POSTAO SAM BANKOMAT: Ispovest gastabajtera koji svakog meseca šalje rodbini novac, a oni ništa ne rade!

"Svakog meseca šaljemo pare u Bosnu, jer je više od polovine rodbine nazaposleno, a i ono malo što radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja tu sliku ne smem da im pokvarim", rekao je Sarajlija koji radi i živi u Nemačkoj.

"Starog BMW-a, kojeg sam kupio polovnog i držao ga u garaži od prošlog leta i posete domovini, jer na posao, tamo u Nemačkoj, idem isključivo vozom, a na pijacu biciklom, dobro sam izglancao. Kupio sam nove ratkapne i navlake za sedišta, tako da sam ga napucao, pa izgleda kao nov. Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona, i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po kćerkinom nagovoru, pobacali plastične kese od tih jeftinih radnji, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili. Uzeli smo svu godišnju uštedjevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve sedmice došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova", priča Sarajlija.

Ovako, moleći da mu se “ime ne stavi u novine”, jer “ko će živ rodbini pred oči”, svoju godišnju avanturu, zvanu ‘odmor u domovini’, dočarava Sarajlija koji je, kako kaže, od 1994. godine, nakon što je teško ranjen i sa porodicom izmešten u inostranstvo, prestao biti Sarajlija, a postao “dijasporac”.

Postao je bankomat

Kaže da teško radi u jednoj firmi, kao i njegova supruga, koja u dve smene rasprema kancelarije i riba tudje kuhinje, kako bi školovao decu i pomogao bar tri familije uže rodbine u Sarajevu.

“Svakog meseca šaljemo u Bosnu pare, jer više od polovine rodbine je nezaposleno, a i ono malo što ih radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke èarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekad sam pokušao kazati kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne èuju. Oni misle da meni tamo u tuðini peèene kokoške padaju s neba. Ne nabijam nikom na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kojeg se izvlaèi lova”,  nastavlja prièu.

Kaže da je njegova prièa identièna prièama hiljada drugih “dijasporaca”, odakle god bili.

“Ima ih što su se snašli, pa dobro zaraðuju, ali oni su mudriji, pametniji, leti idu na godišnji negde u inostranstvo, a obilaze samo najužu rodbinu, pa nekako izbegnu sve ovo.”

Ima raznih primera, pa navodi primer poznanika, iseljenika iz Doboja, koji, kaže, svake godine digne mali kredit samo da bi, kad doðe u svoju mahalu, bio ono što oni od njega oèekuju da bude, piše Al - Jazeera.

“Onda se jadan èitavu godinu doziva od tog kredita, radi kao rob po dva-tri posla i taman kad se malo oporavi, valja mu ponovo na godišnji u Bosnu. Ama, najgore mi je kad kažu: lako je vama. I ja onda zaćutim. Kome išta nakon toga objašnjavati?”, pita, dok njegova kćerka, 22-godišnja studentkinja u Hamburgu, dodaje:

“Znate kako izgleda naš boravak ovde: kad doðemo svi se skupe, prvo uža rodbina, onda i šira, a ubrzo poène dolaziti i komšiluk. Prvo je to ona fina vesela prièa – kako si, kud si, gde si, jesi lepa… sve uz kafu, pitu i kolaèe, a dok mi delimo one kese sa poklonima. A onda krene kuknjava i moj otac, koji se, usput reèeno, nikad nije oporavio od toga ranjavanja i radi tako bolestan, vadi pare, vadi, ne znam ni ja odakle više. Mama ćuti, a znam da u sebi broji koliko je dao, da razmišlja šta ćemo kad se vratimo, od èijeg će stana krenuti sa èišćenjem i peglanjem.

A kad izaðemo u grad, niko ništa ne plaća, samo moj otac. Plaća i robini, i komšijama, i svakom ko naiðe. Pa ih odvedemo i na more. Svima lepo, svi se cikoću, smeju, samo moja mama grize usnu, uveèe joj oèi k’o reflektori, a otac se pravi da je sve u redu, a znam da krišom pije sodu-bikarbonu da ublaži bol u želucu.”

Kao u "Našem malom mestu"

Ona se pita zašto njeni roðaci samo sede po kafiæima, a ništa ne rade.

Kad dajemo pare dobri smo, inaèe smo "papci"

"Vole nas samo dok dajemo pare, a inaèe smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leða. Nisam jednom èuo kako, kad ulazimo u neku kafanu, kažu: ‘Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!’, misleæi na to kako se oblaèimo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentarišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reè", žali se Adnan M., poreklom iz Zvornika, a koji se, nakon zadnje loše epizode prilikom "odmora u domovini" odluèio vratiti i zadugo ne dolaziti.

“Kad veæ nemaju posla za ono za što su se školovali, što se ne prekvalifikuju, što ne rade nešto drugo? Mislim da bi mom ocu bilo lakše diæi im kredit da naprave malinjak ili pokrenu neki mali biznis, nego što ovako svake godine šalje – kao da sipa vodu u šuplje bure”, kaže uz opasku kako ona uz studije redovno radi i neki posliæ, kako bi imala za džeparac.

Njen otac dodaje kako ga to poseæa na scenu iz serije “Naše malo mesto” koja se prikazivala 70-ih godina prošlog stoleæa, kada povratnik iz Amerike, neki gospodin, dolazi na šetalište u vreme radnog dana i vidi stanovnike kako ništa ne rade, veæ samo šetaju ili sede i ispijaju kafu, a onda kaže: “A æa je ovo, neki holidej?”

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top