Društvo

Društvo (303)

default

U narednih nekoliko godina ne treba očekivati značajniji rast kamata na kredite u evrima. Evribor će, istina, ići naviše, ali bez naglog skoka. Međutim, sa promenama će, sada je već izvesno, morati da računaju oni koji zaduženi na duži rok, a najčešće su u pitanju stambeni krediti.

Narodna banka Češke je ovih dana povećala referentnu kamatnu stopu, prvi put od 2008. godine i početka svetske ekonomske krize, i tako postala prva centralna banka u državama EU koja je započela novi ciklus pooštravanja monetarne politike.

Da li će i kada češki primer slediti i članice evrozone biće jasnije na jesen, na zasedanju Evropske centralne banke (ECB), koja je najavila da će tada razmotriti tu problematiku. Promene u monetarnoj politici bi se, prema očekivanjima, mogle dogoditi tek naredne godine.

Šta to konkretno znači za građane Srbije zadužene u evrima?

Prema oceama stručnjaka, oni koji imaju kredite u evrima ipak nemaju razloga za strah da bi u nekom skorijem roku moglo da dođe do podizanja kamata, jer do naglog rasta evribora koji na njih utiče neće doći.

„Ako govorimo o nekoj bliskoj budućnosti, evribor će postepeno da se povećava, ali svakako neki ozbiljniji nivo, od dva-tri odsto, ne može dostići u narednih nekoliko godina“, kaže za Sputnjik analitičar „Vajs brokera“ Nenad Gujaničić.

Prema oceni stručnjaka, za osetniji rast kamata evribor bi upravo trebalo da se vrati na nivo od 2 do 2,5 odsto, na kojem je bio pre nekoliko godina.

Dakle, najave da će doći do rasta evribora, dnevne referentne kamatne stope po kojoj banke evrozone jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu, ne treba da pale „crvenu lampicu“ kod onih koji su zaduženi u evrima.

Ipak, građani koji imaju dugoročne pozajmice, na veći broj godina, recimo stambene kredite, svakako će u jednom trenutku morati da računaju na osetnije povećanje kamata, koje su trenutno na najnižem nivou ikada.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa za stambeni kredit indeksiran u evrima u junu ove godine bila je 3,6 odsto, dok je na primer u istom mesecu 2010. godine iznosila 5,38 odsto.

„Svako ko se zadužuje na neki duži vremenski period mora da računa sa nekom prosečnom vrednošću evribora, koja će verovatno u budućnosti biti negde između dva i tri odsto. Primera radi, neko ko je uzeo kredit 2005. godine, ovih desetak godina imao je period kada je evribor bio prilično visok — pet odsto, ali je imao i ekstremno povoljne uslove koji su važili godinu-dve dana unazad“, objašnjava Gujaničić šta čeka one koji budu uzeli kredit u evrima na duži rok.

Evribor, koji čini zbirnu kamatnu stopu zajedno sa bankarskom maržom, koja je fiksna, već više meseci je na istorijskom minimumu.

Vrednost šestomesečnog evribora trenutno je negativna — ispod nule, a najveću vrednost je imao 2008. godine, kada je iznosio čak 5,48 odsto.

Na lagani rast te vrednosti ukazuju i nedavne projekcije Evropske centralne banke (ECB) prema kojima će se on iz minusa popeti na nulu, ali tek krajem iduće, ili početkom 2019. godine.

Nenad Gujaničić, ipak, napominje da rast referentne kamatne stope ECB, pa i evribora, zavisi od dosta faktora, a prvenstveno od oporavka ekonomije evrozone. Što se ona bude brže oporavljala, to će evribor brže da raste.

Sagovornik Sputnjika podseća da je i ekonomski rast evrozone, posle dužeg perioda stagnacije, prilično visok — preskočio je „prag“ od dva odsto i prognoze su da će na godišnjem nivou on biti 2,5 odsto.

„To je najviše od izbijanja svetske ekonomske krize i ujedno jedan od glavnih faktora zbog kojih je je ECB najavila da će od naredne godine početi da podiže kamate, ali i da će, što je veoma važno, početi da ublažava monetarne stimulanse koje je sprovodila na tržištu“, napominje Gujaničić.

Zaokret u evropskoj monetarnoj politici

On podseća da je ECB, slično kao i Uprava federalnih rezervi SAD, u prethodnom periodu otkupljivala velike količine državnih i korporativnih obveznica, i tako „upumpavala“ novac na tržište.

Tome, međutim, polako dolazi kraj i, kako smatra Gujaničić, verovatno će već od iduće godine ti mesečni otkupi državnih i mesečnih obveznica, koje je iznudila ekonomska kriza, biti smanjivani, da bi u nekom razumnom vremenskom periodu potpuno nestali.

