Balkan

Balkan (220)

Režimski mediji u Republici Srpskoj uporno vrte priču o navodnom državnom udaru i prijetnjama po institucije, sve s ciljem da u drugi plan bace nezakonito postupanje policije.

ATV navodi da je policija tokom saslušanja u vezi sa protestima u Banjaluci od 30. decembra “došla do saznanja da je u planu bio i dosta ozbiljniji scenario i da je na tajnim sastancima predlagano da se napadne jedna od institucija”.

Nije teško iščitati da ovo spinovanje ima za cilj da opravda brutalnost policije tokom nedavnih događaja u Banjaluci i činjenicu da su se drznuli da pošalju naoružanu policiju u crkveno dvorište da rastjeruje okupljene građane.

Izvori “Istinito” navode da je Eparhija banjalučka nije tražila intervenciju policije.

– Naprotiv, Crkva je zatražila informaciju od policije da li zaista postoji potreba da policija ulazi u portu Hrama Hrista Spasitelja, ali MUP nije ponudio nikakav odgovor, navodi izvor “Istinito” 

Savjetnik predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika, Srđan Perišić, u izjavi za Novinsku agenciju SRNA tvrdi da “stratezi obojenih revolucija mogu preći na krajnje ekstremne oblike rušenja vlasti u Republici Srpskoj kao što su likvidacije pojedinih prozapadnih političara i istaknutih javnih ličnosti da bi za to bila optužena vlast Srpske”.

Ovakve ničim izazvane informacije šire strah i paniku među građanima, a mogu da budu i podloga i opravdanje za brutalno i nezakonito ponašanje policije i drugih institucija prema građanima.

Gostujući u emisiji “Kopča” na TV1, u duelu sa narodnim poslanikom Draškom Stanivukovićem, odgovarajući na konstataciju da sa “krajem vas dolazi novi početak sa novim ljudima i novom generacijom, za mnogo bolju Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu”, Perišić je Stanivukoviću izrekao  latentnu prijetnju:

– Stanivukoviću, najviše treba da se plašite vaših, jer poznato je da CIA ubija svoje ugrače!

Politička analitičarka Tanja Topić ističe da su spinovi o državnom udaru “nebulozni i imaju dugu ‘tradiciju’ među spin majstorima koji se nalaze pod skutima vlasti”.

– Posebno je uznemirujući za javnost i građane najnoviji spin u kojem se najavljuju likvidacije prozapadnih političara, za šta bi navodno trebalo okriviti aktuelnu vlast. Međutim, i to nije ništa novo. Strašno je da u javnosti možete neodgovorno lansirati ovakve konstrukcije bez imalo srama i odgovornosti. Na drugoj strani se pitam kako tim, tobože ozbiljnim spin majstorima, ne postave pitanje dokle će obmanjivati javnost, jer se do sada nije desio niti jedan od scenarija koje su predviđali, pita Topić.

Navodi da spin majstori uporno ne odustaju od svoje nevjerodostojnosti i postavlja pitanje šta im je stvarna namjera u tako zlonamjernom djelovanju.

– Ako postoje saznanja o mogućim likvidacijama, zar ne bi morala biti dostavljena nadležnim institucijama kako bi ih one spriječile. Ovakve optužbe su previše ozbiljne da bi ih se plasiralo putem Fejsbuka ili medija. I hoće li revnosne institucije reagovati na ovakve pisanije koje su uznemirile javnost, jer su i plasirane kao upozorenje? – dodaje Topić.

Vlasti u Republici Srpskoj su izgubile kompas, što potvrđuje i način na koji se institucije odnose prema građanima, novinarima, advokatima, a posebno prema građanskom pokretu “Pravda za Davida”.

Pritisci, nezakonita i neosnovana privođenja i saslušavanja, prijetnje, događaju se već danima, bez valjane reakcije nadležnih državnih i entitetskih institucija.

"Slikajte sve pripadnike MUP-a pojedinačno, svi ste imali pravo da odbijete naređenje zlčinca Lukača, Burle i ostalih i onoga što je hapsio majku Suzanu i mene. U nedjelju u 18 časova, skup podrške Davidu, Davoru, Suzani i Teodori, skup podrške ljudi roditeljima ubijenog Davida ovdje na Trgu mog sina. To će biti najveličanstveniji skup u novijoj historiji na ovim prostorima", kazala je Suzana Dragićević, majka nastradalog dečaka.

"Uradili ste gore nego Goebels, pod vašim vođom ili voždom. Pripadnici MUP-a RS su ubili studenta od 21 godinu, nećete se izvući, a ti Burle treniraj pred Tužilaštvom s nama nećeš, to će tebi vrlo brzo trebati, a novogodšinjeg slavlja neće biti, mi ćemo biti na trgu i odbrojavati, za sretniju 2019. godinu", dodaje Suzana. 

"Gdje je onaj zločinac Stakić što šuta babe, e moj Stakiću, kako li ti je sada, a kako će ti biti. Snimajte sve sa mobilnim telefonim i obilježite sve, svi snimajte sve i policiju", poručila je neutešna majka. 

Suzana je na pitanje novinara o izjavama Milorada Dodika da ponovo poziva da se sastane sa njim, kazao da je Dodik može sastajati sa svojom mamom i tatom, Željkom i Biserkom.

"Milorad Dodik je zločinac i ubica, Milorad Dodik je poslao vas tu da vas ubije, vas u plavim uniformama

"Večeras ćemo isto ići stazama mog sina, Davida Dragičevića i svaku noć ćemo koračati stazama Davida, kada napokon oslobodimo ovaj trg, za ove fašiste neće biti mjesta, a sve na miran i dostojanstven način. U nedjelju u 18 časova ću iznijeti zahtjeve državi, koji moraju biti ispunjeni. Niko od vlasti više ne može stati uz narod, ima ko će biti uz narod, oni su se pokazali, treba da idu u zatvor", rekla je Suzana.

Suzana Radanović, majka ubijenog Davida zahvalila se svima koji su se okupili u Srajevu, Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i svim drugim gradovima za njeno dijete i pozvala je Dragana Lukača da podnese ostavku.

Policija se oglasila u jednom trenutku i pozvala građane da se raziđu u interesusvoje bezbjednosti, nakon čega su građani povikali ubice i negodovali.

default

Današnji događaji u Banjaluci odjeknuli su širom regiona, a hapšenje oca koji traži istinu o smrti svog sina potreslo je mnoge građane koji su danas, gotovo ćitav dan, tražili pravdu u Banjaluci, blokirajući ulice i sukobljavajući se sa policijom.

Mladić zbog kojeg je danas hiljade ljudi na nogama, David Dragičević, bio je 21-godišnji student elektrotehnike iz Banjaluke. Rođen je 31. januara 1997. godine, a nestao je u noći između 17. i 18. marta 2018. godine, nakon što se udaljio iz porodične kuće prema centru grada.

Roditelji su mu razvedeni. Otac Davor je konobar u Banjaluci, borac Vojske Republike Srpske i ratni vojni invalid, a majka Suzana živi i radi u Austriji. Ima mlađu sestru Teodoru (13), starijeg brata po ocu Denija (26) i mlađeg brata po majci Andreja (3). Davidov nadimak je bio "Đakac". Živeo je sa ocem u porodičnoj kući u Banjalučkom naselju Pobrće.

Osnovno i srednje obrazovanje je završio u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" i Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla". Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci, na studijskom programu Elektronika i telekomunikacije. Bio je i polaznik međunarodne obrazovne institucije ITAcademy u Beogradu. David je bio i kantautor pesme Klinac u getu. Govorio je srpski, engleski i nemački jezik.

Zahvaljujući njegovom ocu koji se devet meseci bori da se sazna istina o njegovoj smrti, za Davida je čuo celi svet.

Nestanak Davida Dragičevića je prijavljen policiji 18. marta 2018. godine. Prema prvim informacijama, David je otišao od kuće u subotu 17. marta oko 19 časova, a poslednji put je viđen u nedelju ujutro oko 3,30 časova, kada je izašao iz noćnog kluba "Fabrika". U trenutku nestanka David je na sebi imao crnu jaknu, tamnoplave farmerke i smeđe cipele.

Bio je prepoznatljiv po svojim dredovima. Dana 22. marta roditelji su ponudili novčanu nagradu od 100.000 KM za informaciju o njemu, a u potragu po banjalučkim naseljima su se uključili i građani.

Roditelji su apelovali da se pažnja obrati na poruku koju je David poslao te noći, a u kojoj se optužuje mladić Filip Ćulum (20), ako se Davidu nešto desi.

Dana 24. marta oko 11,45 časova telo Davida Dragičevića pronađeno je na ušću pritoke Crkvene u reku Vrbas kod tvrđave Kastel u Banjaluci.

Prvobitnom policijskom istragom je utvrđeno da je smrt nastala utapanjem, ali bez elemenata krivičnog dela, da bi tužilac nakon tri meseca, 28. juna 2018, doneo naredbu o sprovođenju istrage protiv nepoznatih počinilaca zbog osnova sumnje za ubistvo.

Tome je direktno zaslužna istrajnost njegovih roditelja da dokažu da smrt njihovog sina nije slučajna. David je sahranjen 7. aprila 2018. godine u 14 časova na banjalučkom Novom groblju.

Uviđaj na mestu pronalaska tela Davida Dragičevića izvršio je dežurni okružni javni tužilac Biljana Janković zajedno sa pripadnicima Policijske uprave Banjaluka i uz prisustvo lekara sudske medicine doktora Željka Karana koji je dan kasnije izvršio obdukciju tela. Postupajući tužilac je postao Dalibor Vrećo.

Policija je 26. marta saopštila da istraga ukazuje da se u slučaju smrti Davida Dragičevića radi o "zadesu", te da je on verovatno pao u reku Crkvenu koja ga je potom odnela do ušća u Vrbas gde je telo pronađeno.

Načelnik Uprave za organizovani i teški kriminalitet Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske Darko Ilić rekao je da su u džepovima Davida pronađene ukradene stvari iz provalne krađe u jednoj kući u Ulici Velibora Janjetovića Janje br. 11 u banjalučkom naselju Lauš. Naglasio je da je iz te kuće ukraden laptop, oko 200 KM, memorijski stik, švajcarska crvena čakija i ključevi. Tačno 180 KM i sve drugo, osim laptopa, pronađeno je kod Davida. Dan kasnije pronađen je i laptop i to 50-60 metara ispod ulaza Crkvene u tunel kod kružnog toka na Laušu.

Po verziji događaja u noći kada je nestao David, koju je saopštila policija, David se oko 23,30 sati potukao sa tri osobe (Nikolom Ćulumom, Ognjenom Grujićem i Strahinjom Momićem) ispred kafića "Meta" nakon čega su se razišli. Nakon toga odlazi sam u kafić "Downtown", a oko ponoći u klub "Fabrika". Oko 2,20 sati je otišao u kafe bar "988" gde se kratko zadržao. U 2,50 sati snimljen je video nadzorom u Ulici Velibora Janjetovića Janje dok je jeo pecivo kupljeno u pekari "Zmijanje". Potom je snimljen kamerama apartmana "Vesto", a zatim ponovo u 3,42 kako se kreće nazad prema centru grada.

Tada je, navodno, upao u Crkvenu. Takođe, vidi se da je osoba za koju se sumnja da je David ušla u dvorište jedne kuće tačno u 2,52 sati. Pet minuta nakon te osobe, u 2:57 ulazi jedan od vlasnika, a u 3:09 i brat vlasnika. Punih 50 minuta video nadzor nije ništa snimio, a potom se u 3,42 vidi da iz kuće izlazi mladić koji šepa. Tako šepajući vraća se Ulicom Velibora Janjetovića Janje prema preduzeću "MK" (čijom je kamerama snimljen), a u čijoj se blizini nalazi mostić preko Crkvene. Protiv Davida Dragičevića je 28. februara 2018. bila podignuta optužnica za krivično delo Teška telesna povreda.

Novu obdukciju Davidovog tela 28. marta je obavio pukovnik dr Ivica Milosavljević, načelnik Odeljenja za sudsku medicinu Instituta za patologiju i sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Zatim je 10. aprila objavljena zvanična potvrda o smrti koju je izdao Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske u kojoj se navodi da je vreme smrti 18. mart 2018. godine u četiri časa. Kao neposredni uzroci smrti se navode utapanje i krvni podlivi po glavi i telu, a smrt je okarakterisana kao nasilna smrt. Sledećeg dana je objavljen i obdukcioni zapisnik kojeg je sačinio prof. dr Željko Karan.

Nalaz ponovne obdukcije koju je izvršio dr Ivica Milosavljević pokazao je da je David bio živ danima nakon nestanka. U svom mišljenju je istaknuo da je smrt nasilna, te da je nastupila neposredno usled utopljenja u vodi, kao i da je leš pokojnika proveo u vodi od dva do najviše četiri dana. Kod Davida su ustanovljeni tragovi prisustva THC (metabolit marihuane) i LSD sredstava zloupotrebe.

Od 19. aprila policijsku istragu vodi Uprava kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske pod načelništvom Siniše Kostreševića, generalnog inspektora policije. Novu istragu je tražio i Davidov otac Davor. Dana 28. juna banjalučko Okružno javno tužilaštvo je donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv nepoznatih počinilaca zbog osnova sumnje da su lišili života Davida Dragičevića.

U naredbi tužioca Dalibora Vreće se navodi da su nepoznati izvršioci dana 18. marta 2018. godine oko 4 časa, u Banjaluci, u Ulici Velibora Janjetovića Janje, kod br. 27, verbalno, besnim i histeričnim glasom, napali Davida koji je plašeći se za svoj život, bežao od izvršilaca i pao niz strmu obalu reke Crkvene, visine oko 4,5 metra, u nabujalu reku Crkvenu ili su ga izvršioci sa iste obale gurnuli u reku Crkvenu, da bi u kratkom vremenskom periodu nakon dospeća u vodu, kod Davida nastupila smrt usled utopljenja u vodi.

U tužilačkoj naredbi se dalje navodi da je prema nalazima obdukcije dr Željka Karana iz Banjaluke i reobdukcije dr Ivice Milosavljevića iz Beograda, kao i nalaza i mišljenja tima veštaka iz Zagreba, utvrđeno da je uzrok Davidove smrti utapanje u vodi.

Novi detalj istrage, dotada nepoznat javnosti, jeste izjava žene koja je kao svedok rekla da je nju dana 18. marta oko četiri sata ujutru probudila snažna buka, galama i svađa koja je dolazila spolja. Čula je jak muški histeričan glas koji je galamio na nekoga te izgovarao psovke i preteće reči. Pored tog glasa, čuo se glas još dva ili tri muškarca. Zatim je čula dva snažna zvuka treske, odmah jedan iza drugog, zatim zvuk kršenja granja, te da je nešto teško pljusnulo u vodu.

U saopštenju Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, koje potpisuje glavni okružni javni tužilac Želimir Lepir, naglašeno je da je tek nakon pristizanja nalaza veštaka medicinske struke iz Zagreba tužilaštvo došlo u poziciju da donese tužilačku odluku. Tada je rečeno i da je sa sigurnošću utvrđeno: David Dragičević nije otet, zarobljen i zlostavljan kako stalno potencira Davidov otac; nije pretučen šipkama, palicama od veće skupine ljudi; u telu je pronađeno prisustvo alkohola; do utopljenja je došlo upravo 18. marta i leš je proveo u vodi do 24. marta kada je pronađen; u krvi i urinu nije dokazano prisustvo opojnih droga; postoje lake telesne povrede koje su verifikovane na prednjoj strani tela, a nijedne telesne povrede nema na leđima; telo nije palo sa mosta direktno u vodu bez kontakta sa preprekama već upravo padom i klizanjem niz strminu.

Sa velikim stepenom verovatnoće utvrđena je putanja Davidovog kretanja. Sprovođenjem dodatnih istražnih radnji došlo se do osnova sumnje da je do utopljenja i dospeća Davida Dragičevića u rečcu došlo na način kako je definisano u naredbi o sprovođenju istrage.

Protiv dva policijska službenika, Mikice Marijanca (55) i Zorana Bošnjaka (44), podignuta je optužnica za krivično delo Sprečavanje dokazivanja. Inženjer elektrotehnike Alen Kukić (36) pritvoren je za krivično delo Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Nije mu produžen pritvor zbog nepostojanja osnovane sumnje.

Dana 26. marta, nakon što je policija saopštila prve rezultate istrage, formirana je fejsbuk grupa "Pravda za Davida". Istog dana su počeli i istoimeni protestni skupovi na banjalučkom Trgu Krajine. Davidovi roditelji su tvrdili da smrt nije bez elemenata krivičnog dela, već da se radi o ubistvu. Ubrzo su otvorili račune za prikupljanje novčanih sredstava. Pored Davidovog oca Davora jedan od istaknutih učesnika protestnih skupova je i Daniela Ratešić.

Glavna obeležja protestnih skupova su visoko uzdignuta stisnuta pesnica, koju okupljeni drže dok pevaju refren Davidove pesme Klinac u getu, kao i korišćenje naziva "Davidov trg" umesto Trg Krajine. Protesti se održavaju svakim danom sa početkom u 18 časova.

U subotu 21. aprila održan je veliki skup "Pravda za Davida" na kojem je bilo prisutno nekoliko hiljada građana. Skup je protekao mirno i bez incidenata. Drugi veliki skup je održan u subotu 7. jula, a treći u petak 5. oktobra 2018. godine. Svi skupovi okupili su mnogo ljudi na trgu u Banjaluci iz svih krajeva BiH.

Davor Dragičević je neko vreme spavao na banjalučkom trgu na kom je napravio i šator. Jedno vreme na trgu je bio parkiran i njegov automobil, a u posete su mu dolazili i razni pripadnici opozicije.

Okupljanjima na banjalučkom trgu pridruživao se i otac pokojnog mladića Dženana Memića iz Sarajeva, a Davor je nekoliko puta išao i na protestna okupljanja u Sarajevu u kojima se tražila istina o smrti tog mladića. Roditelji su zajedno protestovali pod sloganom "Pravda za svu našu decu".

Banjalučki planinar Đorđe Rađen, zajedno sa ostalim ukućanima iz kuće na Laušu, prozivan je od Davidovog oca Davora kao jedan od saučesnika u ubistvu njegovog sina. Osim njega, prozivani su i ministar Dragan Lukač, policijski direktor Darko Ćulum i načelnik Darko Ilić, okružni javni tužioci Želimir Lepir i Dalibor Vrećo, lekar sudske medicine dr Željko Karan i mladić Filip Ćulum.

Kao krivci za smrt Davida označavaju se pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Banjalučkom Okružnom javnom tužilaštvu je podneseno preko 1.000 prijava protiv nepoznatog lica, dok je Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) podnesena prijava protiv 13 lica i to uglavnom pripadnika Policije Republike Srpske. S druge strane, neka od prozivanih lica podnela su tužbe za klevetu. Na skupovima "Pravda za Davida" tvrdi se da su pripadnici policije Davida mučili, silovali i masakrirali.

Angažovan je i međunarodni advokatski tim iz komšijskih država koji je kratko radio na strani Davidove porodice. Protestnim skupovima povremeno prisustvuju predsednici opozicionih stranaka. Sa skupova je čak poručivano da oktobarskih opštih izbora neće biti ukoliko se ne reši Davidov slučaj. Najavljivano je i izražavanje građanske neposlušnosti, pa i iskopavanje Davidovog tela i donošenja na Trg Krajine. Nakon oktobarskih izbora protest "Pravda za Davida" objedinjen je sa opozicionim "Narodnim protestom" zbog izbornih rezultata.

Dana 10. maja održana je 26. posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske posvećena ovom slučaju. Desetominutno obraćanje imao je Davidov otac Davor. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač je tada izneo podatak da se drugi obducent, dr Ivica Milosavljević, naknadno saglasio da je David mogao provesti u vodi i više od četiri dana. David Dragičević u 2:38 snimljen je kamerama NLB banke koja se nalazi u poslovnoj zgradi „Ekvator”, a u 2:51 kamerama sa preduzeća „MK” u Ulici Velibora Janjetovića Janje na Laušu. Dalje, kamere apartmana „Vesto” ga u 2:52 snimaju kako ulazi u dvorište kuće supružnika Đorđa (Milorad) Rađena i Viktorije (Zdravko) Bande u istoj ulici. Potvrdu da se radi o Davidu je dao slovenački forenzičar. Iz dvorišta kuće izlazi u 3:42, a u 3:43 ponovo ga snima kamera preduzeća „MK” kako prolazi pored mehaničarske radnje i odlazi u pravcu mosta na Crkveni koji je odatle udaljen oko 20 metara. Ministar je naglasio da se ne zna šta se desilo u tih 20 metara, niti kako su predmeti iz kuće u Ulici Velibora Janjetovića Janje br. 11 dospeli kod Davida, te da je istraga povodom toga još u toku.

Posebna skupštinska sednica je okončana donošenjem 13 zaključaka i odluke o formiranju anketnog odbora na čelu sa jednim od lidera opozicije i tada narodnim poslanikom Branislavom Borenovićem.

Tokom rada anketnog odbora saslušani su dr Željko Karan, policijski načelnici Darko Ilić i Siniša Kostrešević, direktor Policije Republike Srpske Darko Ćulum, ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač, glavni okružni javni tužilac Želimir Lepir i postupajući tužilac Dalibor Vrećo. Anketni odbor je 5. juna usvojio izveštaj i zaključke u kojima je konstatovao da postoje „osnovi sumnje” za ubistvo. Međutim, 3. jula održana je 25. redovna sednica Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj u konačnici nisu prihvaćeni izveštaj i zaključci anketnog odbora.

Ministar Lukač je i iz skupštinskih klupa najavljivao da će podneti prijave sudu protiv svih koji su ga, smatra, klevatali.

Iako se činilo da su skupovi utihnuli, da se na Trgu Krajine svaki dan okuplja sve manje ljudi, hapšenje Davora Dragičevića na ulici u Banjaluci je vratilo sve one koji su možda i odustali. Hapšenje Davora Dragičevića jutros je izazvalo niz nemilih događaja u Banjaluci, tokom kojih su uhapšeni opozicioni političari i još nekoliko osoba, a povređeni su građani i policajac.

Građani u toku dana nisu odustajali od mirnog protesta, a sve je praćeno sukobima sa policijom koja je okružila trg. U jednom od njih uhapšena je Davorova majka Suzana nakon što je policiju upitala zašto trakama ograđuju mesto na kojem se već devet meseci mirno okupljaju građani, te ko je ubio njenog sina. Suzana je kasnije puštena i vratila se među građane na ulice Banjaluke.

MUP RS je, naime, nekoliko dana pre hapšenja saopštio da su protiv Davora Dragičevića i još 19 osoba podnete krivične prijave zbog okupljanja ispred Narodne skupštine RS 17. decembra, u vreme održavanja posebne sednice na kojoj je izabrana nova Vlada RS.

Tada su se Davor Dragičević i grupa "Pravda za Davida" okupili ispred zgrade Narodne skupštine i prozivali ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača i čelne ljude MUP-a RS.

Veče uoči hapšenja Davor je na Trgu rekao da su mu taj dan u dvorište došla tri inspektora kako bi mu uručili poziv za saslušanje u policiji zbog, kako su mu objasnili, ugrožavanja bezbednosti, ali im je on odgovorio da im više neće dozvoliti ulazak u njegovo dvorište.

Prošlo je šest dana od kako se izgubio svaki trag Davoru Dragičeviću, čovjeku koji je u proteklih devet mjeseci svakodnevno bio na Trgu Krajine u Banjoj Luci tražeći samo istinu i pravdu za svog stradalog sina Davida.

Davor Dragičević je 30. decembra predvodio protestnu šetnju građana u Banjoj Luci koja je trajala duže od šest sati, nakon čega su intervencijom specijalne jedinice policije okončani protesti u Banjoj Luci. Davor je nestao.

Od tog trenutka pojavilo se mnogo (dez)informacija u vezi sa Davorom Dragičevićem. Prve su govorile da je on uhapšen, što je odmah demantovano iz banjalučke policije. Kružile su glasine da je napustio zemlju i da se skriva u Ambasadi Velike Britanije u Sarajevu, što je takođe zvanično odbačeno. 

Njegovi bliski prijatelji i članovi grupe Pravda za Davida zabrinuti su za njegovu sudbinu s obzirom da se nikome nije javio danima. Suzana Radanović, sa kojom je Davor imao sina Davida, kazala je da nema kome prijaviti njegov nestanak. Davorov advokat Ifet Feraget s javnosti nije dijelio informacije gdje bi se njegov klijent mogao nalaziti.

Vojin Mijatović, učesnik protesta i jedan od opozicionih političara koji podržava grupu Pravda za Davida i veliki kritičar vlasti u RS, u razgovoru za Klix.ba je kazao da je vlast uspjela potpuno okrenuti situaciju da Davor od žrtve porodične tragedije postane bjegunac.

"Postavlja se pitanje gdje se Davor sada nalazi. Nažalost od žrtve, kao što jeste, dolazimo do pravno formalnih činjenica da je on danas bjegunac pred Zakonom. To pokazuje koliko je režim na čelu s Miloradom Dodikom bio preplašen i riješen da prekine čitavu priču oko Pravde za Davida", smatra Mijatović.

Policijska Uprava Banja Luka dan nakon nestanka raspisala je potragu za Davorom Dragičevićem i još četiri osobe zbog sumnje da su počinili krivična djela i prekršaje jer se nisu pridržavali obaveza propisanih Zakonom o javnom okupljanju RS, te su, kako je navedeno iz policije, prekinuli zakazani koncert estradnog umjetnika Harisa Džinovića.

Mijatović se pita da li se samo čekao trenutak da grupa Pravda za Davida postane formalno registrovana kako bi se i krivično mogle goniti određene osobe.

"Posljednji protesti su prvi put organizovani sa zahtjevom grupe koja se registrovala kao nevladina organizacija. Da li se čekalo upravo to da mogu formalno pravno pokrenuti lavinu prekršajnih i krivičnih prijava protiv ljudi iz grupe i opozicije? Grupa insistira na traženju pravde i istine. Većina opozicionih partija podržava tu priču, iako neki pokušavaju da se okoriste od to, a režim pokušava sve prikazati kao obojene i šarene revoluciju jer su u strahu velike oči. Putem režimskih medija su krenule konstrukcije i izmišljanja", kazao je Mijatović.

Od tog trenutka društvenim mrežama i medijima bliskim aktuelnoj vlasti u RS kružile su vijesti da je grupa Pravda za Davida planirala pokušaj, kako su nazvali, državnog udara, nasilni ulazak u zgradu RTRS-a te izazivanje nemira širokih razmjera. Išlo se do te mjere da su se pojavile informacije kako su učesnici protesta nosili i plinske boce koje su namjeravali aktivirati.

Vojin Mijatović ističe kako se nada da je Davor dobro i da mu se nije dogodilo ništa loše.

"Nadam se da će priča nastaviti jačim intenzitetom, ali na pametniji način. Bojim se da ovako neartikulisanim potezima dajemo argumente režimu da divlja u nekontrolisanom smjeru. Odgovornost je i na političkim partijama da usmjere stvari na pravi način do istine i pravde na miran i dostojanstven način kao i u prethodnih više od 280 dana".

Ističe da ovo nije samo borba u Banjoj Luci, već da se tiče svih u BiH te je citirao Suzanu Radanović.

"Kao što je Suzana rekla, ona i Davor će otići i šta onda? Ovo je borba za uspostavljanje sistema."

Svi učesnici protesta, posebno opozicioni političari koji podržavaju grupu Pravda za Davida, kazali su da se vodi opšta hajka protiv svih koji žele saznati istinu o smrti Davida Dragičevića odnosno tačne detalje kobne noći u martu 2018. godine. 

Borba se, kažu, nastavlja do kraja, pod svaku cijenu.

default

Kratak susret koji se dogodio u avionu pre gotovo dvadeset godina promenio je živote dvaju sestara koje su s područja bivše Jugoslavije bežale u Ameriku, a danas pokušavaju da pronađu osobu koja je na njih imala velik uticaj, piše Star Tribune.

Vanja i Aida Zugaj su nepoznatoj ženi i njenom prijatelju, koje su 1999. srele u avionu na letu iz Amsterdama u američku državu Minesotu, ispričale kako beže od bombardovanja u Jugoslaviji. Tad su imale 17 i 12 godina, a pobegle su prvo u Mađarsku gde su uspele dobiti vizu za SAD, pa preko Amsterdama u Minesotu.

Pri rastanku žena im je dala kovertu, a u njoj su pronašle pisamce, novčanicu od 100 dolara i zlatne minđuše.

"Devojčicama iz bivše Jugoslavije, žao mi je što je bombardovanje vaše zemlje izazvalo probleme u vašoj porodici. Nadam se da će vam boravak u Americi biti siguran i srećan. Dobro došle u Ameriku, iskoristite ovo da vam pomogne", napisala im je žena koja se potpisala kao "vaša prijateljica iz aviona, Trejsi".

"Puno nam je to značilo. Nakon što smo videle toliko ružnih stvari, bilo je neverovatno da nam se dogodi nešto dobro", ispričala je Aida koja je tad imala samo 12 godina. Kaže da je to jedini novac koje su tad imale, a za njega su uzele smesu za palačinke i koka-kolu kako bi što duže bile site.

Aidi je danas 31 godina, govori četiri jezika i ima diplomu političkih nauka, a njena starija sestra je anesteziolog. Godinama kasnije pronašla je pismo nepoznate žene i odlučila je pronaći, no to se pokazalo teškim pa je pismo objavila i na internetu. Pretpostavlja da žena još uvek živi u Minnesoti, a sve što želi je zahvaliti joj na dobročinstvu.

"Želim da joj kažem koliko je imala uticaja na moju sestru i mene. To je bilo prvo što smo doživele u Americi, ljubaznost dvoje ljudi koji su čuli našu priču", zaključila je ona.

Na popularnom internet servisu osvanuo je snimak tuče iz jednog zagrebačkog naselja

Prema podacima sa sigurnosne kamere tuča se dogodila prošlog meseca.

U opisu snimka stoji da se sve dogodilo pre mesec dana u 5.30 sati. Na snimku se vidi nekoliko osoba kako čekaju redu za sendviče dok se odvija rasprava između dvojice mladića.

Iznenada, jedan mladić udara pesnicom drugog mladića, a onda glavom u nos. Tada mu sa desne strane prilazi treći muškarac. Posle kraćeg razgovora mladić u plavoj jakni nekoliko puta snažno udara napadača koji pada nokautiran na pod.

Tada napadnuti mladić dolazi do svog napadača i pokušava da mu pomogne. On dolazi sebi i nestaje i odlazi, međutim posle par sekundi se vraća i ponovo napada  svoju žrtvu. Snimak se tu prekida.

s

default

Slovenački turistički radnici očekuju i ove godine porast turista i turističkih noćenja, ali suočavaju se sa manjkom zaposlenih. Sloveniji nedostaje čak 5.000 ljudi koje imaju nameru da dovedu iz okruženja.

"Turista je dovoljno, ali turističkoj industriji pred letnju sezonu nedostaje oko 5.000 radnika i taj broj koje će verovatno nadoknaditi angažovanjem sezonskih radnika iz Srbije i Bosne", navode slovenački mediji.

Zapošljavanje stranih kuvara, konobara, sobarica i sličnih struka u turizmu biće potrebno i narednih godina jer je domaći kadar preopterećen, a njihov sindikat se već godinama žali na niske plate i viosoke poreze za prekovremeni rad.

Posle četiri godine uzastopnog turističkog rasta Slovenija je lani imala 4,7 miliona turističkih poseta i 11,9 miliona noćenja. Očekuje se da će i ove godine zabeležiti rast broja noćenja i prihoda, ali je problem hroničan manjak zaposlenih.

"Nedostatak zaposlenih osetio se već sada za uskršnje praznike i već nas je strah kako će da bude u vreme glavne turističke sezone" rekla je sekretar Sindikata zaposlenih u ugostiteljstvu i turizmu Karmen Leban.

default

Pripadnici Specijalne policije stigli su na Trg krajine gdje su upozorili građane da se raziđu jer je vrijeme za održavanje protesnog skupa isteklo. Koristili su i suzavac, a Davor je,prema nezvaničnim informacijama, ponovo večeras uhapšen. Među uhapšenim je i Danijela Ratešić Došen, koja je od početka uz Davidove roditelje, Davora i Suzanu. Oglasila se i policija nešto posle 24 časa, potvrđujući da su uhapsili više lica i da, kako tvrde, Davor nije uhapšen.

Prema nezvaničnim informacijama, jedna grupa građana ostala je zatvorena u kafiću kod Trga Krajine. 

Policija je sa Trga Krajine udaljila i novinare.

S Trga Krajine uklonjeno je i "Davidovo srce", koje su prije skupa "Pravda za Davida" postavili Davidovi roditelji i članovi grupe "Pravda za Davida".

Povodom dešavanja u Banjaluci, oglasila se banjalučka policijska uprava saopštenjem u kome su potvrdili da su uhapsili više lica, navodeći da davor Dragičević nije uhapšen.

"Policijski službenici Policijske uprave Banja Luka, večeras su lišili slobode više lica zbog činjenja prekršaja po Zakonu o javnom redu i miru, Zakonu o javnom okupljanju i Zakonu o osnovama bezbjednosti saobraćaja na putevima u BiH, a postoje osnovi sumnja da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju i dodaje da "organizator javnog skupa se nije pridržavao obaveza propisanih Zakonom o javnom okupljanju RS, te prijavljeni javni skup nije održao u skladu sa prijavom, na Trgu Кrajine, u vremenu od 18,00-20,00 časova, već u pokretu".

"Organizator skupa nije ispoštovao zakonom predviđene obaveze već je sa ostalim učesnicima krenuo u protestnu šetnju gradom, pri čemu je na više lokacija od strane učesnika javnog okupljanja izvršeno više prekršaja, a postoje osnovi sumnje da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju.

Dalje se navodi da su učesnici skupa prekinuli i prethodno zakazan koncert estradnog umjetnika Harisa Džinovića, na parking prostoru „Кraša“, na način što su galamom, vikom, vrijeđanjem te oštećenjem bine i postavljene opreme, onemogućili izvođenje predviđenog programa.

Policijski službenici rade na pronalasku i lišenju slobode i drugih lica koja su učestvovala u izvršenju prekršaja i krivičnih djela, saopšteno je iz PU Banjaluka.

default

Američki politikolog Fil Batler tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza, kojim su želeli da oslabe geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i progutaju zdrave ekonomije naroda sa ovih prostora…

Prenosimo njegovu kolumnu u celosti:

Možete li da zamislite danas Evropu sa Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji.

Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je ujedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je posle velikih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako mogu tako da ga nazovem, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslovenski narodi. Stvaranje Jugoslavije delimično je bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, da bi se usporila ili blokirala Nemačka.

Odredbe tzv. "Krfske deklaracije" udarile su temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, i poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih zajednica i dalje davao nadu za budućnost.

Rat, političke spletke, unutrašnji i spoljnji pritisci u to vreme su teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna. Nacionalni heroj Josip Broz Tito postao je taj “diktator”, ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je imala veliku ulogu na svetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali uloga Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je neosporno velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslovenskim zemaljama.

U suštini, Pokret nesvrstanih težio je samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja. Kao što vidimo danas, strategija je bila da se izazovu bitke koje vode ka podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta. Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbejdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokreta nesvrstanih imao je veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, jasno je da se radi o zaokruživanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodi svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajne za javnost, kao što su i danas. U tekstu “Odluka o intervenciji – Kako završiti rat u Bosni” iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder kaže “Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno kako bi objasnili neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustavi etničko čišćenje, logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile da preuzmu vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni.

Ali, istina je mnogo jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba „trust mozgova“ da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku prethodnika Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio destabilizacija jugoslovenskog socijalističkog uspeha.

Sada znamo da su kod nas tajno obučavani pobunjenici odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca. Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji. Što se tiče Bila Klintona i njegovog neradog uplitanja u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, može se reći da je to prljava istorija genocida i beskrajnih laži.

Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite “obrasce” koji nas vode do istine. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva. Američki zvaničnici u vrhu dobro su ih znali i upravljajući njima vukli su konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, i šablon za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proljeću. Imena Medlin Olbrajt, Haviera Solane, generala Vesli Klarka i drugih spominju se i dalje. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama bukvalno planirali da pretvore narode i zemlje u kreditore i investicioni “eldorado”. Priča o tom genocidu u ime demokratije je strašna. Većina naroda sa ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjevekovnog života bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših “Jugoslovena” je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Bilo je zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poenta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu. Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja “fantazija” o Jugoslaviji bi možda mogla da bude iznenađenje. Da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalističkim namerama, kao što se događa danas.

Činjenica je da je posle Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stopa ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zagarantovano pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, i prosečan životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može da sanja ni pola ovog prosperiteta.

Takav napredak je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija bila je uglavnom u državnom vlasništvu, što nije primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli da izvlače milijarde iz socijalističkog sistema. Jugoslavija je morala da umre, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.

Politikolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslovenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre EuroMajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani. Ali šta da je Jugoslavija preživela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji nego danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna. Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bori za mrvice iz Brisela“, zaključuje Batler.

Na ovom video snimku na kojem se vidi kako aktuelni minstar MUP-a Republike Srpske, Dragan Lukač u novembru 1994. godine rukovodi napadom na bošnjačko selo Sokolac u blizini Bihaća, odnosno kako ispituje i maltretira zarobljenog pripadnika Armije Repubilke Bosne i Hercegovine Nedžada Dizdarevića. Na spomenutom snimku jasno se čuje kada Lukač, nakon ispitivanja, naređuje svojim vojnicima da vode Nedžada Dizdarevića.

Nažalost, ta Lukačeva naredba je izvršena tako što je Nedžad Dizdarević zaklan. 

Za ovaj strašni zločin osuđen je samo Pavle Gajić iz Ključa, a koji je na Sudu BiH priznao da je zaklao Nedžada Dizdarevića. On je za ovaj zločin osuđen na sedam godina zatvora. U obrazloženju presude Gajiću navodi se sljedeće. “Dana 24. 11. 1994. godine, tokom borbi njegove jedinice sa pripadnicima 5. korpusa A RBiH, u naselju Sokolac, opština Bihać, nakon što su pripadnici Izviđačko-diverzantskog odreda i Odreda specijalne policije MUP-a Republike Srpske u popodnevnim satima po zauzimanju naselja Sokolac, vršeći pretres terena, stambenih i drugih objekata zarobili pripadnika II. Brdskog bataljona 502. slavne brdske brigade Dizdarević Nedžada, rođenog 27. 12. 1972. godine u Velikoj Kladuši, i doveli ga na prostor pored asfaltnog puta u blizini seoske džamije, gdje se okupio veliki broj uniformisanih pripadnika navedenih odreda, jer su u međuvremenu putem radio veze i u međusobnoj komunikaciji saznali da je uhvaćen „žuti“, što je bio znak za neprijateljskog vojnika i dok su neki od njih sa njim razgovarali, u jednom trenutku, znajući da se radi o ratnom zarobljeniku, u namjeri da ga liši života uzeo nož zvani „bajonet“, te povlačenjem sječiva noža u predjelu prednjeg dijela vrata, zaklao zarobljenog Nedžada Dizdarevića i na taj način ga lišio života, nakon čega je neko od okupljenih pripadnika rafalom iz automatske puške ispalio više hitaca u mrtvo tijelo Nedžada Dizdarevića, usljed čega su nastala višestruka oštećenja i prelomi na kostima glave, lica i karlice”.

Podsetimo, otac Davora Dragicevica je optužio dananjeg ministra policije RS kako je odgovoran za ubistvo njegovog sina! Lično Lulač je naredio njegovo hapšenje i više puta dolazio u PU Banjaluka dok su se ispred odvijale demonstracije PRAVDA ZA DAVIDA.

Da li će ovaj ministar jednog dana odgovarati? Možda on nije lično ubio Davora Dragicevica, ali je odgovoran za skrivanje dokaza i to što do dana današnjeg i dalje nije razjašnjeno ovo ubistvo koje je podiglo celu Banjaluku na noge!

Svako ko je upleo svoje prste u skrivanje nalogodavaca i ubica mora biti procesuiran od strane sudstva, pa makar on bio i desna ruka Milovana Dodika.

Tako zakon nalaže. Jednog dana doći će i njihovo.

Strana 7 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top