Balkan

Balkan (220)

default

Na društvenoj mreži Tviter pojavio se snimak na kojem se vidi grupa raspjevanih muškaraca koji istinski uživaju uz pjesmu Ere Ojdanića koja nosi naziv “Pauk”.

Posle toga krenuo je "internet čeledž" gde su se balkanci takmičili ko će imati luđu izvedbu pesme. 

Grupa mladića, vjerovatno programera objavila je na You Tube svoju verziju ovog, sada već popularnog hita, a snimak su nazvali “Da sam pauk office challenge”.

Ovo je postao izazov na Instagramu pa svi masovno objavljiju svoje klipove. 

Onda se pojavio i Era Ojdanić sa svojim ortacima koji su izveli Malog pauka

default

„Joj, kad bih ja dobio te pare…“ je jedna od onih uvodnih rečenica u kojima se ređaju nekretnine, automobili, putovanja, ali i dobra dela. Obično se pokrene kada razgovaramo o igrama na sreću i razgovor na tu temu može da traje baš dugo.

U anketi koju je sprovela jedna bosanska televizija, novinar je na auto-pijaci prodavcima i kupcima postavio jedno krajnje jednostavno pitanje „Kako bi potrošili milijun maraka?“.

A odgovori…. Ipak je bolje sami da pogledate video.

default

Krajem ove godine navršiće se tačno 100 godina od formiranja Kraljevine SHS, odnosno početka Jugoslavije. Zanimljivu analizu na Jutjubu je napravio Džozef Pisneti, koji se zapitao „šta bi bilo kad bi bilo“ i kako bi danas izgledala obnovljena i ujedinjena Jugoslavija?

On je objavio analizu u videu na svom kanalu „Real Life Lore“, gde inače objavljuje edukativne i zanimljive videe. Autor je posebno naglasio činjenicu da skoro 2,4 odsto teritorije Bosne leži na minama. Kada bi se ponovo rodila Jugoslavija bi imala nešto više od 20 miliona stanovnika, čime bi automatski ušla u Top 10 najvećih država Evrope kada je u pitanju stanovništvo i bila bi na osmom mestu.

Podseća da bi nova Jugoslavija imala manje stanovnika nego 1991. godine kada je zabeleženo nešto više od 23 miliona stanovnika. Kada je u pitanju etnički odstotak koji bi Jugoslaviju činio on bi izgledao ovako: u zemlji bi živelo 35 odsto Srba, 20 odsto Hrvata, 11 odsto Albanaca, 9 odsto Bošnjaka, osam odsto Slovenaca, šest odsto Makedonaca, jedan odsto Crnogoraca i 10 odsto ostalih.

Religijski, Jugoslaviju bi činilo 43 odsto pravoslavnih, 27 odsto katolika, 22 odsto muslimana i osam odsto ateista, agnostika i ostalih manjih verskih grupa, a bila bi veličine Velike Britanije. Bruto nacionalni proizvod iznosio bi 191.045.000.000 dolara, što bi Jugoslaviju pozicioniralo na 53. zemlju na svetu kada je u pitanju ekonomija. Vojsku bi činilo oko 230 hiljada pripadnika, a pet najvećih gradova bi bili Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana i Skoplje.

Puka sirotinja. Dve sobice, eventualno kuhinja. Preko zime sve porodice spavale su u jednoj sobi da bi potrošile što manje drva. Gazili smo blato do kolena, imali čkiljavo ulično osvetljenje... Sada svi imamo kuće od po nekoliko stotina kvadrata, a staje, obložene pločicama, možemo da koristimo kao dnevni boravak, pogotovu što u njima nikada nismo čuvali stoku.

Ovako Aleksandar Buričić, predsednik MZ Točka, austrijski penzioner, opisuje kako su meštani Točke živeli pre nego što su otišli u inostranstvo i kako je njihovo selo postalo najbogatije u opštini Žabari.

