Balkan

Balkan (227)

Pripadnici Specijalne policije stigli su na Trg krajine gdje su upozorili građane da se raziđu jer je vrijeme za održavanje protesnog skupa isteklo. Koristili su i suzavac, a Davor je,prema nezvaničnim informacijama, ponovo večeras uhapšen. Među uhapšenim je i Danijela Ratešić Došen, koja je od početka uz Davidove roditelje, Davora i Suzanu. Oglasila se i policija nešto posle 24 časa, potvrđujući da su uhapsili više lica i da, kako tvrde, Davor nije uhapšen.

Prema nezvaničnim informacijama, jedna grupa građana ostala je zatvorena u kafiću kod Trga Krajine. 

Policija je sa Trga Krajine udaljila i novinare.

S Trga Krajine uklonjeno je i "Davidovo srce", koje su prije skupa "Pravda za Davida" postavili Davidovi roditelji i članovi grupe "Pravda za Davida".

Povodom dešavanja u Banjaluci, oglasila se banjalučka policijska uprava saopštenjem u kome su potvrdili da su uhapsili više lica, navodeći da davor Dragičević nije uhapšen.

"Policijski službenici Policijske uprave Banja Luka, večeras su lišili slobode više lica zbog činjenja prekršaja po Zakonu o javnom redu i miru, Zakonu o javnom okupljanju i Zakonu o osnovama bezbjednosti saobraćaja na putevima u BiH, a postoje osnovi sumnja da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju i dodaje da "organizator javnog skupa se nije pridržavao obaveza propisanih Zakonom o javnom okupljanju RS, te prijavljeni javni skup nije održao u skladu sa prijavom, na Trgu Кrajine, u vremenu od 18,00-20,00 časova, već u pokretu".

"Organizator skupa nije ispoštovao zakonom predviđene obaveze već je sa ostalim učesnicima krenuo u protestnu šetnju gradom, pri čemu je na više lokacija od strane učesnika javnog okupljanja izvršeno više prekršaja, a postoje osnovi sumnje da su izvršena i određena krivična djela", kaže se u saopštenju.

Dalje se navodi da su učesnici skupa prekinuli i prethodno zakazan koncert estradnog umjetnika Harisa Džinovića, na parking prostoru „Кraša“, na način što su galamom, vikom, vrijeđanjem te oštećenjem bine i postavljene opreme, onemogućili izvođenje predviđenog programa.

Policijski službenici rade na pronalasku i lišenju slobode i drugih lica koja su učestvovala u izvršenju prekršaja i krivičnih djela, saopšteno je iz PU Banjaluka.

Američki politikolog Fil Batler tvrdi da su razaranje i raspad Jugoslavije bili deo šireg plana NATO saveza, kojim su želeli da oslabe geopolitičke protivnike zapadnog bloka u regijama Trećeg sveta i progutaju zdrave ekonomije naroda sa ovih prostora…

Prenosimo njegovu kolumnu u celosti:

Možete li da zamislite danas Evropu sa Jugoslavijom kao ključnim igračem među narodima? Ja mogu. Jugoslavija je u stvari bila jedan od najvećih kulturnih i društvenih eksperimenata u istoriji.

Osnovana na području sukoba nekadašnjeg Austro-ugarskog i Osmanskog carstva, Jugoslavija je ujedinila obe kulture na način koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog, koji je posle velikih osvajanja asimilirao narode. Eksperiment, ako mogu tako da ga nazovem, trajao je nešto više od pola veka. Idealan iz razloga što su u jednoj državi živeli svi južnoslovenski narodi. Stvaranje Jugoslavije delimično je bio i geostrateški potez Britanije i Francuske, da bi se usporila ili blokirala Nemačka.

Odredbe tzv. "Krfske deklaracije" udarile su temelje ustavnoj monarhiji koja se ni po čemu nije razlikovala od Engleske. Prava i pravo glasa, i poštovanje temeljnih principa Ilirskog pokreta bili obećavajući aspekti rane Jugoslavije. No, tada je kralj Aleksandar ukinuo ustav i izbore, ali je zajednički život etničkih i kulturnih zajednica i dalje davao nadu za budućnost.

Rat, političke spletke, unutrašnji i spoljnji pritisci u to vreme su teško opterećivali ovu novu svetsku silu u nastajanju. Kao što je to bio slučaj u mnogim takvim eksperimentima, na kraju je autoritarna vlast postala nužna, možda i poželjna. Nacionalni heroj Josip Broz Tito postao je taj “diktator”, ali je stekao svetsku slavu i čvrsto držao stvari pod kontrolom, a Jugoslavija je imala veliku ulogu na svetskoj sceni. Međutim, kada je njegova moć oslabila, suprotne sile su našle svoje uporište. Nema naučnika ili političara koji o tome danas ne govori, ali uloga Tita u osnivanju Pokreta nesvrstanih nacionalnih država je neosporno velika i izuzetno značajna, pogotovo za ljude koji sada žive u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivših jugoslovenskim zemaljama.

U suštini, Pokret nesvrstanih težio je samostalnom razvoju naroda između velikih sila s idejom koja negira Hladni rat. Naravno, velike sile koje su se bavile ideološkim ratovima i imale su svoje strategije, koje su uključivale apsorbovanje svake od tih siromašnih nezavisnih zemalja. Kao što vidimo danas, strategija je bila da se izazovu bitke koje vode ka podeli i stvaranju nemoćnih zemalja i naroda širom sveta. Raspad Jugoslavije je najbolji primer, gde danas nijedna zemlja ne pokazuje naklonost prema Pokretu nesvrstanih.

Umesto toga, EU i NATO su bili gravitaciona sila koja je privukla Sloveniju, Hrvatsku i ostale. Vidimo ostatke strategije Hladnog rata i u činjenici da su Belorusija i Azerbejdžan jedine dve preostale članice pokreta u Evropi, a Fidži se kao najnoviji član pridružio 2011. Međutim, 2012. je samit Pokreta nesvrstanih imao je veću posećenost od bilo koje prethodne godine, što je možda i znak krize Zapada.

Gledajući s distance na raspad Jugoslavije, jasno je da se radi o zaokruživanju geostrategije Vašingtona koja se sprovodi svuda, pa i teškim metodama. Akcije Klintonove administracije su u to vreme bile tajne za javnost, kao što su i danas. U tekstu “Odluka o intervenciji – Kako završiti rat u Bosni” iz 1998. godine autor Ivo H. Dalder kaže “Dok danas mnogi pišu rečito i strastveno kako bi objasnili neuspeh Vašingtona i Zapada da se zaustavi etničko čišćenje, logori i masakri stotina hiljada civila, malo ko je to pitanje postavio u leto 1995. godine, kada su SAD napokon odlučile da preuzmu vodeću ulogu u okončanju rata u Bosni.

Ali, istina je mnogo jednostavnija od stvarnosti. Nikome ne treba „trust mozgova“ da otkrije zašto je predsednik Bil Klinton oklevao da posreduje u Bosni. Klinton je u stvari nastavljao politiku prethodnika Džordža Buša starijeg, kojoj je cilj bio destabilizacija jugoslovenskog socijalističkog uspeha.

Sada znamo da su kod nas tajno obučavani pobunjenici odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju regije preko organizacije poznate kao Atlantska brigada, koja se borila u ratu na Kosovu na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a brojala je oko 400 naoružanih boraca. Ovaj izveštaj otkriva da su SAD pod lažnim izgovorom vodile posrednički rat u bivšoj Jugoslaviji. Što se tiče Bila Klintona i njegovog neradog uplitanja u regiju nekad poznatu kao Jugoslavija, može se reći da je to prljava istorija genocida i beskrajnih laži.

Priča koju sam pronašao je priča o Francuzu koji je trenirao Atlantsku brigadu, što u svemu podseća kasnije na Ukrajinu, Libiju i Siriju. Vidite “obrasce” koji nas vode do istine. Stravična stratišta legitimne države Jugoslavije su služila za ulaganje u podelu preostalih komada zemlje, uz pomoć američkih predsednika, britanskih gospodara i njemačkih industrijalaca.

Atlantska brigada je delovala u raznim posredničkim ratovima na Balkanu, a važni pripadnici su joj bili smrtonosne ubice iz inostranstva. Američki zvaničnici u vrhu dobro su ih znali i upravljajući njima vukli su konce na Kosovu i širom Balkana. Jugoslavija je postala prototip, i šablon za delovanje u Avganistanu i Iraku, Arapskom proljeću. Imena Medlin Olbrajt, Haviera Solane, generala Vesli Klarka i drugih spominju se i dalje. U bivšoj Jugoslaviji su prijatelji ključnih igrača u vladama bukvalno planirali da pretvore narode i zemlje u kreditore i investicioni “eldorado”. Priča o tom genocidu u ime demokratije je strašna. Većina naroda sa ovih prostora je vraćena 200 godina unazad u neku vrstu srednjevekovnog života bez nade. Jedini tračak nade za većinu bivših “Jugoslovena” je, sasvim prirodno, EU i NATO savez.

Dok ovo pišem američki, britanski i nemački planeri već uređuju Siriju. Bilo je zločina i genocida s obe strane u sukobima, od Kosova do ostalih ratova na Balkanu. Ali to nije poenta zbog čega sam se fokusirao na ovu katastrofu. Pre svega, nijedan narod bivše Jugoslavije danas nema pravo glasa. Drugo, podela među tim narodima je dovela do smrti ili preseljenja miliona ljudi. Ali moja “fantazija” o Jugoslaviji bi možda mogla da bude iznenađenje. Da zaključim. Jugoslavija je izgrađena na ideji da u njoj Južni Sloveni neće ostati slabi i podeljeni narodi. Ujedinjeni u Jugoslaviju ne bi bili lak plen imperijalističkim namerama, kao što se događa danas.

Činjenica je da je posle Drugog svetskog rata socijalistička Jugoslavija postala neka vrsta evropske priče o uspehu. Između 1960. i 1980. zemlja je imala jednu od najvažnijih stopa ekonomskog rasta u svetu, pristojan životni standard, besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, zagarantovano pravo na posao, jednomesečni plaćeni godišnji odmor, stopu pismenosti od preko 90 posto, i prosečan životni vek od 72 godine. Koliko ja znam, ni jedna od država Balkana danas ne može da sanja ni pola ovog prosperiteta.

Takav napredak je među zapadnim silama izazvao želju da unište Jugoslaviju. Multietničko stanovništvo zemlje je imalo povoljan javni prevoz, stanovanje i komunalije. Neprofitna ekonomija bila je uglavnom u državnom vlasništvu, što nije primer zapadne demokratske ljubavi. U to vreme su od resursa daleko bili Nemačka, Francuska ili Velika Britanija, a bankari Londona i Luksemburga nisu mogli da izvlače milijarde iz socijalističkog sistema. Jugoslavija je morala da umre, a Regan, Buš stariji i mlađi i Klinton su pomogli da se to dogodi.

Politikolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslovenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima. Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima. Jesu li Ukrajina, Donbas i Krim razumeli ovo pre EuroMajdana? Koji je na kraju plan za Rusiju?

Iako ovo zvuči preteće, žao mi je, to je svet u kojem živimo danas. Snagom uspavanih američkih građana, drogiranih glupim bezvrednim tricama super-kapitalizma, svet preuzimaju tirani. Ali šta da je Jugoslavija preživela? Što da je veliki etničko-socijalistički eksperiment i dalje radio? Sigurno bi naš svet bio potpuno drugačiji nego danas. Još jedna stvar, Evropska unija bi uz Pokret nesvrstanih delovala u okviru svojih sadašnjih granica. Bila bi manje moćna i daleko manje geopolitički uticajna. Cela Evropa bi možda dolazila u Beograd, a sada se šest republika bori za mrvice iz Brisela“, zaključuje Batler.

Na ovom video snimku na kojem se vidi kako aktuelni minstar MUP-a Republike Srpske, Dragan Lukač u novembru 1994. godine rukovodi napadom na bošnjačko selo Sokolac u blizini Bihaća, odnosno kako ispituje i maltretira zarobljenog pripadnika Armije Repubilke Bosne i Hercegovine Nedžada Dizdarevića. Na spomenutom snimku jasno se čuje kada Lukač, nakon ispitivanja, naređuje svojim vojnicima da vode Nedžada Dizdarevića.

Nažalost, ta Lukačeva naredba je izvršena tako što je Nedžad Dizdarević zaklan. 

Za ovaj strašni zločin osuđen je samo Pavle Gajić iz Ključa, a koji je na Sudu BiH priznao da je zaklao Nedžada Dizdarevića. On je za ovaj zločin osuđen na sedam godina zatvora. U obrazloženju presude Gajiću navodi se sljedeće. “Dana 24. 11. 1994. godine, tokom borbi njegove jedinice sa pripadnicima 5. korpusa A RBiH, u naselju Sokolac, opština Bihać, nakon što su pripadnici Izviđačko-diverzantskog odreda i Odreda specijalne policije MUP-a Republike Srpske u popodnevnim satima po zauzimanju naselja Sokolac, vršeći pretres terena, stambenih i drugih objekata zarobili pripadnika II. Brdskog bataljona 502. slavne brdske brigade Dizdarević Nedžada, rođenog 27. 12. 1972. godine u Velikoj Kladuši, i doveli ga na prostor pored asfaltnog puta u blizini seoske džamije, gdje se okupio veliki broj uniformisanih pripadnika navedenih odreda, jer su u međuvremenu putem radio veze i u međusobnoj komunikaciji saznali da je uhvaćen „žuti“, što je bio znak za neprijateljskog vojnika i dok su neki od njih sa njim razgovarali, u jednom trenutku, znajući da se radi o ratnom zarobljeniku, u namjeri da ga liši života uzeo nož zvani „bajonet“, te povlačenjem sječiva noža u predjelu prednjeg dijela vrata, zaklao zarobljenog Nedžada Dizdarevića i na taj način ga lišio života, nakon čega je neko od okupljenih pripadnika rafalom iz automatske puške ispalio više hitaca u mrtvo tijelo Nedžada Dizdarevića, usljed čega su nastala višestruka oštećenja i prelomi na kostima glave, lica i karlice”.

Podsetimo, otac Davora Dragicevica je optužio dananjeg ministra policije RS kako je odgovoran za ubistvo njegovog sina! Lično Lulač je naredio njegovo hapšenje i više puta dolazio u PU Banjaluka dok su se ispred odvijale demonstracije PRAVDA ZA DAVIDA.

Da li će ovaj ministar jednog dana odgovarati? Možda on nije lično ubio Davora Dragicevica, ali je odgovoran za skrivanje dokaza i to što do dana današnjeg i dalje nije razjašnjeno ovo ubistvo koje je podiglo celu Banjaluku na noge!

Svako ko je upleo svoje prste u skrivanje nalogodavaca i ubica mora biti procesuiran od strane sudstva, pa makar on bio i desna ruka Milovana Dodika.

Tako zakon nalaže. Jednog dana doći će i njihovo.

Trenutno se u Banja Luci održava veliki skup Pravda za Davida posle današnjih dešavanja i hapšenja roditelja nastradalog Davida.

Pokazao se krajnji nemoral Milorada Dodika koji je naredio policiji da izađe na ulice i hapsi narod.

Međutim narod je uzvratio i okupio se u neverovatno velikom broju u Banja Luci i Sarajevu.

Narod se ne može utišati nasiljem, a to se najbolje vidi na ovom snimku kada su kordonu policije dovikivali IDITE NA KOSOVO i ostalo.

POLICIJA JE ONDA NAPALA ŽESTOKO NAROD SA SILOM I TOPOVSKIM UDARIMA.

Pogledajte video

ž

UŽIVO DOGAĐAJE IZ BANJA LUKE MOŽETE PRATITI OVDE

Glavni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Banjaluci, Želimir Lepir, u ponedeljak 24. septembra sastaće se sa delegacijom američke administacije, gde će biti reči o novonatsaloj situaciji vezanoj za istragu o ubistvu mladog Banjalučanina Davida Dragičevića, potvrdio nam nam je advokat Dušan Tomić, šef međunarodnog advokatskog tima za istragu o tog zločina.

Upitan zašto dolaze predstavnici administreacije SAD, Tomić misli da je to vezano za ulogu FBI, "koja je bila uključena na početku istrage, po pozivu ministra policije RS".

Tomić kaže ga je, lično, još u petak pozvao glavni tužilac, Lepir, da prisustvuje tom sastanku, ali kaže da je odlučio da ne ide.

- Stav je međunarodnog tima da se ne meša u razgovore tog tipa. Tužilac će nas obavestiti o zaključcima tog susreta. Međunarodni tim advokata je u petak dostavio zaključke glavnom tužiocu i čekamo njihov stav. O zaključcima nećemo da govorimo, dok OJT u Banjaluci o njima ne zauzme stav - kaže Tomić.

Kada je igrom slučaja pročitala priču o Ubuntu zajednici u Africi, Maja je osetila neverovatnu želju da se uključi u rad ove komune

Kada sam bio mlad, verovao sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sada, kada sam ostario – to znam – rekao je jednom prilikom Oskar Vajld.

Zaista, onaj ko kaže da je novac sporedna stvar ga očigledno ima u izobilju. Mrzimo ga i krivimo za većinu nesreća čovečanstva, a ipak ne možemo da zamislimo kako bismo funkcionisali bez njega. Majkl Telinger može, i ne samo da može već i radi na stvaranju sveta bez novca, a u tome mu pomaže i Banjalučanka Maja Risović.

Ona je otkrila kako joj to polazi za rukom.

Kada je igrom slučaja pročitala priču o Ubuntu zajednici u Africi, Maja je osetila neverovatnu želju da se uključi u rad ove komune.

 

"Otišla sam tamo jer nikada nisam osećala da zaista pripadam bilo gde. Premda sam živela u različitim državama i upoznala kroz život veliki broj ljudi, uvek sam osećala da mi nešto fali. Kada sam pročitala tekst o Ubuntu zajednici, osetila sam da me nešto "zove" da im se pridružim. Mada nisam znala šta me čeka, znala sam da je to pravi korak. Nisam se prevarila, po prvi put sam među ljudima koji me razumeju i vole baš ovakvu", počinje priču Maja.

Tvorac Ubuntu zajednice je Majkl Telinger, pisac iz Južne Afrike, koji kaže da mu je cilj društvo u kome će se članovi međusobno voleti umesto da se plaše jedni drugih. U takvoj zajednici ljudi koriste svoje talente za dobrobit cele komune. Krenuo je sa jednom malom zajednicom, sa ciljem da je učini nezavisnom od novca, a da zatim taj koncept proširi na obližnje selo, a u idealnom slučaju i na ceo svet.

"To selo je malo, ima oko 4.000 stanovnika, a puno potencijala za našu ideju. Plan nam je da ljude edukujemo o poljoprivredi, stočarstvu, stolarstvu, građevini... sve dok ih ne osposobimo da rade jedni za druge, bez novca", kaže Maja.

Kako objašnjava, ukoliko nisu u mogućnosti da nešto naprave sami, razmenjujemo sopstvene proizvode za to što im je potrebno.

"Mislim da je moguće da jedna mala zajednica funkcioniše na ovaj način. Sa dobrim poznavanjem poljoprivrede i stočarstva, zajednica može da bude potpuno samostalna u pogledu hrane. Odeću takođe možete praviti sami, a vodu dobijati iz bunara. Život bez struje je moguć, ali nema potrebe za tim – moguće je napraviti solarne panele, vetrenjače i razne druge sprave za proizbodnju struje uz pomoć kojih bismo bili nezavisni od ostatka sveta", priča Maja, koja doprinosi ovoj zajednici svojim znanjem o uzgoju povrća.

Mlada Banjalučanka se u svojoj zajednici bavi organskom proizvodnjom povrća.

 

"Osnivači nisu puno znali o permakulturi i organskoj proizvodnji, pa sam ja došla da im pomognem i krenem sa sadnjom i pripremom zemlje", ističe Maja, jedna od trenutno sedam volontera.

Ima ih iz celog sveta, različitih godina i obrazovanja, ali sa istim stavom – svet bez novca jeste moguć

"Kada sam tek došla u komunu bila sam uplašena. Nisam bila sigurna da ću moći da se naviknem na život u kome sam konstantno okružena ljudima, sa jako malo privatnosti. Grdno sam se prevarila! Život u komuni nam je u prirodi, uostalom do nedavno su naši preci živeli u zajednicama, jedina je razlika u tome što su te zajednice bile porodične, dok je ova prijateljska", objašnjava ona.

Ona opisuje jedan običan dan u komuni.

"Svi ustajemo najkasnije u 8, a u 9 časova održavamo sastanak na kome dogovaramo zadatke za dan pred nama. Nakon sastanka se svi razbeže na poslove, u 13 sati je ručak, nakon čega sledi pauza od jednog sata, zatim se nastavlja rad do 19 časova, kada je vreme večere. Niko nije prisiljen da radi ono što ne voli. Dakle, ako baš ne voliš da pereš posuđe, ne moraš. U krajnjoj liniji, ako ti se ne radi ceo dan, nisi ni na to prisiljen, niti će ti neko to zameriti. Međutim, kako smo u zajednici u kojoj zavisimo jedni od drugih, imaš motivaciju da daš sve od sebe zato što posmatraš kako ljudi rade za zajedničku dobrobit i želiš da im se odužiš", otkriva Maja.

Kao i u svakoj zajednici, sukobi su neminovni, ali u ovom slučaju nisu ozbiljni.

"Naravno da će napetih situacija biti. Mi smo sedmoro ljudi iz različitih država, kultura, staleža i različitih godina, a svi smo pod istim krovom. Najviše je tenzija bilo zbog kulturoloških razlika. Recimo, Holanđani su vrlo otvoreni i čim primate neki problem žele da razgovaraju o njemu odmah, dok su Englezi jako zatvoreni i radije će ćutati i trpeti umesto da kažu šta im smeta. Naučila sam da je za život u zajednici komunikacija najbitnija. Niko ti neće čitati misli, zbog toga je jako bitno reći šta ti smeta, a zajednica će se potruditi da ti izađe u susret. Iz nekog razloga naša zajednica privlači mnoge ljude, da li zbog harmonije i ljubavi koja teče između nas, iako smo tako različiti, svi se jako volimo i slažemo", objašnjava Maja o svojim iskustvima, koja smatra da je ovaj koncept moguće ostvariti u celom svetu.

Ova neobična žena priznaje da je po prvi put u životu, zaista srećna.

"Budim se sa osmehom i iskačem iz kreveta čim otvorim oči umesto da se razvlačim po krevetu. Prestala sam da pušim i da pijem alkohol i kafu. Nemam više problema sa spavanjem i nisam nervozna. Najbitnije od svega je to što osećam da sam zdrava. Ovde mi ništa ne nedostaje. Ja verujem da sve lekove i kozmetiku možemo dobiti iz prirode i da je to kvalitetnije od onoga što kupujemo.

Da ilustrujem to, ispričaću vam situaciju iz komune: Jako sam izgorela na suncu. Prijatelj iz komune je video da se mučim i uzeo list aloa vere, pocepao ga i namazao mi ga po ramenima. Opekotine su mi praktično prošle istog dana. Dakle, ništa mi iz ovog "našeg” sveta ne fali, osim Interneta", zaključuje kroz smeh mlada Banjalučanka, koja se uskoro vraća u svoj rodni grad gde planira da upozna ljude sa Ubuntu zajednicom ne bi li i sama osnovala jednu sličnu komunu na Balkanu.

Na Jutjubu je postavljen video zapis na kojem službeni automobil jednog političara iz BiH “jurca preko pune” na putu M-18 Živinice-Tuzla. Snimak je napravljen iz automobila koji ih je pratio i koji, takođe, prelazi preko pune linije u nekoliko navrata.

Obezbeđenje političara vozi "VW pasat" zatamnjenih stakala. Bahati vozač iz pratnje se u jednom trenutku zaustavio nasred ulice, izašao iz automobila i kabadahijski se obratio mladiću koji je snimao njegovu žurbu i kršenje saobraćajnih propisa: ”Samo ću ti jedno reći, još jednom priđi i batine ćeš dobit”, rekao je vozač političara, koji je sve vreme bio u vozilu i očigledno nije imao nameru da reaguje ili prekori svog vozača.

Za sreću je dovoljno tako malo! To lepo ilustruje jedan mališan iz Bosne. Iako veoma siromašan, on nije tražio novac, već...

Ekipa emisije "Ispuni mi želju" bosnaske televizije Hayat pronašla je, u kolektivnom centru Plane u Stuparima, osmoročlanu porodicu Hačkić i ispunili njihove skromne želje. 

Želje od kojih zastaje dah, želje koje teraju na suze, želje zbog kojih je i sama voditeljka Amra Ibrahimović birznula u plač. O kakvim se željama radi i ko želi kozu da bi imao mleka za doručak pogledajete u njihovoj priči.

Zahvaljujući društvenim mrežama i trudu novinara lokalnog visočkog portala, jedan kanadski vojnik, koji je u Visokom boravio 1994., uspeo je da posle 24 godine stupi u kontakt sa dečakom kog je upoznao u tom gradu.

Jedina veza bila mu je zajednička fotografija koju je Džastin Fraj snimio te  94. godine kada je služio u jedinici UNPROFOR u tada ratom zahvaćenoj Bosni.

"Živeo sam u Visokom, a jedna od mojih dužnosti bila je i obezbeđenje sletališta za helikoptere UN. Pored tog mesta bilo je nekoliko kuća, a svaki put kada bi sletao neki od helikoptera do ograde bi dolazio jedan dečak. Ubrzo sam se sprijateljio sa njim, a njegovo ime bilo je Amir.

Donosio sam mu neke slatkiše, a i moja mama je počela poštom da šalje stvari za njega, slatkiše, olovke, flomastere i sat... Sećam se koliko se radovao zbog tog sata", napisao je Džastin na svom Fejsbuk profilu, kada je saznao da je Amir živ, da živi sa porodicom u Švedskoj.

Iako u ratno vreme nije bilo mobilnih ni digitalnih fotoaparata, on je uspeo da napravi fotografiju sa Amirom. Kasnije je kanadski vojnik, kako kaže, često razmišljao o BiH i o Amiru, koji je bio simbol tog njegovog perioda života.

"Uvek sam čuvao njegovu sliku. Često sam se mislio na njega  i želeo da ga pronađem i vratim se u Bosnu", napisao je Džastin.

Džastin i Amir ubrzo su s epovezali putem društvenih mreža, a prema svemu sudeći uskoro će se susresti, ali ovaj put u mnogo lepšem ambijentu od onog ratnog.

"Te 1994. godine životi Bosanaca bili su ispunjeni tugom, bolom i strahom. U to vreme, kada je bilo lakše plakati nego smejati se, jedan divan vojnik i pre svega čovek uspeo je da donese osmeh na lice jednog malog dečaka.

Danas taj dečak ima 32 godine, i postao je otac, a svoje dete uči će da bude dobra osoba kakav je Džastin.

Nije lako bilo biti čovek u vremenu ratnog ludila, gde je i tvoj život bio također ugrožen. Ali, za Džastina to nije bio problem! Zato mi je drago da smo se posle 24 godine ponovno povezali. Dragi moj prijatelju, želim tebi, tvojoj mami i tvojoj porodici čitav svet sreće i hvala vam na svemu što ste uradili za mene i svu drugu decu", napisao je Amir Bajramović na svom Fejsbuku u poruci Džastinu.

 

Pre svađe očigledno se desio neki problem u obavljanju posla

Urnebesan video objavljen je na sajtu Jutjub, a napravljen je u Sjedinjenim Američkim Državama.

Snimak je postavio korisnik "Bosanac u duši", a naziv videa glasi "Bosanac se svađa sa supervajzerom".

Pre svađe očigledno se desio neki problem u obavljanju posla. Ljutiti Bosanac nije mogao da se obuzda, pa je Amerikancu na "tečnom srpsko-engleskom" pojasnio neke stvari.

Pogledajte video.

 

Strana 8 od 17

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji