Društvo

Društvo (488)

Iako je danas jedan od onih koji propagiraju demokratiju, evrointegracije, toleranciju i međunacionalno pomirenje, Aleksandar Vučić je 90-ih bio izraziti radikal, i aktivno je, rečima i delima, učestvovao u borbi protiv muslimana.

Jednom prilikom je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa liderom radikala Vojislavom Šešeljom išao po Bosni džipom, a na haubi je bila pričvršćena lobanja. Neki mediji prenose da je reč o plastičnoj lobanji iz kabineta za biologiju, a portal Klix.ba i drugi bosanski mediji pisali su da je reč o "lobanji ubijenog Bošnjaka".

Iako se sada predstavljaju kao žestoki rivali, ranije su Vučić, Nikolić i Šešelj zajedno obilazili i ratišta. Tako je u maju 1995. godine, lider radikala u društvu svojih "vojvoda", među kojima su bili Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić obišao sarajevsko ratište u Ilijašu, Vogošći i na Grbavici.  

Tada su Šešelj, Nikolić i Vučić umalo izgubili glavu, dok su se vozili džipom vojvode Vaska Vidovića sa lobanjom na kojoj je plava kaciga UNPROFOR-a. 

Samo nekoliko metara delilo je Šešelja i njegove sledbenike, među kojima su bili bivši i sadašnji predsednik Srbije, od pogibije. Ne znajući ko se nalazi u džipu na čijoj se haubi nalazila pričvršćena lobanja, borci 1. brigade Armije RBiH su iz vogošćanskog naselja Ugorsko ispalili su protivoklopnu raketu "maljutku" na vozilo, a ona ga je promašila za samo nekoliko metara.

U videu koji je nastao neposredno posle napada, Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, sa okupljenim ljudima pričaju o ovom događaju, i o tome da li su zaista automobil gađali maljutkom ili ne. 

- Maljutka je opasna. Onda je to puka slučajnost. Znaš kakav je to idiot bio koji je gađao. Mora da mu se tresla ruka - rekao je Šešelj tada, dok je sadašnji predsednik Srbije stidljivo potvrđivao.

default

Niko ne bi smeo da ostane bez krova nad glavom, ali u Srbiji se to ljudima dešava svakodnevno – jer ne mogu da plate komunalije ili kredit. Umesto da zaštiti građane, država od prinudnih iseljenja pravi privatni biznis.

Matematika bivše vaspitačice Slavice Tripković je sumorna priča o državi koja svoje građane ostavlja na cedilu: 35 godina staža, 33.000 dinara penzije, stan od 23 kvadrata čija mesečna otplata staje 55 evra i još rata starog kredita u švajcarskim francima. Sve je to ova penzionerka iz Novog Sada nekako krpila, ali kada se pre tri godine teško razbolela, novac za lekove je pokvario matematiku. Ubrzo je počela da kasni sa plaćanjem komunalija – pa joj je dug skidan sa penzije. Onda zbog toga više nije mogla da plaća ratu za stan solidarnosti.

Za tri godine neplaćanja dug je stigao do 2.000 evra. Tada je na njenu adresu stigla presuda da se do 15. marta iseli iz stana pod pretnjom prinudnog iseljenja. „Bila sam zaprepašćena. Prosto nisam mogla da verujem da se to događa, da može da mi se oduzme stan solidarnosti koji sam više od pola isplatila i da se donese presuda bez mene, a bila sam zdravstveno sprečena da prisustvujem“, priča Slavica Tripković za DW. „Rekla sam im da ja nemam gde. Mogu samo da skočim u Dunav.“

Država nema podatke

Slavičin slučaj nije usamljen, ali država nema podatke o tome koliko još ljudi u Srbiji deli njenu muku. Bez krova nad glavom ostaju oni koji nemaju novca da plate usluge javnih preduzeća ili bankarske kredite, oni koje iseljavaju iz nelegalizovanih objekata i stanova preduzeća u stečaju ili stanovnici neformalnih romskih naselja. Ni za jednu od tih grupa nema zvaničnih brojki.

Podatke sporadično beleže nevladine organizacije. Кomitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) evidentirao je više od 3.000 ljudi koji su od 2009. do 2013. godine kolektivno iseljeni iz neformalnih romskih naselja u Beogradu, dok se u istraživanju organizacije za ljudska prava Praksis navodi da je 2010. i 2011. godine zabeleženo 936 pojedinačnih slučajeva iseljenja po Zakonu o stanovanju – što ne obuhvata iseljenja zbog dugovanja ili nesređenih imovinskih odnosa.

„Ne možemo ni da pobrojimo koliko je takvih slučajeva na dnevnom nivou“, priča za DW Danilo Ćurčić iz YUCOM-a. „One slučajeve prinudnog iseljavanja za koje se nekako sazna karakteriše ili brojnost pogođenih porodica ili tragičnost samog ishoda. To ne znači da iseljenja u kojima niko sebi ne uzme život nisu jednako tragična, već samo da su medijski daleko manje zanimljiva. Morate ostati i bez života da bi neko primetio da ste ostali bez stana“, kaže Ćurčić.

Bez alternativnog smeštaja

Bez krova nad glavom ne bi smeo da ostane niko. Jer Srbija je potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji propisuje pravo na adekvatan životni standard i stanovanje. Ukratko – niko ne sme da završi na ulici. Ipak, Praksisovo istraživanje pokazalo je da 74 odsto gradova i opština ne raspolaže alternativnim smeštajem, pa oni koji se iseljavaju ostaju na ulici. „Ne mora to da bude da država raspolaže stanovima, ali da recimo ima socijalna davanja koja su dovoljna za zakupninu prosečnog stana u toj opštini. Postoje različiti mehanizmi, zakon je predvideo opcije, ali to ništa nije razrađeno“, priča Danilo Ćurčić.

Suština je, međutim, da do iseljenja uopšte ne treba dođe. „Ako neko duguje zakupninu za socijalni stan, Opština ne dođe i kaže ‘imate tri neplaćena duga, znate da možemo da vas iselimo, šta je problem, zbog čega ne možete da platite, imate li primanja… ‘ Ne, nego samo dođu i kažu ‘vi morate da izađete’“, objašnjava Ćurčić.

Privatni biznis

Vladajuća većina je gromoglasno prećutala ovaj socijalni problem i donošenjem Zakona o stanovanju prošle godine. Amandmani kojima je trebalo izričito zabraniti prinudna iseljenja su odbijeni. Naprotiv, Zakon o stanovanju i Zakon o izvršenju i obezbeđenju zapravo su stvar samo pogoršali. Ivan Zlatić iz organizacije „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“, koja je oštro kritikovala zakone, ističe da je najveći problem novog Zakona o stanovanju to što se on ne bavi stanovanjem, već održavanjem zgrada. „Čitav duh zakona je takav da je to da li ću spavati na ulici ili ne samo moje privatno pitanje i to se apsolutno nikoga ne tiče“, priča Zlatić za DW.

Za održavanje zgrada ubuduće će biti zaduženi takozvani profesionalni upravnici, koje će plaćati stanari, ali će, kaže Zlatić, oni zapravo obavljati posao za državu. „Upravnici zgrada su profesionalni cinkaroši. Oni nemaju drugu ulogu osim da raznorazni uterivači dugova ili isterivači ljudi imaju bolji pregled kako da namire svoj interes. Ništa dobro ne može da proiziđe iz činjenice da je upravnik zgrade privatni preduzetnik koji ima državnu kontrolu. Država mu daje licencu da maltretira i cinkari građane i od toga zarađuje, a ako u tome ne bude bio dovoljno dobar, izgubiće licencu“, priča Zlatić.

Priskočiće u pomoć i privatni izvršitelji, koji su ušli u biznis sa prinudnim iseljenjima jer se bave prinudnom naplatom ili zaplenom imovine. „Pitanje da li će neko noćas spavati na ulici stavljeno je u delokrug rada nekoga ko radi na procenat“, kaže Ivan Zlatić.

Danilo Ćurčić iz YUCOM-a dodaje: „Slabo je kontrolisano na koji način izvršitelji postupaju i kako primenjuju zakon. Slušali smo o situacijama u kojima se pojave izvršitelji s krupnim momcima. To je apsolutno neprihavtljivo, jer to nisu neke tabadžije koje bi trebalo nekoga da izbace na ulicu.“ Mehanizmi koji zaglavljenima u dugovima ostaju jesu javnost i pretnje. „Imali smo situaciju da se ljudi poliju benzinom i kažu ‘hajde, dođite da me iselite’. U takvim situacijama oni odustanu“, priča Ćurčić.

Sramota je moja

Zahvaljujući pritisku medija, i penzionisana vaspitačica Slavica Tripković ostaće u svom solidarnom stanu. Za svega nekoliko dana građani su skupili novac za isplatu njenog duga i gotovo kompletan preostali iznos za stan. Međutim, čak i oni koji su zahvaljujući komšijama, aktivistima ili medijima ostali u svojim domovima, o tome više javno ne žele da govore. Svoj dug osećaju kao svoju sramotu – zato što su nesposobni da zarade, zato što su uzeli nepovoljan kredit, zato što su ih investitori prevarili.

To nije individualna krivica, to je sistemsko pitanje, odgovaraju naši sagovornici. „Imamo ljude koji plaćaju kredite u švajcarcima. Oni su ulazili u neke rizike zato što ih je država ohrabrivala da uđu u njih. Onda oni izgube posao, a država izabere da se time ne bavi i kaže ‘to su dve strane na tržištu, građanin i banka i on je znao sve unapred, jasno je da mora da izađe napolje’. Ne može tako, ne može da se stoji sa strane i gleda. Država mora da napravi stambenu politiku koja će biti takva da rešava pojedinačne probleme“, zaključuje Danilo Ćurčić.

Za to postoji potvrda i u međunarodnoj praksi. Prvi slučaj o kom je Кomitet za ekonomska i socijalna prava Ujedinjenih nacija odlučivao o pojedinačnim iseljenjima bio je upravo jedan takav slučaj žene iz Španije koja nije mogla da isplaćuje kredit. Кomitet je utvrdio da je najveći problem u tome što je država bila pasivna i što nije uspostavila proceduru da zaštiti njena prava, jer je suštinska posledica toga da neko živi na ulici i nema krov nad glavom ozbiljna povreda ljudskih prava. U domaćem pravosuđu, međutim, takvih slučajeva nije bilo, pa pitanje gde će neko večeras spavati i dalje ostaje izvan javne sfere.

default

 Aleksandar Vučić danas je izjavio da je ponosan na izbor svog sina da bude deo radničke klase:

- Moj sin nije upisao fakultet i sada će da postane radnik. Ponosan sam na to što će biti radnik - rekao je Vučić.

Svi bi, prema njegovim rečima, da se zaposle, ali niko neće da radi u proizvodnji, jer nismo tako decu vaspitali.

On je poručio da je za srpsku privredu veoma bitno dualno obrazovanje, jer se preduzetnički duh stiče već kod tinejdžera. Fabrike, rekao je, ne mogu da nađu ljude koji hoće da rade u proizvodnji.

default

Da li će đaci biti zadovoljni?

Za nekoliko meseci može se savladati osnovna konverzacija.

Svi gimnazijalci će od 1. septembra učiti kineski! Jezik će, kako je najavljeno, imati status fakultativnog predmeta, a već sutra Nacionalni prosvetni savet (NPS), kako nam je potvrđeno, preporučiće ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da odobri ovaj predlog.

Radivoje Stojković, predsednik NPS, kaže da će se pre uvođenja jezika u škole sve gimnazije izjašnjavati o tome.

- Radi se o mogućnosti fakultativnog uvođenja tamo gde postoji interesovanje. Učenici će pre toga biti anketirani, što je oko 40 škola - objašnjava Radivoje Stojković, predsednik NPS, koji je i na čelu Zajednice gimnazija Srbije.

Plan i program su pravljeni u saradnji stručnjaka sa Instituta "Konfučije" i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a verifikovao ga je i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Sam predlog, inače, potekao je od Osme beogradske gimnazije.

Stojković podseća i da se kineski uči još od 2011. u srpskim osnovnim i srednjim školama na osnovu protokola o saradnji koji su potpisali naše i kinesko ministarstvo prosvete.

Radosav Pušić ističe da ima mnogo razloga da se nauči kineski, a jedan od njih je svakako sve veći broj kineskih investicija u Srbiji. Prema njegovim rečima, govorni kineski je relativno lako savladati, ali je teže opismeniti se, za šta je potrebno studiozno izučavanje.

- Za nekoliko meseci može se savladati osnovna konverzacija, posle godinu-dve ima se sasvim solidno znanje govornog kineskog - kaže on.

- Sada izlazimo iz tog probnog perioda i ulazimo u standardnu proceduru. Na predlogu je rađeno godinu dana i nema razloga da i srednje stručne škole već od naredne školske godine ne uvede kineski kao fakultativni predmet - dodaje on.

Radosav Pušić, direktor Instituta "Konfučije" u Beogradu, kaže da prilično zaostajemo za svetom jer kineski odavno spada u strane jezike koji su obavezni širom Evrope, Azije, ali i u Americi.

- U Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji prisustvo ovog jezika traje već stotinama godina i ono je sa jačanjem moći Kine samo prošireno i produbljeno. Već sada je jasno da bez znanja kineskog mnogo stvari neće moći da se uradi. Prisutnost Kine u svim segmentima je evidentna - kaže Pušić.

default

Miroslav Lazanski bio je gost jutarnjeg programa na RTS-u gde je glavna tema bila vojno-policijska parada "Odbrana slobode" koja se danas održava u Nišu.

Lazanski se na prvom mestu osvrnuo na ratne veterane i iskazao da je izuzetno dobro da država pokazuje da brine o njima i da nisu bačeni u zaborav, što je svakako novina u odnosu na parade prethodnih godina.

Što se kopnenog ešalona tiče, Lazanski ističe da će zvezde parade biti "Lazar", "Miloš", "Bouvi" i da su oni produkt naše domaće industrije.

- Mnogi zli jezici će reći da toga svega nema u operativnim jedinicama, ali to je greška - ima. Vojska već ima šest samohodnih haubica Nora, ima šest Lazara, policija ima šest Lazara 3, vojska dva Miloša, policija takođe. Bitno je znati da sve te borbene sisteme proizvodi naša domaća industrija. Naše oružje se jako dobro prodaje u svetu i ove godine ćemo imati oko 800 miliona dolara deviznog priliva od prodaje naoružanja i vojne opreme - objašnjava Lazanski i ističe da je "Nora B52" verifikovana na svetskom tržištu i spada u jedan od najsofisticiranijih sistema.

Lazanski je najavio i da ćemo iz Kine nabaviti 18 naoružanih borbenih dronova, što u prevodu znači da Srbija dobija 18 bombardera.

default

Na vojnoj paradi u Nišu u petak mogao bi da bude predstavljen ruski PVO raketni sistem „Pancir S1“. Tu mogućnost je, kako nezvanično saznanje, najavio i novinar Miroslav Lazanski za Sputnjik.

I iz vrha države je nagovešteno da u Srbiju na Dan pobede nad fašizmom stiže novo oružje iz Rusije, a predsednik Aleksandar Vučić je rekao da se radi o „posebnoj poslastici“.

Da Srbija od Rusije kupuje „pancir“ objavljeno je još prošle godine, a prve informacije su bile da će ovaj PVO sistem biti otpremljen za našu zemlju sredinom ove godine.

Sada se, evo, sve glasnije spekuliše da bi moćni raketni sistem „Pancir“ mogao da ima svoju srpsku premijeru u petak u Nišu. Ukoliko bi se ove najave ispostavile kao tačne, Srbija bi postala jedina zemlja u ovom delu Evrope koja će imati tako moćno oružje.

Vlada Srbije je već odvojila novac za „Pancir“ koji se nabavlja po najpovoljnijim mogućim uslovima.

To je PVO sistem koji je ruski predsednik Vladimir Putin preporučio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom vojne parade na Crvenom trgu u maju prošle godine. Vojni eksperti i mediji „Pancir“ nazivaju — ubicom „apača“ i aviona A-10.

Hibridni protivavionski sistem „Pancir S1“, uključuje protivavionske projektile i protivavionske topove, stvoren je kako bi se pružila direktna podrška trupama na terenu, ali i protivavionskim sistemima velikog dometa kao što su S-300 i S-400.

Reč je o mogućnom sistemu za odbranu od aviona, helikoptera, krstarećih raketa i bespilotnih letelica. Ruska armija je „pancire“ rasporedila u Siriji, gde su se odlično pokazali u borbenim uslovima, odbijajući nekoliko masovnih napada bespilotnih letelica na rusku bazu „Hmejmim“.

„Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom.

„Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.

default

Državljani zemalja Zapadnog Balkana će morati da preko interneta ubuduće od Evropske unije zatraže dozvolu za ulazak u prostor Šengena iako im nije potrebna viza i da plate taksu od sedam evra, u sklopu mera koje EU uvodi za mnogo stroži nadzor spoljnih granica Unije, potvrdili su agenciji Beta izvori EU u Briselu.

Ovu odluku, koju su usaglasili ambasadori zemalja EU, sada treba da potvrdi Evropski parlament a potom usvoji i Savjet ministara Unije i od januara 2021. će stupiti na snagu ove nove mere u sklopu sistema ETIAS.

To će obuhvatiti državljane svih zemalja izvan Unije, kojima nije potrebna ulazna viza u šengenski prostor EU, uključujući države Zapadnog Balkana, rekli su Beti zvaničnici u Savetu ministara EU.

Posle podnošenja zahteva, putnik koji namjerava da krene u šengenski prostor EU će u roku od 96 sati dobiti odgovor, odnosno 96 sati pošto u sistemu ETIAS bude primljen zahtev, ako bi bila potrebna dodatna provera podataka.

Dozvola za putovanje će važiti tri godine, odnosno do kraja važnosti putnih dokumenata, ističe se u objašnjenju mera u sklopu sistema ETIAS.

Cilj je, kako je izjavio Valentin Radev, ministar unutrašnjih poslova Bugarske, predsedavajućeg EU, da se “zna ko dolazi u EU pre nego stigne na granicu, tako da ćemo biti u stanju da bolje zaustavimo one koji mogu predstavljati pretnju našim građanima”.

Kako se navodi u obrazloženju odluke,”ETIAS će omogućiti da se unapred proveri i, ako bude nužno, odbije dozvola za putovanje i ulazak u šengenski prostor građanima trećih zemalja kojima nije potrebna viza”.

“To će”, dodaje se, “poboljšati unutrašnju bezbednost, sprečiti ilegalnu imigraciju, zaštititi zdravlje građana i smanjiti vreme prolaska preko granica jer će biti utvrđeno koja lica mogu predstavljati opasnost za ova područja i pre nego što dođu na spoljne granice EU”.

Evropska komisija je poslije krvavih atentata 2015. i 2016. u Parizu i Briselu, kao i imigrantske krize predložila članicama Unije da osetno pojačaju nadzor spoljnih granica i uvedu strogu kontrolu svih putnika koji ulaze i izlaze iz Unije.

Primena sistema ETIAS će otud ubuduće za državljane zemalja Zapadnog Balkana značiti da će oni pre putovanja u šengenski prostor EU preko internet stranice morati da prethodno zatraže dozvolu i za to plate sedam evra takse.

Sve informacije koje podnese državljanin zemlje s bezviznim režimom za Šengen, automatski će se obraditi u bazama podataka EU i Interpola da bi se utvrdilo da li ima osnove da se odbije dozvola za putovanje.

U obrazloženju ovih mera EU se navodi i da će avioprevoznici i brodarske kompanije pre ukrcavanja putnika biti obavezne da provere da li oni raspolažu važećom dozvolom za prelazak spoljne granice Unije i ulazak u šengenski prostor.

Takođe je predočeno da “dozvola za putovanje ne znači automatsko pravo da se uđe i boravi u EU, jer će pogranična policija o tome doneti konačnu odluku".

default

Prosečan Srbin svakog dana samo na osnovne životne namirnice potroši minimum 500 dinara. Samo za ovu stavku mesečno je potrebno izdvojiti i do 15.000 dinara. 

Ako uzmemo u obzir da velika većina ljudi radi za ekstremno niske plate koje iznose svega 20.000 do 25.000, dolazimo do zaključka da je ovo sve samo ne dovoljna cifra da bi neko imao pristojan život.

Računica je veoma jednostavna. 

Ukoliko nemate svoj stan, iznajmljivanje istog će vas koštati minimum 150 evra, ali bez troškova režije. Kada se sve sabere dolazi se do cifre od oko 25.000 dinara, i to u najboljem slučaju. Hrana, odeća, obuća i po neki izlazak postaju "luksuz".

Složićete se da je sa ovakvim primanjem apsolutno nemoguće živeti, a pristojan život je misaona imenica.

Prema statističkim podacima, idealna plata za samce iznosi najmanje 80.000 dinara, međutim, to nikako nije dovoljno i za četvoročlanu porodicu. Da bi jedna prosečna srpska porodica imala koliko toliko pristojan život potrebno je minimum 160.000 dinara, za osnovne životne potrebštine.

Neminovno je da građani naše zemlje najviše novca troše na hranu i stanovanje. Međutim, ne tako mali broj ljudi muku muči i sa ratom kredita, koja je velika stavka u kućnom budžetu.

Međutim, životni troškovi se razlikuju i u gradovima Srbije. Beograd je svakako najskuplji. Slede Novi Sad i Niš, koji su na približno istom nivou, a zatim i ostali gradovi naše zemlje.

Svakako, pristojan život u bilo kom gradu je misaona imenica ako su vam primanja mizerna.

Naravno, izlaz postoji, ali budite spremni da ćete čitav dan provoditi radeći više poslova, pa... dok vas zdravlje bude služilo. 

Jednostavno, cene na našem tržištu nisu prilagođene našim platama. 

Iako svakodnevno slušamo o tome kako je prosečna srpska plata 400 evra (nešto više od 47.000) to se apsolutno ne poklapa sa realnim stanjem stvari.

Da, prosečna srpska plata u javnom sektoru jeste tolika, ali imajte na umu da gotovo 70 odsto zaposlenih u Srbiji radi u privatnom sektoru, gde često imaju veoma niska primanja od kojih jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Među najugroženijima su i penzioneri. Najniža penzija u našoj zemlji iznosi svega 14.338 dinara, što naravno nije dovoljno da bi neko preživeo i pola meseca.

Još gore od toga je što su ti ljudi onemogućeni da bilo šta rade, jer im zakon to ne dozvoljava.

Ne smemo zaboraviti i nezaposlene, koji žive na račun svojih roditelja penzionera ili se snalaze povremeno radeći sezonske poslove.

default

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je gost jutarnjeg programa TV Prva, gde je sa voditeljkom Jovanom Joksimović imao zanimljiv razgovor.

Krenulo se od toga ko prima koliku platu, do toga ko je priželjkivao koje vlasnike, i ko najviše "kuka", piše list.

Dok su Jovana Joksimović i Vučić razmenjivali opaske, voditelj Srđan Predojević je na trenutke pokušavao da smiri situaciju, pa je i on na kraju odustao. Kako je razmena mišljenja izgledala može se videti na snimku (od 37. minuta).

AV: Srđane, jel vam dobra plata.

Srđan: Meni jeste.

AV: Zato manje kukajte, pošto vam je plata odlična.

Jovana: Srđan kuka.

AV: Srđan kuka, gde god stigne.

Jovana: Stvarno.

Srđan: To je moderno.

AV: Meni je dobra plata, trudim se da ne kukam, i da obično na plate kukaju oni koji imaju najviše. Ovde ne mislim na Srđana, za njega mislimo da je dobar i korektan čovek i odličan novinar.

Jovana: Recite i o meni neku lepu reč. Samo o Srđanu.

AV: Ne mogu, vi imate, pretpostavljam, još veću platu, pa računam da je kuknjava veća od toga...

Jovana: Što mislite da imam veću platu od Srđana, nas dvoje isto radimo, isto zarađujemo.

Srđan: Dobro da se vratimo...

AV: Onda sam pogrešno čitao u novinama.

Jovana: U novinama niko nije pisao o tome.

AV: Nije?

Jovana: Gde ste čitali?

AV: Pitajte vašeg gazdu, u novinama kada se žalio da su vam velike plate.

Jovana: O meni nije pričao.

AV: A nije o vama?

Jovana: Ne.

AV: Dobro. Vama mala plata?

Jovana: Ne, nije.

Kasnije je Jovana rekla i da su čuli da je Vučić vlasnik ove televizije, "možda zato i zna kolika joj je plata".

AV: Ne znam, kolika vam je plata, je l' smete da kažete?

Jovana: Mislim da je to pristojno da se kaže, da se ne kaže... Mislim, ja porez plaćam na svoju platu, tako da koga interesuje taj može da zna.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović poslao je pismo premijeru Aleksandru Vučiću i javno prozvao Vladu Srbije da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac Evropske unije za poljoprivredu, piše Blic.

Posle 100 miliona koje su poljoprivrednici mogli da imaju na raspolaganju do ove godine, Srbija je ostala i bez dodatnih 175 miliona evra jer, prema oceni revizora EU, ne zadovoljava uslove, pa čak ni zgrada u kojoj se nalazi Uprava, dodaje list

Zelenović je pozvao Vladu Srbije da vrati Upravu za takozvane IPARD fondove u Šabac jer je, dok je bila u ovom gradu, pre preseljenja u Beograd, u izveštaju Generalnog direktorata za poljoprivredu EU označena je kao lider u sprovođenju administrativnih reformi.

Uprava je nakon promene vlasti 2012. izmeštena iz Šapca i to na sugestiju Ministarstva za poljoprivredu koje je revizorima EU navelo da kasni sa celim procesom jer imaju problem da "kvalitetne kadrove zaposle u Šapcu".

Zelenović je ocenio da je to bio samo izgovor da bi se Uprava premestila u Beograd, gde za četiri godine nije urađeno ništa osim što je promenjeno nekoliko direktora.

Izgleda da ni pet različitih direktora za četiri godine, ni sumanuta selekcija "podobnih" kadrova, ni bespotrebno preseljenje centrale Uprave u Beograd, kao ni masovne ekskurzije za Brisel, nisu impresionirale evropske revizore. Ostali smo bez novca - piše Zelenović, koji je i predsednik Zajedno za Srbiju.

On je podsetio i da se, pre nego što se u javnosti saznalo da su poljoprivrednici ostali bez novca zbog neažurnosti vlasti, obratio premijeru Vučiću.

"Poslao sam otvoreno pismo zbog njegovog upornog ignorisanja jasnih signala da ništa u Ministarstvu poljoprivrede ne funkcioniše i da se Srbija neće akreditovati za IPARD fondove, suprotno njegovim javno iznetim tvrdnjama u Skupštini Srbije, 11. avgusta ove godine, da smo se već akreditovali i da je 175 miliona evra dostupno srpskim paorima", rekao je Zelenović.

Kako je istakao, "nažalost, reakcija čelnih ljudi Vlade i Ministarstva govore da do akreditacije, odnosno novca neće doći ni u bliskoj budućnosti", te da su umesto pravdanja neobaveštenošću mogli da se suoče sa situacijom i počnu sa rešavanjem

"Ovakvim neodgovornim odnosom Vlada je pokazala da je potpuno nesposobna da evropskim parama realizuje preko 700 milona evra investicija domaćih poljoprivrednika", ocenio je Zelenović.

Vlada stvorila preduslove za korišćenje IPARD fondova

Vlada Srbije je stvorila preduslove za korišenje EU fondova za poljoprivredu, poručila je danas ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, odgovarajući gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću.

Joksimović je, komentarišući Zelenovićevu izjavu da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac EU za poljoprivredu, izjavila da je Srbiji iz IPARD fondova u periodu od 2015. do 2020. godine na raspolaganju 175 miliona evra, te da vlada čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine.

Ona je objasnila da se od ukupne sume od 175 miliona evra godišnji iznos postepeno povećava, od 15 miliona evra iz IPA 2015. godine, 20 miliona u 2016. godini i nadalje, dok, prema pravilima EU, prvih 15 miliona evra treba da bude potrošeno do 2018. godine jer je rok za implementaciju tri godine.

"Prioritet Vlade Srbije je da iskoristi i tih prvih 15 miliona evra, i stoga čini sve da ispuni uslove za dobijanje akreditacije u prvoj polovini naredne godine kako bi u predviđenim rokovima usmerila taj novac srpskim poljoprivrednicima", naglasila je Joksimović i dodala da je ukupna suma od 175 miliona evra na raspolaganju Srbiji do 2023. godine.

Komentarišući Zelenovićev zahtev da se Uprava za agrarna plaćanja vrati u Šabac, Joksimović je podsetila da su na neophodnost njenog preseljenja u Beograd više puta tokom godina, na različitim sastancima, ukazivali predstavnici Evropske komisije.

Vlada je zato preseljenje ustanovila kao jedan od prioritetnih zadataka, imajući jasno u vidu da je to veoma značajan preduslov za dobijanje akreditacije sistema za upravljanje pretpristupnim fondovima EU za ruralni razvoj, navela je Joksimović.

Ona je podsetila i da je u Izveštaju o napretku za 2015. godinu EK pozdravila odluku vlade o preseljenju u Beograd, uz ocenu da je to "veoma značajan događaj" u kontekstu dobijanja akreditacije za IPARD.

Kako kaže, najvažniji razlozi zbog kojih je prethodna lokacija bila potpuno neodgovarajuća bili su višestruki i jasni od početka, a jedan od njih je i taj da zgrada u Šapcu ni u najranijoj fazi pristupanja Srbije EU ne zadovoljava potrebe akreditacije.

Objekat koji je korišćen za sedište Uprave može da primi do 100 zaposlenih, dok je samo za akreditaciju za IPARD neophodno minimum 125 ljudi, dok bi uz zaposlene na obradi nacionalnih subvencija ukupan broj zaposlenih morao bi da bude oko 200.

"U kasnijoj fazi, do ulaska u EU Uprava mora da broji više od 1.200 ljudi, što govori o apsolutnoj neefikasnosti i nerentabilnosti prethodno odabrane lokacije Uprave", navela je Joksimović.

Takođe, navodi, u trenutku kada Uprava bude morala da broji više od 1.200 zaposlenih, ali i pre toga, nije verovatno očekivati da će tržište radne snage u Šapcu obezbediti dovoljan broj i kvalitet zaposlenih, pre svega informatičkih stručnjaka, građevinskih inženjera, arhitekta, pravnika i ekonomista.

"Da je situacija bila takva od početka govori i podatak da je od osnivanja Uprave u Šapcu, više od 30 stručnjaka svakodnevno putovalo na posao iz Beograda. Svi su u radni odnos primljeni nakon što je Uprava uspostavljena u tom gradu", dodaje Joksimović.

Ona navodi i da je glavni zadatak Uprave da bude u svakodnevnoj komunikaciji sa poljoprivrednicima, te da je zato važno da njima bude omogućena lakša i jeftinija veza sa institucijom kojoj je osnovni zadatak da im bude od pomoći, a tu komunikaciju je otežavao nedostatak direktnih autobuskih linija i nepostojanje železničke pruge.

Sve institucije koje su povezane sa Upravom u procesu akreditacije za IPARD - matično ministarstvo, Ministarstvo finansija, Revizorsko telo, EU delegacija, smeštene su u Beogradu, podseća Joksimović, što je višestruko povećavalo vreme neophodno da se završe poslovi i održe redovni i svakodnevni sastanci, a samim tim je uticalo i na ekonomičnost i opravdanost izmeštanja van Beograda.

"Imajući sve ove argumente u vidu, kao i činjenicu da je Uprava za agrarna plaćanja nedavno kadrovski ojačana, što je takođe bio jedan od uslova Evropske komicije, uprkos fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju broja zaposlenih, jasno govori o nameri Vlade da u narednom periodu učini sve da se otklone i svi drugi nedostaci koji su postojali godinama i kojima se niko nije bavio", podvukla je Joksimović.

SNS: Srbija nije izgubila novac iz IPARD fondova

Funkcioner SNS u Šapcu Aleksandar Pajić demantovao je danas navode gradonačelnika tog grada Nebojše Zelenovića da je Srbija izgubila novac iz fondova EU za poljoprivredu, navodeći da Zelenović u tom gradu ne razvija ni poljoprivredu, ni projekte.

Odgovarajući na Zelenovićeve kritike, u kojima je prozvao Vladu Srbije da je zbog neodgovornog odnosa izgubljen novac EU za poljoprivredu, Pajić je na konferenciji za novinare rekao da Srbiji ni najmanje ne preti oduzimanje pristupanja tim fondovima.

"Da je ministarstvo u svojim navodima bilo vrlo transparentno i konkretno, neophodno je bilo samo pročitati saopštenje ministarstva poljoprivrede u kome stoji da je suspendovana akreditacija za pristup budžetu dok se određene aktivnosti u procesu ne implementiraju i ne sprovedu u celosti", naveo je Pajić.

U isto vreme, kaže, jasan je bio i stav ministarstva da se niko neće baviti prošlošću već konsolidovanjem činjeničnog stanja i rešavanje problema kao i pripremi novih projekata aktivnog razvoja.

Pajić je ocenio da Zelenović, koga je nazvao pulenom i isturenim pijunom Dušana Petrovića, ne razvija ni poljoprivredu ni projekte.

"Zelenović nema odgovore na raspodelu zemljišta svojim miljenicima već su mu trn u oku aktivnosti i mera ministra poljoprivrede, a tiče se nelegalnog zaposedanja zemljišta u vlasništvu države i njenog nezakonitog eksploatisanja", rekao je Pajić.

On je naveo da je odbornička grupa SNS zahtevala protekle četiri godine izveštaje po pitanju raspodele zemlje i njenog korišćenja, ali da odgovor nije dostavljen, što je, navode, očigledan primer bahatosti i zloupotreba vlasti.

Pajić je rekao da većina mesnih zajednica koje podržavaju SNS ne dobijaju ni dinar od poreza na imovinu građana, te istakao da, na primer, mesna zajednica Majur ima potraživanja više od osam miliona dinara i bez obzira što postoje projekti i odluke sredstva su i dalje nedostupna.

"Go SNS Šabac upozorava gradonačelnika da ako se nastavi sa ovakvim zloupotrebama nezadovoljni građani će objašnjenja za ovakav odnos tražiti lično od njega gradonačelnika", navodi Pajić.

Strana 1 od 35

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top