Aca Obradović, koji je sa suprugom Slobodankom u Nemačkoj tri decenije, kaže da je samo u staju i druge poljoprivredne objekte ugradio 45.000 blokova. Kada bi završili redovan posao, njih dvoje bi čistili biroe da bi što više zaradili. Ustajali su u četiri sata, a kod kuće bili oko devet uveče.

- Nedavno smo prestali da radimo prekovremeno jer smo napravili kuću, pomoćne objekte, i upravo radimo ogradu koja će nas koštati 15.000 evra. U kući imamo osam kupatila. Pošto imam sinove Sinišu i Vojkana, pa snahe i unučad, računao sam da nam je toloko potrebno. U pet kupatila nikada nismo ušli. Koristimo samo "ljubavno" i dva klasična - šali se Aca.

Točka ima 90 domaćinstava, a 110 domova, jer neki imaju po dve-tri kuće. Otkako je prvi meštanin daleke 1964. godine otišao u beli svet, a ostali videli da je njegovo domaćinstvo napredovalo, familija za familijom odlazila je u Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Italiju. Sada 80 procenata meštana radi u inostranstvu. I svi govore po tri jezika.

Maternji im je vlaški, znaju srpski i jezik zemlje u kojoj rade. U želji da naprave naselje slično onima sa Zapada, sedamdesetih godina prošlog veka počeli su da grade velelepne kuće i vile, među kojima najmanja ima 300 kvadratnih metara, dok se najveća prostire na više od 1.000 kvadrata. Uradili su asfalt, uličnu rasvetu, uveli telefone, a pošto su im lopovi obijali kuće, postavili su video-nadzor ili ih osigurali.

- Sve imamo, samo sreću nemamo. Žalim što smo malo vremena provodili sa decom. Stekli smo kapital, ali smo izgubili decu - kaže Aca Obradović.

Njegov imenjak Buričić, čiji porodicu čine supruga Olga, sin Dragiša, snaha Slavica, unuci Mirko i Saša i unuka Sabrina, koji takođe imaju svoje porodice i decu u Nemačkoj, kaže da će sin možda da se vrati, ali unuci teško.

- Eto, kupio sam sto za 24 osobe. Koristili smo ga možda četiri-pet puta. Retko kada smo svi na okupu - žali Buričić.

I austrijski penzioner Ljubiša Denić zvani Kurić, čiji su sinovi Šilja, unučad i praunučad u Nemačkoj, žali zbog razdvojenosti.

- Počeli smo od nule. Bili smo žedni i gladni. Željni obične šljive. Hteli smo da zaradimo, da napravimo bar dve-tri sobe. Da nam se drugi ne smeju. Kada sam drugi u opštini kupio traktor, dolazio sam za vreme setve i radio i danju i noću. Predavao sam po 40 vagona žita, što od Žabara do Vlaškog Dola nije mogla nijedna zadruga. Tri puta sam bio rekorder. Prvi sam u selu imao kombajn - hvali se Ljubiša, i pita se zašto su teško stečen novac uložili u vile kada je neizvesno da li će deca da im se vrate.

Isto pitanje muči i Živojina Belčića, koji je u Austriji od 1973. godine sa suprugom Danicom, i koji ima sinove Stanka i Bobana i četiri unuka, koji takođe imaju svoju decu.

- Pusta sirotinja! Do škole u Vlaškom Dolu išao sam pešice dva i po kilometra u čizmama. Pošto onako kaljav nisam mogao da uđem, sišao bih u potok da sperem blato. Sve mi je falilo, a sada mi nedostaju samo deca - tužno će Živojin.

Meštani Točke su zahvalni što im je opština omogućila da dobiju asfalt, niskonaponsku mrežu i bandere. Kada su prvih godina dolazili u zavičaj, po celu noć bi sedeli na ulazu u selo, jer blato ni pešice nisu mogli da pređu. Oni su u električnu mrežu uložili 700.000 šilinga, a za asfalt 600.000 šilinga.

Kako vam zvuči plata 1.000 dolara dnevno, godinu dana, ali pod uslovom da izdržite u ovoj kući u Bosni?

