Društvo

Društvo (303)

default

Legenda devedesetih godina Ivan Gavrilović ovih dana je u žiži javnosti pre svega zbog saobraćajne nesreće koju je izazvao na Slaviji, ali i zbog čestih intervjua koje daje raznim novinama i otkriva detalje pevačkog života tokom burne poslednje decenije XX veka. Opet je sve iznenadio i odgovorio na neke škakljive teme.

S obzirom da se uvek družio sa "opasnim" momcima, Ivan je rekao svoje mišljenje o tome kakvi su nekada bili kriminalci, a kakvi su sada:

- Kriminal je drugačiji, sada je to: tašna, kravata, mašna. Ranije su to bili pravi mangupi koji su imali muda, ali ovi danas su u većoj lovi.

Pevao je za Legiju nekoliko puta, ali kako kaže nije imao problema:

- Legija je držao diskoteku "Zombi", pevao sam kod njega više puta. Bio je izuzetno korektan. A Arkan je vodio računa o nama da nas neko ne zezne za pare, ne samo na prostoru bivše Juge nego i preko.

Ivan je pevao i za Arkana i to na jako čudnom mestu:

- Pevali smo u jednom mestu pored Vukovara u pokatoličenoj crkvi koja je bila pretvorena u diskoteku. Pevaš celu noć ljudima koji ratuju. Oni se onako pijani pokupe u šest ujutru i odu na front, a ja kući u Beograd, ispričao je Ivan za Informer.

Nije uvek bilo ni prijatno:

- Legija je jednom ušao u F6, postrojio 100 ljudi i naterao ih da obuku majice s natpisom "Ratko Mladić je heroj".

ržavljani zemalja Zapadnog Balkana će morati da preko interneta ubuduće od Evropske unije zatraže dozvolu za ulazak u prostor Šengena iako im nije potrebna viza i da plate taksu od sedam eura, u sklopu mjera koje EU uvodi za mnogo stroži nadzor spoljnih granica Unije, potvrdili su agenciji Beta izvori EU u Briselu.

Ovu odluku, koju su usaglasili ambasadori zemalja EU, sada treba da potvrdi Evropski parlament a potom usvoji i Savjet ministara Unije i od januara 2021. će stupiti na snagu ove nove mjere u sklopu sistema ETIAS.

To će obuhvatiti državljane svih zemalja izvan Unije, kojima nije potrebna ulazna viza u šengenski prostor EU, uključujući države Zapadnog Balkana, rekli su Beti zvaničnici u Savjetu ministara EU.

Poslije podnošenja zahteva, putnik koji namjerava da krene u šengenski prostor EU će u roku od 96 sati dobiti odgovor, odnosno 96 sati pošto u sistemu ETIAS bude primljen zahtev, ako bi bila potrebna dodatna provera podataka.

Dozvola za putovanje će važiti tri godine, odnosno do kraja važnosti putnih dokumenata, ističe se u objašnjenju mjera u sklopu sistema ETIAS.

Cilj je, kako je izjavio Valentin Radev, ministar unutrašnjih poslova Bugarske, predsjedavajućeg EU, da se “zna ko dolazi u EU prije nego stigne na granicu, tako da ćemo biti u stanju da bolje zaustavimo one koji mogu predstavljati prijetnju našim građanima”.

Kako se navodi u obrazloženju odluke,”ETIAS će omogućiti da se unaprijed provjeri i, ako bude nužno, odbije dozvola za putovanje i ulazak u šengenski prostor građanima trećih zemalja kojima nije potrebna viza”.

“To će”, dodaje se, “poboljšati unutrašnju bezbjednost, spriječiti ilegalnu imigraciju, zaštiti zdravlje građana i smanjiti vrijeme prolaska preko granica jer će biti utvrđeno koja lica mogu predstavljati opasnost za ova područja i prije nego što dođu na spoljne granice EU”.

Evropska komisija je poslije krvavih atentata 2015. i 2016. u Parizu i Briselu, kao i imigrantske krize predložila članicama Unije da osjetno pojačaju nadzor spoljnih granica i uvedu strogu kontrolu svih putnika koji ulaze i izlaze iz Unije.

Primjena sistema ETIAS će otud ubuduće za državljane zemalja Zapadnog Balkana značiti da će oni prije putovanja u šengenski prostor EU preko internet stranice morati da prethodno zatraže dozvolu i za to plate sedam evra takse.

