Balkan

Balkan (220)

default

20. aprila 1955. godine, Marijan Džon Markul je ušao u losanđelesku kancelariju FBI-a i ispričao šokantnu priču. Čovek koji se tada predstavljao kao maršal Josip Broz Tito zapravo nije pravi Tito, nego ruski agent koji je preuzeo Titov identitet pošto je pravi Josip Broz nestao u Rusiji 1937. godine. To stoji u FBI-jevoj zabelešci s početka maja 1955. godine.

Tajne FBI-jeve beleške iz pedesetih su nedavno otvorene za javnost i javno objavljene.

Marijan Markul je rođen je u Livnu 1909. godine, u SAD se doselio 1936., a državljanstvo je dobio 1944. pošto je dve godine za vreme Drugog svetskog rata  služio u američkoj vojsci.

U izveštaju piše da nije sigurno koliko su informacije koje on daje tačne, ali se navodi i njegova tvrdnja da je on “socijalista i da želi da pruži informacije koje bi mogle biti važne za bezbednost Sjedinjenih Država”.

U zabelešci sa sastanka agenata FBI-a i Markula stoji da je Markul posetio Jugoslaviju 1953. godine i da se u dva navrata susreo s Titom. Prvi sastanak je trajao oko sat vremena, a on je tom prilikom primetio da maršal Tito ima po pet prstiju na svakoj ruci.

Markul tvrdi da je pravi Tito izgubio srednji prst i kažiprst leve ruke. Dodao je da je Tito s kojim je razgovarao '53. bio obrazovan i odlično svirao klavir. S druge strane, pravi Tito je bio neobrazovan, i koliko je Markul znao, nije znao da svira klavir.

Između ostaloga, Markul je tvrdio da je Josip Broz bio visok oko 180 centimetara, dok je ovaj "lažni" bio visok tek 160 cm. Markul je takođe rekao da je čovek koji se u pedesetima njemu predstavljao kao Tito govorio s blagim ruskim naglaskom i da je dosta blago govorio. Pravi Tito je govorio je odrešito i oštro.

Markul je tvrdio da je pravi Tito bio dosta bolešljiv i da je imao tuberkulozu, i da je nestao u Rusiji 1937. godine. Takođe je  izjavio  da je krajem dvadesetih godina razgovarao s pravim Titom u Jugoslaviji, a video se sa njim u Parizu 1935. ili 1936. godine i dodao da je čvrsto ubeđen u to da je taj čovek pravi Josip Broz.

Posle prijema kod Maršala 1953. godine, Marijan je posetio udatu sestru u Zagrebu. Poveli su razgovor o tome da li Tito onaj pravi, i složili su se da nije, barem je tako govorio Markul. Sestra je rekla da i ona i muž žive u uverenju da je Tito u Užičkoj 15 bio obični prevarant. Njen suprug, izvesni Boris Gorić je potvrdio da i on nije siguran u Titov identitet, kao i da je to stvar o kojoj se šuška širom Jugoslavije.

U izveštaju se navodi kako mu je sestra tada rekla da ni ona ni njen suprug ne veruju u to da je na čelu Jugoslavije pravi Josip Broz Tito i da su prvi put počeli da sumnjaju u to još 1937. godine, kada su čuli njegov glas na radiju i primetili promenu naglaska. Markul još tvrdi kako je njegov otac Ivan poznavao pravog Tita, pošto su radili u istom gradu, i da se i on slaže da je reč o dve različite osobe.

Ivan Markul i Josip Broz su radili u istom gradu, a Ivan je bio uveren da maršal u Beogradu nije bio isti kao drug Tito - sekretar komunističke partije u Jugoslaviji.

Drugi sastanak s Titom 1953. godine Markul je imao u Zagrebu. Ovog puta je Marijana i njegovu suprugu Ingrid maršal gotovo u potpunosti ignorisao. Nakon tog prijema kod maršala, Markul je satima razgovarao s Aleksandrom Rankovićem, za koga je tvrdio da je zapravo najmoćniji čovjek u Jugoslaviji.

Ranković i Markul su navodno zajedno bili u zatvoru krajem dvadesetih godina prošlog veka zbog sindikatskog delovanja i tokom tog vremena su se zbližili. Zbog toga je Markul Rankoviću otvoreno rekao da zna kako je Tito u susednoj sobi lažnjak.