Legendarni roker Alis Kuper nudi 365.000 dolara za one koji izdrže godinu dana bez telefona, interneta, televizije, radija i kontankta sa ljudima kod Mrkonjić grada.

Njegov status lajkovalo je više od 100.000 ljudi, a sam post ima više od 26.000 komentara. Dok neki tvrde da je to za njih san, drugi su svesni koliko je zapravo težak zadatak.

Drugi navode uslove da imaju psa, knjigu, papir, muziku, nabrajajući bez čega sve ne mogu i šta bi im olakšalo ostanak.

Na Fejsbuku se oglasio i Boro koji je izgradio ovu kuću i rešio misteriju kako je do ovoga došlo.

"Hvala Alisu Kuperu za objavu. Ja sam izgradio ovu kuću. Moje ime je Borislav Janković Boro i živeo sam ovde 30 godina. Pre par godina sam živeo bez struje, telefona i auta. Vodu sam koristio iz reke, što je bilo dobro za moju inspiraciju i koncentraciju. Iz mog iskustva zanm da mogu da živim samo u kontaktu sa prirodom.

Porodice Delić, Begović i Kozlić mole sve građane da im pomognu u pronalasku njihovih sinova, kojima se gubi svaki trag od subote.

Husein Delić, Almen Begović i Amar Kozlić (21) iz Zenice izašli su sinoć u diskoteku "Label" u Vitezu, a poslednji put na Fejsbuku su se oglasili u 21.20 sati.

Amarov otac Alija tvrdi da se sa sinom čuo sinoć u ponoć i da im se posle toga izgubio svaki trag.

"Sva tri mobilna su od ponoći ugašena. Nemamo nikakvih informacija do sada", kazao je Kozlić za faktor.ba, apelujući na sve koji su videli trojicu mladića da se jave.

 Kozlić je dodao da je Amar upravljao vozilom Audi registarskih tablica E42-K948.

U Operativnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona kazali su da im nestanak mladića nije prijavljen. Obično se nestanak neke osobe policiji prijavljuje nakon 24 sata.

Porodice i prijatelji mladića putem društvenih mreža apeluju na sve koji imaju neku korisnu informaciju da se jave na broj telefona 062-104-347 ili najbližoj policijskoj stanici.

default

Kanadski novinar Mark Makinon, koji za svetske medije izveštava s ovih prostora, u najnovijem tekstu za portal The Globe and Mail pisao je je o rastu tenzija na području jugoistočne Europe, s posebnom pažnjom na Balkan.

Između ostalog, kako prenosi hrvatski sajt Indeks, ovaj novinar u tekstu navodi da gosti kafića u Beogradu navodno već šapuću da će ponovo biti rata!Evo delova teksta u kojima Makinon spominje Srbiju, pa sami prosudite koliko je njegova ocena realna.

"Nigde na svetu tenzije nisu porasle kao na području jugoistočne Europe, gde je mir proteklih decenija uglavnom bio održavan zahvaljujući političkoj volji SAD. Mogućnost američke vojne intervencije služila je kao garancija.

Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, širom svetaširi se nejasan osećaj – geopolitičke tektonske ploče se pomiču, brzo i nepredvidivo.

Najnapetije je na području Balkana. Na tom području mir vlada već 18 godina, od kraja rata na Kosovu. No, ono što bismo mogli nazvati "srpskim pitanjem" i dalje nije rešeno. Iako su Hrvati, Bošnjaci i kosovski Albanci izborili svoju nezavisnost od Beograda u devedesetim, u njihovim novim državama ostale su brojne srpske manjine.

Tenzije između Kosova i Srbije su na vrhuncu – nakon niza visokoprofilnih prijetnji proteklih nedelje tjedana, koje su završile porukom srpskog predsjednika Tomislava Nikolića, a koji je poručio kako su Srbi spremni na rat.

