Društvo

Društvo (456)

default

Naime, Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama predložilo je nove mere za suzbijanje vršnjačkog nasilja, među kojima se izdvaja zabrana kretanja maloletnika bez pratnje u kasnim večernjim satima.

Predlog podrazumeva da deca do 16 godina ne mogu bez pratnje odraslih da se kreću napolju od 22 časa u zimskom periodu, odnosno nakon ponoći u letnjem periodu.

Vladimir Jelić, član Gradskog veća za obrazovanje, koji se nalazi na čelu Koordinacionog tela, kaže za TV Prva da je povod za takvu meru pre svega narkomanija među mladima, zbog čega je grad Novi Sad uveo niz mera, poput testova na narkotike, besplatne sportove i školske policajce, piše Informer. 

Da li je to dovoljno?

- Ali, smatramo da to nije dovoljno. Moramo ići korak dalje i zbog toga smo se potrudili da proučimo jedan islandski model koji se pokazao kao najuspešniji u suzbijanju narkomanije jer je Island bio prva država u Evropi po broju mladih koji koriste narkotike i alkohol. U pitanju je 44 odsto mladih i oni su za 20 godina svijim merama uspeli taj broj da svedu na pet procenata i da sada budu poslednja država u Evropi po broju narkomana - kaže on.

Sledi javna rasprava u skupštinskim klupama

Jelić je optimista kada je reč o usvajanju nove mere uvođenja zabrane kretanja za mlađe od 16 godina bez pratnje odraslih u kasnim večernjim satima, ali, kako kaže, najpre sledi razgovor sa gradonačelnikom Novog Sada.

- Voleli bi i da se otvori jedna javna rasprava na ovu temu i na kraju dolazi skupština grada koja će te mere usvojiti ili neće, ili će ih usvoijiti s nekim izmenama - zaključuje Jelić.

default

Izvesni Lazar N. je otišao iz Srbije u Sloveniju, odmah pošto je srpska napredna stranka došla na vlast. On je osetio šta će se dešavati i koliko će nesreće ovaj režim doneti njegovoj zemlji.

Celu izjavu prenosimo u celosti, zbog autentičnosti. Pogledajte:

"Srpska napredna stranka je pobedila te noći u Srbiji. Mnogi moji drugovi su bili za njih, samo da bi zbacili sa vlasti taj neki prethodni režim. Uvek ti neki režimi u Srbiji. Međutim, nisam mogao da izdržim i gledam kako neki radikali dolaze na vlast, jer sam video i doživo šta su radili prethodnih 20 godina. Setio sam se jednog prijatelja koji živi u Mariboru. Okrenuo sam ga preko skajpa, dogovorio sve i izvadio moj kofer. Isto veče sam se javio majci i ocu, obavestio ih o mojoj odluci i oni su me podržali zato što su bili normalni likovi. Još malo sam tu noć gledao televiziju, pa i dalje nisam mogao da verujem šta se dešava. Kada sam ujutru ustao, prvo što sam uradio je da odem i kupim kartu do Ljubljane. Možda sam pobegao, ali znam da sam uradio pravu stvar. Danas sam siguran u to. Ovde imam svoj posao iz struke, radim ono što volim i plaćen sam pošteno za to. U kancelariji kolege nisu opterećene politikom, čak je niko i ne spominje.

Postoje neke normalne ljudske vrednosti, a komšije kada te vide uvek pozdrave ljubazno i nasmejano. Nisam daleko otišao, samo do Slovenije, a vidi se tolika razlika. Diktatori ovde ne postoje, o gradonačelnicima se ne priča, a o Srbiji čitam samo na internetu. I drago mi je što vidim kako narod tek sada shvata ono što sam video još tada kada sam otišao. Ako dođe do tih izbora kada rušimo režim Aleksandra Vučića, vratiću se tog dana da glasam. Iz poštovanja prema mojoj zemlji. A dotle, smejem se radostan što sam pobegao. Izvlite, moj narode, sada ste na prekretnici. Život ili Aleksandar Vučić."

Humanitarna poslednja emisija Ivan Ivanović na TV Prva, ukinuta je od strane novog menadžmenta iste te televizije. Tužno, ali istinito, stigao je medijski mrak u Srbiji, tako da postoji samo nekoliko televizija i dnevnih novina koje smeju da objave bilo šta o današnjem režimu i srpskoj naprednoj stranci. 

Voditelj je svoje objašnjenje izneo na tviteru i rekao zašto ne želi više da radi na TV Prva. 

U tu raspravu se uključio poznati estradni novinar D.J. Vučićević, vlasnik informera i pozvao Ivanovića na uživo duel, na bilo kojoj televiziji. 

Pored toga, Vučićević je pokušao Ivanovića da omaložavi i predstavi njegovo povlačenje, sa televizije koja ga je rodila, kao politički čin. 

Pogledajte kako izgleda njihova rasprava, pa sami procenite ko je normalniji lik. 

default

Poslanik SNS i voditelj Vladimir Đukanović ugostio je u svojoj emisiji „Bez ustručavanja“ novinara i lekara Aleksandra Dikića, koji ga je bukvalno ostavio iz teksta svojim objašnjenjem izveštaja Barbare Životić. 

Naime, polemika se povela oko protesta i spornog izveštavanja Barbare Životić. Đuka je pitao Dikića šta je ona neistinito rekla u svom izveštavanju, i naglasio da ne misli na „ostašćeno i navijački“, a onda je novinar ustao i u dva minuta mu sve objasnio.

Dikić je napravio paralelu između protesta i utakmice Crvene zvezde i Liverpula, stavio se u ulogu izveštača, od čijeg izveštaja je Đuka bukvalno ostao bez teksta. Na kraju je čak dodao komentar kojim je potpuno „promašio temu“, da je novinar sve ovo uradio jer je navijač Partizana.

default

Poznati glumac Sergej Trifunović je jedan od viđenijih javnih ličnosti koje se pojavljuju u prvim redovima protesta 1od5miliona, koji se organizuje svake subote u Beogradu.

Kao i svake subote, Sergej je krenuo na demonstracije naroda, ali je zbog nedostatka vremena morao da uleti u jednosmernu ulicu. 

Baš kao u najgorim filmovima, na kraju ulice se pojavila policija koja je zaustavila vozilo. Glumac je mislio da će sad nastati problemi, baš zato što svi znaju kako ide na proteste i da na sva vrata pljuje vlast.

Međutim. desio se obrt, pa je policija pustila vozilo da produži dalje bez bilo kakve kazne.

O tome govoti tvit glumca.

Bravo za policiju koja je izgleda ovaj put uz narod!

default

U subotu se okupilo oko 70.000 ljudi na ulicama Beograda. Svi samo u jednom cilju - da se sruši režim Aleksandra Vučića.

Nepregledna kolona je krenula starom poznatom trasom, kao pre 20 i više godina. RTS je u 13 minutu svog dnevnika objavio informaciju o ovom protestu.

Narod je očigledno oduševljen ovim protestima. Imaju mogućnost, po prvi put posle šest godina, javno da izjave svoje nezadovoljstvo zbog politike koju vodi ova vlasti i načina života koji imaju u današnjem vremenu. 

Zbog toga se došlo na ideju da se PROTEST ODRŽI I U VEČERI NOVE GODINE, odnosno 31. decembra pred ponoć.

Protestna šetnja treba da se održi u inat proslavi koja se organizuje na nekoliko bina u gradu. 

Nastupaju Bajaga, Rasta i drugi izvođači koji su papreno plaćeni iz gradskog budžeta. Deca se leče SMS porukama, dok za proslavu nove godine i javnu rasvetu troši toliko novca.

Zato stoji otvoren poziv da se svi opet okupena kraju ove stare godine i krenu u protestnu šetnju beogradskim ulicama kako bi se srušio režim u narednoj. Onako kako završite staru godinu, tako ćete početi i novu narednu, stara je poslovica.

Ako narod krene u protestnu šetnju i na taj način potpuno uništi koncept novogodišnje noći organizovane od strane Gorana Vesića, pokazaće da niko u Srbiji više nije na prodaju i da će uništiti veče posvećeno bugarskim gostima. Goran Vesić ne može i ne sme da organizuje novogodišnju noć u Beogradu. To može samo narod. 

Neko će na fejsbuku naknadno objaviti vreme i mesto početka šetnje. 

Tokom prethodnih godina smo toliko puta slučali kako je gradki menadžer uradio ovo, obišao ovo, sredio vrtiće, škole. Sve je to radio Goran Vesić, gradski menadžer Beograda, tokom vlasti Siniše Malog.

Dok je trajala ta vlast, morali su negde da postave Vesića i da mu daju titulu. Gradski menadžer je obavljao razne poslove, od toga da ide po Ripnju i otvara pošte do gostovanja na Studiu B i objašnjavanju različitih političkih situacija.

Aleksandar Vučić je konstantno isticao da je pozicija gradskog menadžera od vitalnog značaja za razvoj grada i da bez njegovog rada Beograd ne bi mogao ni da zamisli svoj dalji razvoj. Toliko je bila značajna pozicija gradskog menadžera, da više ne postoji. 

Odmah posle unapređenja Siniše Malog u ministra finansije, dobili smo novog gradonačelnika Beograda i njegovog novog zamenika, Gorana Vesića.

Jedna pozicija je ostala prazna do dana današnjeg. Pozicija gradskog menadžera.

Da li je moguće kako toliko vitalna pozicija u prethodnih nekoliko godina danas ostaje upražnjena?

Da li je moguće kako samo Goran Vesić može da bude gradski menadžer?

I zašto je Goran Vesić napredovao sa pozicije gradskog menadžera u poziciju zamenika gradonačelnika? 

Po čemu se te dve pozicije razlikuju? 

Zamenik gradonačelnika može da ga menja i njegov potpis je validan na svakom dokumentu koji treba da potpiše gradonačelnik. Pozicija gradskog menadžera nije bila takva i samo je gradonačelnik mogao da parafira potpis na svaki dokument.

Ostaje otvoreno pitanje, zašto danas nemamo gradskog menadžera?

Pravi mali skandal dogodio se na RTS kada je predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac napustio TV emisiju "Upitnik" na Radio-televiziji Srbije zbog, kako je tokom emisije okarakterisao "nemogućnosti da završi misao" i "konstantno upadanje u reč" potpredsednika Srpske napredne stranke Milenka Jovanova, a voditeljka emisije, Olivera Jovićević, oglasila se povodom ove situacije, i kazala da je ovo prvi put da joj gost napustio studio tokom emisije, iako je često bilo nadvikivanja i otimanja za reč.

- U društvu u kom nemate normalan dijalog u parlamentu niti na bilo kom drugom institucionalnom nivou, teško je očekivati zdravu debatu na televiziji. Po mom utisku, jedan gost je došao s idejom da minira debatu, a drugi je došao sa strategijom da ode iz emisije. Napuštanje emisije je poslednja opcija za koju morare da imate debele razloge. Preksinoć ih nije bilo - tvrdi Jovićević.

Kaže da zbog pomenute situacije oseća odgovornost, prvenstveno zbog gledalaca, kojima se i izvinila. 

- A goste koji su došli sa namerom da od emisije naprave ono što mesecima gledamo u parlamentu, nemoguće je zaštititi od njih samih - dodala je.

Na kraju je zaključila da će razmisliti koliko, u ovakvim uslovima, ima smisla raditi format koji radi već 15 godina.

- U budućnosti su mogući još veći sukobi i verbalno nasilje u javnom prostoru. Predložiću urednicima izvesne promene u emisiji.

Nastala je potpuna cenzura. Posle ove večeri, ništa više neće biti isto. Poslednja emisija Ivana Ivanovića je skinuta sa programa zbog njgovog objašnjenja zašto napušta TV Prva.

U tom kratkom obraćanju dosta pažnje je bilo posvećeno predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Uostalo, sami pogledajte sva tri dela.

Vladimir Skočajić Skoča, naš poznati novinar, radio voditelj i bloger, preselio se ranije ove godine u Ostin u Americi, gde na društvenim mrežama često piše o dogodovštinama u ovoj zemlji. Jedna priča izazvala je posebnu pažnju, a prenosimo je u celosti.

"Subota ujutru. Devet i petnaest. Pijem prvu kafu na verandi. Mačka spava u saksiji. Otvorila je oči na tren, pogledala me i nastavila da džonja. Zabole je za sve. Voleo bih da sam ona kada su radne subote. Ili bilo kog drugog dana. A ne bih se bunio ni da sam saksija. Naročito ove subote. Jedva da sam otvorio oči, a već mi je hiljadu misli okupiralo glavu. Obično sačekaju bar do podne. Danas nisu. Kada bih birao saundtrak za jutrošnje misli, nijedna pesma ne bi pasovala bolje od "It's a Sad and Beautiful World" grupe Sparklehorse.

Krećem na posao. Poslednjih nekoliko jutara na putu do posla slušam kao blesav novi album Nikolasa Krgoviča (kakva ploča!), ali ne danas. Ove subote mi se ništa nije slušalo. Srećem onog komšiju koji liči na Rika Rubina. On uvek šeta dva psa. I jutros je. Poželi mi dobro jutro i pita kako sam. Kažem da bi u krevetu bilo bolje. Pita me pa što nisam onda u krevetu i smeje se nevaljalo. Možda je stvarno Riku Rubinu dopizdelo u Malibuu pa došao u Ostin. Prolazim pored kuće koja je druga do "moje". Mala, slatka u kojoj niko ne živi. Bar ja nikad nisam nikog video tu. Ali danas nije bilo tako. Pod malom verandom je bio parkiran neki običan auto, a ispred kuće...Ispred kuće je stajao verovatno najlepši auto koji sam video u Americi. Stari Pontiac Bonneville. Razrogačio sam oči, otvorio širom usta, a jezik mi se otkotrljao dve ulice niže.

Znam da ovakav auto 2018. nimalo nije praktičan. Na stranu što je skuplji od novogodišnje rasvete u Beogradu, nego i troši tri puta više goriva od običnog, zauzima dva parking mesta, a delovi su mu preskupi i nije ih uvek lako naći. Nije racionalno voziti ovakva kola danas. Ali kada pomislim na svo ono vreme koje bih proveo na njegovim kožnim sedištima, sve one hiljade kilometara američkog asfalta koje njegove gume prelaze, sve one diskografije Nila Janga, Boba Dilana, Brusa Springstina, Dinosaur Jr, Mazzy Star i Sonic Youth koje bi bile preslušane u njemu, pa kako da vam kažem osim da me za racio zabole kurac. Neka sam neozbiljno i nezrelo derle koje slepo sledi snove koji su mu noć pre toga bili na jastuku, neka mi se obije o glavu sva ta neracionalnost, ali ja sa ovog sveta ne odlazim dok neke moje stvari ne budu samo moje. Ovaj auto je jedna od njih.

Pitao sam se otkud on ispred kuće u kojoj niko ne živi. I otkud baš danas, prvog dana kad mi se ne sluša muzika od kad sam došao u Ameriku. Nekih osam sati kasnije, kada sam se vraćao sa posla, dobio sam odgovor na ta pitanja.

Sunce je zalazilo, bio sam mrtav umoran. Išao sam istim putem kojim sam jutros prošao samo sad u drugom smeru. Ispred komšijine kuće je i dalje stajao ovaj pontijak sa slike. No, sada je tu bio i komšija. Prosedi deda koji je telefonirao naslonjen na krov auta. Sačekao sam da završi razgovor i prišao sam mu. Rekao sam kako sam se zaljubio u njegova kola i pitao ga od kad ih ima i kako ga služe.

Deda se zove Bob. Rođen je pre 70 godina u Ostinu. Auto je kupio 1968. Te godine se i oženio. Imaju dvoje dece od kojih je stariji sin začet u pontijaku. On i žena su u autu prešli celu Ameriku i pola Kanade. Kaže da je mogao da kupi još tri takva za pare koje je potrošio na održavanje. Ali jebeš racionalnost kada su ovako velike stvari u putanju. Nijedan nema istoriju i emociju kao ovaj. I taj auto zna stvari, rekao mi je. Početkom godine mu je umrla žena, tri dana nakon što su proslavili pola veka u braku. Srčani udar, u bašti, tu iza. Tada je rešio da proda kuću i kola. Ne može više da ih podnese. Previše uspomena, kaže. Auto je već prodao, a za kuću razgovara sa dva kupca. Danas je poslednji put došao pontijakom u tu kuću. Odselio se u Dalas, a uskoro planira da se preseli na Havaje. Tamo mu živi ćerka. Iako je bio slomljen veći deo godine, misli da je sad dobro. Mnogi ljudi nemaju takvu ženu pored sebe nijednu godinu, a on je imao pedeset. I zahvalan je na tome. Planira na Havajima da proba da napiše knjigu o svom životu. Kaže da će tamo i da uči da surfuje iako je mator. Oduvek je želeo da proba. Nije pre surfovao jer se njegova žena plašila talasa. On se više ničeg ne plaši.

Kada sam mu rekao odakle sam, kaže mi da zna za Srbiju. I za Jugoslaviju. Seća se da smo imali predsednika koji je pušio tompuse i da je imao neko meksičko ime. Tito, kao marka najpoznatije votke u Ostinu, kažem ja. Jeste Tito, da, potvrđuje. Seća se da smo igrali najbolju košarku na svetu i da smo se posle raspali u ratu. Zna i da Amerika ima veze sa tim. Dodaje i da Amerika ionako ima veze sa svakim sranjem na svetu od Drugog svetskog rata naovamo. Nije ponosan što je Amerikanac ali kaže da ne bi bio ponosan da je bilo koje druge nacionalnosti. Smeškam se, neverujući šta je upravo rekao. Meni.

Pitam ga da mi kaže za koliko je prodao auto, ako nije tajna. Kaže da ga u stvari nije prodao nego poklonio. Pita me da li imam malo vremena i volim li priče. Kažem mu "I have all the time in the world, and if you're asking am I into stories, it's like asking bear if he's into honey". Nasmejao se. I onda je počeo.

Dva meseca nakon što mu je umrla žena, otišao je u Galveston, malo mesto na obali mora u Meksičkom zalivu. Iznajmio je kuću na plaži i danima je sedeo i gledao u more. U bungalovu pored njegovog, primetio je ženu koja isto to radi. Prve nedelje se nisu konstatovali. Druge su počeli da mašu jedno drugom. Treće su se upoznali. Ona je gledala u more jer se razvela nakon 35 godina braka. Nije im išlo. Oduvek je znala koliko su bili različiti, ali pravu razmeru tih razlika je uvidela tek nakon što su dobili treće dete. Pustila je da sve bude po njegovom dok deca nisu odrasla. Imali su skladan život jer je ugasila sebe. Sve svoje želje i snove. Ona je oduvek htela da provede odmor tako što će da pilji u more, on nije voleo more. Ona je htela da putuje po Evropi, njemu je i Galveston bio predaleko. Ona je maštala da ima Pontiac Bonneville, on joj nije dao da vozi jer je smatrao da su žene loši vozači. A onda su došla deca i pare su se istopile, a sa njima i njeni snovi o morima, Evropi i pontijaku. Čim se treći sin odselio, rekla je mužu da odlazi. Odselila se iz malog mesta u Hjuston i započela novi život u pedeset sedmoj. Nije neki, rekla mu je, ali je bar njen.

Ali nije samo ona pričala, kaže Bob. I on je njoj ispričao ceo svoj život. Pitanja koja mu je postavljala, delovi njegovih rečenica na koje se osmehivala ili mrštila, i pogled koji je imala dok ga je slušala, toliko su imali savršen tajming i meru, da je on prvi put nakon smrti svoje Lore osetio da ga neko stvarno razume. Čak bolje od sopstvene dece. Ona je znala sve i kad su ćutali i blenuli u more prve nedelje, svako na svojoj sojenici. Za svojih 70 samo je jednu osobu upoznao koja je bila takva. Njoj ništa nije morao da crta. Baš tim rečima. I tada je rešio da joj pokloni auto.

Jedne subote je otišao kod nje u Hjuston. Tada su se prvi put videli nakon Galvestona. Spremila je lazanje, pili su vino i slušali ploče. Posebno mi je naglasio da se između njih ništa nije desilo. Niti će se desiti. Bob je završio sa ženama u ovom životu. Ono što mu je Anđela dala, bila je vera u čoveka koji oseća, misli, sluša i zna. A to mu znači više nego svi orgazmi ovog sveta. "A možda ima i veze sa time što sam olinjali deda" dodao je uz kez. Obijica smo znali da ovo poslednje nema veze sa istinom.

Kada se veče sa Anđelom približilo kraju, izašla je da ga isprati. Tada je prvi put videla pontijaka. Ispuštala je nekontrolisana "wow" i "fuck". Ispričao joj je još u Galvestonu koliko mu taj auto znači, znala je sve o njemu. Ali tada joj nije rekao koliko ga boli da ga vozi. Nije joj rekao samo zato jer je znala. Toliko toga joj nije rekao iz tog razloga. Dok je ona zagledala auto sa svih strana, on je iz kasete izvadio dokument na kome je pisalo Anđelino ime. Dan pre toga je preveo auto na nju. Rekao je da su kola njena. Znao je da ih niko neće čuvati bolje od nje. Prvo ga je pitala da li je siguran. Nakon što je klimnuo glavom, počela je da plače. Zagrlila ga je i šapnula mu kroz suze: "I told you that my name is Angela, but why did you lied about your name, Angel?". Kaže da ga nije puštala iz zagrljaja dugo. Ili on nije nju, ne seća se više.

Bob i Anđela nisu bogataši. On je penzionisani nastavnik matematike, ona radi u prodavnici odeće. Bob je svu ušteđevinu dao na održavanje pontijaka. Anđela vozi forda koji je star 13 godina. Rekao mi je da njegov auto u ovom stanju, sa tim motorom, ne vredi manje od 50.000 dolara. Ali njemu pontijak nisu pare. To je mašina koja sve zna, ponovio mi je treći put. I pošto on više ne može da je vozi, jedino ispravno je da ga ustupi nekom ko takođe sve zna. Zato je ona i prihvatila tako veliki poklon bez negodovanja, zato je i plakala. Bob i Anđela su Ljudi.

Strana 9 od 33

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top