazi objekat. Bila je vila Bor više nego neuslovna i tokom Jovankinog višedecenijskog boravka, a danas, ako se može tako reći, za nijansu još očajnije izgleda. Nekada prva dama SFRJ zimi se smrzavala jer nije imala grejanje, svuda je bila vlaga, a 2009. je izjavila: „Ovde samo jedan ćošak ne prokišnjava.“ Onda su nadležni reagovali, pa su uključili grejanje, popravili krov i sanitarni čvor.

Sada, kada smo obišli kuću, dočekala nas je zaključana zarđala kapija, skoro cela u paučini. Fasadu sve više jede zub vremena, trava je nepokošena, a dvorište neuredno. Jedan od prozora je odškrinut, verovatno zbog provetravanja.

Inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona (MUP ZDK) istražuju slučaj seksualnog odnosa 32-godišnjeg muškarca sa 12-godišnjom devojčicom u Žepču, saznaje “Dnevni avaz”.

Nepoznatog muškarca s detetom su u napuštenoj kući u mestu Ljeskovica usred dana pronašli meštani, koji su odmah o svemu tome obavestili i tamošnju policiju.

- Komšija mi je uznemireno pozvonio na vrata i pozvao me da idem s njim do kuće ispod puta. Kaže, ćerka mu je rekla da je devojčica otišla s nepoznatim muškarcem u kuću i da su tamo već dvadesetak minuta - govori očevidac ovog događaja.

Odmah su, dodaje, otišli do kuće te polako ušli da ih 32-godišnjak ne bi čuo. No, sve se, zapravo, i odvijalo iza vrata.

- Pokušali smo da otvorimo vrata, ali nismo mogli. Oni su bili tik iza njih. Upozorio sam ga da izađe, odbijao je. Potom sam iz sve snage udario nogom u vrata, nakon čega je nepoznati muškarac izašao, dok se devojčica sakrila iza kauča, a potom i pobegla - kaže svedok događaja.

Odmah su nazvali policiju, koja je, zajedno s timovima istražitelja, izašla na mesto događaja.

- Iako meni i komšiji ništa nije hteo reći, buncao je, govorio da bi kuća mogla da se urediti, dozvao se onog trenutka kad je došla policija. Potom je priznao inspektorima seksualni odnos s devojčicom, ali se čekaju rezultati veštačenja iz Tešnja da se potvrde ovi navodi - govori on.

Policija je na mestu događaja fotografisala i uzela sve dokaze, koji će se koristiti u rasvetljavanju ovog događaja.

Muškarac iz Željeznog Polja, a ranije je poznat policiji da pešači na duže staze pa je odlučio da prepešači i 40 kilometara do Ljeskovice da zavede devojčicu.

- Prema rečima druge devojčice, koja je bila s tom maloletnicom, ona je dobrovoljno otišla s njim u tu kuću, bez prisile. Videćemo šta će pokazati istraga, veštačenje. Još je misterija je li reč o silovanju – govori očevidac.

Novinar Mihailo Medenica doneo je svoj sud o skandaloznoj presudi. Prenosimo je u celosti.

Znam da se nisi uplašio kada te je Naser Orić zgrabio za kosu i bacio na zemlju, a Elfeta Veseli isukala nož i…

Nije te zabolelo dok ti je odsecala ruke, anđeo ima krila…

Nisi se uplašio kraja, nije ga bilo, smrt je tog prokletog dana bila prezauzeta, dugo se čekalo na nju u srpskim selima više Srebrenice…

Ne mari, čekao si detinje mirno i poslušno.

Čemu je, uostalom, maleno seljače bilo naučeno nego da ćutke čeka dok stariji oposle svoje?

On tek 11 godina, a „čika“ Naser i „teta“ Elfeta toliko stariji, a ona još iz komšijske kuće, nije ubadala neznanče već onog Slobodana iz domaćinske porodice Stojanovića, koji je toliko puta stao pred kapiju da je pozdravi.

Nisi se plašio noža, zašto bi?!

