Društvo

Društvo (244)

default

Verovatno većina ljudi ne razmišlja o tome da uzimanje papirića iz bankomata nakon obavljene transakcije može biti potencijalno opasno…

Ipak, u istraživanju je utvrđeno da su osobe koje su rukovale specijalnim papirom koji se koristi na bankomatima preko dva sata i bez rukavica u urinu imale povećane nivoe bisfenola A dok kod osoba koje su imale rukavice nije zabeleženo povećanje.

Bisfenol A već ranije su stručnjaci povezivali s hormonalnim poremećajima, problemima sa začećem i razvojem mozga kod dece, a može se pronaći i konzerviranoj hrani, nekim tkaninama kao i u tvrdoj plastici poput one koja se koristi za dečje bočice.

Ovaj spoj koristi se i na vrsti papira na bankomatima, POS-automatima u supermarketima, na autoputevima i slično, što znači da mu je većina ljudi često u rukama.

Koji su nivoi Bisfenola A u urinu kritični još nije utvrđeno, a rezultati istraživanja posebno bi mogli da imaju važnost za osobe koje papiriće poput onih na bankomatima koriste zbog prirode posla, kao što su blagajnici.

Za strance postoje legalni načini da se zaposle u Nemačkoj. Po pravilu važi: što je neko bolje kvalifikovan, tim ima veće šanse na tržištu rada. Postoji razlika između državljana zemalja EU i onih koji to nisu.

Za zapošljavanje u Nemačkoj nije potrebno tražiti azil. Naprotiv: ne postoji pravo da se , zbog potrage za poslom, dobije azil. Osim toga, podnosiocima zahteva za azil zabranjeno je da rade u prva tri meseca. Ukoliko je zahteva za azil „očigledno neosnovan“, podnosilac čak dobija zabranu ponovnog ulaska u Nemačku i čitav Šengenski prostor. To važi za skoro sve zahteve za azil osoba iz takozvanih „zemalja sigurnog porekla“. U njih spadaju Srbija, Makedonija, BiH, kao i (od 1. novembra 2015.) Kosovo, Albanija i Crna Gora.

O zahtevima za zil građana ovih zemalja odlučuje se brzo i po pravilo negativno. Tada moraju brzo da napuste Nemačku. Ukoliko to ne učine dobrovoljno, mogu biti proterani prisilno, a u tom slučaju uglavnom sami snose troškove povratka u zemlju porekla.

Kako mogu legalno da radim u Nemačkoj?

Postoji razlika između državljana zemalja EU i onih koji to nisu. Državljani EU imaju pravo da bez ograničenja traže posao i rade u Nemačkoj. Njima nije potrebna nikakva viza. Sličnu poziciju imaju i građani iz takozvanog Evropskog privrednog regiona odnosno iz Švajcarske. Za strance iz trećih zemalja postoje drugačija pravila.

Građani država Zapadnog Balkana u koje spada i Srbija, mogu raditi u Nemačkoj samo ako imaju dozvolu boravka i dozvolu za rad. Postoje razne dozvole boravka: ograničena ili neograničena, postoji i takozvana „plava karta EU“.

Za dobijanje dozvole boravka osoba mora da ima pasoš i ne sme da spada u one kojima je odbijen zahtev za azil, zatim mora dokaže da ima dovoljno sredstava za život: novac u banci, posao sa odgovarajućom platom ili da joj neko u Nemačkoj garantuje izdržavanje.

To znači da neko ne može da doputuje u Nemačku i da potom zatraži isplatu socijalne pomoći ili pomoći za nezaposlene. To mogu samo oni koji već duže vremena borave u Nemačkoj i koji su za to vreme plaćali doprinose.

Po pravilu važi: što su nečije kvalifikacije bolje i što bolje govori nemački jezik, to mu je jednostavnije da dođe i dugoročno ostane. Ako neko ima niže kvalifikacije ili nema završenu školu, vrlo je teško da pronađe posao i trajno ostane.

Ko traži posao u Nemačkoj može zatražiti i „vizu za traženje posla“. Ta viza se dobija u ambasadi ili konzulatu Savezne Republike Nemačke. Pregled svih ambasada i konzulata Nemačke u svetu možete pronaći #link:http://www.make-it-in-germany.com/de/fuer-fachkraefte/deutschland-kennenlernen/deutschland-vor-ort##c5049:OVDE#.

Čak i ako osoba dobije tu vrstu vize, ona još uvek ne može da radi. Ko pronađe radno mesto potom podnosi zahtev za dobijanje „dozvole boravka radi zapošljavanja“ (Aufenthaltstitel zum Zwecke der Erwerbstätigkeit). Nije potrebno da zbog toga napusti Nemačku, zahtev može podneti direktno u zemlji.

Dozvlu boravka može da dobije samo ako dokaže da može od svoje plate da finansira svoje izdržavanje.

Oni koji se već nalaze u Nemačkoj mogu da se, kao i ostali građani te države, obrate i Agenciji za rad. Radna mesta mogu da se potraže na brojnim portalima u internetu npr. #link:www.xing.de:OVDE#.

Kako da pronađem radno mesto iz inostranstva?

Za dodelu radnih mesta strancima koji se nalaze van Nemačke zaduženo je posebno odeljenje pod nazivom ZVA pri #link:https://www.arbeitsagentur.de/web/content/DE/service/Ueberuns/WeitereDienststellen/ZentraleAuslandsundFachvermittlung/VersionsDEEN/DeutscheVersion/WillkommeninDeutschland/Detail/index.htm?dfContentId=L6019022DSTBAI520567:nemačkoj Agenciji za rad#.

Radna mesta se mogu pronaći na raznim internet portalima ili direktno na internet stranicama pojedinih firmi.

Posao se lakše nađe ako se govori nemački jezik. Osim toga, potrebno je posedovati i dokaze o završenom školovanju i obuci (diplome).

Top 10 oglasa po preporuci sajta InoPoslovi.com za poslove u inostranstvu:

http://inoposlovi.com/potrebne-medicinske-sestre-za-rad-u-nemackoj-bez-eu-pasosa/

http://inoposlovi.com/potrebni-radnici-za-mcdonaldu-u-nemackoj-bez-eu-pasosa/

http://inoposlovi.com/diplom-ingenieur-bachelor-m-w/

http://inoposlovi.com/referatsleiter-in-fur-strategisches-personalmanagement/

http://inoposlovi.com/potrebni-radnici-za-trgovacki-lanac-edeka-u-nemackoj/

http://inoposlovi.com/new-job-opportunity-in-qatar/

http://inoposlovi.com/potrebni-konobari-sobarice-i-pomocni-kuvari-za-trinity-hotels-u-slovackoj/

http://inoposlovi.com/potrebni-vozaci-c-i-e-kategorije-za-norvesku-firmu-bloumkwist-predstavnistvo-u-slovackoj/

http://inoposlovi.com/potrebno-100-radnika-za-rad-u-slovackoj-firmi-whirpool/

http://inoposlovi.com/potrebni-radnici-u-fabrici-aluminijumskih-delova-u-

Priznanje tih diploma može se zatražiti preko posebnih internet stranica kao što su #link:https://www.bq-portal.de:Bq-portal.de# ili #link:http://www.anerkennung-in-deutschland.de/html/de/:Anerkennung-in-deutschland.de#.

Ako neko pronađe odgovarajuće radno mesto, postoji pravilo da on to mesto ne može da dobije sve dok se ne proveri da li za njega konkuriše neko od građana iz zemalja EU.

Izuzeci postoje u slučaju visokokvalifikovanih stručnjaka i ako neko ima diplomu za deficitarna zanimanja. To su zanimanja za koja se u Nemačkoj prijavljuje malo ljudi. U tom slučaju se odustaje od pravila koje nalaže prioritet za državljane zemalja EU. U pitanju su neki zanati te poslovi njege bolesnika. #link:http://www.make-it-in-germany.com/fileadmin/content/make-it-in-germany/PDF/positivliste_dt.pdf:OVDE# možete pronaći listu „deficitarnih“ zanimanja.

Želim da nastavim školovanje u Nemačkoj

Onaj ko ima mesto na nekoj školi ili mesto za obuku u nekoj firmi, ko raspolaže dovoljnim sredstvima za sopstveno izdržavanje, može da dobije ograničenu dozvolu boravka. Ona se izdaje na maksimalno dve godine i može da se produži.

Onaj ko dobije dozvolu boravka u svrhu školovanja, dobija i radnu dozvolu za posao koji može da radi maksimalno deset sati nedeljno. Ako je završio školovanje i želi da traži stalni posao, takođe može da zatraži i dobije produženje dozvole boravka.

Želim da studiram u Nemačkoj

Studiranje u Nemačkoj je moguće za osobe koje ispunjavaju uslove za upis na fakultet (univerzitet). U Nemačkoj je to po pravilu položena matura. Da li neka druga diploma stečena van Nemačke dolazi u obzir, proverava se od slučaja do slučaja. Više informacija o tome možete da pronađete #link:http://www.anerkennung-in-deutschland.de/html/de/:OVDE#.

I u tu svrhu može da se podnese zahtev za dobijanje vize.

Ako je neko već dobio mesto na nekom fakultetu (univerzitetu) i ima dovoljno sredstava za život, taj može da dobije i dozvolu boravka. Bitno je da studiranje predstavlja glavni razlog boravka u Nemačkoj. Ne može, dakle, da se upišu neke vanredne ili studije preko interneta, pa da se onda zatraži dozvola boravka. Sa takozvanom „studentskom vizom“ može da se radi neki sporedni posao, ne duže od 120 dana u godini.

Za one koji su pronašli radno mesto u Nemačkoj

Ako je neko dobio konkretnu ponudu za posao, onda je mnogo lakše dobiti dozvolu boravka. On, opet, mora da dokaže da će dobijati platu koja je dovoljna za izdržavanje. Osim dozvole boravka, za većinu poslova je potrebna posebna dozvola Agencije za rad.

Za visokokvalifikovane, za naučnike, menadžere i posebna specijalna zanimanja to ne važi.

Onima koji imaju fakultetsku diplomu nije potrebna dozvola za rad, nego potvrda da će zarađivati najmanje 48.400 evra bruto godišnje. U tom slučaju dobijaju „plavu kartu EU“ koja važi četiri godine. Pod određenim okolnostima, visokovalifikovane osobe mogu odmah dobiti i trajnu dozvolu boravka u Nemačkoj

default

Postoji dosta dilema kod odlaska u inostranstvo, mladi ljudi dosta prilika vide po društvenim mrežama ili oglasima na internetu. Da li je sve tako lako? Da li od 1. januara naredne godine svi moežemo raditi u Nemačkoj? Pokušaćemo da odgovorimo na nekoliko glavnih pitanja. Prvenstveno, kako zaista možemo biti sigurni u odlazak na rad u Nemačku? 

Kako ljudi traže posao u Nemačkoj?

Prvenstveno preko popularnih društvenih medija, tipa Facebook.

Gomila svakojakih grupa od po par hiljada članova je ovde prisutna. Preteško je odabrati pravu ponudu za posao. Ima ih skoro pa i više nego ljudi koji su zainteresovani.

Da li su ti oglasi validni?

Oglasi su validni ukoliko se u najmanju ruku traži stručni kadar, sa diplomom ili relevantnom preporukom poslodavaca.

Ukoliko u oglasu ima nema e-mail adresa koja se zavrsava sa @gmail.com jasno je da taj neko ko stoji iza svega ovoga je u najmanju ruku sumnjiv, jer takvu e’mail adresu ozbiljan poslodavac sigurno nema.

E-mail:

e-mail adresa mora da sadrži ime firme kao na primer za firmu Hans Bau Gmbh Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.   .

Firme:

Firme koje traže radnike HITNO i Bez EU pasoša su očigledna prevara.

Hitno se ne može dobiti VIZA za Nemačku, i niko NE MOŽE da urgira Vizu.

Viza:

Viza se dobija tako što se potpiše ugovor sa poslodavcem iz Nemačke i preko web sajta Nemačke Ambasade popuni upitnik za rezervaciju termina.

Najčešće se čeka oko 5 meseci na termin, ukoliko niste Visoko kvalifikovani inženjer ili Medicinsko osoblje (negovatelji se ne uvrstavaju tu).

