SRPSKI ŠPIJUN U NATO:1998.godine Francuz zeznuo NATO, odložio bombardovanje i spasao na hiljade Srba

NATO bombardovanje Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, moglo je da se dogodi šest meseci ranije da planove agresije nije osujetio general Jovan Milanović.

Njemu je u tome pomogao francuski major Pjer-Anri Binel, takođe obaveštajac, koji je nabavio nacrte sa svim ciljevima koje je NATO planirao da gađa. Francuske vlasti su protiv njega pokrenule postupak za izdaju. U svojoj odbrani saopštio je da se uopšte ne kaje, da mrzi SAD i da se bori za obnovu srpsko-francuskog savezništva. Osuđen je na pet godina zatvora.

General Jovan Milanović završio je vojnu akademiju i najviše vojne škole u Beogradu. Radio je u Upravi za ratno planiranje Generalštaba do 1985. godine.
Radio je, takođe, kao šef kabineta načelnika Generalštaba. Od 1995. do 1998. godine bio je na mestu ministra savetnika u misiji SRJ pri EU. U oktobru 1998. otkriveno je da je vojni obaveštajac i lišen je slobode. U pritvoru je proveo 49 dana. 
Po povratku u zemlju radi kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe. 

Krajem 1998. godine, kada je član francuske delegacije NATO vojnom komitetu pri generalšabu u Briselu, priznao je da je važna dokumenta predao srpskom oficiru, nakon čega je optužen za izdaju. Priznao je da je ova dokumenta predao od jula do oktobra 1998. godine generalu Jovanu Milanoviću. Dokumenta su pokazivala buduće udare na SRJ tokom sukoba na Kosovu. Dok su novine navodno govorile o prosrpskim vezama u Francuskoj vojsci, on se branio izjavivši da je radio po nalogu francuske obaveštajne službe kako bi pokazao srpskim oficirima da je opasnost od bombardovanja realna; kasnije je promenio iskaz i tvrdio da je to što je radio činio iz mržnje prema SAD.

Dana 15. decembra 2001. osuđen je u vojnom sudu na gubitak čina i zatvorsku kaznu od 5 godina. Iz zatvora je pušten u proleće 2002. godine.

Zahvaljujući Binelovim podacima, Beograd je bio u stanju da izmesti jedinice i vojnu tehniku, kao i ostale važne ustanove, arhive i opremu tokom jeseni 1998; kad je NATO 8. oktobra video da ucrtanih ciljeva više nema na tim mestima, dosetio se jadu, počeo da traga odakle su podaci mogli da iscure i došao do Binela. To objašnjenje teško da zadovoljava: naime, ako je već pripremao bombardovanje za oktobar 1998, NATO sigurno nije ostavio taj teren bez satelitskog i drugog nadzora do 8. oktobra – pa da se onda iznenadio i odložio napad dok ne isplanira sve iznova, kako tvrdi sadašnji general-potpukovnik Jovan Milanović. Među ljudima sa izvesnim iskustvom u tim poslovima postoji i drugačije mišljenje. Oni ukazuju na to da u jesen 1998. unutar NATO-a nije postojao konsenzus oko napada na Jugoslaviju, niti odgovarajuća vojna spremnost; još se verovalo da se Miloševića dade uveriti političkim putem. Oni takođe smatraju da je major Binel – kako on, uostalom, i sam tvrdi – dobio od svoje države instrukcije da Beograd malo uplaši uverljivim planovima i spiskovima ciljeva koje će dostaviti Milanoviću, kad se ovaj već toliko zanima za to. Ako je bilo tako, onda je namera bila ostvarena: između oktobra 1998. i početka marta 1999. sledi opuštanje odnosa, verifikatorska misija na Kosovu i uopšte smirenje situacije. Zastupnici tog mišljenja smatraju da Francuska i još neke zemlje NATO-a nisu baš bile oduševljene, ali ni spremne, za rat na Balkanu, ali da je to bilo teško objasniti Amerikancima i Britancima koji su bili za to. Sledstveno takvoj proceni, oni misle da su suđenje Binelu i ceo skandal zapravo veštački stvoreni, da je majoru objašnjeno da se strpi i ćuti, za domovinu, a da će sve biti u redu na kraju; tako biva sa "veličinom i robovanjem vojničkom pozivu".

U septembru 2013. godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić ga je odlikovao zlatnom Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“. Medalju je dobio za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva - kao član francuske delegacije NATO-a pri Generalštabu u Briselu, predao je srpskom vojnom licu poverljiva dokumenta o potencijalnim ciljevima za bombardovanje Srbije i zbog toga je osuđen na kaznu zatvora od pet godina[4]

Inače, u seriji "Moj rođak sa sela" lik pukovnika Vranića koga tumači Vojin Ćetković koncipiran je na osnovu Milanovićevog profila. General je svojevremeno rekao:"Žao mi je što je serija prekinuta samo zato što tadašnjem državnom vrhu i Karli del Ponte nije odgovaralo da prikažu srpskog oficira koji brani svoju zemlju."

e-max.it: your social media marketing partner

Ostavi komentar

Prokomentariši vest koju si pročitao. Budite pažljivi i poštujte pravila privatnosti sajta Politika Ekspres Srbija.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top