Društvo

Društvo (244)

…Ako dođe do kataklizme kapitalizma, ako krene razmjena nuklearnih raketa, nestaće ljudi u paklenoj vatri, a vasiona će ćutke apsorbovati ovaj događaj. I, zemlja će biti ponovo, ali zasluženo, sama, baš kao što je bila i prije 15 miliona godina!

Ako se neke životinje prošvercuju, što bi bilo pravedno, sve će ličiti na Uefine zabranjene utakmice, preostale životinje igraće finale za opstanak svoje vrste, ali neće biti gramzivih ljudskih očiju u areni.

Na ovo me navodi podatak da su poslije atomske bombe, koje su SAD bacile na Hirošimu, biljke pametno iskoristile radijaciju. Rasle su pred očima ljudi koji su umirali u paklenoj vrućini i radijaciji.

Ako se to desi – zašto će biti tako? Zbog toga što se u posljednjih deset godina svaki predmet koji se dobro prodavao nazivao smart! Od telefona do klozet šolje. U tom postupku svi su postali pametni samo je čovjek ostao glup. I šta drugo može da se desi nekom ko je smislio sve što mu je potrebno, a pritom ostao glup!?

…Nije mi teško da zamislim kako čitava planeta poslije atomskog udara ključa kao voda u šerpi dok se priprema supa. Teško mi je da zamislim šta će biti sa nama. Ne treba mašta da se taj nuklearni rat poistovjeti sa apokalipsom i čovjekovim korakom u pakao! Malo šta će se tu desiti, a da već nismo čitali u knjigama ili nismo već vidjeli u filmovima!

Pitanje je da li ćemo stići da vidimo?! Nojeva barka će ovog puta biti vasionska naprava koja će spašene odvesti na drugu planetu! Tamo gdje, u međuvremenu, pronađu da ima vazduha i vode!

Nije poznato ko je bio na starozavjetnoj Nojevoj barci i dočekao bijelog goluba sa grančicom ruzmarina u kljunu i tako prepoznao da je društvo sa broda spašeno!!! Nemamo uvid u njihove biografije, ali je odavno jasno da je kazna zbog koje su istjerani iz raja bila pravedna.

Nije bila do kraja izvedena kako valja! Trebalo je da nas, kargo avionom, a ne Nojevom barkom, izbace, ne onda i tamo, nego danas na Bliski istok, neko od ratišta koje su tamo u ime demokratije započeli humanisti!!!

…Ko su putnici koji će se ukrcati u vasionsku Nojevu barku? Predstavnici elite, isti ljudi, perverznjaci koji sve čine danas da se desi nuklearni rat! Oni koji nas finansijskim špekulacijama voze na kraj.

Dok iz vasionskog broda budu bacali pogled na majku zemlju perverznjaci će krivicu  prebaciti na čitav ljudski rod i kroz suze konstatovati da je tako moralo biti.

Najteže mi pada što će, izgleda jedino, na kraju, elita koja je proizvodila brutalnu istoriju, imati koristi od  prohujalih vijekova i blistavih trenutaka nauke, umjetnosti i velikih nadahnuća! Istini na volju, na kratko, pošto će na tom drugom svijetu učiniti istu grešku!!!

Ali ako dođe ta propast, neka bude, kako kaže jedna pjesma, nije šteta! Kada predstavnici elite slete tamo gdje treba, oni će i život na novoj planeti početi od kraja! Zbog toga što u vasionskoj Nojevoj barci neće biti Indijanci koji su shvatili prirodu svoje planete i nisu je posmatrali kao vlasništvo.

Tu je možda iskazana i najveća zabluda čovječanstva. Zemlja posjeduje nas, a ne mi Zemlju. Svi na kraju legnemo u njen zagrljaj!!!

Zato ne treba unaprijed tugovati za takvim spasom! Ništa roba! Jer čovjek ipak ne može započinjati život sa kraja. Onaj koji je uništio ratnom ekonomijom jednu planetu uništiće i drugu.

default

Sarajevskog glumca Davora Dujmovića najviše pamtimo po ulozi Perhana u filmu „Dom za vešanje“, a njegova blistava karijera završila se tragično zbog heroina, alkohola i burnog života. 