No, Tramp je dosad bio zauzet pitanjima na domaćem terenu. Trenutno se bori s američkim sudovima oko implementacije svoje zabrane ulaska migrantima iz sedam muslimanskih zemalja u SAD. Tramp praktički nije spomenuo Balkan za vreme svoje izborne kampanje.

Zapadni državni funkcioneri govore o opasnom vakuumu moći koji se stvara u ovom regionu . Diplomate ne žele službeno govoriti o tome, no smatraju kako Rusija i njezini saveznici u Srbiji žele iskoristiti ovaj trenutak nesigurnosti kako bi se nametnuli na terenu.

Rat dolazi, šapće se u beogradskim kafićima. A situacija nije ništa bolja ni u Bosni i Hercegovini. Najizgledniji katalizator nevolje biće će Republika Srpska, koja ide prema tome da proglasi nezavisnost. Nacionalista Milorad Dodik zakleo se kako će održati referendum o otcepljenju od Bosne do kraja 2018. godine."

U Burureštu je pre dve godine na današnji dan došlo do sukoba između žandarma i  demonstranata, nakon što je stotine hiljada ljudi izašlo na ulice prestonice i još nekih rumunskih gradova da protestuju, pošto je vlada hitno izdala sporni dekret kojim se smanjuju kazne za korupciju.

Vičući "Lopovi!", tada se okupilo oko 3000.000 demonstranata u glavnom gradu, procenili su mediji u nedostatku zvaničnih procena vlasti. Jedan broj demonstranata je bacao flaše i petarde a pripadnici policije su uzvratili, prenele su tada agencije. Većina demonstranata okupljenih na trgu u Bukureštu izvikivala je "Ne nasilju".

Protesti su održani i u Klužu, Sibijuu, Temišvaru i Jašiju, javili su rumunski mediji, a demonstranti su se razišli bez incidenata.

Žandarmerija je reagovala bacanjem suzavca nakon što je grupa protestanata počela da ih gađa bakljama, kamenjem i ostalim tupim predmetima. Nekoliko ljudi je povređeno na protestu.

Kako se videlo na pojedinim snimcima, nekoliko objekata je zapaljeno, dok se vatrogasci sprečavali širenje dalje vatre.

OVO JE BIO NAJMASOVNIJI PROTEST U RUMUNIJI ZA PROTEKLIH 25 GODINA, JOŠ OD PADA SOCIJALIZMA.

Demonstranata je bilo i u drugim gradovima - Klužu (20.000), Temišvaru (15.000), Sibijuu (10.000), kao i drugde."Sram vas bilo!", "Ostavka!", uzvikivali su okupljeni po jakoj zimi, protiveći se reviziji Krivičnog zakona koju je pripremila vlada Sorin Grindeanua, na vlasti manje od mesec dana, od pobede Socijaldemokrata na poslaničkim izborima u decembru 2016. godine. 

Ambasade SAD, Kanade, Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije su  objavile zajedničku izjavu kojom izražavaju "duboku zabrinutost" zbog sporne uredbe koja "podriva" napredak Rumunije u borbi protiv korupcije.

Evropska komisija je takodje izrazila "veliku zabrinutost".Vlada se oglasila samo jednom porukom, ministra pravosudja Florina Jordaćea na Fejsbuku, uz tvrdnju da uredba "nije tajna, nelegalna ili nemoralna".

Ministar pravde Florin Jordake pravdao je dekret, koji je zaobišao parlament, što je potrebno "da bi se zakon uskladio sa odlukama ustavnog suda".

U januaru 2017. godine je vlada premijera Sorina Grindeanua objavila hitne dekrete, što je izazvalo gnevne proteste širom zemlje i kritike rumunskog predsednika desnog centra Klausa Johanisa, koji je 2014. godine izabran na osnovu programa protiv korupcije.

"Ovo je tužan dan za vladavinu prava, kojoj su težak udarac zadali protivnici pravde i borbe protiv korupcije", saopštio je tada šef rumunske države.

Johanis je, čak, učestvovao u prvim demonstracijama protiv zakonskih izmena.