Sve informacije koje podnese državljanin zemlje s bezviznim režimom za Šengen, automatski će se obraditi u bazama podataka EU i Interpola da bi se utvrdilo da li ima osnove da se odbije dozvola za putovanje.

U obrazloženju ovih mera EU se navodi i da će avioprevoznici i brodarske kompanije pre ukrcavanja putnika biti obavezne da provere da li oni raspolažu važećom dozvolom za prelazak spoljne granice Unije i ulazak u šengenski prostor.

Takođe je predočeno da “dozvola za putovanje ne znači automatsko pravo da se uđe i boravi u EU, jer će pogranična policija o tome doneti konačnu odluku

default

KONAČNO smo došli do spiska proizvođača hrane koji koriste genetski modifikovane proizvode (GMO) u proizvodnji, a čiji proizvodi se nalaze na našem tržištu. Pošto nam nazivi firmi malo znače, šaljemo vam brendove pod kojim mi te proizvode kupujemo. (Inače, bolje da vam ne šaljemo fotke pacova iz laboratorija koji su hranjeni GM kukuruzom – tumori su im ogromni)

Molim vas da spisak prosledite.

Lista GMO proizvoda – hrana koja ima u sebi genetski modifikovane organizme:

01. Snickers, Mars, Twix, Milky Way, Bounty (čokoladice)

02. Campbell Supe (supe)

03. Uncle Ben’s (grašak)

04. Lipton (čaj)

05. Cadbury (čokolada, kakao)

06. Ferrero (Nutela, Kinder jaje, Kinder bueno)

07. Nestle čokolada, Nestle Nesquik

08. Coca-Cola, Sprite, Fanta, Pepsi, 7-up

09. Knorr (sos, supe, kocke za supu)

10. Hellman’s (začini, majonez, sokovi)

11. Heinz (začini, majonez, sokovi)

12. Kraft (omiljena čokolada Milka, čips, Jacobs kafa, dečiji napitak)

13. Heinz Foods (kečap, sokovi)

14. Mc’Donalds mreža restorana “brze” hrane i njihovi obroci

15. Hipp (dečija hrana)

16. Abbot Labs Similac (mleko u prahu za bebe)

17. Department

18. Danone – jogurt, kefir, sir

 

Serbian Institute of Occupational Health ” Dr Dragomir Karajovic”

Deligradska 29, 11000 , Belgrade, Serbia

Ovo morate da znate.

U gotovo svim Frikomovim sladoledima nalazi se kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva (oznaka mu je E407). Zabranjen je u Evropskoj uniji jer izaziva rak debelog creva, ali nije zabranjen u tkz. neelitnim državama u kojima su Klinike za dečiju onkologiju prepune smrtno zatrovane dece. (Niko u ovoj sramnoj državi ne sme da postavi i da odgovori na pitanje: odakle tumor u detetu od nepune tri godine?)

Gde je granica naše ravnodušnosti?

Gde je početak naše odgovornosti?

Pa nije valjda da su na odeljenju za onkologiju?!

Pogledajte linkove u kome vet. inspektor Miroslav Stojišić govori o veoma opasnom Karagenanu E-407 (a potražite na stranim sajtovima mnogo opširnije)

A zatim: idite u najbližu prodavnicu, kupite omiljeni frikomov sladoled, pročitajte sastav u njemu i – BACITE GA U SMEĆE!

Širite dalje ovu vest do svih onih koji su vam dragi!

Stop Frikom! Zdravlje nikom!

Ovo je jedina vrsta pritiska kojom možemo da utičemo na odgovorne u ovom preduzeću da izbace otrov iz sladoleda i želuca naše dece!

ČUVAJMO NAŠU DECU, NE ČINIMO NI NJIMA NI NAMA MEDVEĐU USLUGU!!!

default

Kao ktitor ove crkve se najcešce pominje kralj Dragutin Nemanjic. U crkvi, na mestu gde se obicno sahranjuje ktitor, pronaden je grob mlade žene sa detetom u narucju, što ukazuje na to da je hram možda podigao i neki vlastelin

Za manastir Trška crkva kod Žagubice ne zna se ni ko ga je podigao ni kada, ali se zna da je manastir najmladi u branicevskoj eparhiji, a ima najstariju crkvu. Osnovan je odlukom branicevskog epsikopa Hrizostoma 1985. dok je crkva podignuta verovatno još u 13. veku.

Ona se od ostalih srpskih bogomolja izdvaja i po tome što nije gradena daleko od puteva i putnika. Trška crkva je podignuta tik uz stari put koji i danas povezuje Požarevac i Žagubicu.

Kao ktitor se najcešce pominje kralj Dragutin Nemanjic. U crkvi, na mestu gde se obicno sahranjuje ktitor, pronaden je grob mlade žene sa detetom u narucju, što ukazuje na to da je hram možda podigao i neki vlastelin.

Raški stil upucuje na to da su graditelji bili srpski podanici. Izvesno je ipak da je za vreme kneza Lazara, oko 1382. godine, dozidana spoljna priprata od koje su danas ostali samo temelji i kameni natpis na zapadnoj fasadi. Trška crkva je u doba Turaka više puta rušena i obnavljana, a prvobitna arhitektura menjana. Krajem 17. veka je napuštena.

Trška crkva nikada nije bila živopisana. Ipak, može da se podici portalom ukrašenim kamenim reljefom koji cine ornamenti u vidu pletenice, floralni motivi i predstave mitoloških bica. Obnovljena je vek kasnije i služila je kao parohijska crkva. Za Božic i Uskrs službu su držali sveštenici iz manastira Gornjak.

Tek od polovine 19. veka, zaslugom jednog bogatog trgovca iz Žagubice, došlo je do prve obnove, a restauracijom od 1980. do 1990. godine crkvi je vracen prvobitni izgled. Skromnih dimenzija i ukrasa, crkva je sagradena od kamenih blokova i sige a posvecena je Rodenju Presvete Bogorodice, tj. Maloj Gospojini

Ispred Trške crkve nalazi se zvonik na drvenim stubovima, ali i brojni zanimljivi crteži i natpisi uklesani u kamenje koje cini sokl crkve. Natpisi su na nepoznatom jeziku.

Crteži jelena, nekih neobicnih životinja i prikazi ljudi, kao i oni na kamenim plocama u obližnjem selu Suvi Do, predstavljaju svedocanstvo koje su o svom postojanju ostavili nekadašnji stanovnici ovih predela, a koji su svojevremeno zainteresovali i cuvenog istraživaca Eriha fon Denikena. On je u njima prepoznao svemirske letelice i njihove pilote.

default

Blagoslovena Optina, monasi koji pevaju velikim srcem i velikom dušom. Svaka sekunda vredna je, neka u vaš dom uðe mir, upalite kadionicu i neka teèe pesma svih sat vreme. Okadite svoju kuæu, sve svete ikone i onda poènite sa poslom. 

Mir koji æe vam doneti je neprocenjiv, ljudi su u potpunosti zaboravili na duhovnost i silom prilika sistem u kom živimo vrlo lako nam dozvoljava da zaboravimo na naše unutrašnje zdravlje koje je neprocenjivo. Kao što telo traži hranu, tako i duša zahteva „duhovnu gozbu“, a zamislite da ste godinama bez hrane, kuda to vodi sem u propast duše…

Ovo je samo jedna od mnogo stvari koje duhovni èovek treba da èini, pored svetog Prièešæa, posta i molitve najbitnije je da se svako od nas smiri, koliko god to teško bilo. Mržnju izbaci iz srca brate, potpuno neka nestane iz srca tvog.

Sve potièe o misli, i dobro i zlo a kakvim se mislima bavimo, takav nam je život.

Ostavi se meditacije istoènjaèkih religija jer su sve prožete magijom, ma koliko ono izgledalo da ima nešto slièno sa Pravoslavljem, i ne slušaj laži padših duhova, nego pripadni skrušenim srcem u smirenju pred Gospodom i moli se od srca Gospodu.

Èovek vrlo sporo sazreva duhovno jer je okružen mnogim sablaznima sa sviju strana i potrebno mu je dugotrajno iskustvo dok ne sazri i dok ne doðe u krajnje smirenje, jer je krajnje smirenje savršenstvo hrišæanskog života, a ne vaskrsavanje mrtvih i èiniti razna èudesa.

Sveti Oci objašnjavaju tri stepena molitve dok samo Sveti Isak Sirin objašnjava i èetvrti stepen molitve svojstven samo anðelima, a nama daje se s vremena na vreme kao uteha.

Anðeli neprekidno èeznu srcem za Gospoda, tamo gde prestaje svaka misao i reè, to je molitva anðela.

Budi u svemu poslušan svojim roditeljima i ne smeš vreðati svoje roditelje ni mislima a reèima, ophoðenjem i ponašanjem prema njima, da o tome i ne govorimo.

Svaka uvreda roditelja, bilo to ponašanjem ili ophoðenjem, ili delom ili mislima, to nas košta veènog života, zato pazi na svoj život i na svoje misli jer svaka misao koja nije osnovana na ljubavi, pravdi, Istini, èistoti i plemenitosti od pakla je i treba je odbaciti.

U svemu smiri sebe i u smirenju pripadni u molitvi pred Gospodom.

Tebi su živci oslabili zbog napetosti u budistièkoj meditaciji, to odbaci i opusti se i nestaæe problemi koje imaš.

Od Gospoda i Presvete Bogomajke mir i radost i sve najlepše želi svima.

“Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu – rekla je njegova ćerka

Na današnji dan 1951. roðen je glumac Danilo Lazović. Mada ga se stariji sećaju još iz „Otpisanih“, široj publici je najpoznatiji kao Šćepan Šćekić iz „Srećnih ljudi“ i čerčil iz „Porodičnog blaga“, a možda najviše zahvaljujući tim ulogama stekao je reputaciju velikog glumca, ali i ljubitelja kafana.

Kad je društvenim mrežama krenula da kruži slika „Kafane kod besmrtnih“, bilo je onih koji su se zapitali zašto tu nije bilo mesta i za Danila Lazovića, koji je takoðe „bio poznat glumac i boem“.

Ta slika možda je izgraðena ulogama koje je Lazović nosio, ali njegovi prijatelji i saradnici tvrde da je istina ipak drugačija – ovaj glumac zapravo nije bio ljubitelj čašice i kafanske atmosfere.

Za razliku od brojnih svojih kolega, Lazović je retko sedeo u pozorišnim bifeima, govoreći da nema vremena da se bavi beogradskim zabavama i klubovima.

„On nije voleo kafane, a obožavao je da se šali. Imao je vrlo specifičan smisao za humor i dobru dušu“, rekao je jednom prilikom za njega reditelj Siniša Pavić.

Lazović je bio porodični čovek i voleo je prirodu. Sa suprugom Brankom ima četvoro dece, a kako bi im obezbedio bolje uslove za odrastanje, iz centra grada su se preselili na Avalu, daleko od gradske vreve, gde je Danilo uživao u obavezama oko domaćinstva. I to dok je bio u vrhuncu popularnosti.

„Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu… Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega“, pričala je njegova najstarija ćerka, Jelena Lazović.

Danilo Lazović je roðen 25. novembra 1951. godine u Brodarevu, na granici Srbije i Crne Gore. Odrastao je u radničkoj porodici, a Lazovići su se 1958. godina preselili u Priboj na Limu, gde je poznati glumac završio gimnaziju. Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao je 1974. godine, kada je i ostvario prvu zapaženu ulogu u kultnoj seriji „Otpisani“.

Od tada su se reðale značajne uloge na filmu, ali i u teatru, mada ga publika najbolje pamti po ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“…

default

Srpska fobija od stranaca koji će nam pokupovati njive, sudeći po iskustvu Hrvatske, nije opravdana

Koje će to država mehanizme upotrebiti da, uprkos Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, spreči prodaju poljoprivrdenog zemljišta strancima, što će biti moguće od septembra, ostaje još da se vidi. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uverava da će se naæi rešenje koje će iæi naruku domaćim poljoprivrednicima, a kakvo – još ne znamo. Znamo samo da se ono što smo ispregovarali sa EU ispoštovati mora i da zakonodavstvo moramo usaglasiti sa evropskim.

Da je sporazum sa Evropom u delu koji se tièe poljoprivrednog zemljišta (potpisan još 2008. godine) štetan po nas, sad veæ ponavljamo kao mantru. Možda i jeste tako ali svakako pritom valja imati na umu najmanje tri stvari. Kao prvo, niko ne spreèava niti je spreèavao pravna lica iz EU da kupuju zemljište u Srbiji tako što kod nas otvore firmu i registruju se. Drugo, više nas obleæu Arapi nego EU državljani, a firmama iz Emirata dajemo njive i džabe. Treće, iskustva susednih zemalja, èlanica EU (koje su, doduše, imale duži moratorijum na zemljište) govore da evropski državljani baš i ne mare puno za ovdašnje njive i ne otimaju se za njih.

U Vojvodini oranice idu i po 20.000 evra

Spram komšijskih zemalja ni cena naših oranica (pre svega vojvoðanskih) nije evropskim kupcima jako primamljiva. Pritom, oni oko bacaju na velike parcele, ukrupnjene posede, a kod nas je takvih malo. U Vojvodini cene se drže veæ par godina pa nije retkost da hektar košta i 20.000 evra.

Cene zemljišta u Vojvodini su šarolike. Sudeæi po ponudama agencija za nekretnine, u okolini Šida i Sremske Mitrovice jutro košta pet do osam hiljada evra. Kako stoji na internetskim prezentacijama agencija, jutro zemljišta pored puta na potesu Šid – Sremska Mitrovica nudi se po 6.000 pa èak do 10.000 evra. To su možda pojedinaèni sluèajevi ali uveliko se sremske njive pazare za 10.000 do 15.000 evra po hektaru. Toliko je i u dobrom delu Baèke. U okolini Subotice cena kvalitetnog obradivog zemljišta se kreæe do 10.000 evra po hektaru. U Banatu zemlja je jeftinija. U Mužlji,a na primer, hektar se nudi za pet do šest hiljada evra.

Glumac Nebojša Glogovac koji je jutros preminuo u 48. godini posle teške bolesti, sredinom prošle godine, dao je otvoren intervju za bosanski magazin "Dani", u kome se, između ostalog, osvrnuo i na sunovrat vrednosti u kojima opstaje današnji svet i poručio kako obrazovan čovek danas ne može da živi od svoga znanja, ali da treba da se bori za prave vrednosti.

Ovaj intervju izazvao je burne reakcije, ali nam je ostavio u amanet da se nikad ne predajemo kada se borimo za prave vrednosti.

Glogovac je govorio o ulozi Hamleta, kojeg je igrao u predstavi Aleksandra Popovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i izneo sledeć poređenje:

"Imali smo neverovatnu sreću da do nas, nakon toliko vremena, stigne ta genijalna Šekspirova drama. Baš tako će, pretpostavljam, za sto i kusur godina generacije imati sreću da do njih, umesto svirke nekog talentovanog klinca koji na klaviru danas razvaljuje Rahmanjinova, dođe Ceca. Jer Ceca je Šekspir današnjice."

Na novinarsku konstataciju da takvo poređenje deluje deprimirajuće, Glogovac je tada rekao: "Ne, nije deprimirajuće... To je realnost: gomilanje slika koje su proteklih decenija dominantno eksploatisane. Kako od medija, tako od države i političara. Ceca je simbol vremena, junak našeg doba. Ona je srpska majka, ej!"

- Šta to znači?

"Ne znam. Samo znam da je ta ginekologija veoma interesantna. Možda je tu bilo i nekog masovnog silovanja, a, pa otud 'srpska majka'? Ili je reč o nečemu drugom? Ko to zna?! Ipak, ponavljam: ta osoba je tek posledica višedecenijskog, konstantnog bombardovanja društva trešom, neukusom, nemoralom. Istovremeno, reč je o očitoj nezainteresovanosti svake vlasti da promoviše krupne i ozbiljne sadržaje. Zašto? Verovatno zato što znaju da je čoveku koji živi u ovakvim sistemima, posle teškog i napornog dana, lakše da kada se vrati kući, pusti neku cajku, što bi rekli Hrvati, nego da sluša Betovena... Možete li u bilo kojoj od država tzv. regiona da zamislite bogatog doktora nauka, inženjera, naučnika, umetnika? Možete li?! Pokažite mi čoveka koji je crkao učeći, koji u malom prstu ima sve znanje ovog sveta, a koji od svoje plate ovde može da živi životom dostojnim čoveka. Pa, nema ga! Nema takvog.

Ljudi sa znanjem i talentom ovde uglavnom nemaju kinte. Umesto da se bave svojim poslom, doktori nauka sa diplomama koje nisu kupljene ili ukradene danas rade kao kondukteri, kao taksisti, prodavci... Ili popravljaju televizore. Kapital se sliva na drugu stranu.

Po tome gde i kome novac ide, lako možete zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi. I puna je love! Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali, bože moj. Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja".

Nakon što su trojica ucenika treceg razreda Tehnicke škole „Rade Metalac“ iz Leskovca seksualno uznemiravali cetrnaestogodišnju devojcicu iz prvog razreda u školi je danas skoro vanredno stanje, a slucaj ispituje i policija. Devojcica je posle svega potražila i pomoc psihijatra.

Incident, koji su ucenici snimili mobilnim telefonom, dogodio se juce u 11.50 sati na šolskom odmoru pred dvadestoro ucenika na smeru trehnicar za kompjutersko oblikovanje.

- Pocelo je kao igra u hodniku koja je nastavljena u odeljenju i koja se prtevorila u uznemiravanje. Jedan je devojcicu držao zagrljenu, drugi je hvatao za grudi i zadnji deo tela, i to se više puta ponovilo. Sve je to snimljeno, pa obrisano sa mobilnog telefona, a policija pokušava da povrati snimak - prica direktor škole Slavoljub Stanojevic.

Hodnik ispred direktorove kancelarije danas je bio pun. Izjave su davali i napasnici i žrtva sa roditeljima, profesori i razredne starešine.

Otac devojcice Dragan N. je ogorcen.

- Za nas je ovo bio pokušaj silovanja i za to krivicno delo cemo podneti privatnu tužbu. Moja cerka je doživela veliku traumu, kao i cela naša porodica - prica otac.

Vidno uznemireni mladici i njihovi roditelji tvrdili su da je rec o „nameštaljki“ i „uobicajenoj igri“.

- Nije joj ništa smetalo, smejala se. Tek kada je izašla iz odeljenja rekla je da cemo je upamtiti i prijavila nas. Uplašila se zbog snimka - ispricao jedan od njih.

Tu pricu i takav stav prema ovom incidentu podržavaju i mnogi profesori, ali i drugarice D. N., koje nisu prisustvovale iživljavanju decaka.

- Oni su i mene pokušali da dodiruju, ali sam ja jednom razbila vilicu. Trebalo je ranije da im se suprostavi i da im se ne namešta - pricaju dve drugarica žrtve.

Direktor Stanojevic ocenjuje da ovoj obrazovnoj ustanovi naneta velika ljaga.

- Bez obzira na price o igri, licno ne mogu da shvatim i da opravdam ucenike koji su gledali šta se dešava, a da niko nije reagovao. Predložicu najstrože kazne za trojicu ucenika, koji podrazumevaju i iskljucenje iz škole, a nastavnicko vece ce doneti konacnu odluku - istice Stanojevic.

Prema njegovim saznanjima, „igra“ izmedu ucenika dva odeljenja iz treceg i prvog razreda, koja se sastojala u gurkanju i hvatanju devojcica za grudi i zadnjice, zapocela je prošle nedelje u zajednickom hodniku, a kulminirala juce.

Roditelji Barbare Vitez (16) koja je nestala 25. novembra 2016. godine, tvrde da je njihova ćerka živa, i da su dobili njene fotografije!

 

- Viđena je u Mađarskoj, videli smo i slike, ali tačnu adresu ne znaju ni oni koji su nam slike poslali, jer oni nisu policajci, nisu organizacija, već samo preko interneta nalaze ljude ili na ulici motre na njih - navode  Endre i Melinda Vitez, roditelji nestale devojčice, u emisiji 150 minuta na TV Prva.

Oni dodaju da je Barbara viđena, po svedočenju ljudi koji im pomažu u potrazi, kako izlazi iz crnog džipa sa zatamljenim staklima u kojem su se nalazila još dva muškarca.

 

Barbara je, po njihovim tvrdnjama, jednom prilikom koristila internet i dopisivala se preko lajv četa sa ljudima koji pomažu roditeljima u nalaženju. Postoje i fotografije tog četa na kojima se, kako roditelji ističu, ona nalazi.

Devojčica se navodno nalazi u Budimpešti, a roditelji tvrde da su ćerku prepoznali po očima i ožiljku!

 

-Prepoznali smo je po očima i ožiljku. Takođe, shvatili smo da je ona po njenom reagovanju na svoje ime, ime njene mace, na ime njenog brata - objašnjavaju roditelji i dodaju da se nakon te njene reakcije lajv čet prekinuo i potom nije bilo više moguće s njom stupiti u kontakt preko društvenih mreža.

Kažu, takođe, da im je nestala tinejdžerka poručila i pesmu putem jedne mađarske emisije.

- Voditelj je rekao da je "Barbika poslala pesmu mami i tati i njenom bratu" - pričaju očajni roditelji u suzama i dodaju da je pesma u prevodu na srpski znači "Težak je ovaj put".

Strana 9 od 22

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top