Galaksija: Jugoslovenski kompjuter iz 80-ih koji i danas intrigira hakere (VIDEO)

Zašto su hakeri zainteresovani za jugoslovenski kompjuter Galaksija? Neočekivani uspeh ovog uređaja napravljenog 1983. godine izazvao je mini kompjutersku revoluciju a njegov uticaj na kulturu informacionih tehnolgija evidentan je i danas

Ljubitelji "alternativne istorije" koji provode vreme postavljajući pitanja tipa "šta bi bilo da Španci nisu uništili Asteke i ostale američke indijance" postavili su i interesantno pitanje "šta bi se desilo da je jugoslovenski kompjuter Galaksija pretekao svoje zapadne rivale, spasio Jugoslaviju od dezintegracije i ponudio jeftiniji oblik kompjutera tržištima zemalja "trećeg sveta".

Sa tehničke strane, hakeri, inženjeri i eksperti za veštački inteligenciju nastavljaju da pišu disertacije i emulatore odajući na taj način počast jugoslovenskoj mašini. 

Iako je ovaj kompjuter koristio kasetofon kao spoljnu memorijsku jedinicu (mikroprocesor Z80A sa RAM-om od 6 KiB-a) umesto hard diska, umesto monitora običan televizor, memoriju veličine jednog e-mejla i samo tri obaveštenja o grešci u sistemu (Šta? Kako? Izvinite!), 1983. godine svaki tehno entuzijasta želeo je svoj primerak Galaksije.

"Možemo pokrenuti kompjutersku revoluciju jedino ako imamo svoj, domaći računar" piše u prvoj jugoslovenskoj publikaciji koja se bavila kompjuterskim tehnologijama.

U to vreme, unos proizvoda vrednijih od 1.500 dinara u zemlju (oko 70 današnjih evra) bio je zakonom zabranjen. Iako su neki od tadašnjih "zaluđenika" nabavljali strane kompjutere na crnom tržištu, ove mašine bile su preskupe za većinu jugoslovenske populacije.

Upravo ova zabrana doprinela je razvoju domaćeg tržišta kompjutera. U središtu nove kulture našla se Galaksija, jeftin i "sastavi ga sam" mikrokompjuter.

Galaksija je postojala u dve verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica Elektronika Inženjering, dok je „uradi sam“ verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Da bi amaterska samogradnja bila lakša, organizovano je unošenje raznih delova iz Austrije, pravljenje i distribucija matičnih ploča i tastatura kao i programiranje EPROM-a sa operativnim sistemom. Za sklapanje računara je bilo potrebno između 8 i 24 sata.

Mnogi od talentovanih stručnjaka u regionu zaljubili su se u kompjutere preko Galaksije.

Tvorac ovog kompjutera Voja Antonić, došao je na ideju da napravi Galaksiju dok je bio na odmoru u Crnoj Gori. Naime, osnovna ideja bila je napraviti kompjuter koji će generisati grafiku preko softvera, a ne pomoću skupih grafičkih kartica. Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka što nije bilo malo, ali barem dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu.

Ubrzo, novinar i ekspert za tehniku Dejan Ristanović sastavio je specijalno izdanje pomenutog naučnog časopisa "Galaksija" nazvano Računar u vašoj kući", u kojem je dobar deo ukupnog broja stranica posvetio Antonićevom izumu.

Prodaja je vrlo brzo prevazišla očekivanja, tiraž je planuo, a štampanje novih primeraka ponovljeno je nekoliko puta do konačnog tiraža od 120.000 prodatih magazina.

Mali jugoslovenski kompjuter postigao je veliki uspeh. Isprva, Antonić i Ristanović su mislili da će stotinak ljudi poželeti da kupi mašinu. Ideja da će taj broj dostići 1.000 smatrana je izuzetno optimističnom i gotovo smešnom. Ipak, na kraju je kompjuter sastavljen u više od 8.000 primeraka.

Mnogi od korisnika specijalizovali su se za programiranje ove mašine i otpočeli jednu or ranih verzija "podele podataka" - sredinom 80ih, na Radiju Beograd 202 emitovani su kompjuterski softveri koji su mogli da budu usnimjeni na audio kasete kojima se Galaksija služila. Neke od ovih softvera programirali su sami korisnici i slušaoci radija. Igrice za Galaksiju bile su dostupne svima koji su imali radio i snimač za kasete.

Uprkos svoje uslovno rečeno "slabosti", Galaksija i dalje inspiriše i fascinira. Tomaz Solc, elektro inženjer iz Ljubljane nedavno je napisao tezu o tehničkim specifikacijama jugoslovenskog izuma. Solc je dokazao da Galaksija nije zasnovana na neovlašćenoj kopiji Majkriosoftovog BASIC-a, kako su neki tvrdili, a pored toga razvio je i čitav niz alatki koje su dostupne besplatno na njegovom veb sajtu.Foto: Wikipedia/Mitch Altman, Jugoslovenski kompjuter Galaksija

Bruno Jakić, ekspert za veštačku inteligenciju napisao je članak "Računar u vašoj kući: Galaksija, novi talas i kompjuterska kultura u Jugoslaviji 1980ih" u kojem je istakao nekoliko vrlo zanimljivih detalja.

Jakić je primetio da se Galaksija pojavila bez kućišta, što znači da su korisnici u umetnici mogli da je ukrase i sastave po svom nahođenju. Za razliku od današnjih kompjutera koji se masovno prozvode ili Galaksijinog rivala iz 80ih Komodora 64, ne postoje dve Galaksije koje izgledaju isto.

Solc je zaključio da je jedinstveni jugoslovenski doprinos kompjuterskoj istoriji to što su njeni dizajneri, iako nekoliko godina iza poslednje reči zapadne tehnologije, uspeli da nešto nauče od svojih zapadnih kolega i dizajnera kompjutera, čija su dostignuća pojednostavili istovremeno ih učinvši raznovrsnijim.

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top