Žalio si „teta“ Elfetu, nju je bio strah najplavljih očiju koja nikako da zgasnu i sklope se, da ne vidi sebe u njima…

Dal da joj se javiš, možda te nije poznala onako krvavog, bez ruku? Možda kad završi s prstima na nogama?! Nije mali posao odseći ih detetu, onolicke!

Nož dohvati po dva, pa gde i omane, ali ne drhti Slobodan već ona, a opet ljuta na njega ko da ne zna poslušno komšijsko dete koje je toliko puta otrčalo da joj se nađe na kapiji…

Možda je završila, šta će anđelu noge, ima krila..? Može li sad po svog Žućka, pa da se vrati ocu, majci i sestri u zbegu iz kojeg je pobegao da smakne lanac s psića i povede ga u šumu?!

Samo još malo, skoro da je „teta“ Elfeta oposlila sve što je imala, a on kao toliko puta pritrčao da joj se nađe?!

Ma, samo da nije tih prokleto plavih očiju, lakše bi „sirotoj“ bilo, brže bi oposlila, al plavetnilo se ne može istrgnuti nožem i kada oči skliznu u prašinu i krv…

Smiri se, Slobodane, anđele, eno ga Žućko preklan laje, dozivate na livadu da ga poteraš niz strane… Sačekaj još samo malo, sad će Elfeta, možda je samo nož malo otupeo pa ne može iz prve da napravi rez niz grudi, mada i nisu to velike grudi, ali nije ni njoj lako posle toliko posla…

Ne brini, zlato, znaju otac i majka gde si, ne kasniš nigde mada nisi nikad ostao budan do ovako sitnih sati, ali ne mari, u komšijskom si dvorištu…

Eto, prorezala je i grudi i stomak, vidiš kako lako klizne nož kad miruješ?! Šta će anđelu trbuh i prsa, anđeo ima krila, „teta“ Elfeta samo nož, sine, ne plaši se što je nju strah, proći će je, samo ti umri, zora će, valjda im odmoriti…

Slobodane, Slobo, anđele…jesi li, nema na nožu više mesta od krvi..? Samo zažmuri i pravi se mrtav dok ne odu, evo sad će ti pucati u glavu, al to ne boli. Uopšte!

Ne jače od ujeda ose, možda i manje, videćeš, samo ne otvaraj oči da joj ne zadrhti ruka od straha, sramota je da se odrasli ljudi plaše dece!

Ali ti si anđeo, praštaj, to ih ponajviše plaši, možeš li samo da sviješ krila dok ne povuče oroz, nemoj posle da priča po selu kako si bio nemiran, lepetao, uzleteo pre nego što je…

Eto, vidiš, ništa! Samo tane proletelo kroz glavicu i gotovo! Ma, ne brini što sviće, sad će u toj jami mrak, al ti si anđeo, ne zaboravi, neće ni oni dok su živi, a živi su i slobodni! Žive tvoje ime i svoje prokletstvo! I to plavetnilo očiju! Aman, sklopi ih više, mučeniče mali, nije pristojno zuriti tako…

Ne boj se, to je samo zemlja, „opraće“ mati majčicu i pantalonice čim te nađu i otkopaju.

Eto, jel došao otac a nije ni čitava godina prošla dok nisu pronašli jamu u kojoj si se skrio! Uplašio ih sve, anđele, pomislili da ti se nešto dogodilo, a ti se zaigrao za Žućkom po oblacima…

Poznao te je tata, jeste!

Baš na ovaj dan pre 23 godine, i nije se naljutio što nemaš ni ruku, ni nogu, ni prsa, ni… Nije ni majka, ne brini, to što plaču i nariču nije ljutnja, već… Ma, ne bi razumeo, tek si dete, shvatičeš kad odrasteš! Кako nećeš odrasti?! Кo ti je napričao te gluposti, anđele?! A, što se nebo ovako plavi danas ako nije od tvojih očiju?! Vidiš, odrastao si!

