705x397  Images Thumbnails Images Clanci 18116167 401 Fill 699x394

U subotu 15. januara, u 17:05 sati, u holu hotela "Interkontinental" u Beogradu došlo je do pucnjave u kojoj je na licu mesta smrtno stradalo jedno lice, Milenko Mandić zvani Manda, poslovni čovek iz Beograda, dok su barem dva lica teško povređena: Željko Ražnatović zvani Arkan, poslastičar iz Beograda, i Dragan Garić, radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. Ražnatović i Garić preminuli su ubrzo u Urgentnom centru u Beogradu od posledica zadobijenih povreda. Sudeći po izjavama očevidaca, barem jedno neidentifikovano lice otvorilo je vatru iz vatrenog oružja na njih dok su išli pored recepcije ka izlazu iz hotela. Počinilac - ili počinioci - napustili su lice mesta u gužvi koja je nastala. Policija je blokirala lice mesta, ali i Urgentni centar, i preduzela uobičajene radnje.

Tako je umro Željko Ražnatović Arkan.

Čim se vest proširila - uz zbunjeno ćutanje režimskih i režimu bliskih medija - počela su neizbežna nagađanja. Jedni su se setili pokojnikovog vojevanja po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1990. nadalje i na krvav trag koji je za njim i njegovim vojnicima tamo ostao; drugi su ukazivali na pokojnikove brojne i raznovrsne poslovne poduhvate u kojima je stao u tanjir mnogim ljudima, od kojih su neki i opasni; treći su podsetili na niz nasilnih zločina sa kojima je pokojnikovo ime bilo ovako ili onako povezano, u bližoj i daljoj prošlosti; četvrti su pomenuli izjavu predsednika Republike Slobodana Miloševića u jednom intervjuu pre neku godinu, da je Arkan "njegov najveći neprijatelj", povezavši to sa konfliktima interesa između pokojnika i Marka Miloševića, a na temu nekakvog monopola na uvoz tečnih goriva; peti kažu da je Haški sud bio jako zainteresovan za pokojnikovu ličnost i informacije kojima je mogao raspolagati, pa i da je na tu temu bilo i nekih kontakata.

705x511  Images Thumbnails Images Clanci 486182 Arkan02 Ras Foto Str Fill 455x329

Stari i iskusni beogradski gangsteri, koji su svoje poštovanja dostojne godine dočekali upravo zato što su bili pametni samo su slegli ramenima: lepo oni godinama govore da će se ovo desiti, da je čoveku istekao rok trajanja, da je davno trebalo da pretvori sve što ima u gotovinu, pa makar i po 50 pfeniga za marku, i da se ukloni negde gde Interpol i Hag ne zalaze i gde se može srećno živeti do prirodne smrti krckajući dva-tri miliona maraka...

Pohlepa; pohlepa, sujeta i ambicija, kažu oni; uobičajeni uzrok smrti u tom poslu. Svoju dugu i uspešnu karijeru u tom poslu Željko Ražnatović (1952, Brežice, Slovenija) započeo je sa dna: kao klinac je krajem šezdesetih godina otimao ženama tašne u Tašmajdanskom parku, a jurio ga je - kažu - mlađani pozornik Radovan Stojičić Badža, kome je to bio jedan od prvih sektora. Uhvaćen u povratu, mladi Željko 1969. dobija prvo tri godine, pa još šest meseci u maloletničkom zatvoru. Otac Veljko, pukovnik JNA, i majka Slavka nisu bili srećni zbog toga; još manje kada se Željko uputio u Evropu da tamo okuša lopovsku sreću. Snažan, okretan i hrabar, nadaren specifičnom pameću za taj posao, krenuo je u niz pljački banaka i draguljarskih radnji po Italiji i severnoj Evropi. U Švedskoj - koju je vazda voleo - ostao je zapamćen kao "razbojnik s ružom": ušao bi u banku sa cvetom u ruci i pištoljem u drugoj i lepo zamolio blagajnicu da mu isprazni novac u kesu; ostavio bi joj cvet i udaljio bi se. Za samo četiri meseca izvršio je osamnaest pljački u Švedskoj i digao nekih 87.000 kruna, poprilične pare u ta doba. Bio je veoma vešt sa lažnim dokumentima i koristio je desetke lažnih imena, od kojih je jedno, Arkan, sa falsifikovanog turskog pasoša, ostalo. Kad mu je u Švedskoj prigustilo, prelazi u Belgiju, gde odmah 1975. pada prilikom pokušaja pljačke i dobija deset godina zatvora. Posle četiri godine beži iz zatvora, pljačka i dalje, ali ga hapse u Holandiji, gde dobija sedam godina. Posle devet meseci beži i iz holandskog zatvora. Ponovo pada 1981. u Frankfurtu, ranjen prilikom pljačke zlatarske radnje, ali beži iz bolnice i vraća se u Jugoslaviju.

Novembra 1983. dolazi u Beogradu do incidenta koji baca sasvim drugačije svetlo na Arkanovu buduću karijeru, ali i na deo prethodne. Dva neobaveštena milicionara iz Desete stanice milicije Palilula postavljaju Arkanu zasedu kod njegove majke Slavke, u Ulici 27. marta, nije jasno zbog čega. Ražnatović ih iznenađuje, naoružan sa dva revolvera kalibra .357 magnum; jednog ranjava na licu mesta, a drugog nasred ulice gde ga je pristigao. Na njihovu sreću, revolveri su bili punjeni municijom sa sačmom, mada je jedan od milicionara trajno ostao invalid. Na Ulici 27. marta, u trenutku kad je Arkan ustrelio u noge tog milicionara, na scenu slučajno nailazi patrola dežurne službe SUP-a Beograd i interveniše. Vođa patrole tvrdio je tada da je reč o "kolegi" koji se uredno legitimisao službenom legitimacijom Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove... Dva dana kasnije Arkan je pušten iz pritvora, a nikakve prijave nisu bile podnete. Tada je više likova iz beogradskog podzemlja izjavilo da je Arkan već "godinama" radio kao saradnik Uprave za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju Službe državne bezbednosti Saveznog SUP-a. Njihovo tumačenje bilo je da je Arkanov otac Veljko, videvši da ima sina barabu, zamolio svog prijatelja Staneta Dolanca, tada saveznog sekretara za unutrašnje poslove, da se zainteresuje za malog i zaposli ga nekako. Arkan se, izgleda, uklopio u Dolančev dosta nekonvencionalni koncept borbe protiv neprijateljske emigracije: da ih je najbolje pobiti, to jest. Kasnije će se za Arkanom vući legende o tome da je za račun Službe pobio ove ili one, ali nikakvih ozbiljnih indicija, a kamoli dokaza u tom pravcu nije bilo nikada. Neki bivši pripadnici te službe dopuštaju da je mladi Ražnatović činio kurirske, tehničke i druge usluge u podršci akcijama Službe u inostranstvu, ali da je bio daleko od najvažnijih poslova. Sam Arkan je lukavo odbijao da potvrdi ili demantuje te priče, sve tajanstveno se smešeći. Tada se on po Beogradu motao u ružičastom "kadilaku" s tamnim staklima, bio viđan gde treba i uopšte hvatao ono mesto u društvu na kome će ga snaći smrt. U to doba on stiče obožavaoce u medijima i čaršiji, koji ga se ovih dana nešto iznenada ne sećaju. Tada je on bio misteriozni heroj, neki lokalni Oems Bond, sa aurom tajnog agenta koji po belom svetu brani domovinu Jugoslaviju. Dva naredna incidenta, međutim, potvrdila su te priče.

Prvo je krajem 1983. Arkan naneo težu telesnu povredu jednom građaninu s kojim se posvađao u liftu zgrade gde je radila ilegalna kockarnica, u Ulici Ive Lole Ribara: udario ga je revolverom i slomio mu ruku. Beogradska policija, već sita Arkana zbog one pucnjave, podnela je krivičnu prijavu. Na suđenju, upitan za zanimanje, Željko Ražnatović kaže "radnik Saveznog SUP-a"; javna tužba to pobija, pa sudija traži potvrdu iz SSUP-a. Odande stiže demanti, ali Arkan izvlači dokument po kome je kredit za adaptaciju svoje kuće u Ljutice Bogdana dobio upravo od Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove... Drugi incident desio se uskoro u Švedskoj: januara 1984. dva švedska policajca zaustavljaju sumnjivi "mercedes" sa četiri putnika, a posle provale u skladište jedne robne kuće kod Geteborga; jedan od putnika, identifikovan kao Željko Ražnatović, poteže pištolj i puca. Policajci su ranjeni, a ekipa ih je još i izgazila na zemlji i pobegla. Nekoliko dana kasnije nemačka policija zaustavlja po poternici iz Švedske to isto vozilo na granici sa Austrijom i hapsi Ražnatovića. On je kasnije pušten pod nepoznatim okolnostima, ali se u Beogradu smatralo da je reč bila o intervenciji Staneta Dolanca kod njegovih nemačkih kolega sa kojima je tada još imao dobre odnose i saradnju. Arkan se tada primiruje u Beogradu i vodi mirniji život, ne ističući se u javnosti kao ranije. Kažu da se tu i tamo kockao po principu ".357 je jači od četiri keca". Kada se 1989. polako javlja politički pluralizam, Arkan se upoznaje sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Radmilom Bogdanovićem po zvezdaškoj liniji. Zna se čiji je klub Zvezda bila i koliko je u čaršiji značilo biti blizak njenoj upravi. Pošto je Zvezdino navijačko pleme "Delije" bilo počelo da skreće po političkoj liniji u pravcu SPO-a i radikalstva, popularni čiča-Radmilo moli Arkana da tamo uvede red. On to i postiže veoma brzo, efikasnim metodama, u svom svojstvu vođe "Delija". U to vreme Arkan i Radmilo Bogdanović najbolji su prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, izlaze zajedno. Arkanova zvezda raste. Otvara poslastičarnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomoć svojih zvezdaša. Tada se pričalo da je iza poslastičarnice bila i mala privatna kockarnica, specijalizovana za "šišanje ovaca". Prava prilika, međutim, otvara se 1990. kada Miloševićev režim donosi odluku da organizuje oružanu pobunu Srba u Hrvatskoj. Za buduće ratove ljudi kao Arkan bili su kao stvoreni. Tada nastaje i Srpska dobrovoljačka garda, formacija koju Arkan osniva u najužoj saradnji sa MUP-a Srbije i onim što će kasnije postati poznato kao "vojna linija" Miloševićevog režima. Tokom jednog izviđanja u Hrvatskoj, krajem novembra 1990, Arkana hapsi MUP Hrvatske.

politika-ekspres.net

KRIMINAL │ONLINE NOVOSTI DANA

Pratite najnovije vesti crne hronike, kriminal devedesetih, ubistva, iznude, atentati, masakri, teroristički napadi, kriminalne aktivnosti, hapšenja policije, online blic reportaže iz zatvora. U ovoj rubrici možete pronaći dnevni pregled štampe, online blic video reportaže, intervjue, aktivnosti vlasti i opozicije i još mnogo toga. 

ANKETA

Joomla forms builder by JoomlaShine