„Sve će biti mnogo jasnije na jesenjim zasedanjima ECB. Tada će biti iskristalisane konačne odluke, ali kako sada stvari stoje, s obzirom na to da su ekonomski i politički rizici veoma niski, možemo očekivati zaokret u monetarnoj politici“, mišljenja je Gujaničić.

Reagovanja je izazvala već i sama najava tog zaokreta — aktuelna pomeranja svetskih valuta su u poslednje vreme bila prilično intenzivna. Tako je pre nedelju dana dolar bio blizu dvoipogodišnjeg minimuma, a švajcarski franak na jednoipogodišnjem minimumu.

To je, smatra Gujaničić, posledica upravo poslednjeg zasedanja Evropske centralne banke, na kojem su najavili da će od jeseni razmisliti o promeni monetarne politike, odnosno da će već naredne godine uslediti postepeno podizanje kamatnih stopa.

Usled takvih očekivanja, u evrozonu se slila velika količina kapitala, pa je jačanje evra dovelo do pada vrednosti drugih valuta.

Švajcarski franak, koji je bio sigurno utočište za vreme krize, sa tim najavama izgubio je značaj „sigurne luke“, što je dovelo do njegovog pada, objašnjava analitičar „Vajs brokera“ na kraju razgovora za Sputnjik.

default

U poslednje vreme društvenim mrežama kruže slike najneobičnijih spomenika u Srbiji.

Poznato je da Srbi i te kako vole da se istaknu i razlikuju od svojih bližnjih po mnogim stvarima, a jedna od njih su, bogami, i spomenici.

Na svom nadgrobnom spomeniku ljudi poručuju sve i svašta: neko proklinje, neko ostavlja poruke budućim naraštajima, dok ima i onih koji bi da se pohvale.

U ove poslednje spada i Joksić Života, koji je još za života sebi podigao spomenik, a na njemu: on i sve njegove žene!

Izjavom o Ani Brnabić, kako prenose beogradski mediji, glumac Milan Lane Gutović žestoko je uvredio premijerku Srbije.

On je gostujući u jednoj emisiji napravio paralelu između Brnabićke na poziciji premijera i psa kog ima, pa su mnogi ovo interpretirali kao skandalozno vređanje.

Pročitajte pa prosudite sami.

- Ona kaže da je od rođenja lezbejka i na to nema niko nikakvu primebu, ali ima na to zašto je premijerka. Niko nema ništa protiv njenog lezbejstva. Ja imam kučku koja je od rođenja kučka, to je moj pas, i nemam ništa protiv dok mi ne postane premijer – rekao je Gutović.

10 najlepših kuća u srpskom stilu po izboru Ing.Slavoljuba Zakića urednika edicije Srpskekuce.com

1. Kuća Stojanovića

Vlasinsko jezero

Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlađeg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugrađen u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.

2. Kuća Filipovića

Ašanja

Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i prerađevina od njih.

3. Kuća Lukića

okolina Ljiga

Zvonko Lukić, beogradski advokat, rodom iz okoline Ljiga, ima u selu roditelje koji tamo žive, rade i privređuju. Oni imaju sređeno domaćinstvo potpomognuto od njega, Zvonka, i brata mu Miloša, agronoma koji sa porodicom živi takođe u Beogradu. Oni rešili da preurede neke stvari oko domaćinstva, pa i oko postojeće kuće. Kuća je posleratna građevina u dobrom stanju i od tvrdog materijala, ali sa izvesnim nedostacima, kako u prostornoj organizaciji tako i u “likovnom smislu”. Arhitekta Petrović je prvo isprojektovao pomoćnu zgradu u dvorištu koja je odmah izvedena na opšte zadovoljstvo. Potom se, pre dve godine, prešlo na obnovu kuće.

4. Kuća Miloradovića

Božurnja kod Topole

Vlasnik ove kuće podno Oplenca Zoran radi i živi u Topoli, ali mu je u selu Božurnja očevina i stara očeva kuća. Kako je ova stara kuća dotrajala, on odluči, ne dirajući je, da joj pridoda ovu svoju. Majstore i neke materijale doveo je i doterao od Ljiga gde je u poslednje vreme sve više majstora za rad u kamenu. I to dobrih majstora koji su srasli sa svojim glasovitim ljiškim peščarom. I kao što se na slici vidi, sve je urađeno kako treba – znalački i profesionalno.

5. Kuća Ristanovića

Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “Karađorđe”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine. Ovo je jedno od onih mesta gde je vidljivo da je Drina voda koja spaja. Vlasnik ove kuće iz sela kraj Ljubovije, ima svoju pekarsku industriju u Irigu sa kojom podmiruje potrebe Iriga i okoline. U svom rodnom selu on je odluči da napravi manju kuću za odmor. Parcela je na strmom terenu i na njoj postoji stara napuštena kuća i od ranije formirano domaćinstvo. Kad je kuća bila gotova napravila je izazov te vlasnik, u njenoj blizini napravi za svoje najbliže zemljake i crkvu sa crkvenom kućom (konakom).