Svi naši sunarodnici, kolege koji odu za Nemačku u nadi da će tamo naći poslodavca i pri tome ostati odmah tamo i da rade se gadno varaju. U nemačkoj se radna Viza ne može uraditi. To se radi u Ambasadi Savezne Republike Nemačke u matičnoj zemlji kandidata. Ukoliko posedujete pasos R.Srbije onda u Beogradu.

Svi koji svesno odu u Nemačku da rade bez Vize su potencijalne žrtve prevare, što može značiti i do 5 godina zabrane ulaska u EU. Ukoliko se dobije zabrana, za Nemačku zabrana glasi za JMBG, uzaludno se uzima novi pasoš,neće se moći ući na teritoriju SR Nemačke.

Svi koji ilegalno rade u SR Nemačkoj mogu platiti kaznu i do 30.000 Eura!

Ključ za odlazak u Nemačku nije toliko komplikovan kao što većina misli.

Ključ svega je pametno raspoređeno vreme za učenje.

Dok se čeka termin za viziranje, minimum 5 meseci, zaista smatramo da svako može da savlada osnove Nemačkog jezika. A1 nivo!

Pronaći poslodavca nije teško, zahteva određene kriterijume kao što su:

-Dokaz o stručnosti (Diploma, Preporuka prethodnog poslodavca)

-Poznavanje jezika makar u pismenoj formi (Napisan CV ili molba za posao na Nemačkom)

Najveća istina u ovoj oblasti jeste to da pomoćni radnici kao pozicija u SR Nemačkoj ne postoji.

Pomoćni radnik na građevini? – to se zove fizikalac, ili ti radnik na građevini.

Pomoćni Bravar? – osoba koja dodaje alate majstru.

Pomoćni negovatelj? –  za ovo čak i nemamo ideju šta može biti.

Svi ovi nazii su pogrešni i tvorevina balkanskih posrednika koji ne poznaju stručne nazive u SR Nemačkoj, pa čak i po tome možete selektovati poslodavce.

default

Ispostavilo se da žena koja je pre više decenija došla sa Kosova, radi sa brašnom i vodom, što, navodno, predstavlja "čistu belu magiju"

Bavanište... Malo mesto nadomak Kovina, na nekih 30 kilometara od Beograda. Mesto po mnogo čemu neobično. Osim što je mnogima koji traže izlečenje od bolesti na putu zbog manastira Bavanište na kom izvire lekovita voda, selo obiluje i vračarama koje "pomažu" mladima da se ožene, udaju, skinu magiju, salivaju stravu... Ekipa "Telegrafa" morala je da ode i uveri se da li takve žene zaista postoje.

Iako nismo imali koga da pitamo i zakažemo termin, uzdali smo se da ćemo na ulici da saznamo kako da dođemo do nekog sa takvim "moćima" i nismo mnogo pogrešili. Trećeg čoveka koga smo zaustavili već nam je pomenuo baku blizu centra, koja saliva stravu i koja će mom kolegi, koga sam predstavila kao brata, da pomogne da noću "mirno spava" jer ga, navodno, muče košmari.

Četvrti prolaznik nas je i lično odveo do njene kuće, a posle malo ubeđivanja, osamdesetogodišnja starica pristala je da pomogne zabrinutoj sestri, ali i da sestri, koja je takođe i novinarka, otkrije "tajne svog zanata" pod uslovom da joj ne snimamo lice i ne pominjemo njeno ime. Fer pogodba!

Kolega je pomalo zbunjeno seo na neko taburence i počeo svoju priču, kako noću strašno sanja, kako mu se zbog toga srce uzlupa, kako često ostane i bez daha, da zbog toga neretko posegne i za tabletama, ali da ga one samo uspavaju...

Uz reči: "Ništa se ti ne sekiraj, sve ćemo mi to da sredimo, samo moraćeš da dođeš još dva puta", baka je otpočela ritual.

Kako smo od ranije čuli, strava se saliva kuvanim ugljevljem i vodom, ali tamo to nije bio slučaj. Ispostavilo se da žena koja je pre više decenija došla sa Kosova, radi sa brašnom i vodom, što, navodno, predstavlja "čistu belu magiju".

Pomno su je pratile naše oči, ali i oko kamere. Dok je sedeo na onom taburetu, uzela je dve kafene kašičice i počela da mlati njima ispred njega putanjom od njegove glave do stopala. Nije bila voljna da nam preterano tumači ono što je preduzimala, ali smo ipak saznali da baratanje kašičicama služi da se "otvori zatvoreno". Valjda, ako neko nema sreće na nekom polju, da mu krene.

U posudi na sudoper ploči, mešala je brašno sa vodom i nešto bajala, da bi zatim kugle od tog istog brašna lepila po zidovima ispred ulaznih vrata svoje kuće, pa ga strugala kašikama... Potom je počela da ga naliva vodom iz tih istih kašičica.

- Voda se pije za boljitak i ozdravljenje - otkriva ova Bavaništanka.

U međuvremenu su radili i noževi, doduše plastični, kojima je presecala vazduh ispred njega. Tako se, kaže, teraju đavoli.

Sve ukupno nije trajalo duže od 10 minuta sa završnicom koja nas je zapanjila. Potpuno neočekivano dok nam je bila okrenuta leđima, bacila je jednu kašiku preko ramena na pod pored "bate", potom drugu, a onda i treću, sve tri u blagi polukrug. Šta se time postiže, ostaće nam, sigurno, večna nepoznanica.

Nije se libila da traži da joj ostavi neke pare, jer "tako se valja", što kolega i učini. Tu nas ona ponovo iznenadi - zgazi nogom onu novčanicu iz sve snage, pa je tek onda uze...

Mada, pomalo uznemirena zbog toga što je ekipa snimala, ispričala nam je još štošta, poput toga da joj je "znanje" prenela njena baka kada je imala samo 13 godina i da je kroz toliko godina pomogla mnogima.

- Skoro mi je bio mladić koji je imao osećaj kao da ga neko drži za ruku i prati uzastopno, ali je došao tri puta kod mene, i više nema taj osećaj. Zahvaljivao mi se onoliko. Pamtim dete koje se dralo i ritalo kad su ga doneli, nisu mogli da ga obuzdaju... Posle je došlo kod mene i reklo sa osmehom: "Bako, evo me, došao sam da te vidim" - uveravala nas je domaćica pomoćne kuće u kojoj se i odigravalo sve.

Otpozdravismo je i uz međusobne najdobronamernije želje, pojurismo ka kolima, put Beograda. Na putu do redakcije, kolega je delovao normalno, nije se žalio na bilo kakve simptome, a kako je te noći spavao, to samo on zna...

Cela atmosfera striptiz barova deluje tajnovito i uzbudljivo, a lepe devojke koje se zavodljivo skidaju dok plešu uzbuđuju maštu svakog muškarca

"Da li je u striptiz klubovima kao u holivudskim filmovima ili je to sve samo plod mašte?" "Dokle su daleko spremne da idu devojke koje se svlače?" "Ko je klijentela takvih barova?"

Sigurno ste sebi postavljali neka od ovih pitanja. Evo reportaže koja će vam približiti šta se dešava u striptiz klubovima.

- Priznajem, uvek sam bio zainteresovan za dešavanja iza zatvorenih vrata striptiz kluba. Međutim nisam mogao ni da pretpostavim da će moje prvo iskustvo na ovom mestu otići toliko nizbrdo, da sam na kraju izašao iz istog tužniji nego što sam bio pri ulasku.

Cela ideja striptiza je u meni budila neku vrstu dečačkog uzbuđenja. Ne zbog toga što se tamo devojke skidaju gole zarad mog uživanja, nego cela ta atmosfera je, makar u filmovima, uvek bila nekako tajanstvena. Mislio sam da će me na ulazu sačekati neka prsata, starija dama koja će me tokom cele večeri zvati "dušo" i gurati mi pića u ruke, ali desilo se potpuno suprotno.

U klub sam došao prvenstveno jer mi je stigao drug iz Čikaga. Ispričao mi je kako se dobro proveo na striptizu  u Las Vegasu i Čikagu i da mu je velika želja da vidi kako to izgleda kod nas. Nije mi bilo potrebno previše ubeđivanja i otišli smo u jedan od klubova u centru grada.

Na ulazu nas je dočekao preterano ljubazni šanker, koji nas je smestio u jedan od separeova gde smo naručili dva pića. Ceh: 360 dinara. Ubrzo su nam se pridružile dve devojke. I dok je jedna bila previše mlada za ovaj posao, druga je izgledala kao da će na kraju godine u zasluženu penziju.

Bile su izuzetno ljubazne i odmah su pokrenule razgovor sa nama, pa se moj prijatelj odlučio da ih časti piće. Konobar se za sekund stvorio i doneo dva mala "šampanjca" koje su one pile. Ceh: 10.360 dinara. Pitao sam jednu od njih šta se zapravo dobija za ovaj novac, a ona mi je jednostavno odgovorila "Naše društvo".

I dok su one ćaskale sa nama o svakodnevnim stvarima, na scenu je izašla jedna devojka koja je započela svoj "prljavi ples". Spretno se uvijala i na moje iznenađenje skinula skroz do kraja. Upitah stariju koleginicu koja je sedala sa nama koji su tačno uslovi ovde, a njen odgovor me je ostavio bez teksta.

- Postoje razne klasifikacije. Ukoliko devojka hoće da se skine do kraja, dobija pet hiljada dinara za noć. Ja to prepuštam ovim mlađima, prošlo je moje vreme skidanja. Devojke koje poput mene ostaju samo u toplesu dobijaju tri hiljade za noć, a tu su i procenti od plesova u krilu i plaćenih pića - rekla mi je izvesna Sandra.

Tri hiljade? Tri crvene novčanice za smenu od 10 do četiri ujutro, dok ti razni ljudi gledaju u sise i balave nad tobom, a ko zna šta se dešava iza zatvorenih vrata.

Odlučio sam malo da popričam i sa mlađom devojkom, čiji odgovor na pitanje zbog čega ovo radi i nije toliko začudio.

- Ja sam iz malog mesta, ovde studiram i moram nešto da radim jer moji roditelji nemaju toliko novca. Ovo je najlakše, a i volim da plešem. Samo zatvorim oči i zamislim da sam u svojoj sobi, tako preguram noć - priča Mia.

Moj prijatelj iz Čikaga je odlučio da odvede treću devojku koja se tu stvorila iza zatvorenih vrata na privatan ples. Ceh za ovu uslugu: 6.500 dinara.

Kada je otišao, ja sam ostao sam sa Sandrom, jer je bio Mijin red da se popne na scenu. I dok se crvenokosa devojčica uvijala uz ritam muzike, njena starija koleginica mi je otvorila dušu.

- Neću raditi ovo još dugo. Umorna sam od svega. Nekada se moglo pristojno zaraditi od ovog posla, sada jedva preguram mesec. Pre smo putovale i po regionu gde smo imale razne nastupe, ali danas ni od toga nema ništa. Imam i dečka. Njemu pričam da radim kao plesačica po klubovima, uprkos tome što se godinama zabavljamo ne mogu da mu priznam čime se zaista bavim - priča ona.

Sandrin dečko živi u Crnoj Gori gde ima komad zemlje o kojem se brine od kako mu je otac preminuo.

- Previše je ponosan da to proda i preseli se kod mene u Beograd. Zato ja radim šta radim. Vikendom uvek idem do njega pa samo na put potrošim većinu dnevnica. Ipak, nije mi teško zbog njega. Razmišljam da se preselim i ja tamo i da započnemo novi život, ali previše volim ovaj grad, ne znam kako bih izdržala - ispovedila mi se ona, a onda otišla do toaleta da se sredi jer joj je od priče o celoj situaciji potekla i suza.

Sedeo sam neko vreme sam u šoku, dok su se devojke smenjivale na sceni. Iskren da budem, nisam ih ni primećivao jer sam celo vreme razmišljao o sudbinama Sandre i Mije. Prošlo mi je kroz glavu, koliko zapravo postoji devojaka po Srbiji koje na ovaj način moraju da zarađuju za život.

Sandra mi je otkrila da su joj se neke koleginice žalile kako se skidaju i za 10 evra po noći, kako bi bar nešto donele kući.

Misli mi je prekinuo drugar iz Čikaga koji se sa osmehom vratio iz kućice za privatne plesove.

- Brate, dala mi je da je diram gde god. Ovoga nema u Americi, striktno ti je naređeno da ne smeš ni da im se približiš bez dozvole, a ovde nema ni obezbeđenja. Možda su u Vegasu malo lepše devojke, ali je osećaj ovde mnogo bolji.

Možeš da je pipaš gde god za 6.500 hiljada, pleše gola za 10 evra po šest sati i ujutro se budi za predavanja na fakultetu.... Da... Razmislite i vi malo o tome...

Ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da ću otići u striptiz klub i iz njega izaći sa lekcijom vrednijom od svog novca koji smo tamo potrošili. Ukupan ceh: 21.850 dinara.

Uticaj narodne muzike je ogroman i da svi vole da slušaju narodnjake pokazuje i jedan tvit koji je ponovo postao aktuelan na društvenim mrežama.

Naime, učenik drugog razreda osnovne škole Ivan D. dobio je čistu jedinicu na pismenom zadatku s temom "Jesen" jer je napisao reči čuvene pesmu Tome Zdravkovića "Tužno leto".

"Evo već je jesen, a tebe još nema...", napisao je celi strofu, što je za njega bilo, čini se, i previše. Mali Ivan pokušao je da bude i dovitljiv.

"Od mene vam je i ovo mnogo", napisao je na kraju. Učiteljica, očito, nije ljubitelj narodne muzike ni Tome Zdravkovića, jer da jeste bar bi zbog toga što zna pesmu napamet dobio prolaznu ocenu.

default

Civilizacije koje su se kroz milenijume menjale nad Srbijom ostavile su misterije na koje nema odgovora

Milenijumi istorije, promena civilizacija i kultura, desetina vojska i osvajača ostavili su iza sebe pitanja na koja dan danas ne postije racionalni odgovori. Poslednja misterija Srbije, verovatno najveća, bila je aktuelna kada je za 21. decembar 2012. bio "zakazan" smak sveta! Cela Evropa je pričala o ljudima koji traže spas na Rtnju jer se verovalo da se pod planinom krije piramida koju su izgradili vanzemaljci, pre više hiljada godina... Ali, to nije jedina nepoznanica na koje nema odgovora.

4. SREDNJEVEKOVNI GRAD ŽRNOV!

Da li znate da se u okolini Beograda nalazilo fantastično srednjevekovno utvrđenje i ostaci drevnog grada? Njegova istorija je toliko bogata i važna da ga se ne bi postidele ni najveće svetske metropole. Recimo tamo su pronađeni ostaci Keltske kulture i njihovog naselja, Rimljani su na istom mestu imali svoje utvrđenje dok su naši preci Srbi u srednjem veku tu podigli tvrđavu. Kasnije, 1442. godine su je osvojili Turci a onda i dodatno proširili pošto se nalazila na mestu važnom za odbranu Beograda.

Grad se nalazio na Avali i zvao se Žrnov. Ali o njemu nećemo saznati više ništa.

Zašto sigurno se pitate?

Zato što je jednog finog 19. aprila, Kralj Aleksandar došao i sve porušio.

Šta?

Zapravo nikome nije baš sasvim jasno zašto se to desilo.

Evo priče.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je na proleće 1934. godine odlučio da sagradi Spomenik Neznanom junaku a zadatak da ga osmisli prepustio je poznatom umetniku Ivanu Meštroviću. I ne bi tu bilo ništa čudno da nije odabrao prilično neobično mesto za njega. Sam vrh Avale na kome se nalazila tvrđava srednjevekovnog grada Žrnova, kao i važno arheološko nalazište. 

Koliko je ideja da se sruši Žrnov bila neočekivana vidi se iz tadašnje reakcije beogradske čaršije. Neki su čak mislili da je u pitanju trač. Ali apeli javnosti nisu urodili plodom pa je sve minirano dinamitom i zauvek uništeno. 

I stvarno nikome nije jasno šta se zapravo desilo i zašto je kralj uradio nešto tako suludo. Neki smatraju da je bio mason, baš kao i Ivan Meštrović koji je osmislio Spomenik neznanom Junaku, a da je ceo spomenik prepun masonskih simbola.

Drugi misle da je to uradio kako bi uništio srpsku istoriju. Treći da je u pitanju manijakalna opsesija jugoslovenstvom koje je simbolizovano u Karijatidama – kamenim skulpturama žena u narodnim nošnjama šest Banovina kraljevine Jugoslavije.

Neki izvori navode da je kralj umislio da je utvrđenje bilo Tursko i da ga je zato porušio greškom.

U svakom slučaju, zauvek će ostati misterija šta se sve nalazilo ispod zidina Žrnova, kao i zašto je kralj to uradio. 

I za kraj još jedna pikanaterija o Kralju Aleksandru. On je odložio završetak radova na zgradi Skupštine Jugoslavije zbog toga što mu je jedna gatara prorekla da će biti ubijen kada se završe radovi. Skupština nije završena, a on je ubijen. Eh te gatare, ne možeš se pouzdati u njih… Čitajte dalje!

3. ČUDOTVORNA PLANINA RTANJ

Rtanj je jedna od mnogih planina u centralnoj Srbiji. Možda ste nekada tamo bili na ekskurziji i mogli da vidite prelepe padine, netaknutu prirodu i pogled koji puca.

Ali pored toga ona krije i još par zanimljivih sitnica koje će vas možda zanimati. Recimo dovoljno je da se udaljite malo i bacite pogled na nju. A onda ćete brzo reći nešto poput - majku mu pa ovo je piramida. Zapravo toliko savršena piramida da je čak čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark smatrao da se u planini krije piramida, odnosno najstarija tvorevina vanzemaljske civilizacije.

Ljudi to je Artur Klark koji je napisao Odiseju i predvideo mnoge stvari koje su se zaista već dogodile. Ok, sada vam je valjda jasno da Rtanj nikako nije obična planina.

Neki ljubitelji naučne fantastike su čak ubeđeni da se u planini krije svemirski brod koji će pred sam smak sveta poleteti, a svi koji se tu zateći će moći da krenu nu svemir na daleko ali vrlo lepo mesto.

Upravo zbog toga krajem 2012. godine, pred očekivanu apokalipsu, ljudi širom sveta su plaćali i na desetine hiljada evra za smeštaj na našoj planini. Smak sveta je ispalio ali nikad se ne zna za sledeći.

Ne brinite se, i bez smaka sveta planinu Rtanj okružuju brojne misterije. 

Recimo lokalno stanovništvo je sasvim ubeđeno da se u pećinama u unutrašnjosti planine nalazi do sada neviđeno blago. Legenda kaže da je vrhu planine živeo čarobnjak koji je čuvao ogromno bogatstvo. Koje nikada nije pronađeno, čisto da znate.

Ni to nije sve. Za Rtanj se vezuje i priča o bogatoj jevrejskoj porodici Minh koja je posedovala paraćinsku fabriku štofova, a kasnije i rtanjski rudnik kamenog uglja. Julius Minh izvršio je samoubistvo pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima, a njegova supruga Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. 

A onda je srušena do temelja.

Možda se pitate zašto?

Pa zato što svi misle da je ispod nje bilo skriveno blago bogatih jevreja. Ni to blago još nije pronađeno.

Uz sve to postoji zaista puno svedoka paranormalniha pojava koje se često dešavaju oko planine. Nemojte se iznenaditi ako tamo vidite svetleće lopte, neidentifikovane leteće objekte ili ako instrumenti izmere čudna zračenja i energetska polja. I ko zna šta još.

Nije vam dosta?

Ok, onda bi trebalo da znate da su Nemci za vreme drugog svetskog rata pronašli na Rtnju jednog Grka koji ne zna kako se tu našao, pošto je poslednje čega se seća bilo da je čuvao svoje ovce. Kao i da je upravo 1800 i neka godina a ne sredina 20 veka. O da. I postoje dokumenti o tom slučaju.

Dakle vrlo čudno mesto taj Rtanj, kažemo vam…

2. KALEMEGDAN I ONO ISPOD NJEGA

Zamislite mesto gde se već nekih 2.000 godina ljudi okupljaju, svađaju, ratuju i mire, osvajaju ga i gube. Mesto tako savršeno za život zato što se nalazi na ušću dve velike evropske reke, mesto na putu između istoka i zapada.

Zamislili? 

E pa to vam je otprilike Beograd i tačnije Kalemegdan.

A sada zamislite koliko je sve tajni i misterija moglo da se nakupi za tih 2.000 godina. Više nego što mislite a mi ćemo vam otkriti samo one ispod zemlje.

Epicentar većine legendi je Rimski bunar. On je dubok 51 metar, a ima oko 200 stepenika do dna. I još par jezivih priča uz to. Recimo da su ga dugo nazivali pupak sveta gde je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

Inače trebalo bi da znate da bunar uopšte nije Rimski, već austrijski a sazidan je od 1717. do 1731. godine). Ipak, postoje teorije da su još Rimljani sproveli vodu do Kalemegdana iz Malog Mokrog Luga pa verovatno odatle veza.

Evo još par podataka. Čuveni Alfred Hičkok je bio toliko oduševljen bunarom da je rekao da iz njega crpi inspiraciju. Zanimljiv izbor reči. Već vekovima se smatra da se u njemu i dalje krije blago.

To su naravno čuli i Nemci pa su ga istraživali za vreme Drugog svetskog rata. Dvojica ronilaca se nikada nisu vratili i niko ne zna šta im se desilo pošto njihovi ostaci nikada nisu nađeni.

A kada smo već ispod zemlje pozabavimo se i lagumima.

Zapravo hodnici i pećine su mnogo veći nego što možete da zamislite i nastajali su milenijumima. Bukvalno!

Još Rimljani su počeli da kopaju. Tako se najveća pećina nalazi ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina. Ovaj prostor koristili su još Rimljani, pa onda Turci i na kraju Nemci. Pećina je toliko velika da je bila rezervno komandno mesto generala Alexandera Löhra. On je posle hapšenja 1944. jugoslovenskim vlastima pokazao šta se sve nalazi u tašmajdanskim lagumima, pa su čak i naši partizani bili iznenađeni.

Zapravo dobar deo hodnika ispod Beograda još uvek nije istražen. Ali zna se recimo da su Ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze podzemni prolazi koji vode do obale Dunava. Od Kalemegdana preko Očne klinike u Džordža Vašingtona, pa sve do Višnjičke banje postoji sistem podzemnih hodnika za koje ne znamo čemu su služili. 

Jedan od hodnika krije i podzemno jezero čisto da znate. 

Ali najveće pitanje je tunel koji navodno povezuje Kalemegdan i Gardoš. Arheolozi će za ovu priču uvek da kažu da je obična gradska legenda, ali narod o tome priča već decenijama. A znate kako se kaže? Gde ima dima ima i vatre.

1. VAMPIRI

Šta mislite šta je najpoznatija stvar po kojoj ljudi širom sveta znaju za Srbiju? Novak Đoković? Košarka? Fudbal? Ok, znamo da nije fudbal. Ali nije ni Novak Đoković.

Najpoznatiji, najrašireniji i najveći srpski brend je VAMPIR. Da, dobro ste pročitali. To je jedina internacionalna reč srpskog porekla. 

Ali nemojte se smejati, priča je mnogo bizarnija nego što možete da pretpostavite.

Sve počinje negde u 18. veku kada Evropom počinju da se šire jezivi izveštaji o mitskim bićima na Balkanu.

Prvo pominjanje vampira u nekom pisanom izvoru je u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725. godine. List piše da je u selu Kisiljevu u današnjoj Srbiji, ali tada Austriji, umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Vlasti su iz Beča poslali lekare i otkrili da je Blagojević ležao u kovčegu živ i sa ostacima krvi na usnama.

"Kada su otvorili sanduk, videli su da je pokojnikovo telo neraspadnuto, kao da je sahranjeno pre nekoliko sati, a ne pre 10 nedelja. Posle probijanja glogovim kocem, iz Petrovog tela, nosa i ušiju potekla je sveža, crvena krv. Meštani su telo spalili, dok je pop čitao molitve. Posle ovog čina, prestale su misteriozne smrti u selu", pišu tadašnji izvori.

Ipak naš najpoznatiji vampir je Sava Savanović, vodeničar iz sela Zarožje kod Bajine Bašte.

Ovo vam je legenda. 

Sava Savanović je bio imućan trgovac. Zaljubio se u mnogo mlađu devojku i zaprosio je kod oca koji ga je odbio pošto je bio mnogo stariji. Sava se posle toga promenio, postao mrzovoljan i ljutljiv. A onda je odlučio da ubije devojku da bi se osvetio. Nešto u fazonu - bićeš moja ili ničija. Upucao je u leđa, a onda je njegov brat koji ga je pratio pokušao da mu otme kuburu. Tada su naišli pastiri koji su Savu zatukli motkama a brata mu upucali.

A onda se Sava povampirio. Legenda kaže da je sledećih 99 godina pio krv meštanima oko vodenice na reci Rogačici.

I to vam je otprilike to. Ah da zamalo da zaboravimo, i dalje postoje priče meštana koji tvrde da je Sava i dalje tu i da vreba žrtve. Ako ste dovoljno hrabri možete da skoknete do Zarožja i prespavate u vodenici. Već neko vreme je u vlasništvu porodice Jagodići.

A sada malo nauke za kraj. 

Ruski naučnici tvrde da vampiri postoje. Zapravo kažu da su legende zasnovane na retkoj bolesti po imenu porfirija. Ljudi oboleli od nje imaju upravo simptome kao i vampiri: nedovoljno gvožđa u krvi zbog čega bi mogli da imaju potrebu da piju tuđu krv, veoma bled ten kože, dok im sunce veoma smeta.

Takođe istina je i da postoje izveštaji širom sveta o ljudima koji su pronađeni bez i jedne kapi krvi u organizmu sa ranama na vratu. Čisto da znate… Ok, pa da li to znači da postoje? Ili ne? Nikada nećemo saznati, ali je jedno sigurno. Vampiri potiču iz Srbije!

default

Milić tvrdi da njegov izum povećava grudi, čini ih "živahnijima" i približava jednu drugoj - u samo nedelju dana. A ako taj njegov grudnjak prođe ova stroga testiranja, mogao bi ženama duž celog sveta pomoći da imaju veći dekolte bez odlaska pod nož

"Čudesni" vibrirajući grudnjak koji može da poveća ženske grudi za jedan broj bez operacije trenutno se testira u SAD-u, a njegov izumitelj je 30-godišnji Milan Milić, piše britanski Dejli Mejl.

Milić tvrdi da njegov izum povećava grudi, čini ih "živahnijima" i približava jednu drugoj - u samo nedelju dana. A ako taj njegov grudnjak prođe ova stroga testiranja, mogao bi ženama duž celog sveta pomoći da imaju veći dekolte bez odlaska pod nož.

Milić, koji inače radi kao obezbeđenje, počeo je da istražuje alternative operaciji grudi nakon što mu je njegova devojka rekla da bi volela da ima veće grudi. Pre nego što je napravio prototip proveo je "mesece proučavanja", a sad je svoj izum, koji je nazvao E bra, odneo u SAD na testiranje.

Grudnjak je patentiran, dosad je testiran na nekoliko žena u Evropi uz "neverovatne rezultate", a u SAD-u se stvari odvijaju u sličnom tonu: na jednom testiranju u Majamiju, koje nadgleda specijalista, dr. Majkl Salchauer, 49-godišnjoj Sabrini Molinar s Floride grudi su se povećale za jedan broj nakon što je Milićev grudnjak nosila 15 minuta na dan sedam dana zaredom. I ona tvrdi da to povećanje ima veze isključivo s grudnjakom, bez uticaja bilo kog drugog faktora.

Isto tvrdi i studentkinja Andrena, takođe iz Majamija koja je grudnjak testirala u maju. Ona je za Dejli Mejl potvrdila i da su joj grudi dosad ostale iste veličine, tri meseca nakon povećanja. Dodala je i da nema nikakvih negativnih posledica, a isto je potvrdio i spomenuti doktor koji inače nosi nadimak Dr. Majami i koji je zatražio "rigorozno kliničko testiranje", kako bi se ozbiljnije nadgledale žene koje žele na ovaj način da pokušaju da dobiju veće grudi.

Milan, inače iz Lazarevca, ne želi da govori o tehnologiji kojom se koristio za izradu grudnjaka, niti princip na kom radi dok se proizvod ne pojavi na policama, ali osnovna premisa je da vibracije u grudnjaku povećavaju prokrvljenost i poboljšavaju cirkulaciju.

"Proces je prirodan. Kad smo istražili ljudsko telo, smislili smo način da povećamo grudi, manipulacijom tela, odnosno manipulacijom tkiva i mišića. Ne želim da otkrivam detalje jer tek dobijamo patente i pokrećemo kompaniju. Ali, proces nije bolan, nema štetne radijacije, sve je potpuno zdravo i sigurno za okolinu i sve ostalo", poručio je.

S druge strane, dr. Majami je kazao: "Sve je moguće. Ja sam otvorenog uma - svi dobri naučnici trebali bi biti otvoreni za nove ideje. Ne možete ovo samo da otpišete, morate da sačekate i vidite. Ako će ovo funkcionisati mora da se otkrije zašto funkcioniše. Možete zamišljati brojne teorije, ali nećemo znati dok se klinički ne testira".

Milan je poručio da još usavršava svoj izum i da je "istraživanje proces koji traje". Za cenu se još nije odlučio.

Njegova devojka Jelena, koja je navodno prva isprobala grudnjak još pre dve godine, još uvek je zadovoljna rezultatima.

default

Država je konačno odlučila da spreči Addiko banku da se bogati preko leđa klijenata. U Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga uneto je nekoliko odredaba po kojima će odnosi banaka i klijenata biti znatno ravnopravniji nego do sada, a banke su se zbog toga razljutile i poručuju da će biti primorane da poskupe kredite.

"DISCIPLINOVANJE" BANAKA

1 Banka ne može jednostrano da izmeni odredbe ugovora, već mora da dobije pismenu saglasnost klijenta

2 Kamatna stopa može da se promeni samo ako je promenljivost unapred ugovorena i ako se odnosi na elemente koji ne zavise od volje banke (referentna stopa, indeks rasta cena i sl.)

3 Obaveza da se jednom mesečno klijentu dostavi izvod bez naknade

4 Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade (osim kod stambenih kredita)

5 Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit, ukoliko ga ima, plaća istu kamatu kao što je naplaćuje klijentu

6 Klijent može u svakom trenutku da otplati u celosti kredit, a banka može za to da mu naplati najviše jedan odsto, odnosno 0,5 odsto ukoliko do isteka kredita nije ostalo više od godinu dana

7 Ne sme se naplaćivati nikakva naplata ili provizija za podizanje novca sa računa, bez obzira na iznos

8 U slučaju krađe kreditne kartice, klijent plaća najviše 150 evra bez obzira koliki je iznos neko zloupotrebio

9 Ako klijent prelazi u drugu banku, zadržava sva prava koja je imao u banci iz koje odlazi

10 Zakon će se retroaktivno primeniti i na sve kredite koji su već u otplati

* Iz Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga

U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Bankari tvrde da bi usvajanje ovakvog zakona dovelo do poskupljenja njihovih usluga.

- Ako nacrt bude usvojen ovako, bankarske usluge će poskupeti i biće teže dostupne klijentima - ističe  potpredsednik Addiko banke.

default

Ilegalno organizovanoj borbi pasa, koju je u subotu u Bogatiću razotkrila šabačka policija, prisustvovala su 22 strana državljana, među kojima i Rus koji je specijalno za ovaj događaj u Srbiju doleteo privatnim avionom. Na makadamu koji vodi ka mestu Jokin grab, gde su otkriveni ringovi u kojima su se borili psi, u trenutku upada policije bilo je parkirano nekoliko najluksuznijih automobila, vrednih od 30.000 do 70.000 evra.

Ulaznice za borbu u Srbiji koštaju i do 100 evra

Izvor blizak istrazi kaže za „Blic” da su ilegalne borbe pasa veoma unosan posao, u kome su obrće po nekoliko stotina hiljada evra.

- Borbe održavaju u Bogatiću, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, ali i zemljama u okruženju. Postoje veoma dobro organizovane grupe ljudi koje sistematično i taktički planiraju i biraju mesto održavanja borbi. Prema nekim informacijama, u zemljama u okruženju imaju dobru saradnju i sa policijom, pa su tako spremni da izdvoje i po nekoliko stotina hiljada evra, da policija „zažmuri” na njihov biznis - kaže naš izvor.

Samo je ulaznica za borbu u Bogatiću, prema njegovim rečima, koštala sto evra, a u trenutku upada na borilište, policija je zatekla više od 50 ljudi, među njima državljane BiH, Slovenije, Poljske, Crne Gore, Rusije i Rumunije.

- Informaciju da se održava borba pasa policija je dobila u subotu po podne. Ubrzo su saznali i mesto na kojem je organizovana, nakon čega su krenuli ka Jokinom grabu, lokaciji koja je potpuno izolovana od ostatka sela, tri kilometra od poslednjih kuća i duboko uvučena u kompleks njiva sa kukuruzom, šipražje i šume. Lokacija pripada banjskom kompleksu, čiji je vlasnik Zoran P. (38), do koje vodi prilično oštećen makadam - kaže za „Blic” izvor blizak istrazi.

On navodi da su u momentu upada policije na posed Zorana P., prisutni uspeli da u kukuruzište odbace dva improvizovana ringa.

- Neki gosti su uspeli da pobegnu u kukuruz. Policajci su uspeli da legitimišu 38 osoba, od kojih je 16 naših državljana, a ostali su stranci - kaže izvor „Blica”.

On navodi i da su zatečena tri pitbul terijera, od koji je jedan imao vidne povrede, zadobijene u borbi. Pronađene su i dve vage za merenje težine pasa pred borbu, kao i jedna odbačena ulaznica.

- Postoji sumnja da je ova borba organizovana zarad klađenja, ali policija uspela da nađe dokaz na osnovu kog bi mogao da se pokrene postupak - kaže naš izvor.

On dodaje i da je od 38 zatečenih osoba, u policiju privedeno četvoro, organizator Zoran P. i vlasnici pasa Miroslav L. (27) iz BiH, Saša P. (35) iz Mačvanske Mitrovice i Dejan K. (30) iz Noćaja, kod Sremske Mitrovice. Protiv njih će biti podneta krivične prijave zbog sumnje da su počinili ubijanje i zlostavljanje životinja. Za ovo delo zaprećena kazna je od tri meseca do tri godine zatvora i novčana kazna.

Izvor „Blica” navodi i da ovo nije prvi put da policija dobije informaciju o organizovanim borbama pasa u ovom kraju, ali je prvi put da policija upadne u momentu održavanja borbe.

Meštani Bogatića, sa kojima je”Blic” juče razgovarao, kažu da nisu znali da se u njihovom mestu održavaju borbe pasa i iznenađeni su što je to organizovano na posedu Zorana P. Kažu da je Zoran pre nekoliko godina uredio imanje za banjski turizam i da je preko cele godine imao goste, leti najviše.

- Celo leto tu bude puno ljudi. Dnevno i do 200 gostiju. Lepo je on to sredio, dolazili su mu ljudi i iz inostranstva i ovde provodili godišnji odmor. On im je pronalazio smeštaj kod ljudi iz Bogatića u njihovim domaćinstvima. Niko nikad nije čuo da su se tu održavale borbe pasa - kaže jedan meštanin Bogatića.

Kruševačka policija u junu je podnela krivičnu prijavu protiv Ivana Pribakovića zbog sumnje da je organizovao borbu pasa u selu Cerova, gde je žicom ogradio ring. U njegovom dvorištu policija je u momentu borbe zatekla dva psa, bulterijera i staforda, od kojih je jedan Pribakovićev, a drugi pripada Branislavu R. iz sela Meševo. Psi koji su bili izujedani po celom telu su razdvojeni, a privedeni Pribaković osumnjičen je za ubijanje i mučenje životinja.

Policija je u trenutku borbe pasa upala i 1. novembra prošle godine u Krnješevcu, a snimak borbe objavljen je i na „Jutjubu” sa porukom: „Kratko je trajalo, došla murija i razlaz.” Na snimku načinjenom mobilnim telefonom, koji traje 35 sekundi, vidi se početak žestoke borbe dva psa u borilištu, uz koga je stotinak navijača, među kojima je dosta i dece. Osam pasa različitih vrsta, koji su zatečeni posle intervencije policije, smešteni u prihvatilište komunalnog preduzeća u Staroj Pazovi, a krivične prijave podnete su protiv pet osoba.

Strana 1 od 18

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top