KAKO SU SNIMANJE MUNJE: Na premijeri filma je bilo kao na fudbalskoj utakmici. Šešelja su morali da izbace iz scenarija.

"Postoji scena u Munjama kad Deda Mraz ulazi u naša kola", seća se Sergej Trifunović. "Sav je onako lud od tih lekova, i kreće da priča kako nas svi snimaju. Tu nabraja: 'Snimaju nas sateliti, NASA, CIA, Vatikan, Turci...' U originalnoj verziji on je na sve to dodao: 'i Šešelj'. To je bilo neko Srđino kreativno zafrkavanje. Umro sam od smeha kad sam to čitao. Žao mi je što je ispalo".  Legendarni Zoran Cvijanović ne samo što je izneo ulogu drogiranog Deda Mraza i bio jedan od producenata filma, već je bio i čovek koji je, u jesen 1999, Srđu Anđelića ubedio da je scenario koji ima u rukama budući veliki hit i da mora biti snimljen što pre. 

"Kad smo mozgali o filmu, tražili smo neki film koji bi mogao da nam posluži kao inspiracija", priča Srđa Anđelić. "Raša i ja smo se tad setili Lukasovih Američkih grafita. To je priča o klincima koji se po nekom američkom gradiću voze celu noć. Zapravo, pokušavaju nešto da smuvaju, jer sutra idu u veliki grad na koledž. Došli smo na ideju da Munje napravimo kao road movie, ali u četiri ulice, jer ovi naši klinci iz filma, s takvim automobilom, ne mogu da odu nigde. Poruka je bila da u Jugoslaviji ne možeš da napraviš road movie, jer nemaš benzina, ne rade kola, klincima roditelji ne daju ključeve..."

Sloba je u to vrem bio još na vlasti. Narodnjaci još nisu provalili kokain. Nikola Đuričko je još uvek klinac, a i Sergej Trifunović, a i Boris Milivojević, a i Glogovac. Jedna kancelarija na Vračaru, sređena po uzoru na opremite-svoje-kancelarije oglase, prilično je aktivna. Povremeno baš smrdi na cigare. Već tada, u toj kancelariji od dvadesetak kvadrata, izvesno da je da će film Munje objediniti sve, od Joneska do heroina.

"Mi smo mnogo mozgali na tom filmu, ali smo svesno išli na to da sve naše mozganje sakrijemo", objašnjava Srđa Anđelić. "Hteli smo da napravimo jedan naizgled spontan film. Pritiskali su nas filmovi tih godina, tako eksplicitni o krizi i ratovima. Po gradu, tada se dešavao haos. Naročito nakon što su studentske demonstracije pukle, heroin je eksplodirao po gradu. Nisu se navlačili samo klinci, navlačili su se i ozbiljni ljudi, od po trideset ili četrdeset godina. U filmu postoji scena u kojoj Mare i Pop, onako smoreni, ostali su bez kinte, ostali su bez trake, nemaju ribe, naglas razmišljaju da li da probaju heroin. Boki i Sergej ležerno su prešli preko te priče. Svaki deseti glumac pogodio bi tu vibraciju kao oni. Na tu, tako tragičnu repliku o heroinu, publika se u bioskopu smejala."

U tom trenutku, režiser Radivoje Raša Andrić iza sebe ima jedan igrani film - Tri palme za dve bitange i ribicu. Srđa Anđelić, Mjehur Ubica, radio-legenda svoje epohe, iza sebe ima sve i svašta. Sad sa Rašom radi na scenariju novog andergraund filma. Pisanje od početka ide lako. Raša sedi za stolom i kuca, a Srđa šeta po sobi. Znaju se oni odranije. Sad rade na Munjama. Srđa ne očekuje da će film napraviti čudo u bioskopima. Ne očekuje ni Raša. Za film imaju para kao žaba dlaka, ali nije to problem. U Anđelima, tada poslednjem generacijskom filmu, svirali su Vampiri, a u Munjama će svirati Eyesburn. Računaju da bi zaista bilo smešno očekivati da jugoslovenska masa pohrli na hc-punk fazon.

Napravili su film čija odjavna špica u Sava centru nije počašćena šablonskim dugim aplauzom publike. Nego skandiranjem i hukom brutalne decibelaže, kakva se uglavnom da naći na fudbalskim utakmicama, u retkim prilikama kada padne gol.

„Gotivan vam je film", kaže Dragan Bjelogrlić glavnom glumcu, tada još mladom umetniku, Sergeju Trifunoviću. „To će da vam pogleda sto soma ljudi." Sergej kolači oči. „Evo, hoćeš odmah sad da se kladimo da će Munje da vidi 300.000 ljudi? Evo u soma." „Tih... Trista hiljada..." I klade se oni. U tadašnjih hiljadu maraka.

U naletu bioskopskog prikazivanja, Munje je videlo oko 600.000 gledalaca. Te 2001. godine, jugoslovenska kinematografija je, pored bolivudske, bila jedina domaća kinematografija koja je u bioskopima tukla Titanik nekim domaćim filmom.

"Moja profesorka matematike iz srednje škole imala je takvu jednu verbalnu karakteristiku. Probali smo. Svima se dopalo. Lik Gojka Sise godinama me je pratio. U vojsci, komandir daje komandu: 'Jedinice mirno!' Onda vidi mene i krene: 'Naj...ćeš. I ti ćeš na...bati'", kaže Nikola Đuričko

"Lik pandura, kog igra Gloga, nastao je po uzoru na jednog mog ortaka iz tog vremena", govori Srđa. „Imao sam ortaka koji je bio u rezervnom sastavu policije u vreme kad su mobilisali sve žive. Dobio je policijsku uniformu i stalno je zujao po gradu. Tako je ulazio u klubove i naručivao disk-džokejima pesme. Umeo je da kaže: 'Šta je? Nema ni vutre?' Odlazio je kući razvaljen. Samo skine šapku. Nažalost, na kraju je zaglavio sa heroinom. Lik pandura njim je inspirisan."

"Nudili smo to okolo", priča Srđa Anđelić Mjehur. „Nudili smo ga lagano. Malo odustanemo, pa se posle četiri meseca opet setimo. Išli smo po advertajzing agencijama da tražimo novac za projekat. Manje-više, uglavnom su nas ložili. Ništa se nije dešavalo. Onda je došao neki novembar, bilo je baš muljavo vreme. Srećem Cviju na ulici. Kažem: 'Imam jednu priču. Kao neko zezanje po gradu.' Zainteresovao se i tražio mi da pročita scenario. Već sutradan me je zvao da pita da li sam normalan. 'Ovo je hit. Hajde da snimimo ovo', rekao je preko telefona."

"Na premijeri, publika je skandirala kao na fudbalskoj utakmici, ali distribucija po bioskopima je prvo išla mršavo", priseća se Raša. "Ispostavilo se da je u početku bilo malo gledalaca, jer mi nismo imali novca za reklamu. Polako, od usta do usta pročulo se za film. Posle mesec dana krenulo je ludilo."

U prvoj podeli, Zoran Cvijanović nije trebalo da igra Deda Mraza već policajca. Uloga Deda Mraza primarno je bila namenjena Branku Đuriću. "Hteli smo da napravimo foru o bosanskom izbeglici koji guta pilule, i deli ih kao paketiće", priseća se Sergej. "Ali Đuro nije mogao". Lik Deda Mraza, koji usred noći obija apoteku i stondiran se pridružuje ekipi, nastao je u vreme kad je scenario pripreman u vidu skeča za novogodišnji program. "Kad smo rešili da radimo film Munje, razmišljali smo šta ćemo sa Dedom", objašnjava Srđa. „Onda sam rekao Raši: 'Znaš kako, Deda Mraz ne zna gde se nalazi. Niko ne zna gde se nalazi u toj zemlji! Deda Mraz je negde zalutao kao i svi ostali. April ili Nova godina, njemu je svejedno.'"

Jednu od prvih scena u Munjama ekipa je snimila u Srđinom stanu, to jest u sobi u kojoj su on i njegov brat odrasli. "Moja keva je ona što viče: 'Perem, peglam, vi spavate do podne...' Kao u crtanom filmu, vide joj se samo noge", priča Srđa. „Uopšte joj nije bilo teško. Ceo život nam je to ponavljala."

"Kad nam je trebalo svetlo za snimanje, gospodin Ljuba Tadić nam je otvarao prozor svog stana i palio nam svetlo da bismo imali za snimanje", prisetio se Sergej. "Onim otmenim glasom samo bi rekao: 'Važi, deco.' Njegov prozor se vidi u sceni sa početka filma, u kojoj Mare, kog igra Boki, i Pop, kog igram ja, obijaju ćaletov auto koji posle neće da upali. Taj auto je stvarno bio krš koji nije išao. Vukli smo ga."

"Sergej tada nije znao da vozi, a imao je scene vožnje", priseća se Raša Andrić. „Uspeo je da se sudari sa vučnim vozilom, iako su bili vezani tvrdom rudom. Drali smo se na njega celu noć. Posle je snimao u Americi film u produkciji Spajka Lija. Glumio je taksistu. I tamo je slupao auto. Posle nam govorio da smo seljaci, jer smo se drali na njega, a američka ekipa je bez reči dovezla drugi auto."

"Ja sam se plašio da sedim sa Sergejem u kolima, dok on stvarno vozi. Molio sam da mu ne daju volan", kaže Boris. "Nimalo nije lako glumiti i voziti. Moraš da budeš koncentrisan na glumu, a i na vožnju. To su stvari koje treba mnogo da se vežbaju. Iskukali smo da nas vuku."

"Nikad me automobili nisu zanimali u životu", ubacuje se Sergej. "Nabavio sam dozvolu kasnije, ali nikad nisam bio jedan od onih koji su jedva čekali da napune 18 da bi vozili."

Film Munje ostaće upamćen i po moćnim epizodama koje su, naizgled, pale s neba. Igor Brakus, u jednoj od prvih scena Munja direktno u kameru energično citira Joneska. Svetislav Basara, pojavljuje se na svega nekoliko sekundi, što je bilo sasvim dovoljno da sočnom psovkom, sve sa špricom u veni, otera glavne junake dođavola, kako bi oni mogli da nastave dalje. Basaru je u film doveo Sergej Trifunović. Basara mu je kum, krstio je Baneta Trifunovića. Nešto posle te žurke, s neba je u film upao i Dule Savić.

"Čekao sam bus usred dana", priča Sergej. „Nije ga bilo, i ja bacim prst. Samo vidiš: Vuf! Stvaraju se ispred mene velika bela kola. Unutra sedi frajer, vremešan ali frajer, sa rejbankama. Drži ruku na volanu. Dule Savić! Sedi zavaljen, kao iz filma. Kao Belmondo. Ja oduzet, pitam ga: 'Idete li možda do grada?' Stanica puna ljudi. On onako stoji, ne mrda ruku sa volana, i samo namigne. Sedam u kola, i ne kreće vožnja nego let. Zaustavlja nas pandur koji je verovatno hteo da nas ubije. Onda shvata: Dule Savić! Dule ih je još kao i izgrdio jer mi strašno žurimo, pošto ja kasnim na predstavu. Pritom, dva po podne je. Kakve predstave, kakva čuda? Odemo mi. I tako. Taj osećaj smo posle pokušali da ponovimo na filmu. Ali nije tako namignuo."

"Na premijeri, nijedna Duletova reč se nije čula u sali", priseća se Srđa. "Kako se pojavio u kadru, krenulo je vrištanje, aplaudiranje i skandiranje. To je trajalo i trajalo."

„Mnogi toga nisu svesni, ali svaki film, i svaka predstava u sebi nose svoj proces", objašnjava Sergej Trifunović. „Tako je sa svim stvarima u životu. Tako je i sa novinama koje pravite. Ta energija koja je vladala u Munjama, taj odnos koji je producent imao prema svima nama, to poverenje, rad sa prijateljima, vrlo je retko. Tako treba da se radi. Moj veliki bag je to što sam svoj najbolji i svoj najdraži film snimio relativno na početku. Moj najbolji film je, po mom mišljenju, Ubistvo s predumišljajem. Moj najdraži film je definitivno Munje. Skoro smo radili film Mali Budo. Rekao sam da mi je bilo divno i da smo se zezali skoro kao na Munjama. I jesmo se zezali. Ali nije bilo kao na Munjama. Munje se nikad neće ponoviti."

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top