Za Rankovića Markul tvrdi da je bio glavni čovek zadužen za bezbednost u Jugoslaviji, kao i da je u razgovoru sa njim izrazio svoje sumnje, na šta mu je Ranković odgovorio da ne bi trebalo da se opterećuje takvim stvarima i da bi trebalo da uživa u boravku u Jugoslaviji. Ovo skretanje teme sa Tita je kod Markula samo podgrejalo sumnje, navodi se u nastavku dokumenta.

Markul je agentima FBI ispričao da, prema njegovom mišljenju, jugoslovenske vesti u tajnosti sarađuju sa Sovjetskim Savezom i da će to u narednom periodu svima postati jasno. Izrazio je i uverenost u to da bi se sovjetske vlasti, ako bi to poželele, vrlo lako mogle rešiti Broza, i dodao da sve njegove izjave može potvrditi izvesni Živko Topalović iz Francuske.

Živko Topalović je, kako kaže Markul, dobro poznavao pravog Tita, a jugoslovenske vlasti su ga osudile na 20 godina zatvora, pa je zbog toga prebegao u Francusku. Topalović je verovao da je osoba koja se predstavlja kao Tito zapravo ruski general Nikolaj Lebedev.

Markul zaključuje kako se jugoslovenska vlada samo pretvarala da je u svađi sa Sovjetskim Savezom kako bi dobila pomoć od Sjedinjenih Država, kao i da nikada nije došlo do stvarnog razlaza između ove dve države.

Markul je optužio jugoslovenske vlasti za saradnju sa Sovjetima i rekao da će u roku četiri ili pet meseci svima to biti i više nego očigledno. Nastavio je s optužbama i rekao da je čovek koji se predstavlja kao Tito zapravo ruski agent i poslušnik Sovjetskog saveza.

Markul je sam rekao da je proveo nekoliko godina u Rusiji i da mu se čini da je video mnoge ruske agente na ulicama Jugoslavije. 1930. godine je otišao u Rusiju i mislio je da je društvo dobro uređeno, ali je uhvaćen zato što nije ispunjavao radne kvote. Američkim agentima je ispričao da je tek tri godine kasnije pobegao iz Rusije i to preko Sibira.

"Markul tvrdi da se jugoslovenske vlasti pretvaraju da postoje nesuglasice sa SSSR-om, kako bi dobili pomoć od SAD, i da zapravo nema pravog razlaza između Jugoslavije i Sovjeta”, stoji u dokumentu.

CIA i američka nevladina organizacija Stratfor prognoziraju raspad današnje EU na nekoliko grupa – staru Evropu, novu Evropu, koja će biti okrenuta SAD, te savez pravoslavnih zemalja. Zapadni blok ili staru Evropu činile bi Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Austrija, Španija, Portugal, Italija, Švedska, Norveška i Finska.

Novu Evropu bi činile Litvanija, Estonija, Letonija, zemlje Višegradske grupe, Slovenija (danas bi tu bila i Hrvatska), a on bi se nalazio pod nemačkim ekonomskim i američkim vojnim patronatom. Treći blok predstavljao bi balkansku konfederaciju koju bi činile pravoslavne zemlje – Srbija, Rumunija, Bugarska, Makedonija i Grčka. Ovom bloku pripala bi BiH, kao i Albanija. Mnogi stručnjaci ističu da ovo predviđanje treba shvatiti ozbiljno i podsećaju da je CIA sredinom osamdesetih godina prošlog veka najavila raspad tadašnje SFRJ.

Slična predviđanja iznosi i američka nevladina organizacija Stratfor. U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da će se EU uskoro raspasti na dva dela: bogatiji Zapad i grupu malih zemalja Centralne Evrope, koje će se vojno prikloniti SAD. I oni predviđaju stvaranje pravoslavne unije. Taj savez će, kako navode, biti „gasna unija„, čiji je osnovni motiv formiranja – novac. Geopolitički stručnjaci saglasni su da je došlo vreme višeblokovskog sistema, sa nekoliko centara moći, te da SAD i NATO neće više imati glavnu ulogu na svetskoj sceni.

Raspad EU najviše bi odgovarao SAD i Rusiji, navode neki portali za političku analitiku. Bregzit i dolazak Donalda Trampa na čelo SAD mnogi vide kao jasno ubrzanje predviđenog raspada EU.

Jugoslovensko komunističko vodstvo imalo je mnogo razloga da se uključi u proces proizvodnje nuklearnog oružja. Ovladavanje nuklearnom energijom u vreme hladnoratovske podele sveta bio je strateški interes svakog društva koje je težilo političkoj i ekonomskoj nezavisnosti, a jedan od osnovnih ciljeva razvoja znanja o procesima kontrole nuklearnih potencijala bila je želja da se razvije atomska bomba, koja bi služila kao apsolutno sredstvo moći i vojno-političkog balansa.