6. Kuća Sotirovića

Banjički venac

Na padini Banjički venac nedaleko od „Marakane“, arhitekta Miša Veselinović je pokazao da pored tradicionalne srpske kuće, , suvereno vlada i takozvanom gradskom kućom, koju u našim uslovima možemo nazvati „srpskom vilom“. Do ulice je ostavljen prostor za zelenu cvetnu oazu, a prema dvorištu vrt sa fontanom, bazenom, podzemnom garažom povezanom i toplom vezom sa kućom, i roštiljom u dnu parcele. Ulična ograda je od kamena i kovanog gvožđa. Isprojektovana zgrada je u postmodernom stilu sa istaknutim antama u stubovima, uz primenu dekorativnih arhitektonskih elementa po uskoj vertikali fasade, ali uravnoteženo, elegantno i nenapadno.

7. Kuća Stankovića

Vlasotince

Pošto je video projekt za svoju kuću na Vlasinskom jezeru, ugledni poslovni čovek iz Vlasotinca, Dragan, odlučio se za gradnju još jednog objekta u samoj varoši Vlasotince. Kuća ima oko 150 kvadrata, ali je na fascinantan način uklopljen vajat, kao nezaobilazni deo srpskih domaćinstava. Za one koji ne znaju, vajat je „fabrika za decu“, jer su se u njega smeštali sin koji se oženi i novopridošla snaja.

8. Kuća Stanojevića

Beograd

U naselju “Braća Jerković”, na prisojnoj i blagoj padini, arhitekta Miša Veselinović isprojektovao je jednu od najlepših kuća u duhu narodnog graditeljstva u Beogradu. Kuća je prizemna, sa suterenom na celoj površini, koji je preko osunčanog trema na nivou terena povezan sa vrtom. U nastojanju da ispoštuje zahtev investitora i njegove potrebe, i integriše ga u tradicionalno srpsko graditeljstvo, arhitekta čika Miša je napravio mali arhitektonski podvig, i napravio savremenu srpsku kuću za 21. vek.

9. Kuća Aksentijevića

Rodelj kod Leposavića

Ova kuća, od oko 400 kvadratnih metara, nalazi se u selu Rodelj na trasi starog Banovskog puta na padini Kopaonika. Smatra se jednom od najlepših kuća od Kosovske Mitrovice do Kraljeva. Arhitekta Božidar Petrović kaže da ju je podigao “inženjer, radan i preduzimljiv čovek, koji ima svoju firmu u Beogradu, a rodom je iz Leposavića, pa je rešio da u zavičaju napravi sebi i porodici kuću”. Kad je došao kod arhitekte, vlasnik je znao tačno šta hoće, jer je pre toga dve godine obilazio po Srbiji kuće podignute u tradicionalnom stilu.

10. Majstori graditeljstva

Dići kod Ljiga

Ovaj restoran, u završnoj fazi gradnje, nalazi se u ataru sela Dići uz Ibarsku magistralu. Građen je od nekoliko starih vajata i magaza a pored restorana, trema i kuhinje, poseduje i smeštajne kapacitete. Tako je tim starim vajatima, na neki način produžen život u jednoj novoj, a sličnoj formi. Tako su postupili i majstori amateri Miliša i Joviša čije je delo prikazano na ovoj fotografiji koje je u celini njihovo od plana do izvođenja. I jedni i drugo su veličanstveni skoro do neverice.

Kada je 11. juna 2011. godine u medijima odjeknula vest da su mladi pevač i njegov menadžer izgubili život u saobraćajnoj nesreći, cela Srbija je bila skrhana...

Popularni pevač i njegov menadžer Aleksandar Milošević izgubili su živote pre 6 godina u saobraćajnoj nesreći.

Darko je imao samo 36 godina, a za sobom je ostavio suprugu Mariju i ćerkicu Laru, koja danas ima 10 godina.

Pevač je svojevremeno za Story izjavio da je od supruge imao podršku, pažnju i ogromnu naklonjenost.

Njihova ljubav počela je 2004. godine. Darko je prvi put morao da se pomuči da bi osvojio srce devojke koja ga je fascinirala na jednom nastupu u njenoj rodnoj Sremskoj Mitrovici. Osvajao ju je šest meseci, a Maja je na kraju poklekla, dok se Darko šalio kako se upornost uvek isplati.

Zbog Maje se Darko doselio u Sremsku Mitrovicu gde ona ima svoj frizerski salon i gde su njih dvoje osnovali svoje ljubavno gnezdo.

Maja i Darko bili su beskrajno zaljubljeni, spremni da ulože i poslednji atom snage i kreativnosti da oduševe jedno drugo. Darko je uvek govorio da Maja vodi glavnu reč u njihovoj vezi, a potom i u braku.

- Samo da se ona ne ljuti. Neću da radim ništa što može da naljuti moju Maju - govorio je.

Kada je 11. juna na svet došla njihova Lara, ponosni tata nije mogao da opiše sreću. Govorio je da je Lara nasledila maminu lepotu, a tatin temperament i osmeh.

Maja i Lara su se nakon tragične smrti supruga i oca potpuno povukle i dalje žive u Sremskoj Mitrovici, sa Marijinim roditeljima, jer je Maji bilo teško da živi u stanu koji je nekada delila sa pokojnim suprugom.

Nekoliko godina kasnije, Maja je istakla da je Darko svakodnevno prisutan u njihovim životima kroz pesme i sećanja i da ta rana nikada neće zarasti.

default

Jovan govorio o svom neobičnom talentu i teškom životu u kome mu je baš taj talenat bio veliki oslonac, kada već nije bilo mnogo drugih. Oca ne pamti, živi sa majkom u veoma teškoj ekonomskoj situaciji

Jovan Stević je dečak od 16 godina, ima koeficijent inteligencije koja ga svrstava među one sa potencijalom genija, prvo je naučio da broji, a tek onda da govori, ume napamet da izvadi koren iz brojeva kao što su 616.225 ili 1.000.000.001, igrama sa brojevima je "maskirao" glad, selio se 21 put, bio je izopšten iz društva i živi u Srbiji.

Jovan je bio gost emisije "Život priča" na TV Prva i u njoj je govorio o svom neobičnom talentu i teškom životu u kome mu je baš taj talenat bio veliki oslonac, kada već nije bilo mnogo drugih. Oca ne pamti, živi sa majkom u veoma teškoj ekonomskoj situaciji.

"Kasno sam počeo da govorim, sa nepune tri godine, a prvo sam naučio da brojim. Nije se nešto video taj talenat u mlađim razredima, a u trećem razredu je već počelo da se nešto malo primećuje kroz sabiranje većih brojeva, četvorocifrenih ili petocifrenih. Ja sam mislio da to svi na svetu mogu, ja i dan danas ne smatram da sam nešto strašno poseban, svako od nas sedam milijardi ima neki svoj talenat", kaže Jovan Stević.

Njegova razredna za njega kaže da ima odličnu perspektivu i da se ona ne krije samo u brojevima.

"Meni je žao što je on u javnosti poznat kao neko ko 'vadi korenje', a on je odličan iz svih predmeta, tako da šta god da odluči, njegova perspektiva je odlična", kaže njegova razredna Ljubica Bojović.

Iz njegove škole apeluju da se svi koji su se, otkako se za Jovana čulo u javnosti, angažovali oko pomoći, potrude da se sredstva usmere na rešavanje ključnog problema.

"Njima je potreban krov nad glavom, ta vrsta sigurnosti, tada bi on mogao zaista da napreduije. Preko jedne beogradske agencije dobiće razne kurseve, on je dobio poziv da ide u Petnicu, ali urgentan je egzistencijalni deo. Svi koji mogu da pomognu, mediji, škola, svi treba da se angažuju da rešimo ključno pitanje", kažu iz Jovanove škole.

Umesto u Ekonomsku, koju sada pohađa, hteo je da ide u vojnu školu - delom zbog toga da njegova majka ne bi morala da brine o novcu, hrani i odeći.

"Želeo sam sebi siguran život, a da majka ne mora da misli stalno o tome, da ima brigu manje. To nije baš uspelo. Pre toga smo živeli onako, nekad gladni, nekad siti, i tako. Negde 70 odsto gladan, 30 odsto sit. Organizam kada si gladan ne radi na 100 odsto snage. Zato sam voleo da se igram, tražio neke cake da lakše računam, pripremao sam se za takmičenja", kaže Jovan.

Živeli su od alimentacije do alimentacije, često na hlebu i pašteti.

"Sada paštetu baš teško jedem, organizam stekne imunitet na to, ne može više da izdrži", kaže Jovan.

Kaže da mu je razmišljanje o matematici pomagalo da zaboravi na glad, a sada, kada je situacija ipak nešto bolja, dečak koji bez problema izvadi napamet koren iz 616.225 (785) i dalje stalno "vrti" brojeve u glavi.

Kada mu je dosadno, broji koliko koja zgrada u Čačku u kome živi ima spratova, a za mnoge od njih zna i koliko imaju stepenika.

To mu je pomagalo i da prevaziđe probleme sa društvom. U osnovnoj školi, u kojoj u jednom razredu uopšte nije imao knjige, nije išao na dve ekskurzije jer njegovi drugovi iz razreda to nisu želeli.

"Bilo je tu problema sa higijenom, nismo imali godinama ni vode tamo gde smo živeli, uzimali smo za piće sa bunara, nismo mogli da peremo stvari, nisam imao ni pribor za higijenu. Imao sam ja i neke svoje mane, koje su isto deo tog odbacivanja, ali je najveći razlog bio taj fizičke prirode. Tako je od 25 dece, njih 18-19 odlučilo da ja ne idem", kaže Jovan.

Na pitanje da li su ga deca zlostavljala ipak odgovara rečju "minimalno".

"Ja sam uvek bio miroljubiv, nisam obraćao pažnju, maksimalno sam izbegavao takve stvari. Jesam bio tužan što sam bio isključen iz društva", kaže Jovan.

Njegovi novi drugovi, iz nove škole, kažu da je u "početku bio čudan, ali da su se posle svi uklopili".

"Njegovo ponašanje nije uobičajeno. Dobar je drug, uvek pomogne kada tražimo oko njega, oko svih predmeta", kažu njegovi drugovi.

Pomoć koju pruža traže i iz drugih škola, pa čak i oni koji su ga isključivali iz društva u osnovnoj školi.

"Nikada nisam hteo da ispadnem neko ko uzvraća", kaže Jovan.

Zbog toga što nije išao na ekskurzije, kamoli na letovanja, ali i zbog svojih neuobičajenih stavova, do 15 godine je mislio da more ne postoji.

"Uvek sam govorio da ono što nisam video ni ne postoji. Mislio sam da je mnogo toga maskirano za televiziju. Kada sam ga video, pomislio sam, što kaže narod k'o Koštunica, jednostavno sam bio neupućen", kaže Jovan.

Jovan je u emisiji govorio i o tome kako ne razmišlja o dalekoj budućnosti, o tome kako vidi svoju karijeru, o svojim treninzima (golman u Borcu), ali i o željama i receptu za sreću.

"Što se materijalnih stvari tiče, želeo sam loptu i bicikli i to sam dobio na poklon. A recept za sreću ne može biti ni minus, ni plus, svega samo treba da bude dovoljno", kaže Jovan.

default

Odlazak na rad u inostranstvo je definitivno tabu tema u Srbiji. Mnogo naroda nema načina da ovde napravi neke pare, pa pribegava raznim metodama kako bi otišli "preko". Najpopularniji način je putem agencija koje nude različite priče kako bi došli do novih radnika. Uglavnom su tu predivna iskustva i divan način da se zaradi novac, ali istina je malo drugačija. Agencije prećute dosta toga tj veliku većinu toga. 

Mislili smo da je Pežo ime koje donosi stabilnost, sigurnost i sigurnu zaradu. Ipak, rad u Pežo fabrici u Slovačkoj predstavljao je pravi pakao, o čemu nam priča Marko koji se pre nekoliko meseci vratio iz tog pakla, kako ga on skromno i naziva. Po njegovoj pričin to je nešto još strašnije, pravi koncetracioni logor.

"Odmah da spomenem smeštaj. Smeštaj je užas. Šest ljudi živi u 16 kvadrata, a TRI ringle deli  200 ljudi. Uslovi su skroz nehumani, ujutru ne možeš ni da pomisliš da skuvaš sebi kafu, a da zaspiš uveče treba ti po nekoliko sati, jer uvek neko kasno dođe ili se pijan vrati iz grada, tu su i narkomani. Stvarno od 16 ljudi ne može se potrefiti neko ko ti odgovara po mentalitetu, jer uglavnom su tu ljudi sa sela i iz nižeg sloja", objašnjava svoju priču Marko o životu u Slovačkoj, kada odeš preko neke od raznih agencija.

"Sve se to radi preko agencija, a država to odobrava. Nemaš baš ništa. Ni socialno, ni penziono, ni zdravstveno. Kradu ti bukvalno sve", objašnjava Marko kako ceo sistem funkcioniše: "Ako ne odeš na posao, letiš napolje. Ako odeš u WC, letiš napolje. Da spomenem, plata je neto po satnici, ali sa SKRIVENIM TROŠKOVIMA".

"Smeštaj je besplatan, ali ti se ipak na kraju odbija i pored toga što živiš sa toliko ljudi u jednoj sobi. A platu primaš posle 50 dana i tek onda vidiš šta i kako si primio novca. Svi skriveni troškovi za kordinatora i agenciju i firme te eksploatišu. Svi mlate neku lovu na Srbima i Ukrajincima. Na kraju, nemaš šta da jedeš. nemaš kako da putuješ", mislio je Marko da će rad u fabrici Pežoa predstavljati prekretnicu u njegovom životu, ali se sve završilo skoro pa tragično.

"Tamo odeš u Slovačku, a ne znaš jezik. Pazi Pežo, to je ogromno, to ima da se priča. Imaju svoj mali grad, bukvalno. Zavar se zove mesto. Nije toliko loše, ali radiš za 55 sekundi", nastavlja da nam otkriva sve tajne o njegovom radu u Slovačkoj: "Lično ja sam morao da radim deset operacija za 55 sekundi. To je brutalno. I kao što sam spomenuo, ako ne uradiš, letiš napolje".

"Tamo sam otišao preko agencije Europersonal, Workservice i Job4people, koji je preomenio od kako sam otišao pet naziva. To je ludnica. Država to sve dozvoljava. Tu postoji toliko sive zone, da to nije normalno. I naravno, agencije uzimaju sav taj novac u Slovačkoj i nikako ne plaćaju razne poreze. Ma, niko i ne zna koliko oni zaista uzimaju tamo novca", otkriva nam Marko, dok spominje i sledeće: "Kod njih ti je pasoš, ne možeš znači da napustiš posao bez njihove dozvole jer nemaš gde. Tu si gde si, zakucan, dok ti Pežo melje glavu", objašnjava na kraju celu situaciju Marko. 

Umesto da njegova urna bude položena u Aleji velikana, njegova večna kuća nalazi se na periferiji Novog groblja, do koje ima pola sata hoda

Umesto da urna barda srpskog i jugoslovenskog glumišta Vlastimira Đuze Stojiljkovića (85) bude pohranjena u Aleji zaslužnih građana, njegova grobnica nalazi se na periferiji Novog groblja u Beogradu. 

Skoro godinu dana nakon njegove smrti javnost, kao i kolege, ne znaju gde mogu da zapale sveću za Đuzinu dušu i odnesu cveće

Ekipi Kurira bilo je potrebno skoro sat vremena da pronađe njegov spomenik, do kog ima sigurno pola sata hoda. Glumčeva druga supruga Dušanka Stojiljković odlučila je da njegovu urnu s pepelom položi u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živke i Vere Vranjanac. Do smrti, 17. juna, Đuzin verni drug Vlasta Velisavljević (89) nije bio pozvan ni na njegovu kremaciju ni na polaganje urne, a slučajno je i sam saznao gde može da ode da poseti svog kolegu iz klase i prijatelja.

- Niko nije znao gde je sahranjen, ali saznalo se. Jedan električar iz Ateljea pratio je Dušanku kad mu je davala 40 dana. Sedeo je pred njenom kućom i čekao da ona krene na groblje. Sad znamo gde je i mogu da odem da mu upalim sveću - ispričao nam je Vlasta.

Umetnik ne razume odluku kolegine supruge Dušanke da mu tokom poslednjih dana zabrani kontakt s kolegama.

- Obilazio sam ga. Dušanka je zabranila svima da ga posećuju, ali meni nije mogla. Rekao sam onom upravniku: „Nemojte da se šalite, ko meni može da zabrani da vidim Đuzu.“ Kaže on da su se oni tako sporazumeli s familijom - ispričao je Vlasta.

Do zaključenja broja nismo dobili za komentar Dušanku Stojiljković, drugu Đuzinu ženu, da nam pojasni da li odluka o tajnoj sahrani bila njegova poslednja želja.

Đuza Stojiljković rođen je 30. juna 1929. u učiteljskoj porodici. Profesionalnu karijeru započeo je 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je radio do 1968, nakon čega je prešao u Atelje 212. Igrao je više od 130 uloga. Nezaboravna je njegova uloga u seriji „Pozorište u kući“ gde je tumačio Rođu. Đuza je posebno bio vezan za svoju ulogu u predstavi „Elijahova stolica“, koju je igrao u JDP. Ipak, najviše smo ga voleli kao Patka Daču, kome je pozajmio glas u crtanom filmu koji se prikazivao u celoj bivšoj Jugoslaviji.

U monografiji „Vlastimir Đuza Stojiljković“ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. 

U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji - započinje svoju ispovest Nenad Stojiljković (80), rođeni brat velikog srpskog glumca. On nam se javio nakon što je u Kuriru pročitao tekst u kome Vlasta Velisavljević otkriva kako su saznali gde je Đuzu tajno pokopala supruga Dušanka, čime nije ispunjena njegova poslednja želja.

- Moj odnos s bratom i njegovom suprugom bio je korektan. A onda dolazi do njegove bolesti, o čemu me Dušanka nije obavestila, a o tome saznajem u kafiću. Zovem je i pitam: „Zašto? „Njen odgovor je smešan: ‚Đuza mi je rekao, pri čistoj svesti, da ti ne kažem da ne bi nekome rekao.‘ Da je to laž, bilo mi je jasno, jer kod moždanog udara ni svest ni govor više nisu čisti - priseća se Nenad.

Dušanka nije prihvatila ni njegov predlog da se Đuza leči u Ribarskoj banji, i zbog toga prekidaju svaki kontakt.

- Predlažem joj da ga, u njegovom interesu, prebacimo u neku zdravstvenu ustanovu u kojoj bih ga ja iz Kruševca svakodnevno posećivao.

Njen odgovor je da Beograd ne poseduje tako nešto, a o Ribarskoj banji govori s gnušanjem. Zatim prekida komunikaciju i ja ne znam gde je i šta se dešava sa Đuzom.

A onda saznaje da je Đuza prebačen u starački dom Lug, na nekoliko kilometara od Mladenovca.

- Što dalje od ljudi. Bojala se i iz samo njoj znanih razloga smatrala da ga treba izopštiti od prijatelja, obožavalaca i rodbine. Naravno, to je njen razrađeni scenario, koji će izvesti do kraja. Prebacuje ga sa ozbiljnom crevnom bolešću, klostridijom, koja se ne leči u staračkim domovima. Ali njen cilj i nije bio da se on izleči, jer da je to htela, mogla ga je poslati i u Beč - kaže Stojiljković.

Posebno ga boli što Dušanka tokom osam meseci gotovo uopšte nije obilazila supruga.

- Saznajem od sestara da ga vrlo retko posećuje, već komunicira preko mobilnog telefona, čiji broj, naravno, ni meni nije dala. Odlazim konačno u taj dom Lug, ali na vratima čeka me upravnik, koji ne dozvoljava da vidim brata, naglašavajući da oni sa Đuzinom ženom imaju ugovor da ga niko ne može posećivati - tvrdi Đuzin brat.

Tek pošto je zapretio da će dovesti novinare i policiju, dozvoljavaju mu da vidi Đuzu, ali samo na deset minuta.

- Nije teško pronaći odgovor zašto je Đuza proveo osam meseci sam u sobi s pogledom na tavan. Pa to je njen scenario. Kako neko može da završi s bolešću koju je imao a da je ne leči? Uskoro je i stigao odgovor koji je mnoge ražalostio, ali možda ne i nju: Đuza je umro - kaže Nenad.

On dodaje da je njegov sin poslao Dušanki poruku da bi porodica volela da Đuza bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, na šta ona odgovara: „Pusti te seljačke fazone.“

- Krije ga i mrtvog od svih onih koji su ga voleli - ubeđen je brat velikog glumca.

Više od mesec dana pokušavali smo da stupimo u kontakt s Dušankom Stojiljković, ali ona se nije javljala na nama poznate brojeve, niti smo je našli u stanu u kojem je živela s Đuzom.

Nenad je voleo svoj starijeg brata, ali mu zamera što nije umeo s lepšim polom.

- U pozorištu je bio veliki, a u braku mali. Dozvoljavao joj da radi šta joj padne na pamet. Trpeo je. Ona je išla na more, dok je on čuvao pticu. Interesantno je da je nateran da iznenada ode na venčanje, gde su im, zamislite, matičar i neka službenica bili kumovi. Ako se prisetimo šta je supruge Bate Živojinovića, koji je imao tri moždana udara, i Dragana Nikolića uradile za svoje muževe, kako su se očajnički borile da pobede bolest spavajući kraj njih, a šta je učinila Dušanka, dolazimo do zaključka da njoj baš i nije bilo mnogo stalo da Đuza pobedi bolest.

Nenad kaže da je njegov brat Đuza doživeo sudbinu junaka kog je tumačio u svom poslednjem filmu i prvoj glavnoj ulozi u karijeri. U filmu „Bez stepenika“ zet i ćerka ga šalju u starački dom da ga se „otresu“.

default

Sajam je organizovan po ugledu na sajmove u Bolonji i brojnim gradovima u Nemačkoj.

Sanduci, pokrovi, sveće, krstače. Nisu scene iz horor filma, već sajam pogrebne opreme u Nišu.

Više od 20 izlagača, uglavnom sa juga Srbije, predstavili su sve što je potrebno za dostojanstven ispraćaj pokojnika. Tu su i važna sredstva za rad pogrebnika - specijalna vozila i mini hladnjače.

- Reč je o veoma ozbiljnoj industriji, ali je bilo veoma teško organizovati sajam jer se radi o ljudima koji su navikli da rade, ali ne i da promovišu svoje proizvode - naglasio je Bojković.

Sečenjem torte u obliku mrtvačkog sanduka na Niškom sajmištu otvoren je prvi Sajam pogrebne i prateće opreme.

Inače, najveće interesovanje posetilaca na otvaranju sajma bilo je za mrtvačke sanduke. Njihova cena je od 40 do 280 evra, koliko košta najskuplji model čiji je naziv "Amerikanac".

default

Radne dozvole za rad u Sloveniji, koje su trenutno vremenski ograničene na godinu dana, od proleća 2019. važiće tri godine, rečeno je na sastanku održanom u sredu (7. novembra 2018. godine) povodom potpisivanja protokola o sprovođenju Sporazuma o zapošljavanju građana Republike Srbije u Republici Sloveniji, koji je organizovao Slovenački poslovni klub u Srbiji.

Prema rečima Grege Maleca, vođe Sektora za radnu imigraciju slovenačkog ministarstva rada, radnici će po isteku prve tri godine moći da produže dozvolu na još toliki vremenski period.

On je je naglasio da će radnik iz Srbije u prvoj godini rada u Sloveniji biti vezan za poslodavca koji mu je omogućio izdavanje radne dozvole, a da će nakon toga biti slobodan da konkuriše na tržištu rada te zemlje.

Sporazum potpisan 1. februara ove godine trebalo bi da bude ratifikovan do kraja januara 2019. i da stupi na snagu početkom maja sledeće godine, rekao je Malec i istakao da će on omogućiti i skraćivanje postupka za izdavanje dozvola koji sada traje između 2 i 4 meseca, zahvaljujući saradnji službi za zapošljavanje dve zemlje koja se obavlja elektronskim putem.

- Uslov za dobijanje radne dozvole i rad u Sloveniji je da srpski radnik prethodno bude prijavljen na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, kako bi država mogla da ima nadzor nad zapošljavanjem svojih radnika u inostranstvu - rekao je on i pojasnio da radnik koji želi da se zaposli u Sloveniji ne sme da bude zaposlen u Srbiji i da mora da bude prijavljen na birou za zapošljavanje makar i samo na jedan dan, zbog pomenute evidencije.

Malec je naglasio da su radnici na taj način zaštićeni, jer države prate procese zapošljavanja i ako dođe do kršenja radnog zakonodavstva radna dozvola se poništava.

- To je zapravo dobro za radnika, jer je u prošlosti bilo primera da su se radnici plašili prijavljivanja zbog bojazni da će izgubiti posao - istakao je Malec i naglasio da se radnik po gubitku radne dozvole vraća u Srbiju, gde će pokušati da se zaposli, a zatim odmah može da aplicira za posao u Sloveniji, kod drugog poslodavca.

On je istakao da je Slovenija isti sporazum prethodno potpisala i sa Bosnom i Hercegovinom i da se on tamo pokazao kao dobar i za državu i za radnike.

Kada je reč o zanimanjima koja su tražena na slovenačkom tržištu rada, on je kazao da je ukupno 12 zanimanja, uglavnom zanatskih profila, u Sloveniji jako deficitarno i da se najviše traže elektrotehničari, varioci, vozači kamiona, kuvari i magacioneri.

Malec je naglasio da ovim sporazumom nisu rešeni uslovi za boravak u Sloveniji, iako je radna dozvola u toj zemlji vezana za boravišnu vizu, jer se obe dozvole dobijaju istovremeno, ali je potrebno da radnik pokrene postupak za dobijanje boravišne dozvole.

S druge strane, Slovenci na radu u Srbiji susreću se sa brojnim preprekama u vezi sa obnavljanjem radnih dozvola u našoj zemlji. Relja Mirović iz RCL grupacije, slovenački državljanin koji već 15 godina živi i radi u Srbiji, požalio se da svake godine kuburi sa dobijanjem radne vize i da gubi dosta vremena idući od šaltera do šaltera.

- A ako promenim posao, sve mi kreće od početka i radna viza mi važi pola godine - rekao je Mirović.

Snežana Bogdanović, šef Odseka za unapređenje oblasti rada u srpskom ministarstvu za rad kazala je da ovo pitanje nije rešeno potpisanim protokolom.

- U Srbiji je dobijanje radne i boravišne dozvole razdvojeno. Uslovima za boravak bavi se Ministarstvo unutrašnjih poslova dok je izdavanje dozvole za rad u nadležnosti Nacionalne službe za zapošljavanje. Mi zbog usklađivanja sa propisima EU to moramo da rešimo, da sve bude na jednom mestu i u planu je da se to desi za godinu-dve, a ukoliko ima interesovanja može da se desi i ranije, ako slovenački državljani koji rade u Srbiji pokrenu takvu inicijativu - izjavila je Bogdanović.

Strana 1 od 22

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top