Društvo

Društvo (182)

Roditelji Barbare Vitez (16) koja je nestala 25. novembra 2016. godine, tvrde da je njihova ćerka živa, i da su dobili njene fotografije!

 

- Viđena je u Mađarskoj, videli smo i slike, ali tačnu adresu ne znaju ni oni koji su nam slike poslali, jer oni nisu policajci, nisu organizacija, već samo preko interneta nalaze ljude ili na ulici motre na njih - navode  Endre i Melinda Vitez, roditelji nestale devojčice, u emisiji 150 minuta na TV Prva.

Oni dodaju da je Barbara viđena, po svedočenju ljudi koji im pomažu u potrazi, kako izlazi iz crnog džipa sa zatamljenim staklima u kojem su se nalazila još dva muškarca.

 

Barbara je, po njihovim tvrdnjama, jednom prilikom koristila internet i dopisivala se preko lajv četa sa ljudima koji pomažu roditeljima u nalaženju. Postoje i fotografije tog četa na kojima se, kako roditelji ističu, ona nalazi.

Devojčica se navodno nalazi u Budimpešti, a roditelji tvrde da su ćerku prepoznali po očima i ožiljku!

 

-Prepoznali smo je po očima i ožiljku. Takođe, shvatili smo da je ona po njenom reagovanju na svoje ime, ime njene mace, na ime njenog brata - objašnjavaju roditelji i dodaju da se nakon te njene reakcije lajv čet prekinuo i potom nije bilo više moguće s njom stupiti u kontakt preko društvenih mreža.

Kažu, takođe, da im je nestala tinejdžerka poručila i pesmu putem jedne mađarske emisije.

- Voditelj je rekao da je "Barbika poslala pesmu mami i tati i njenom bratu" - pričaju očajni roditelji u suzama i dodaju da je pesma u prevodu na srpski znači "Težak je ovaj put".

default

U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu kako nemaju ništa protiv ovakvih ili sličnih aktivnosti sve dok su one u skladu sa zakonom.

Banjalučki vozači, kako bi izbegli plaćanje kazni i “bliske” susrete sa Saobraćajnom policijom, organizovali su se u grupe i putem aplikacija i društvenih mreža jedni druge upozoravaju na patrole širom grada, pišu Nezavisne novine.

“Mali hladni rat” na ovom polju vodi se već nekoliko meseci, kada su vozači na Vajber aplikaciji napravili grupu “Policija zaustavlja BL”, a u kojoj se trenutno nalazi 200 ljudi, što je i maksimalan broj.

– Pravila su za sve ista. Kada neko primeti patrolu, javlja ostalima u grupi. Najbitnije je da navede na kojoj lokaciji je policija, koliko ima saobraćajaca i kakva je kontrola u pitanju. Ukoliko je moguće da pošalje sliku, još bolje, ali nije obavezno – ispričao nam je jedan od vozača i članova grupe koji zbog osetljivosti teme nije želio da mu navodimo ime.

Prema njegovim rečima, neozbiljni vozači koji, primera radi, dojavljuju za ležeće policajce na putu, budu automatski isključeni iz grupe. Smatra da policija treba da deluje preventivno, a ne represivno.

– Na primer, ukoliko sakriju radar, to ne doprinosi povećanju bezbednosti već punjenju budžeta. Ovako, kada znam da je tu radar, usporiću i voziti s velikim oprezom tako će taj deo puta biti bezbedan za sve – zaključio je naš sagovornik.

Inače, uvidom u grupu i ono što vozači dojavljuju vidi se da Saobraćajna policija pokriva celo područje grada, ali nekoliko lokacija posebno se ističe sa veoma čestim kontrolama. To su proširenje kod auto-salona “Kramar” u Lazarevu, kod restorana “Sirano” na Laušu, u blizini Kliničkog centra na putu prema Petrićevcu te stajalište u blizini “Medicinske elektronike”.

I putem Fejsbuka moguće je pratiti kretanje policije u Banjoj Luci, a stranicu “Policija zaustavlja” lajkovalo je više od 10.000 ljudi.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu kako nemaju ništa protiv ovakvih ili sličnih aktivnosti sve dok su one u skladu sa zakonom. Čak kažu kako one doprinose opreznijoj vožnji vozača i poboljšanju stanja bezbednosti u saobraćaju.

– Činjenica je da se vozači pridržavaju ograničenja brzine kretanja vozila kad su upozoreni da je policija u blizini. Tada vežu bezbednosni pojas, ne koriste mobilne telefone i slično, čega bi trebalo da se pridržavaju sve vreme vožnje – rekli su u MUP-u RS.

default

Dok se višecevni lanser raketa „orkan” kreće, snažan huk motora više zvuči kao lokomotiva nego kao kamion. Ali nije ogromni „zil”, specijalno vozilo sa osam točkova ruske proizvodnje, ono što opravdava ime ovog oruđa. To je zapravo vatrena moć ovog sistema, po kalibru i dometu najmoćnijeg u Vojsci Srbije – rakete kalibra 262 milimetra pogađaju ciljeve na zemlji udaljene do 50 kilometara.

Projekat „Orkan” razvijan je još u SFRJ, prvobitno je zamišljen kao dvanaestocevni lanser na kamionu FAP-a. Sklopljeni „orkani” korišćeni su na ratištima bivše Jugoslavije i nisu prevezeni u Srbiju, pa su ovdašnji stručnjaci iskoristili raspoloživo znanje i komponente da bi oruđe istog kalibra i dometa napravili u novom obliku. Četiri lansirne cevi i prateća oprema montirani su na „zil”, koji je ranije služio kao lanser za „lune”, rakete zemlja-zemlja, koje su povučene iz upotrebe, jer nisu dovoljno precizne po savremenim shvatanjima.

Da bi se u slučaju potrebe uspešno izvršili zadaci u odbrani zemlje, radi se na osavremenjavanju i razvoju oruđa i municije. „Savremeni trend u svetu je uvođenje samohodnih artiljerijskih oruđa. U završnoj fazi je opitovanje domaćeg sistema SORA, kalibra 152 milimetra. Top je postavljen na kamion FAP-a, ali reč je o savremenom oruđu opremljenom dži-pi-esom i automatskim punjačem kojim će rukovati tročlana posada”, objašnjava pukovnik Stojković.Osim toga, radi se na razvoju artiljerijske municije većeg dometa, pa i one samonavođene; pripadnici brigade su aktivno uključeni u te aktivnosti. Konstruišu se i municija posebne namene, savremeni upaljači i sistemi za upravljanje vatrom.

Srbija nema poligon na kome bi mogla da se obave gađanja „orkanom” na maksimalnom dometu, ali su domaći stručnjaci konstruisali takozvanu umetnutu cev. Ona omogućava da se sa „orkana” lansira manja raketa kalibra 128 milimetara, koja se inače koristi za višecevni lanser raketa „oganj”.

„Orkan” je samo jedno od oruđa iz arsenala Mešovite artiljerijske brigade stacionirane u niškoj kasarni „Mija Stanimirović”. Ono „mešovita” stoji u nazivu zbog toga što je jedinica opremljena klasičnom artiljerijom i pomenutim raketnim sistemima.

– Jedinica je, tokom organizacionih promena u vojsci, formirana 2007. godine. Ta odluka doneta je u skladu sa potrebama savremenog ratovanja, bilo je jasno da smo imali previše artiljerijskih oruđa, među kojima je bilo i onih neperspektivnih. Artiljerija postoji i u drugim brigadama Kopnene vojske, ali najmoćnija sredstva su grupisana kod nas, a naša zona odgovornosti je praktično cela Srbija – kaže pukovnik Zvonko Stojković, komandant Mešovite artiljerijske brigade.

Jedinica nastavlja tradicije 203. Mešovite artiljerijske brigade, koja je bila stacionirana u Aleksincu. Ova brigada učestvovala je u ratu početkom devedesetih godina, a tokom NATO agresije 1999. godine, davali su artiljerijsku podršku drugim jedinicama na Kosovu i Metohiji i obezbeđivali su granicu prema Makedoniji i Bugarskoj. Jedinica je odlikovana Ordenom ratne zastave trećeg stepena.

– Mešovita artiljerijska brigada među prvim jedinicama završila je proces profesionalizacije, većina vojnika je iz Niša i Aleksinca, ima ih naravno i iz drugih mesta. Profesionalni vojnici zapošljavaju se nakon što odsluže dobrovoljni vojni rok u centrima za obuku, gde se upoznaju i sa artiljerijskim i raketnim oruđima – objašnjava pukovnik Stojković.

Pripadnici jedinice redovno su angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, ali ne sa svojim moćnim oruđima već ove zadatke obavljaju samo sa ličnim naoružanjem, patrolirajući duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji. Zaduženi su za bazu Golema Čuka kod Bujanovca, gde borave u smenama od po tri nedelje.

– Razvijamo civilno-vojnu saradnju, naši lekari obilaze udaljena sela, pomagali smo u uređenju javnih prostora u Nišu, a učestvovali smo i u gašenju velikog požara na otvorenom prostoru u Gadžinom Hanu – ističe pukovnik Stojković.

Ispovest jednog Nišlije koji je ispratio dete u Ameriku, u potrazi za boljim životom, rastužila je čitavu Srbiju. Nju je na društvenim mrežama podelio blizak prijatelj Nišlije, i upravo ova kratka objava tera nas sve da stavimo prst na čelo. On je prepričao uznemirenost svog prijatelja koja je postojala s razlogom.

– Sreo sam juče prijatelja, inače poznatog Nišliju. Već na prvi pogled je bilo jasno da se dogodilo nešto nesvakidašnje jer je prikrivena uznemirenost izbijala iz njega. Znao je da će se razgovor kretati u pravcu njegovog raspoloženja pa je odmah rekao ono što ga je mučilo. Ja ću ispovest jednostavno prepričati jer mislim da nema šta da se doda ili oduzme.

Ispovest vam takođe prenosimo u celosti:

– Juče sam otpratio dete za Ameriku. Poslala mi već neke fotke kako je tamo i sve al, Nešo… Nije prošlo jutro da sam krenuo na posao a da je prethodno nisam poljubio…. Nemoj da me pogrešno razumeš, nije mi što je dete koje ima prosek na studijama 9 otišla u Njujork da pere čaše, negde joj se i divim što je stisla petlju i učinila ono što smatra ispravnim, što je uzela svoj život u svoje ruke.

– Al, Nešo, brale, ovo baš boli. Boli kad odeš na aerodrom. A tamo gužva ko u košnici. Kao u naše vreme kad su ispraćali u vojsku pa pola familije dođe na stanicu da se oprosti od vojnika. Samo, ovi sad ne odlaze da za dve godine dođu. Ovi idu da odu, brate moj. Gledam onu gužvu, srce mi se steglo: kog đavola se bavim ovim poslom, trpim sve i svašta ako moje dete, odličan student, ide odavde? Sve ti dođe zaludno.

– Žena sa aerodroma mi reče da tim avionom, pazi – tim istim avionom – putuju premijer Vučić i Dačić u Brisel. Imaće šta da gledaju do Brisela, pade mi na pamet, avion pun pametnih glava kako odlazi iz Srbije. Odlazi da se ne vrati, brale moj”.

Šta da kažem ogorčenom čoveku, tužnom čoveku ovlaženih podočnjaka kakav, možda, i sam budem u bliskoj budućnosti ? Šta je ono što treba reći u ovakvoj situaciji u kojoj se gubi smisao svega čime se bavimo? Neka dragi Bog čuva svu našu decu, gde god da su. Neka im da uma i razuma, vetra u jedra, svega što im treba tamo gde su kad već nisu s nama…”, zaključuje ovaj Nišlija.

Beživotno telo Beograđanina Stefana Maksimovića (24), mladića čiji je nestanak prijavljen policiji početkom aprila, izvučeno je iz Dunava u subotu,

 

Kako nezvanično saznajemo, sahrana Stefana Maksimovića zakazana je za četvrtak na Novom bežanijskom groblju.

Podsećamo, Stefan Maksimović (24) sa Novog Beograda poslednji put je viđen u nedelju, 1. aprila, nakon čega mu se izgubio svaki trag. Njegove stvari pronađene su na Savskom keju, gde je gotovo svakodnevno trčao.

 

default

Prvu kaznu po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na svojoj koži je osetio Valjevac Goran Č. koji je zbog vožnje u pijanom stanju dospeo iza rešetaka.

Naime, patrola valjevske saobraćajne policije zaustavila je "reno 5" za čijim volanom je bio Goran Č., da bi nakon alkotestiranja bilo utvrđeno da u organizmu ima 2,04 promila alkohola, odnosno, da se nalazi u stanju potpune alkoholisanosti.

Posle zadržavanja u stanici policije, Valjevac je sproveden pred prekršajnog sudiju koji mu je po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja izrekao momentalnu zatvorsku kaznu od 15 dana, zabranu upravljanja motornim vozilom od devet meseci, 15 kaznenih poena u njegovoj saobraćajnoj dozvoli i 2.000 dinara za paušalne troškove postupka.

Za vožnju automobile sa preko dva promila alkohola u organizmu, inače, po novom ZOBS-u zaprećena je zatvorska kazna od 30 do 60 dana, ali je Prekršajni sud Goranu Č. tu kaznu, ipak, ublažio.

Folk zvezda Svetlana Ražnatović Ceca u razgovoru otkrila je da je njen pokojni suprug Željko Ražnatović Arkan pomagao ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću da spase život tako što ga je prebacio u Crnu Goru 1999. godine.

Ražnatovićeva navodi da su njih dvojica bili prijatelji, i to još iz vremena kad je Đinđić studirao u Nemačkoj. Arkan je, podsetimo, pomogao Đinđiću kada mu je glava bila u torbi i kada je morao da napusti zemlju 1999. za vreme NATO bombardoivanja. Momak sa žestokog asfalta, kako su predsavljali Arkana, pomogao je mladom političaru da se skloni u Crnu Goru i takosačuva život.

- Istina je da je moj pokojni Željko pomagao Zoranu da se skloni u Crnu Goru. Zoran i Željko su bili prijatelji još iz vremena kad je Đinđić studirao u Nemačkoj. U prilog priči o njihovim dobrim odnosima možda najbolje ide činjenica da su na dan kada je moj muž ubijen među prvima u našu kuću došli Zoran i Ružica - navela je Ceca za i dodala: 

- U prilog priči o njihovom dugogodišnjim dobrim odnosima možda najbolje ide činjenica da su na dan kada je moj muž ubijen među prvima u našu kuću došao Zoran i Ružica. Na saučešću je bilo hiljadu ljudi, a taj čovek je došao iako je bio u teškoj opoziciji da svom prijatelju uputi poslednji pozdrav - bio je hrabar, imao je stav. Posle mog prvog velikog solističkog koncerta na Marakani sačekala me je 101 ruža od Ružice i Zorana. Đinđić je bio jedan mangup, šmeker, ozbiljan intelektualac, vizionar i veliki državnik i smatram da ovaj narod zaslužuje da zna zašto je ubijen.

Arkanova udovica smatra da su nadležni ostali dužni odgovore i u vezi sa pozadinom ubistva premijera, ali i sa tim ko je naredio streljanje njenog supruga.

Luka Maksimović je napravio haos na političkoj sceni Srbije igrajući ulogu predsedničkog kandidata Belog Preletačevića.

Parodija je ubrzo, kako su došli lokalni beogradski izbori, prerasla u tragediju, što za njegov pokret, a pomalo i za naš politički sistem.

Tek, kako je šali došao kraj, Beli Preletačević je na neko vreme nestao iz javnosti, da bi se pre nekoliko dana ponovo vratio. Razlog ovog puta je kafić u centru Beograda koji je otvorio.

Domaći mediji su pre svega postavljali pitanje odakle mu novac za rentu i da li je to pokazatelj da je "unovčio svoj politički kapital". Bukvalno.

Luka Maksimović je, očekivano, odgovarao u stilu nasleđenom iz kampanje, tipa "Beli je predlagao da uzmemo pare, ali sam ipak odlučio da pozajmimo od prijatelja".

Kafić je, prema medijskim navodima, nazvao "El Prezidente"

Današnji "Blic" donosi i reportažu iz njegovog kafića, navodeći da Luka nije rekao kolika je renta, ali da svakako nije reč o hiljadama evra i da kafić nema vrata nego samo prozore.

Tom prilikom se požalio da na tretman komšija.

"Došavši u centar grada pomislio sam da će me dočekat neki kulturni ljudi, Beograđani, ali da sam otišao u Gnjilane kod Šaćirija, bolje bi me prihvatili. Komšije se bune, čak su rekli da nismo dobrodošli, a mi se prema njima ophodimo fino, pre svegazato što smo dobro vaspitanje", rekao je Beli 

default

Direktorka Srednje medicinske škole u Beogradu Nada Trifković odlučila je da se na originalan način razračuna sa nepristojno obučenim učenicima, a njen potez izazvao je oprečne reakcije u javnosti.

Kako njeni dugogodišnji apeli i skretanje pažnje učenicima na Pravilnik o oblačenju u obrazovnim institucijama nisu urodili plodom, direktorka je odlučila da uzme stvar u svoje ruke.

 

Naime, na ulazu u Medicinsku školu postavila je obaveštenje koje je izazvalo pravu buru na društvenim mrežama.

"Ovo je obrazovna ustanova, nije estrada. Vi se školujete za jednu od najodgovornijih profesija. Pirsing, nokti, silikoni, goli dekoltei i strukovi, pocepane farmerke, mini suknje, nisu nešto što vas kvalifikuje za diplomu ove škole. Da biste zaslužili poštovanje nastavnika, lekara i pacijenata, vi morate svojim ponašanjem, odgovornošću i izgledom doprineti tome! Dovoljno ste i mladi i lepi, a sa nama i obrazovani, da vam ne trebaju trećerazredna oponašanja neuspelih", stoji u obaveštenju direktorke Trifković.

 

I dok je većina onih koji je podržavaju, postoje i neki koji smatraju da način odevanja nije garancija za stručnost i profesionalnost.

S druge strane, Nada Trifković u izjavi za Kurir ističe da već dve godine bezuspešno pokušava da učenicima skrene pažnju na Pravilnik, te joj je drago što je, nakon poslednjeg poteza, konačno dobila njihovu podršku i razumevanje.

"Granica ukusa i samopoštovanja je u medijima gotovo izbrisana, a na obrazovnim institucijama je da mlade u svakom smislu usmeravaju na pravi put. Mi u školu nismo uveli ništa rigidno, čak nismo ni menjali postojeće uniforme niti uvodili nove, samo smatramo da granica ukusa mora da se poštuje", objašnjava Trifkovićeva.

 

Ona navodi da je zahvalna svima koji su je putem društvenih mreža podržali.

 

"Od nas se i očekuje da povratimo dostojanstvo i ugled školskim institucijama", zaključuje direktorka Medicinske škole.

Na jednoj od Fejsbuk stranica posvećenoj manastiru Ostrog objavljena je fotografija neobične pojave u steni nedaleko od manastira Morača.

Kako administratori stranice tvrde, reč je o fotografiji snimljenoj 7 kilometara od manastira Morača, na kojoj se vidi da je u samom kanjonu, na strmoj litici sa druge strane reke osvanuo beličasti obris koji neodoljivo podseća na manastir Ostrog.

Ovaj post za kratko vreme lajkovao je veliki broj posetalica ove stranice, a da li je zaista reč o Božjem čudu ili samo neverovatnoj sličnosti, prosudite sami.

Strana 1 od 13

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top