S padom komunizma, preusmeravanjem globalnih interesa na razvoj telekomunikacijskih tehnologija i širenjem svesti o opasnosti nuklearne energije, čovečanstvo je ušlo u takozvanu postatomsku eru, a celi niz sporazuma, potpisanih kako bi se ograničila proizvodnja i distribucija nuklearnih tehnologija, nagoveštavala je da svet ulazi u novo vreme. Ali, posljednje, otvoreno i demonstrativno, testiranje atomske bombe koje je provela Severna Koreja jasno pokazuje kako se atomska pretnja još uvek nadvija nad zemljinom kuglom. Osim toga, korejska težnja da u potpunosti ovlada procesom proizvodnje atomske bombe i iznalaženjem najpogodnijeg načina za transport nuklearnih bojevih glava na teritorije zemalja koje smatraju neprijateljskim najilustrativnije govori u prilog činjenici da je atomsko oružje još uvek snažan geostrateški i vojno-politički faktor.

Četiri povezana segmenta

Politički analitičar iz Zagreba Igor Tabak pojašnjava da, iako se tome danas ne pridaje pažnja kao nekada, većina čovečanstva živi u zemljama koje poseduju nuklearno naoružanje, napominjući kako najmnogoljudnije i ekonomski najrazvijenije zemlje sveta, poput Kine, Indije, Pakistana, Rusije, SAD-a, Velike Britanije ili Francuske, raspolažu arsenalom nuklearnog naoružanja, jer posedovanje takve vrste oružja daje svakoj zemlji veliku političku moć. Razlozi zbog kojih Severna Koreja ne odustaje od svog nuklearnog programa sasvim su razumljivi, a njihovi atomski i raketni ogledi vanjskopolitičke su prirode. Korejsko nuklearno testiranje uglavnom ima za cilj da najavi nove zahteve za pregovaranjima, a njihova vanjskopolitička agenda sačinjena je iz četiri povezana segmenta; ucenjivanje, pregovaranje, vojne probe i nuklearna testiranja.

„Država koja ima nuklearno oružje i tehnologiju za isporučivanje na daljinu, odnosno rakete, teško da može biti kažnjavana i pritiskivana od velikih sila. Za razliku od malih zemalja, koje nemaju mogućnost takve odbrane“, jasan je Tabak. Severna Koreja sve svoje oglede i sva testiranja izvodi isključivo na važne državne i partijske obletnice, ili rođendane svojih vođa, pa je tako i poslednje nuklearno testiranje izvršeno na godišnjicu državne nezavisnosti. Takva simbolika ne sme nikoga čuditi, jer je Sjeverna Koreja zemlja koja ulaže mnogo sredstava u razvoj vojne tehnologije, dok istovremeno ima problema s prehranjivanjem vlastitog stanovništva, što je jasan indikator njenih državnih prioriteta. „Severna Koreja je prilično zatvoreno i svojeglavo društvo, koje je shvatilo da ako bude imalo atomsko oružje neće biti sankcionirano kao što bi bilo da ne poseduje takvu vrstu naoružanja“, zaključuje Tabak.

Podmornice – najvažnije oružje

Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić kao najopasniji segment severnokorejskog nastojanja da ovlada procesima proizvodnje i upotrebe atomske bombe smatra njihovu želju da proizvedu podmornice naoružane nuklearnim bojevim glavama. „Podmornice su glavni politički i vojni faktor pretnje, jer mogu da odu daleko od baza i do obala zemalja kao što su Južna Koreja, Japan i Sjedinjene Američke Države i mogu da budu otvorena pretnja potencijalnim metama. To je razlog velike zabrinutosti SAD-a. A ideja o posedovanju podmornica naoružanih atomskim bombama Severnu Koreju čini globalnom pretnjom“, kaže on.

Ono što podjednako zabrinjava Zapad je činjenica da Severna Koreja, paralelno s razvojem atomskog oružja, radi na izgradnji raketa srednjeg i dalekog dometa, koje bi služile kao transportno sredstvo njihovom nuklearnom oružju. A kada znamo da je ponašanje Severne Koreje nepredvidljivo, naglašava Radić, jasno nam je koliko potencijalne opasnosti dalje usavršavanje nuklearne tehnologije može biti za ceo svet. Sagovornici podsećaju da je i bivša Jugoslavija, u periodu nakon završetka Drugog svetskog rata, bila zabavljena idejom ovladavanjem procesom proizvodnje nuklearne energije, pojašnjavajući da se iza mirnodobskog nuklearnog programa verovatno krila želja za proizvodnjom atomske bombe.

Takve tvrdnje sasvim su opravdane, a jugoslovensko komunističko vodstvo imalo je mnogo razloga da se uključi u proces proizvodnje nuklearnog oružja. Najvažniji, kaže Tabak, svakako je ugrožena pozicija nesvrstane zemlje, fizički smeštene između dva hladnoratovska bloka. Između ‘hladnih’ Istoka i Zapada „Jugoslavija se tih godina pripremala za napad i sa Zapada, i sa Istoka. Pored toga, postojala je jaka želja u jugoslavenskom rukovodstvu da zemlja bude prva članica pokreta Nesvrstanih koja poseduje nuklearno naoružanje“, kaže Tabak.

Kada govori o jugoslovenskom nuklearnom programu, Radić kaže da projekat nikada nije odmakao od pripremne faze, ali postojali su ozbiljni i sistemski pokušaji da se ovlada procesom proizvodnje nuklearne energije. Kao dokaz ozbiljnosti s kojom se ušlo u projekat Radić navodi podatak da je u to vreme otvoreno niz instituta koji su se, među ostalim, bavili izučavanjem atomske energije, a stotine stručnjaka je iškolovano kako bi mogli biti uključeni u projekat ovladavanja tehnologijom za proizvodnju nuklearne energije.

Zanimljivo je, objašnjava Radić, da je potraga za nuklearnim sirovinama u bivšoj Jugoslaviji bila intenzivna, a za lokacijama koje kriju uranijum tragalo se na planinskim područjima Bosne i Hercegovine, Srbije i Makedonije. Ta je potraga završila otvaranjem jedinog funkcionalnog rudnika uranijuma u Kalni, na Staroj planini. Jugoslovenski nuklearni program prekinut je 1966. godine, političkim padom Aleksandra Rankovića, koji je bio predsednik Savezne komisije za nuklearna pitanja. Nakon toga Jugoslavija više nije imala ozbiljnih pokušaja da ovlada procesom proizvodnje nuklearne energije, a gradnja nuklearne elektrane Krško bila je zasnovana na principu „transfera američke tehnologije“.

Jugoslovenski nuklearni program bio je mirnodopskog karaktera, a u pozadini njegovog razvoja, koji je bio javan i transparentan, stvarao se osnov za vojnu primenu, naglašava Radić. Izučavajući dokumentaciju iz zaostavštine Avde Hume, profesor istorije iz Sarajeva Husnija Kamberović kaže da nailazi i na podatke koji su se odnosili na jugoslovenski nuklearni program. Humo je bio član Savezne komisije za nuklearna pitanja, što znači da je bio jedna od najupućenijih osoba u zbivanja oko razvoja nuklearne tehnologije.

Toplana na nuklearni pogon

Iz dokumentacije, koju je profesor Kamberović imao na uvid, jasno je da se ideja o razvoju nuklearnog programa javila kod jugoslovenskog rukovodstva još 1948. godine, a svi daljnji napori da se dođe do tehnologije za ovladavanjem nuklearnim procesima bili su seriozni. Članovi Savezne komisije bili su najugledniji naučnici Jugoslavije tog vremena, kao što su profesor Pavle Savić i profesor Ivan Supek, i najuticajniji političari vremena, Aleksandar Ranković (predsednik) te Avdo Humo i Ivan Gošnjak. Kamberović kaže da je odluka za izgradnju postrojenja za preradu uranijuma donešena 1959. godine, da je rudnik Kalna, nakon godina potrage za lokacijom sa sirovinom, otvoren 1963. godine, a prestao je raditi u godini Rankovićevog pada 1969. godine.

Potraga za nuklearnom energijom bio je ozbiljan jugoslovenski projekat, a jedna od ideja bila je i da se Sarajevo snabdeva toplotnom energijom proizvedenom u toplani na nuklearni pogon. Plan je izradio sarajevski Energoinvest, a o planovima je u nekoliko navrata pisalo i sarajevsko Oslobođenje. Priča o izradi atomske bombe javila se tek sedamdesetih godina, kada je Ivan Supek, u romanu koji se referisao na stvarne činjenice, napisao kako je Jugoslavija nastojala proizvesti bombu i kako je on bio izričito protiv toga, zbog čega je i napustio ceo projekat. „Iza projekta je stajao Aleksandar Ranković, jer je želeo steći potpunu kontrolu nad Jugoslavijom. Od ranije je ovladao policijom i tajnim službama, a projektom izgradnje atomske bombe hteo je ostvariti kontrolu nad vojskom“, kaže Kamberović objašnjavajući moguće motive za izgradnju atomske bombe.