Što dune lahor ako to ti ne zatreperiš krilima?! Vidiš, odrastao si! U kakvog si samo anđela stasao, šta bi „teta“ Elfeta i „čika“ Naser rekli da te vide?! Vidiš li ti njih?! Eno ih žive tvoje ime i svoje prokletstvo! Ti, nažalost, živiš zaborav, anđeliću, ne seća te se Srbija, ali oprosti nam, jer ti si anđeo, a šta smo mi do fukare koja se plaši sećanja na tebe koliko i Elfeta sebe u tvojim očima?!

Mali si, sine, shvatičeš. Ajde, požuri, eno ga Žućko čak na trećem oblaku, čeka te, potrči, nije „teta“ Elfeta odsekla tebi prste već sebi dušu… Potrči, anđele, eno i oca i majke, vidiš da nisu ljuti… Ne sekiraj se za nas, mi ćemo te opet zaboraviti, takvi su odrasli, shvatićeš kad…

Rasprava članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i Šefika Džaferovića, koju su mediji zabilježili na marginama samita Procesa Brdo – Brijuni, nastavljena je tokom samog samita i izlaganja učesnika.

Inicirao ju je, saznajemo, Milorad Dodik, koji je u svom izlaganju odgovornost za gotovo sve izazove sa kojima se suočava BiH fakturisao Bošnjacima. Odnosilo se to, prije svega, na neformiranje državne vlasti.

Džaferović je pojasnio da prepreka formiranju vlasti nisu Bošnjaci, već upravo Dodik i zvaničnici njegove političke opcije zbog nepoštivanja vladavine zakona. BiH je, podsjetio je Džaferović, dobila poziv NATO-a da dostavi Godišnji nacionalni program (ANP), a integracije u NATO savez su obaveza institucijama BiH koju propisuje Zakon o odbrani BiH, Odluke Predsjedništva BiH iz 2009. godine te Strategija vanjske politike BiH.

- Izvolite, pošaljite ANP (Godišnji nacionalni program), odmah ćemo imati Vijećeministara. To nije do nas već do onih koji neće da poštuju princip vladavine prava – kazao je Džaferović.

Najviše prostora je zauzela rasprava o granicama BiH sa Srbijom i Hrvatskom. I u tom je slučaju Dodik zastupao stavove susjednih država, tvrdeći da, kada je Srbija u pitanju, Bošnjaci opstruiraju postizanje dogovora, odnosno ne prihvataju prijedlog Beograda o razmjeni teritorija.

Džaferović je odgovorio da su granice BiH sa susjedima poznate, da se poštuju, ali da susjedi izbjegavaju zaključiti ugovore o granicama.

- Nema razmjene teritorija i nikada neće biti nikakve razmjene teritorija – poručio je Džaferović, pojasnivši da je neophodno zaključiti ugovor o postojećim međunarodni priznatim granicama, a da se tek onda može razgovarati o pograničnim pitanjima, u skladu sa međunarodnim konvencijama i obostranim interesima.

Na samitu u Tirani je otvoreno i pitanje granice sa Republikom Hrvatskom, a u kontekstu Pelješkog mosta, čija gradnja ugrožava pravo BiH na slobodan pristup otvorenom moru.

- Hrvatska izgradnjom Pelješkog mosta ne zagrađuje BiH – tvrdila je predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović.

Svoj je stav nastojala obrazložiti i konstatacijama da je bh. more plitko, da je Hrvatska ostavila prolaz BiH te da su visina i raspon stubova Pelješkog mosta prilagođavani kako bi se, navodno, zadovoljili interesi BiH.

Džaferović je podsjetio Grabar-Kitarović da Hrvatska gradi Pelješki most bez saglasnosti BiH, što potvrđuje i Odluka Predsjedništva BiH iz 2009. godine, odnosno pismo kojim je Predsjedništvo BiH upoznalo Hrvatsku da se protivi gradnji Mosta, što je, dodao je Džaferović, jedini zvanični stav BiH.