Rojters navodi da je Rumunija jedna od evropskih država sa najvećim stepenom korupcije u državnoj administraciji i mnogim oblastima javnog života pri čemu su tužioci naveli da postoji oko 2.000 slučajeva zloupotrebe vlasti sa ukupnom štetom od milijardu evra.

 Javnost u BiH i dalje traži istinu o tragičnoj smrti dečaka Mahira Rakovca (14), dečaka koji je izvršio samoubistvo u Sarajevu, kada je na površinu isplivala bolna istina o vršnjačkom nasilju kao i tišina cele zajednice povodom ove stravične smrti.

 U moru komentara koji su se pojavili na društvenim mrežama povodom tragičnog samoubistva dečaka, jedno zapažanje koje je izneo sarajevski student režije Denis Švarkić posebno se ovih dana širom regiona prenosi i lajkuje.

Komentar prenosimo u celini:

" Pokvarena i podla mrijest novokomponovane, tranzicijske paščadi ubila je nevinog, prelijepog dječaka na oči uvenulog, trulog društva i još trulije kvaziobrazovne institucije. Ta zla mlađ klerofašističkih, ljigavih tajkuna koja je očigledno ponukana balom vampira na porodičnim sijelima, našla za shodno iživljavati se nad najslabijim čime je nastavila dvadesetpetogodišnju tradiciju zločina, smrada i prljavštine pod krinkom nacionalne emancipacije, slobode i pluralizma. Vucibatine koje su oživjele i etablirale tekovine begovskih dinastija, šizoidno urlajući protiv ”cionističke zavjere” u ime krvi i kostiju svojih sugrađana, cuclaju nargile, rekreiraju se po privatnim odmaralištima i odgajaju nove generacije imbecilnih degenerika kako bi im u amanet ostavili ovu zemlju i svu njenu sužanjsku, radnu snagu.

Pitanje je samo koliko će Mahira biti silovano i ubijeno, koliko majki pregaženo na cestama ovog grada, koliko baba zapaljeno i gurnuto sa balkona svoga stana dok nijhove vlade i parlamenti i kantoni i ministarstva i Poljine i Ilidže ne završe kao Bastilja" napisao je Švrakić i sa time izazvao lavinu komentara na društvenim mrežama.

Naime oni koji su komentarisali od reda su davali podršku Švrakiću za odlično uspostavljenu dijagnozu društva i da je zapravo opisao sliku i priliku onoga što se sada dešava.

Ono što se, zapravo, dešava u ovom zatvoru zatvorenog tipa najbolje znaju oni koji tamo provode dane

Zatvor u Bosni i Hercegovini, KP dom Zenica važi za jedan od najozloglašenijih zatvora u regionu. Njegova zgrada je ograđena visokim zidom i bodljivakavom žicom, a ovde kaznu služe brojne ubice, ratni zločinci, otmičari, trgovci drogom i drugi. Kamere kriminalističkog magazina "Slučajevi X"sa Hayat TV BiH snimile su priče iza rešetaka zeničkog zatvora. 731 osuđenik, 731 sudbina, 731 životna priča.

U ovom zatvoru nije lako raditi. Policajci su ovde i čuvari, lekari, učitelji, prijatelji, kao i rame za plakanje.

Odavde gotovo da nije moguće pobeći, a poslednje bekstvo je zabeleženo pre 15 godina. Zatvorenici unutar zidina imaju sve, osim slobode.

Mogu da koriste paviljon, radionice, bioskop, sportsku dvoranu, učionice, restoran, kao i verske prostorije.

Ono što se, zapravo, dešava u ovom zatvoru zatvorenog tipa najbolje znaju oni koji tamo provode dane. Za "Slučajeve X" govore osuđenici, ali i novi direktor ove ustanove Redžo Kahrić.

Počeo je od zatvorskog policajca pa do šefa smene odseka, kriminologa, stručnog savetnika za pružanje pravne pomoći osuđenicima, stručnog savetnika za kriminalističke poslove, zapovednika zatvorske policije i na kraju do direktora. Nakon preuzimanja dužnosti direktora Kahrić je naglasio svim zaposlenima da želi red, rad i disciplinu .

- Oni koji su radili časno i pošteno, oni će samo biti zadovoljni sa mojim radom. Oni koji su radili mimo pravila će sigurno biti sada u ovom periodu uznemireni - poručuje novi direktor KPZ Zenica.

Na putu kriminala našao se 1996. godine. Počeo je s pljačkama prodavnica, s razbojništvima, imao je pokušaj ubistva i na kraju je počinio dvostruko ubistvo. Kao maloletnik je bio smešten u dom za nezbrinutu decu na Humu, odakle je pušten nakon godinu i po dana.

- Dobio sam godinu dana za pokušaj ubistva i godinu dana za razbojništvo kao maloletnik. Kada sam počinio prvo ubistvo odležao sam dve godine u maloletničkom zatvoru - rekao je on.

Hidajet je bio slobodan čovek samo godinu dana, nakon čega je počinio novo ubistvo zbog kojeg će biti osuđen na 10 godina zatvorske kazne.

- Nakon osam godina podignu optužnicu protiv mene za ubistvo. Izrekli su mi kaznu od 15 godina zatvora. Odležao sam 12,5 godina, ostalo mi je manje od tri godine - kaže on.

Ističe da je to vreme proveo u svim mogućim zatvorskim paviljonima. Bio je u samicama, a čak se i drogirao. Kaže da se nije tukao i da nije imao nikakvih incidenata.

Prvo ubistvo je počinio 2002. godine. Presrela ga je grupa ljudi među kojima je bio muškarac kojeg je i ubio. Kaže da je ubistvo počinio jer mu je taj čovek lupio šamar, što je za njega najveće poniženje koje čovek može da doživi. Ubistvo je počinio nekoliko dana kasnije i pažljivo ga je planirao. Došao je ispred kuće tog čoveka koji ga je udario i ubio ga je sekirom. Odmah su ga uhapsili i predali tužilaštvu.

Za "Slučajeve X" govori i Mirza Hatić koji je široj javnosti postao poznat jer se javno hvalio da je srušio krst na Zlatištu iznad Sarajeva. Simbol krsta podignut je u znak sećanja na 6.500 hiljada ubijenih Srba u ratu u Sarajevu.

Na snimku koji je objavljen na Jutjubu, prikazan je Hatić koji je detaljno objasnio svoj plan, kao i tok događaja koji je usledio. On je objasnio na koji način je sa četvoricom drugova rušio krst u Sarajevu, iskoristivši trenutak kada policija nije obezbeđivala ovaj simbol podsećanja na srpske žrtve.

- To je moja vera. Ja verujem u dragog Alaha, verujem u Boga. Moja vera je islam. I to ne treba tu da stoji - rekao je on pokazajući na mesto gde je stajao krst i na džamiju koja se nalazi u blizini.

Uhapšen je u akciji Federalne uprave policije 2015. godine. Hatić je od ranije poznat bosanskoj policiji i bio je privođen zbog raznih krivičnih dela među kojima i nekoliko pucnjava, a 2008. godine je na njega pucao izvesni Adin Bajraktarević i tom prilikom mu je naneo teške telesne povrede. Hatić izdržava kaznu od 4,5 godine zbog iznude.

- Taj moj gest rušenja krsta, doneo mi je samo probleme. Ništa mi lepo nije doneo, što se tiče situacije života. To mi je donelo neku duševnu hranu i opet bih najnormalnije to uradio. Ali eto sada sam u zatvoru. Tu sam gde sam. Pošteno izdržavam svoju kaznu - rekao je on.

Naglašava da od kada je došla nova uprava da je situacija u zatvoru bolja.

- Bolje se jede, ljudi dobijaju slobodne vikende, generalno su srećniji - ističe on.

Celokupne ispovesti možete da poslušate na ovom videu:

Strana 6 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top