Tito je sve znao

Ipak, ozbiljni istorijski izvori govore, ističe Kamberović, da je jugoslovenski nuklearni program bio isključivo mirnodopski i da su svi kasniji navodi o tajnoj izradi bombe dolazili od neverodostojnih ljudi. Kao potvrdu teze navodi nalog, koji je Ivan Gošnjak izdao vojsci, o izradi elaborata isplativosti konstruisanja atomske bombe. Taj elaborat pokazao da Jugoslavija nije u stanju investirati tolika sredstva u izradu bombe. Osim toga, Avdo Humo, Ivan Gošnjak i Svetozar Vukmanović Tempo jasno su, u nekoliko navrata, rekli da Jugoslavija nije imala namjeru napraviti bombu. Jugoslovenski nuklearni program, zvanično, nikada nije kao cilj imao izradu atomske bombe, ali sagovornici kažu da je rukovodstvo zemlje, s Josipom Brozom Titom na čelu, ozbiljno razmišljalo da proizvede takvu vrstu oružja.

Nakon gašenja projekta, koji se, slučajno ili ne, podudario s krajem Rankovićeve uloge u jugoslavenskoj politici, nastojanja da se dođe do nuklearne energije i stvore preduslovi za izgradnju bombe potpuno su nestala. U prilog tezi da je ideja o razvoju nuklearnog naoružanja postojala navode se složene geopolitičke okolnosti vremena i pozicija Jugoslavije, koja je, kao zemlja pokreta Nesvrstanih, bila priklještena između dva hladnoratovska bloka. Pored toga, čini se sasvim nelogičnim razvijati atomsku tehnologiju samo da bi se koristila za proizvodnju ekološki čiste energije. Atomska bomba je verovatno bio tajni cilj programa.

default

Blerta Pocesta ( 28 ), koja je osumnjičena da je ubila svog oca Amita Pocestija (54), majku Nazime (53) i sestru Anilu (14) dobila je još 30 dana pritvora. Pritvor je određen i za jednog žitelja Gostivara ( 31 ), koji joj je pomogao oko prevoza, i jednog stanovnika Debra ( 62 ), koji joj je obezbedio pištolj, ali njihov identitet policija još nije saopštila. Njih dvojica su osumnjičeni da su Blerti Pocesta pomagali u ubistvo njenih roditelja i sestre.

Tokom ispitivanja u policiji, Blerta je priznala da je ona organizovala ubistvo, ali je negirala da je ona pucala. Prema pisanju lista na albanskom jeziku Koha, motiv ovog nezapamćenog zločina koji je šokirao žitelje Debra, mirnog gradića na zapadu Makedonije, je taj što roditelji navodno nisu dozvolili Blerti da se uda za Italijana.

Forenzičari su, međutim, ubeđeni da je baš Blerta povukla oroz na pištolju, jer su u kući u ulici "1. Maj", gde je izvršen zločin, pronađeni samo njeni tragovi, ali ne i od drugih osoba. Istraga će sigurno utvrditi šta je nateralo ovu devojku da pobije skoro celu svoju porodicu, a dodatno svetlo na ovaj monstruozni zločin baca i tvrdnja italijanskihmedija da je Blerta bila registrovani narkoman.

Amit i Nazime Pocesta i njihova ćerka Anila ubijeni su na spavanju iz pištolja u noći 26. avgusta. Njihova tela oblivena krvlju tek sledeće večeri su pronašli njihovi rođaci koji su se zabrinuli što se nisu pojavili na porodičnom veselju.

- Jutros u 9 sati su trebali da budu na svadbi kod sestre ubijene žene. Pošto se sinoć nisu pojavili, prvo su im se nekoliko puta javljali telefonom, a kada se ni tada niko nije javljao došli su da vide šta se dešava. Ulazna vrata su bila zaključana, a prozor otvoren. Rođak je ušao kroz prozor. U jednoj sobi je video dvoje mrtvih, a u drugoj jedno mrtvo telo - izjavio je dan nakon zločina komšija ubijenih za skopsku televiziju Telma.

Rođaci ubijenog bračnog para i njihove ćerke, koji žive u susednoj kući, su rekli da ništa nisu čuli, niti su primetili bilo šta sumnjivo. Naglašavaju da su Pocesta bili mirna porodica i da im nije jasno zašto bi neko posegnuo po njihove živote. Dodali su da je sreća što u trenutku zločina sa njima nisu bile njihve druge dve ćerke, koje su se zbog posla dva dana ranije vratile u Italiju, gde je godinama živela i radila ova petočlana porodica.