Sezonci kojima je namera da na brzinu zarade odlaskom u inostranstvo, sada imaju idealnu priliku - u Nemačkoj je aktuelno branje špargle koje može da donese dnevnicu od 150 evra, odnosno oko 18.600 dinara. Za posao mogu konkurisati i svi zainteresovani sa našeg područja.

Kako je preneo hrvatski Poslovni dnevnik, nemački zemljoposednici od ove godine izdvajaju minimalno 8,60 evra bruto po satu, što je nešto više nego prošle godine, ali oni koji poznaju tamošnje prilike tvrde da je ta brojka prenaduvana.

Ipak, branje špargli za nemačke uslove je slabo plaćen posao, pogotovo zbog toga što se radniku od plate odbija novac koji poslodavac izdvaja za ručak i smeštaj.

Treba znati da za vreme slobodnih sati sezonac treba da radi, živi i spava u zajedničkim prostorijama s drugim radnicima. Sa njima bi trebalo da deli sanitarne čvorove i tuševe. Smeštaj nije svuda jednak, ali jedno je svima zajedničko - nigde nije luksuzan.

Takođe, iz satnice koja se plaća treba isključiti pauzu, jer se ona u Nemačkoj ne plaća.

Radni dan uglavnom traje 12 do 13 sati. U izuzetnim slučajevima, kada špargle po toplijem vremenu brže rastu pa ih ima mnogo, radi se i do 20 sati. Može se uzeti jedna ili dve pauze od 15 minuta za jelo, koji se zatim odbiju od ukupnih radnih sati.

Status izvesne "Fride Šarar" na Fejsbuku izdvojio se od ostalih i mnoge naterao da se duboko zamisle, a upravo ovaj statu o Šabanu najbolji je odgovor svima koji se hvale da ne znaju nijednu njegovu pesmu.

Prenosimo ga u celosti:

Pokušajte da bacite pogled na ovu planetu sa određene distance. Ne iz svoje fotelje, svoje ulice, svoje glave koju ste nekritički napunili društveno prihvatljivim sadržajima, već izdaleka, kao neko ko ne zna ništa o ljudskoj vrsti. Onda stavite Balkan u krupan plan. Tu ljudi vekovima žive na određen način, vesele se i tuguju na određen način, vole se i kolju se na određen način. Deo njihovog folklora je specifična muzika, nastala mešanjem raznih istočnih, zapadnih i autohtonih motiva. Muzika koja se stvara i svira u Bosni, Srbiji i Makedoniji, a sluša u celom regionu, narodna muzika. Narod sa ovih prostora ima čudan odnos prema sebi. Svi žele da pobegnu od onoga što jesu i imaju beskonačnu potrebu da budu "svet". Ili bar Evropa. Ma bilo šta, samo ne Srbi, Hrvati, Makedonci... Veliki su to kompleksi duboko u nama, mili moji. To se vrlo jasno vidi u odnosu prema muzici koja ovde postoji vekovima, samo je poslednjih pedeset godina dobila novokomponovano obličje i ozbiljno tržište sa ogromnim brojem izvođača. Ti ljudi, pevači, kompozitori, producenti, zarađuju milione i imaju status ozbiljnih zvezda, možda i jedinih zvezda na ovim prostorima. Kako i zašto? "Zato što nam ih je neko podvalio". "Zato što nam neko smešta". "Zato što nas truju muzikom". "Zato što postoji zavera protiv kulture i civilizovanosti na ovim prostorima" - stoji u Fridinom statusu i dalje se nastavlja:

Daj, ne se*ite. Mi volimo i rok i pop i elektro i ozbiljnu muziku i džez, ali mi nikada nećemo biti najbolji rokeri, džezeri, ni pop muzičari na svetu. S druge strane, niko iz tog sveta, ni Vitni Hjuston, ni Maraja Keri, neće moći da otpeva Vidu Pavlović kako ona zvuči u originalu. Nikad niko od zapadnih muzičara neće moći da izvede Šabana. Niti će znati da odsvira tu muziku, a da ona ne zvuči kao prazno nizanje tonova, kao kad svetovni hor peva Mokranjca, liturgiju. To se ne uči, za to treba duša koja se rodila ovde. Da li ste vi svesni koliko je moćno i dragoceno to što mi imamo? Da se razumemo, ja ovde ne govorim o izvornoj muzici o kojoj etnomuzikolozi naklapaju već decenijama kao o kulturnom blagu. Govorim o Šabanu, Zorici, Vidi, drugom Šabanu, Tomi, Silvani... Govorim o ovima kojih se kulturni establišment gadi, protiv kojih potpisuje peticije u pozorištima. Njihova vrednost i lepota su u tome što nisu proizvod koji može da se "plasira u svet". Njih svet ne razume, oni su samo naši. Proizvod našeg divljaštva, ludila i autizma. Našeg prostakluka. Proizvod našeg integriteta. Oni su ostatku sveta nejasni. I baš zato su super", naglašava izvesna Frida.

U njenom statusu dalje piše:

Ko je*e svet, prestanite da se dodvoravate svetu. Prestanite da patite što niste svet i prestanite da glumite da jeste svet. Vi ste Balkanci. Ovde se gine po kafanama. Ovde se žive "skupljači perja". Ovde ljudi ne mare ako su stihovi glupi. Ljudi su ovde dovoljno pronicljivi i ironični da u glupom tekstu vide zabavu i sprdnju, a da ne reaguju coktanjem i intelektualnim prenemaganjem. "Ako imaš herca, pokloni mi bundu od nerca" - nije li to beskrajno duhovito? Šta se se stisli, šta ste se prepali, narodići mali? Opustite se, bre, svi znamo da nikad nećete biti Ameri ni Englezi. Ali ono što je bitnije, Englezi ne samo da ne mogu, već i ne razumeju šta znači biti vi. Postoji jedan deo ovdašnje populacije koji ozbiljno i bez foliranja nema sluha za folk. Te ljude smatram hendikepiranim. Jer propuštaju jednu od autentičnosti tla sa kojeg su potekli. Velika većina neiskvarena kompleksom zapada (valjda u odsustvu obrazovanja i širine) oseća i sluša tu muziku bez ikakve zadrške. I jedan pozamašan broj se folira. Ako se pitate zašto današnji klinci, deca okorelih rokera i urbanih faca, slušaju turbofolk i narodnjake, zašto je ta muzika među savremenom decom kul, odgovor je: zato što je milenijalcima pun ku*ac foliranja. Oni osećaju tu muziku na prvu. U njihovim internet mozgovima koji preleću preko lajkova i memova, nema mesta za suvoparno pro*eravanje. Oni su u startu digli ruke od svega i briga ih za sve. Oni nisu aktivisti i revolucionari, oni su ono što bodrijar zove "tihe mase" i oni će iskrenošću, zezanjem i intuicijom pomeriti ovaj svet, učmao od vašeg foliranja - navedeno je u statusu.

Darko Kovačević "Daruvarac" juče je pušten na slobodu.

Iako je skoro ubio tinejdžerku u zadarskom kafiću, on je juče u pratnji policije izašao iz pritvora jer je prošlo šest meseci. Osumnjičen je za nanošenje teških telesnih povreda, a za što je maksimalni pritvor pola godine.

Kovačević je, da podsetimo, u junu je u kafiću na zadarskoj Meladi brutalno pretukao 18-godišnju devojku. Tinejdžerku je tukao pesnicama i nogama gotovo pola sata. Nesrećnu devojku je udarao nogom u glavu dok je bespomoćno ležala na podu kafića.

Danas se javila i pretučena devojka.

"Eto našeg pravosuđa! Za ovog idiota nemam reči niti ću išta reći jer je stvarno suvišno da trošim reči na monstruma. Kriminalac običan, kao i vlasnici kafića. A vlasnici kafića su pobegli i nisu se ni udostojili da se pojave na sudu, a zašto? - Istina boli. Toliko o tome", kazala je Zadranka, prenosi RTL.

"Nema potrebe da ne imenujem pomagača jer ga je ionako javnost prozvala i javno obeležila", dodaje ona.

Gradnju novog arapskog naselja u opštini Hadžići, u mestu Drozgometva, iza kog stoji kompanija “Al Bajrak Junajted Kompani”, već sada prate brojne kontroverze.

Redakciju Avaza je pozvao muškarac iz Mostara, koji se predstavio kao radnik jedne firme koja je izvodila radove u ovom naselju. Požalio se da investitor njegovoj firmi nije uplatio novac za radove koje su oni uspešno realizovali i da već pet meseci čekaju na svoje zarađene dnevnice.

"Mi smo posao odradili. Sve je bilo uredu dok smo radili. Kad smo posao završili, naš gazda je rekao da nema novca, jer mu nije isplaćeno za radove od investitora. Mi radimo za dnevnicu i to je meni i mojim kolegama sve. Bilo je priča da nemaju ni sve potrebne dozvole. I sada nas neko vuče za nos. Šta treba, da odemo i sravnimo sa zemljom te kuće? Ima nas 50 koji nismo dobili ni marke za urađeni posao", rekao je pre nekoliko dana jedan od radnika.

Do naselja se dolazi makadamskim pristupnim putem, koji koriste građevinske mašine. Još nije ni asfaltiran. Na samom ulazu, kako je to običaj, nema table na kojoj se obično nalaze podaci o izvođaču radova, roku završetka, investitoru, nadzoru.

Nema ni radnika niti građevinskih mašina. Iz jednog kontejnera poziva nas mlađi muškarac, koji se predstavlja da je čuvar gradilišta i pokušava da da odgovore.

"Zvaću ja Muhameda (predstavnik kompanije), neka vam on sve ispriča šta je bilo. Znam da su se ti neki radnici žalili, da su dolazile inspekcije, čak je i policija dolazila da interveniše", usput spominje čuvar.

Muhamed je na jednoj od društvenih mreža odgovorio je na pitanja, jer stranica kompanije, koja je registirovana na Ilidži, na adresi ulica Josipa Slavenskog broj 9, nema informacija o kontaktu.

"Sve su radili pogrešno pa su napali i nadzornog i tako dalje. Dole sve prokišnjava. Pićemo kafu za koji dan, ne mogu više informacija, možda si neki njihov prijatelj", napisao je u odgovoru Muhamed Šabanović. Na pitanje čiji prijatelj i ko je radio nadzor u naselju u Drozgometvi, odgovorio je: "Ne mogu više informacija da dajem. Bićete obavešteni dok advokat sakupi dokaze. Istraga tek sada počinje".

Poslao je i faksimile nekoliko uplatnica firmama koje su izvodile radove. Iz Avaza su posli pitanja da li je firma dobila sve građevinske i ekološke dozvole, a pokušali su da dođu i do Hamde Ejubovića (SDA), načelnikom opštine Hadžići, ili s nekim iz Službe za prostorno uređenje, urbanizam i građenje, ali bez uspeha.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da na Balkanu nije moguć trajan mir sve dok postoji problem granica i "otetosti teritorije", te da je za stabilnost neophodno redefinisanje, odnosno objedinjavanje prostora gde su većinski dominantni narodi

- Mi smo ovdje eksperiment koji nije dozvolio da se narodi razgraniče na istorijski način, da izgrade svoje države i onda pokušaju da sarađuju i grade prijateljstvo, nego smo ostali u tinjajućem sukobu o mnogim pitanjima. Sve dok imate problem granica i otetosti teritorije ne možete da obezbedite trajan mir - rekao je Dodik za "Večernje novosti", komentarišući ideju o razgraničenju sa Albancima.           

On je naglasio da Republika Srpska otvoreno prati politiku Beograda i prihvatiće sve što Srbija izabere kao definitivno rešenje.

Dodik je istakao da ostaje pri svom stavu da će Republika Srpska proglasiti nezavisnost ako Kosovo dobije stolicu u UN.

- Mi smo već odvojeni, samo to nije proglašeno. BiH je potpuno podeljeno društvo. Država ne funkcioniše, već postoji neka njena imaginacija. Dejtonski sporazum je 'sklepao' tu zemlju koja nema ništa zajedničko, a mi sad treba da pokušamo da napravimo neku zajedničku politiku. To ne ide - rekao je Dodik.

On kaže da nema dileme da će se u geopolitičkom i regionalnom kretanju stvoriti momenat u kojem će ujedinjenje Srbije i Republike Srpske biti moguće.

- Nemam dileme da će se to desiti, samo se bojim da ja ili neko drugi taj momenat ne propustimo - napomenuo je Dodik.

On je rekao da će, ako bude mogao, ubrzati proces ujedinjenja, ali da nije avanturista i neće uvoditi narod u stradanje ili izbeglištvo.

- Najstabilnije bi bilo kada bi se Srbi objedinili u jednoj perspektivnoj državi Srbiji. Nismo nikada nikoga u istoriji napali, pa nećemo ni sad. Taj prostor pripada nama. Kako će neko iz Sarajeva moći da kaže da je Banjaluka njegova? Nije njegova, već naša, srpska. Ona oseća da pripada Srbiji. Svi to misle i 99 odsto Srba smatra da je to Srbija, a drugi mogu da se bore protiv toga koliko hoće, džaba im - naglasio je Dodik.

Odgovarajući na pitanje smatra li da bi protesti u Beogradu mogli da dožive "majdanizaciju" i da li je to interes zapadnih sila, Dodik je ocenio da je primarni interes Zapada da ima nestabilne države u regionu kako bi mogli da intervenišu. 

- Niko ne želi jake lidere u regionu. Čim to neko postane, destabilizuju ga, jer im smeta. Srbija sad rešava problem Kosova i treba joj jaka pregovaračka pozicija, ali ako imate nestabilnosti unutra, odmah niste dovoljno snažni. Ovi koji hodaju ulicama nisu ni svesni upotrebe i zloupotrebe u tom pogledu - rekao je Dodik.

On je istakao da ne mari za zamerke zbog njegove podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, navodeći da podržava to što Vučić radi.

- Da nije demokratska, vlast (u Srbiji) bi izvela policiju i vojsku i razbila proteste - istakao je Dodik.

Navodeći da je u Srbiji evidentan ekonomski rast u uslovima kada ekonomije u okruženju stagniraju ili opadaju, Dodik je rekao da je Vučić svestan problema i reaguje na njih.

Povodom problema u formiranju vlasti u BiH, Dodik je rekao da je ta vlast uvek u paralizi i ukazao da je BiH nemoguća konstrukcija, a da je paraliza njen koncept.

On je naveo da to utiče i na Republiku Srpsku, ali je Srpska i u nemogućim uslovima pokazala sposobnost da egzistira.

- Da nema stranaca, BiH ne bi trajala ni dva dana. Pustite nas i mi ćemo biti država - poručio je Dodik.

Odgovarajući na pitanje da li će se, ako bude nastavljena blokada, Srbi povući iz parlamenta BiH, a on iz Predsedništva, Dodik je odgovorio da "će napraviti taktički najbolje što je moguće".

- Nešto mi se sviđa da ih malo iritiram tamo - rekao je Dodik.

Upitan da li mu je njegov savetnik, režiser Emir Kusturica poklonio kišobran u bojama srpske zastave da ga nosi u Predsedništvo BiH, Dodik je rekao da mu je "doneo nešto i neke knjige", ali da ga nije nosio jer nije ni bilo kiše.

- Kad se probudi (Kusturica) ujutro odmah zove telefonom i govori o tome šta možemo očekivati za 10, 15 godina. Uporan je, u nekim stvarima ne odustaje. On je moj prijatelj, politički istomišljenik, čovek sa nesumnjivim autoritetom, koji može svima nama da pomogne - rekao je Dodik.

Strana 4 od 17

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji