Društvo

Društvo (184)

Naslovne strane devedesetih su bile raznolikog izgleda i ukusa. Od kriminalaca i estradnih "faca", do biznismena i direktora državnih institucija, svi oni su svoje mesto pronašli na naslovnim stranama raznih magazina i nedeljnika. 

Prepoznajete li na ovoj naslovnoj strani jednu od najmoćnijih osoba u novijoj istoriji Srbije?

Za one mlađe koji se ne sećaju, na slici se nalazi Marko Milošević, sin najmoćnije politićke figure devedesetih, Slobodana Miloševića. 

Gde se trenutno nalazi Marko Milošević?

Marko je suvlasnik više ugostiteljskih objekata u Moskvi , među kojima su i čuveni moskovski noćni klub "Garaža" i bar - restoran "Siksti". Oba su veoma poznata i uvek puna. Miloševiću ovo nije prvi put da vodi klub. On je u svom rodnom Požarevcu devedesetih držao čuvenu diskoteku "Madona" u koju su dolazili u provod čak i iz Beograda.

Marko Milošević je pobegao u Rusiju 6. oktobara 2000. samo nekoliko sati posle svrgavanja njegovog oca s vlasti. Mirjana Marković je za njim otišla u Rusiju u februaru 2003. Prema pisanju medija krajem 2007. dobili su politički azil u Rusiji.

Uspešna poslovna karijera Marka Miloševića počinje već sa njegovih 14 godina. Prionuo je Marko tada na težak fizički posao - nosio je gajbe. 



I tako je on nosio gajbe sve dok 1992 nije upoznao uglednog svetskog biznismena široj javnosti poznatog pod nadimkom Vlada Tref. Imali su zajedničku strast prema auto trkama. Prema Markovim izjavama predsedniku Slobodanu Miloševiću se to nije svidelo ali je prestao da mu pravi probleme kada je ovaj slupao osamnaesti automobil. 

Prosto se ne zna da li je Marko bio brži na trkama ili sponzori, kao što je Kompanija Braća Karić, koji su jedva čekali da vide svoju reklamu na predsednikovom bolidu. Među sponzorima se našao i Đovani Di Stefano, prijatelj Željka Ražnatovića Arkana i Radojice Nikčevića. Ubrzo i Vlada Tref i mali Marko shvataju da bi svoj uspeh sa sportskih terena mogli da prošire i na poslovne poduhvate.

Tako ma mali Marko i Vlada Tref osnivaju trgovinsko preduzeće Tref, koje je ekskluzivni zastupnik poznatih svetskih sportskih marki kao što su Nike, Reebok. 

Dalje mali Marko osniva grupaciju Interspid, špeditersku firmu koja je imala 10 preduzeća-ćerki u zemlji, četiri u insotranstvu, lanac fri šopova na granici, radio i TV stanicu.

Zatim mali Marko otvara diskoteku Madona na ulazu u "srpski Kumrovec". Nebo paraju hologrami sa imenom diskoteke. Svake godine diskoteka se renovira, a stara oprema se distribuira po diskotekama širom Srbije. 

Poslovni uspesi malog Marka se ti ne zaustavljaju: slede lanac pekara u Požarevcu, ISP MadonaNet, zabavni park Bambilend, parfimerija Scandal u centru Beograda, na Terazijama.



Ugledni srpski biznismen i ortak malog Marka poginuo je slučajno: u njega je nepoznati počinilac ispalio četiri metka.

Za to vreme u Srbiji se dešava najveća inflacija u istoriji čovečanstva. 500.000 Srba je izbeglo iz Hrvatske. 200.000 sa Kosova. Zemlja je bombardovana. Stotine hiljada građana demonstriraju svaki dan - tri meseca. Beda je ušla u svaku kuću.

Mihajlo Popović, šezdesetosmogodišnji penzioner iz Sremčice kod Beograda, tri godine je u sebi potiskivao najcrnji jed. Strahujući za živote članova svoje porodice nikom nije pričao o svom "bliskom susretu" sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Tek posle srpske "oktobarske revolucije" starac se osmelio da javno ispriča ono što je skrivao duge tri godine. Nije više, kaže, mogao da ćuti...

Te 1997. radio je honorarno u produkcijskoj kući "ZAM" ne bi li zaradio neki dinar i tako upotpunio mizernu penziju. I sve je bilo u redu do tog "crnog ponedeljka":

- Taj 18. avgust 1997. godine ostaće zauvek zabeležen u mom sećanju baš kao crni ponedeljak. Tog jutra Marko Milošević i još osam rmpalija, svi naoružani, upali su u prostorije firme i odmah s vrata upitali: "Ko je Đuka?". Nesrećni mladić nije ni stigao da se javi, a oni su počeli da ga biju, bez ikakvog objašnjenja. Tukli su ga kao zveri, u očima im je sijao neki zlikovački sjaj. Uživali su u premlaćivanju tog mršavog dečaka... sa bolnom grimasom na licu Mihajlo se priseća kobnog dana. I dan danas urezan u pamćenju mu je ostao ogroman niklovani pištolj sa kojim je Marko Milošević tukao žrtvu.