Supružnici Pocesta i njihove ćerke su u Makedoniju bili došli zbog porodičnog veselja. Pretpostavlja se da je najstarija ćerka Blerta Pocesti odmah nakon zločina otišla u Italiju, a potom se, kada je „čula“ za ubistvo, ponovo vratila u Debar da bi prisustvovala sahrani svojih roditelja i sestre.

U poslednjoj poruci napisanoj jutros, majka se obratila roditeljima, istražnim organima i kako veruje ubici njihovog sina

Dok se čeka obdukcija i zvanična potvrda o identitetu i uzrocima smrti  pronađenog mladića u Vrbasu, majka nestalog Davida Dragičevića, Suzana Radovanović, na društvenim mrežama i dalje poziva nadležne da otkriju ko je ubio njenog sina.

I dalje se ne zna gde se nalazi Damir Dragićević, posle "proterivanja" iz svoje domovine. 

Njeno obraćanje posredstvom društvene mreže prenosimo u celosti:

Sugradjani moji, stanovnici ove usrane, propale države..uzmite svoju djecu i bježite.štvenim 

Obraćam se tim našim propalim institucijama koje ništa nisu učinile za moje dijete da osvjetlaju sebi obraz i nadju krivnike koji su ubili mog sina prvenca, moju dobru neiskvarenu dušu!

I opet apelujem..neko od te djece nešto zna oni su počinioci !!!!!!

Sugradjani moji, pomozite mi da se izvrši pritisak ne zbog mene, moga djeteta više nema, nego zbog vaše djece.

Pitam vas da li ćete smjeti svoje dijete pustiti mirne duše u grad?!?

A džukelama, bagri koja se drznula uzeti nečiji život..DA LI STE SPAVALI SINOC???????

Banjalučani se putem društvenih mreža pozivaju na mirno okupljanje i palenje svijeća za Davida Dragičevića (21).  Okupljanje pod nazivom "Stop nekažnjenim ubistvima u Banjaluci" biće organozovano večeras na Trgu Krajine od 18 časova.

– Želimo da pošaljemo poruku javnosti i nadležnima da nećemo da odustanemo dok pravda ne bude zadovoljena- poruka je sugrađana.

Knežević je najavio i da će u nedelju ili ponedeljak objaviti i druge konkretne informacije u vezi sa poslovima aktuelnog predsednika.

Čelnik "Atlas grupe" Duško Knežević, osumnjičen za organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i utaju poreza, za kojim je raspisana i poternica, iz Londona poručuje da ima dokaze da je direktno davao novac predsedniku države i DPS-a Milu Đukanoviću.

- Imam dokaze da sam dao pare direktno Đukanoviću, imam te snimke, to čuvam za finale. To sam dao međunarodnim istražiteljima, koji se bave tim, pošto je slučaj dobio međunarodne razmere, moj tim advokata iz Londona radi na tome. Davao sam mu stalno za izbore, za neke zajedničke projekte i za razne stvari. Zna Đukanović to odlično, da je to rađeno u mojoj kući, i zna način na koji je to izvođeno i zna ko mu je slao pare i kako ih je primao. Direktno sam ja davao, a neke sam donosio od ljudi sa kojima se on poravnavao, a neke su bile za neke akcije koje su bile zajedničke, koje su rađene po Đukanovićevom nalogu - rekao je za Televiziju "Vijesti" Knežević.

On je najavio i da će u nedelju ili ponedeljak objaviti i druge konkretne informacije u vezi sa poslovima aktuelnog predsednika.

Odbegli bankar takođe kaže da ima tim koji brine o njegovoj bezbednosti, te da mu stižu razne pretnje, najviše indirektno, preko lažnih profila na društvenim mrežama.

- Dobijam i indirektno od nekih prijatelja koji me takođe zovu, pokušavaju da se ovo reši na miran način, da dođem u Dubai da se dogovorimo, ali mislim da bih, kad bih došao u Dubai, prošao kao Hašogi u Istanbulu - navodi Knežević.

Konstatujući da Đukanović najviše strahuje od njegovih međunarodnih kontakata, Knežević je za „Vijesti“ saopštio i koga je sve obavestio o aferama u Crnoj Gori.

- Napisao sam pismo Vladi Emirata, naši timovi napisali su pismo Stejt departmentu, Forin ofisu, tako da se ova afera polako zaokružuje - poručio je Knežević.

default

U poslednje vreme zbog stanja u Srbiji mnogi mladi žele da napuste zemlju. Omiljene destinacije su Nemačka i Austrija, dok je u poslednje vreme sve popularnija i Kanada. Veoma je primetan porast odlazaka medicinskog osoblja i nastavnika. 

Zbog promene zakona o zapošljavanju u Nemačkoj do daljnjeg je obustavljeno zapošljavanje građana s teritorije bivše EX – YU. 

U ovom momentu građani bez pasoša EU neće moći da se zaposle Pravilo će  važiti za građane sa srpskim, bosanskim i makedonskim pasošima, bez obzira za koji posao žele aplicirati. Ovo se odnosi na sve poslove bez obzira da li želite aplicirati kao medicinar, građevinac, spremačica ili nešto drugo.

Od 1.4.2019 startuje novi zakon o zapošljavanju po kom će svi građani bivše Jugoslavije, čije države nisu u EU, moći da se zaposle pod istim uslovima kao i građani EU. 

To znači da svi koji pronađu poslodavca, moći će da se zaposle kao i EU građani. Odlazak u ambasadu više neće biti neophodan uslov za dobivanje radne vize.

Pronalaženje sigurnih poslova će i dalje biti preko agencija kao i do sada. Trenutno se mogu zaposliti samo građani sa EU pasošima.

 

Ovu informaciju podupire činjenica da Nemačkoj, osim što manjka 100.000 radnika u medicinskoj branši, u ostalim branšama fali i do pola miliona radnika. Ovo je veliki gubitak za njihovu ekonomiju. 

 

 

 

 

 PROČITAJTE JOŠ ISPOVEST SREDNJOŠKOLKE KOJA SE ZALJUBILA U SVOJ NASTAVNIKA:


Bila sam četvrta godina srednje… A on je došao na zamenu, tokom poslednja dva meseca, jer je naša nastavnica fizičkog otišla na bolovanje. Bio je mlad i neviđeno zgodan, tek je završi fakultet, i ovo mu je bio prvi posao. Kako sam mogla da naslutim da će s njim doživeti najluđe seksualno iskustvo ikada!?

Uglavnom, sve cure iz odeljenja su se ložile na njega – bio je deo naših vlažnih snova. A ja sam dobila šansu da ga probam. To se desilo sasvim slučajno.

Već smo završili školsku godinu, kada sam ga slučajno srela u jednom noćnom klubu. Dok sam đuskala sa društvom oko jednog stola u ćošku, odjednom se pojavio pored mene. I on je tu bio slučajno, sa nekim drugovima, i prišao je da se javi.
Ali se zadržao pored mene vrlo, vrlo dugo. Ispitivao me je šta sam upisala, šta planiram, i pretresao neke teme iz škole… A u nekom trenutku smo prešli i na neke nebitne teme, iz života, i ja sam počela da pričam kao navijena. Davao mi je neke komplimente i u nekom trenutku mi se učinilo da me muva, a bila sam već potpuno sigurna kada su naši komentari počeli da imaju seksi konotacije.

– Nastavniče, malo ste bezobrazni – rekla sam mu, i shvatila da to zvuči kao da ga izazivam. 

– Ja sad nisam nastavnik – odgovorio je on smejući se.

I dalje sam negodovala, ali me je maltene uspalilo to kako se ponaša – bila sam i pomalo popila, a nisam imala dečka, niti seks-varijantu već 6-7 meseci.

Dodirivao me je po leđima i spuštao mi ruku ka guzi, a uopšte se nisam branila. Kada sam rekla da moram do WC-a, rekao mi je da će me otpratiti jer mora i on. “Možemo zajedno”, rekao je, “da ne zauzimamo dve kabine bezbeze!” Na to sam se pocepala od smehe. I stvarno je pošao sa mnom, ali nisam očekivala da je toliko lud da stavarno uđe u ženski WC! I u kabinu! Mada sam to, u stvari, priželjkivala, to sa ove distance stvarno mogu i sebi da priznam.

Pre nego što sam i shvatila šta se dešava, već smo se žvalavili, a ubrzo mi je neviđeno spretno otkopčao pantalone i gurnuo mi ruku u gaćice. Počeo je da mi nadražuje vaginu, i tada sam potpuno poludela – moga je da mi uradi bukvalno šta je god hteo.

Završilo se tako što me je okrenuo i svukao mi pantalone i uzeo me otpozadi dok sam se ja savila preko WC šolje. Bila sam neviđeno vlažna, bilo je divno…

Vratili smo se u gužvu i nastavili da pijemo, i ljubimo se. Drugarice su mi zavidele na najzgodinijem dečku u klubu.