Njegov talenat otkrio je slučajno Emir Kusturica u Sarajevu, u jednom restoranu. Kustin asistent je pitao Davorovog oca da li može da učestvuje u audiciji za „Oca na službenom putu“. On je to prihvatio, a na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu. Sa nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u „Domu za vešanje“, posle koga je proglašen za jednog od pet najboljih glumaca u Evropi.

Poredili su ga s Dastinom Hofmanom, ali se početkom devedesetih navukao na drogu. Nekoliko puta je pokušao da se leči, ali bezuspešno.

- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo „ja sam mali pa sam radoznali“, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - pričao je tada glumac.

Rat je Davora zatekao u Sarajevu. Razočaran odlazi u Beograd. Tamo je snimio još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji „Podzemlje“. Zatim se preselio u Sloveniju, i to kod devojke s kojom je živeo poslednjih meseci svog života. Borio se s depresijom i alkoholom, a život i muke odlučio je sebi da skrati u tridesetoj samoubistvom u Novom Mestu.

default

- Izgubila sam deo sebe i nadam se da će me tamo gore nasmejana dočekati. Ovde smo pre samo dve godine bile zajedno da sahranjujemo njenu majku, a sada sahranjujem svoju najbolju drugaricu, sve što sam imala na svetu - obratila se okupljenima Iskra R. drugarica Simone G. (17), devojke koja je 5. januara pronađena mrtva u svom stanu u Mirijevu.

Stotinak ljudi okupilo se na Starom groblju u Pančevu da isprati na večni počinak Simonu G. (17), koja je pronađena mrtva u svom stanu u Mirijevu. Pored nje pronađeno je i telo Aleksandra Milića (29). Obdukcija je pokazala da su oboje preminuli od predoziranja drogom.

 

- Zvala sam je dva dana pre nego što je umrla kako bih je upozorila, i nije me poslušala. Neke od vas koji ste došli ovde trebalo bi da bude sramota, znam da je iz poštovanja, ali gde ste bili kada je bila gladna - rekla je uplakana Iskra.

Nesrećnu devojku na večni počinak došao je da isprati veliki broj mladih, a krst je nosila upravo njena najbolja drugarica Iskra R.

Na sahranu je došla i Simonina sestra Damjana (30), koja se poslednjih nedelja nalazi u pritvoru jer, kako smo nezvanično saznali, u njenom stanu nađena određena količina droge. Ona je na groblje došla u pratnji policije.

- Ostavljena od svih - bilo je sve što je kroz suze mogla da izusti.

Na sahrani je i Simonin otac, tetka, kao i baba koja se zvanično vodila kao njen staratelj.

default

Niko ne zna šta je pravi razlog, ali se nagađa da je patila zbog nesrećne ljubavi

Policajka Tatjana Tanja Vučković (36), koja je u nedelju izvršila samoubistvo u Beogradu, sahranjena je juče u rodnom Brusu. Prijatelji porodice i dalje su u šoku i ne mogu da poveruju da je Tanja podigla ruku na sebe.

Niko od njih ne zna šta je pravi razlog, ali se nagađa da je patila zbog nesrećne ljubavi.

- Živela je u iznajmljenom stanu u Kotežu, sama. Kažu da je bila u ljubavnoj vezi s devojkom koju je jako volela, ali da je njihova veza prekinuta i da se teško nosila s tim. Nije često dolazila u Brus, ali ostaće upamćena kao vesela, prijatna i lepa devojka. Njen otac takođe je bio policajac, ali je godinama u penziji i živi u Brusu - priča poznanik porodice Vučković.


Telo nesrećne žene, koja je bila zaposlena u Upravi za obezbeđenje MUP Srbije, pronađeno je u nedelju obešeno o radijator. Njene kolege kažu da je bila vredan radnik i da je imala ambiciju da napreduje.

 

- Bila je izuzetno posvećena poslu. U poslednje vreme radila je na prijavnici, ali je gajila nadu da će biti prebačena na druge poslove i da će uskoro biti raspoređenja na zadatak čuvanja ličnosti. O privatnom životu nije puno govorila, ali su njeni najbliži prijatelji znala da pati zbog ljubavi - kaže kolega pokojne žene.

Profesionalni vozač iz okoline Prijepolja Zlatko Nestorović (40) kaže da se radovao i slavio, a zatim doživeo šok.

Otkriven je još jedan slučaj neispravnog učešća u nagradnoj igri “Uzmi račun i pobedi“, od ukupno tridesetak, a poslednji u nizu tiče se dečaka Ilije (11) koji je ostao uskraćen za automobil.

 

Njegov otac Zlatko Nestorović (40) adresirao je pošiljku sa 10 uredno prikupljenih fiskalnih računa, a kovertu je imenovao na sina sa nadom da će mu doneti sreću.

– Bog je pogledao moje dete, dao mu da bude srećković među nekoliko miliona ljudi. Radovao se do besvesti, a zatim je doživeo šok i ja sada ne mogu da mu objasnim da auto neće biti parkiran u našem dvorištu. Sin mi je sada pod stresom. Mi nemamo pristup internetu da bih video pravila, a na televiziji nijednom nisam čuo to pravilo. Ma bruka i sramota, samo se poigravaju sa građanima – negoduje ovaj profesionalni vozač iz okoline Prijepolja.

Kako kaže, posalo je još nekoliko koverti, ali ne bi voleo da ih izvuku da mu se Ilija ne bi više nervirao.

 

– Niti ću ja nastaviti da šaljem, izgubio sam poverenje u državu. Toliko sam slavio, puna mi je kuća bila, tri sata mi je zvonio telefon bez prestanka. Obradovao sam se, jer trenutno vozim auto 20 godina star, a taj novi bi nam baš dobro došao – zaključio je Zlatko.

Srpski doktor, prof. dr Dino Tarabar osmislio je prvi u svetu potpuno nov pristup u lečenju najtežih pacijenata koji boluju od ulceroznog kolitisa, zapaljinske bolesti creva, koje zahvata debelo crevo.

 

Dr Tarabar, koji je inače gastroenterolog u Vojnomedicinskoj akademiji i bavi se lečenjem obolelih od kronove bolesti i uleceroznog kolitisa, za svoj pronalazak je od svojih evropskih i svetskih kolega dobio priznanje kakvo nikad do sada nije dobio ni jedan lekar sa ovih prostora.

 

Naime, na ideju o novoj kombinaciji lekova (jednog starog imunosupresiva i novog biološkog leka) dr Tarabar je došao tako što sadašnja terapija za najteže pacijente nije davala dobre efekte. Od tih medikamenata mnogi pacijenti su dobijali razne infekcije, sepsu, a pojedini su čak i izgubili glavu.

 

- Pre par godina pojavio se lek "vedolizumab", biološka terapija koja daje efekte, ali nije namenjena najtežim formama bolesti. Onda mi je sinula ideja da uzmem stari dobri lek "ciprosporin" koji sapda u imunosupresive, a koji smo koristili pre deset do 15 godina. Ideja mi je bila da sa njim dovedem pacijente u remisiju (stanje odsustva aktivnosti bolesti), svedem oblik oboljenja na manje težak, a za koji je "vedolizumab" registrovan - objašnjava na početku prof. dr Dino Tarabar.

 

Kombinaciju je osmislio, ali nije znao kako sve da realizuje. Lek nije imao, a ni u Srbiji se nije davao o trošku osiguranja. Jedina opcija bila mu je da se obrati japanskoj farmaceutskoj kući, koja pravi taj lek. To je i uradio i poslao im molbu da bi uradio akademsku studiju.

 

- Tražio sam im donaciju za 15 pacijenata u vrednosti od 300.000 evra. Objasnio sam im da bi studija trajala godinu dana, preložio im protokol. Za divno čudo ideja im se svidela i odobrili su mi donaciju - prepirčava dr Tarabar.

 

Slučajnost ili ne, ali na istu ideju nekoliko dana kasnije dolazi još jedna gastroenterolog. Federer među lekarima. Reč je o vrhunskom gastroenterologu koji radi u jednoj poznatoj klinici u Njujorku - Žan Fred Kolombel. I on se, kao i dr Tarabar, obratio Japanskoj farmaceutskoj kući sa istim zahtevom.

 

Ali imao je šta da čuje. Dobio je izvinjenje od Japanaca, koji su mu objasnili da je prvi na ideju došao srpski lekar dr Tarabar i da su njemu odobrili donaciju.

Iako se dr Tarabar i Žan Fred znaju, američki kolega je ovu vest korektno prihvatio.

 

Studija dr Tarabara krenula je u januaru 2017. godine, kada je prvom pacijentu dat lek, po protokolu koji je osmislio dr Tarabar.

 

- Osam dana sam davao "ciprosporin" intravenski i ako je pacijent dobro reagovao, dobijao je isti taj lek oralno narednih osam nedelja. Kada sam krenuo pacijentima da dajem oralno lek, istog dana su počinjali intravenski da dobijaju biološku terapiju, medikament za koji sam dobio donaciju od japanske farmaceutske kuće. Dobijali su ga onda nakon 2 nedelje, pa posle 6 nedelja i kasnije na osam nedelja, jer je leku potrebno 8 do 10 nedelja da počne da deluje. Poslednji pacijent uključen je u studiju u avgustu prošle godine - objašnjava doktor.

 


A rezultate koje je dobio bili su vrhunski. Nijedna kombinacija lekova do sada nije dovela do tako fantastičanih rezultata.

 

Od 17 pacijenata koji su bili uključeni, dvoje nije reagovalo na prvi lek, jedan je ispao u 20 nedelji i morao je biti operisan. Ostalih 14 pacijenata bilo je odlično.

- Više nisu bili u bolnici, nisu krvarili, nisu imali bolove, visoku termperaturu. Nisu morali da trče u kupatilo, nisu izgledali kao da su bolesni i vratili su se svojim poslovima - kaže dr Tarabar.

 

O ovom dostignuću čuli su mnogi lekari u svetu, a postoji i jedna anegdota.

 

- Mlađi kolega dr Tarabara, dr Milenković bio je u Belgiji gde su se održavala predavanja. Na jednom od njih predstavili su težak slučaj ulceroznog kolitisa.

 

Belgijanac, koji je držao predavanje, pitao je publiku kako bi lečili takvog pacijenta. Milenković se javio i odgovorio da bi lečio kombinacijom lekova koje je dr Tarabar osmislio. Na to su se mnogi između sebe pogledali, i upitali šefa da li je to kombinacija lekova koje je Žan Fred (lekar iz Njujorka) osmislio. Na to je on odgovorio da nije, već da to rade Srbi.

Dr Tarabar je prijavio rad o ovoj svojoj ideji na Evropskom kongresu u Beču, na kojem mu je rad ušao u deset najbolji. Prijavio se i na svetski kongresu, koji će se na leto održati u Americi. Za oba kongresa dr Tarabar je dobio poziv da održi oralna predavanja, što do sada niko nikada iz Srbijie, pa čak ni iz okruženja, nije imao tu čast. U Americi će pred 20.000 gastroenterologa održati predavanje.

Nakon što je o neverovatnom pronalasku obaveštena i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dr Tarabar je dobio obećanje da će se biološki lek "vedolizumab" uskoro naći na pozitivnoj listi lekova i da će ga pacijenti dobijajti besplatno.

default

Dobro obratite pažnju, ovo je izbor deset najagresivnijih rasa pasa protiv kojih čak ni vukovi nemaju nikakvih šansi!

Na popularnoj Facebook stranici “Samo kod nas” objavljena je neobična fotografija nastala, kako se navodi za vrijeme jedne maturske proslave.

Nije navedeno gdje je fotografija nastala.

No, na kraju to nije ni bitno kada je riječ o ovoj fotografiji.

“Maturantica i ponosni roditelji” – potpis je ispod slike.

Naravno pažnju je privukao način na koji se djevojka obukla. Nemamo komentar.

Pogledajte i ostale fotografije.

default

Sa tvrdnjom da su „Rusi i Srbi braca zauvek“ složice se skoro svaki Srbin. Isto se može reci i za vecinu Rusa. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja na svetu u kojoj se uvek obraduju gostima iz Rusije.

Na izložbi Amerikanke Eme Fik (23) možete izmedu ostalog da vidite zašto nema boljih baka na svetu od srpskih, kakvog je ukusa "moravska" salata, kako izgleda pravi svinjokolj i zašto su srpski manastiri najlepše mesto na svetu

Ime joj je Ema Fik (23) i rodom je iz Luizijane, a kada se pre godinu i po dana preselila u Srbiju da istraži kako je jedan Srbin spasao njenu porodicu pomogavši im da za vreme Drugog svetskog rata iz Beča prebegnu u Ameriku, nije ni sanjala da će se do te mere zaljubiti u Srbe i Srbiju da neće poželeti da je napusti.

Ova Amerikanka je devet meseci živela u Novom Pazaru, Beograd je zavolela kao svoj rodni grad, baš kao i - Zrenjanin, Novi Sad, Suboticu, Valjevo, Niš... 

- Kroz detalje, koje vi možda ne vidite, jer ste jednostavno na njih navikli, a poput - srpskih specijaliteta, interesantnih prodavaca koje svakodnevno srećete na pijacama, predivnih manastira, katedrala, živopisnih krajolika i običaja opisala sam koliko volim Srbiju i Srbe. Projekat kojim sam se pozabavila "hvata" srpski identitet kroz ilustracije detalja, a kada se posmatra kao celina dobija se kompletna slika života u Srbiji iz perspektive jedne obične Amerikanke - ispričala nam je pred otvaranje izložbe nasmejana Ema okružena ilustracijama među kojima nam posebnu pažnju privlači ona na kojoj je detaljno prikazano kako se priprema tradicionalna srpska kafa i obavlja svinjokolj u jednostavna četiri koraka.

- Ilustracije su samo deo onoga što sam doživela u Srbiji. Srbi su veoma topao i otvoren narod! Ja jednostavno nemam reči kojima bih mogla na bolji način da vas opišem osim da ste predivni! Odista, divim se balkanskom umeću življenja. Uprkos teškoćama uspeli ste da sačuvate svo svoje blago na Zemlji, pa čak i da ga podelite s drugima - priča nam srdačna Ema dodajući da je pored istraživanja porodične istorije, u Srbiju stigla i kako bi kao stipendista Fulbrajtovog programa predavala engleski jezik.

Interesantno je da je Ema pre dolaska u Srbiju veoma malo znala o našoj zemlji, a onda ju je prema sopstvenom priznanju do te mere upoznala da su u njene "isečke" ušli detalji poput priče o baki Bosiljki koja je toliko draga da ljubi decu u kosu, i izdržljiva da sa pijace nosi torbu tešku 30 kilograma.

- Predlažem svim posetiocima da pogledaju kako sam se provela na pečenju čvaraka na festivalu u Valjevu i još mnogo toga... - ističe ova umetnica prihvatajući naš predlog da nas sprovede kroz radove koji će biti izloženi i na taj način najbolje objasni zašto voli Srbe i Srbiju.

Sve to, uz par reči na srpskom...

Poznati glumac ispricao nam je šta mu je najveci izazov u sinhronizaciji filmova, zašto ga ne zovu u TV projekte, kao i to da li bi živeo na selu.

Nikola Ðuricko je poslednjih mesec dana bio preokupiran radom na filmu "Ledeno doba", koji se u biskopima prikazuje od 14. jula, a u kojem je pozajmljivao glas mamutu Meniju.

Zbog cega volite da radite sinhronizaciju animiranih filmova i šta ona za vas predstavlja?

- Nije u pitanju ljubav, naravno da uživam u oživljavanju lika koji nije covek, ali ima sve karakteristike coveka, ali pre svega, moj motiv je dobra zabava.

Kakav je mamut Meni i koliko vam je bilo teško da životinju karakterno predstavite?

- Meni je pomalo plašljiv, tacnije obazriv, ali ima u sebi avanturisticki duh. Ono što je kod Menija zanimljivo jeste da je on mamut koji je težak desetine tona i može biti jako opasan ukoliko to odluci, ali do toga ipak ne dolazi.

Šta je najveci izazov u filmovima gde pozajmljujete glas?

- Ono što je najteži deo sinhronizacije je to što mi, glumci, moramo da ispratimo unapred recene fraze u odredenom vremenskom intervalu.

Strana 9 od 18

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top