A najsmešniji momenat nastupio je sutra ujutru, kada sam se probudila i shvatila da nismo ni razmenili brojeve telefona. Da li je stvarno zaboravio, ili je to uradio namerno? Nikad ga više nisam videla, a nikome iz škole nisam pričala šta se desilo. Osetila sam se i pomalo iskorišćeno, ali danas mi nije žao što se desilo ono u WC-u.

default

Toliko sam razočarana da ne znam odakle da počnem… Jedna Bosanka, koja trenutno živi van Bosne i Hercegovine, odlučila je da putem Interneta podeli svoju ispovest, želeći da zadrži anonimnost. Evo o čemu je reč i šta ona piše:

„Toliko sam razočarana da ne znam odakle da počnem… Ovako, uskoro trebam ići svojima u Bosnu, a inače živim u inostranstvu. E, sad sam ja podigla sa muževljevog računa 150 eura da kupim poklone svojima – mami, tati, bratu i seki. Da skratim, ovaj moj se naljutio na mene. A dobro radi, posao mu dobar, sve super.

Čak, štaviše, mi njegovima, koji isto žive ovde u inostranstvu, stalno materijalno pomažemo, dajemo. Oni takođe dobro rade, plate su im troduplo veće nego mojim roditeljima i opet mi njima pomažemo i dajemo.

Npr. kada se auto pokvari mi pola platimo, a popravka je oko 500 evra. Skoro su kupatilo radili, koje je isto koštalo mnogo i mi smo pola dali. To je samo primer, a ja ne mogu svojima kupiti nešto, a da on se ne naljuti ili njegovi?!

Ne znam šta da napišem, pa kakvi su to ljudi, Bože! Ja kažem hoću bratu da uzmem nešto, a on meni odgovara: „Pa radi tvoj brat!“. Nakon toga sam mu rekla: “ Pa rade i tvoji, pa im se daje“.

Još se buni kad odem kod roditelja što ću biti sa njima 5 dana. Sa svojim roditeljima koje ne vidim po godinu dana, a njegove gledam svaki dan. Šta biste Vi na mom mestu?“

Na gradilištu naselja Helde u nemačkom Hemingenu carinski službenici iz Štutgarta još jednom su otkrili građevinca bez radne dozvole.

To je 17. ilegalni radnik koji je otkriven na ovom gradilištu. Kada su carinski službenici došli na mesto gradnje naselja Helde sa 220 stambenih jedinica, u oči im je upao radnik koji se žurno udaljio i pokušao da pobegne.

Carinski službenici su ga pratili i uskoro zaustavili. Kontrolom je utvrđeno da je reč o 24-godišnjem državljaninu BiH koji je u Nemačku ušao kao turista, pa nije imao radnu dozvolu. Projekat izgradnje naselja Helde u Hemingenu vodi firma iz obližnjeg grada Ludvigsburga, ali podizvođač je kompanija iz Berlina, već poznata po angažovanju ilegalnih radnika.

Kako je reč o 17. optužbi za isti prekršaj, berlinsku firmu bi ilegalni radnik iz BiH mogao skupo koštati – kazna bi mogla da iznosi do 50.000 evra! Protiv državljanina BiH pokrenut je postupak za ilegalni boravak, on mora odmah da napusti Nemačku, a suočava se i sa zabranom ulaska u zemlju.

Na granici dva entiteta prema sarajevskom naselju Dobrinja, pripadnici MUP-a u RS-u obučeni u maskirne uniforme, s kapama na glavi i drugim cijevima zaustavljaju i legitimišu vozače koji namjeravaju preći entitetsku granicu, prenosi Slobodna Bosna

Zabrinjavajuće fotografije stižu iz Istočnog Sarajeva. Na granici dva entiteta prema sarajevskom naselju Dobrinja, pripadnici MUP-a u RS-u obučeni u maskirne uniforme, s kapama na glavi i drugim cijevima zaustavljaju i legitimišu vozače koji namjeravaju preći entitetsku granicu.

Prvo pitanje koje se postavlja je da li pripadnici MUP-a imaju pravo prema bh. zakonima ovako opremljeni, bez pokazivanja svog identiteta, legitimisati građane BiH? 

Podsjećamo da je Dodik nedavno izjavio kako ima već pripremljen scenarij za proglašenje nezavisnosti RS-a te da u roku od 24 sata pripadnici MUP-a RS mogu biti na entitetskoj granici.

Da li je ovo priprema ili možda početak realizacije Dodikove najave, prenosi Slobodna Bosna.

Strana 5 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top