Dalje, sećamo se 2. novembra 2000. godine kada je Zoran Milovanović izjavio za B92: "Ubacili su me gore u diskoteku Madona, gde su me ubacili u kancelariju Marka Miloševića, počeli da me tuku policijskom palicom po leđima, butinama i dlanovima. Šutirali me, udarali me pištoljima po ledjima... Onda se pojavio Marko Milošević sa motornom testerom u ruci, upalio je i počeo da mi maše njom ispred lica, kako bi me zastrašio i rekao mi je da mi je to poslednji dan života. Pitao me je koliko dobijam para od Evropske unije, ispitivao me je ko je glavni u Otporu... Rekao je da će me pustiti, ali da je jedini uslov da odem kući i da ni samim roditeljima smem da kažem šta mi se izdešavalo."

default

Vladan Pantović (47) iz Novog Pazara, koji je hicem iz lovačke puške slučajno ubio svoju suprugu Danijelu (38), bio je nakratko pušten iz policijskog pritvora kako bi prisustvovao njenoj sahrani.  To je jedan od rekih slučajeva u domaćem pravosudju.  MUP je prihvatio njegovu molbu i Pantović je nakon pogreba vraćen u pritvor.

Vladan je, očajan, s najbližim članovima porodice teško hodao iza kovčega s telom supruge.

- Jako mu je teško, neopisivo... Ne može da oprosti sebi šta je uradio, ne može da prežali Danijelu, koju je jako voleo, s kojom je živeo u divnom, skladnom braku, uz troje dece koje su izrodili. Nema za njega teže kazne od ovoga što se desilo njegovoj divnoj porodici - rekao je jedan od rođaka.

Tragedija Pantovićevih potresla je čitav Novi Pazar, gde je u koloni, koja je pošla od kuće Pantovića do groblja na Šestovu, bilo mnogo rodbine, prijatelja, drugova...

Prema nezvaničnim informacijama, Vladanu će, pošto sa sahrane vratio u pritvor, produžen isti na 30 dana zbog daljih istražnih radnji. Biće najverovatnije optužen za ubistvo iz nehata.

On je, inače, saslušan u policiji posle nesreće, ali je s njim bilo jako teško komunicirati.

- Čovek je očajan. Prosto nije mogao da objasni šta se dogodilo - rekao je tada izvor iz istrage.

Nesreća se dogodila u dnevnoj sobi porodične kuće Pantovića, u trenutku kad je Vladan, koji je inače lovac i ljubitelj naoružanja, prijatelju pokazivao novi optički nišan na lovačkoj malokalibarskoj pušci. Došlo je do slučajnog opaljenja i metak je Danijelu, koja je vrisnula i pala, pogodio pravo u srce. Vladan je svoju suprugu na rukama izneo do kola, a onda do najbliže bolnice, ali, nažalost, pomoći joj nije bilo.

Kako saznajemo, u trenutku kad je odjeknuo pucanj, Danijela je pogođena s leve strane rebara, metak joj je prošao pravo kroz srce, i to u trenutku kad je nesrećna žena podigla levu ruku da nešto dohvati. Da ruka nije bila podignuta, malokalibarski metak možda bi ostao u kosti ruke...

U poslednjih nekoliko godina povećan je broj zločina usmeren ka zlostavljanju žena. Jedan od činilaca koji su uticali na to, predstavlja i pojavljivanje migranata koji prolaze kroz Srbiju, Podsećamo se užasnog događaja koji se desio u Smederevu. Zbog sumnje da su na blud primorali E.M. (26) četvorici mladića iz okoline Smedereva je policija uhapsila u spektakularnom hapšenju.

"Oštećena je premeštena iz njenog doma, ova četvorica su u pritvoru, dvojica od njih imaju austrijsko državljanstvo, a za jednim osumnjičenim se još uvek traga, to je jedino što u ovoj fazi istrage možemo da podelimo s javnošću", tada su nam rekli u smederevskom Višem tužilaštvu. Proverili smo i posle nekoliko godina dva osumnjičena još uvek nisu uhapšena i pronađena.

Kako je došlo do toga da ova mlada žena, prema nezvaničnim saznanjima – udata, čak je navodno njen muž prijatelj ili poznanik četvorice momaka s kojima je sela u kola, da bi je oni potom odvezli na mesto gde je imala seks sa svom četvoricom – istraga tek treba da utvrdi.

Mladići, nezvanično saznajemo, brane se tvrdeći da je seks bio dobrovoljan, navodno imaju i snimke na telefonu koji to dokazuju, a da je motiv za njihovo prijavljivanje to što je "nisu častili": "To što oni koriste kao izgovor, što se ona kao smeje na snimku sa telefona, da je to navodno dokaz da je sve bilo dobrovoljno, ne mora ništa da znači, moguće da je bila pod dejstvom opijata", kažu u izvoru bliskom istrazi.

U smederevskom Višem sudu su potvrdili da su Ambasadu Austrije u Beogradu obavestili o činjenici da su im, zbog mogućeg uticaja na svedoke, pritvorena dvojica državljana. Naime, njihovi roditelji su radili u Austriji, a oni su se tamo i rodili i tako stekli državljanstvo. Sumnja se da je peti učesnik, za kojim policija traga, prešao granicu i da se on možda već nalazi u Austriji.

Ono što su najavili. to će i uraditi. Tokom 2018. godine slede prvi pozivi ženama za prisustvo vojnoj vežbi širom kasarna u Srbiji. Žene će imati mogućnost da prođu obuku osnovne vojne delatnosti, a ukoliko žele, mogu sovju obuku izdići i na viši nivo.

Kao što je i najavljivao ministar Vulin, to će se i ostvariti prvih meseci 2018. godine. 

Obuka i uvežbavanje rezervnog sastava biće među prioritetima Vojske Srbije u sledećih nekoliko godina. "Sve radno sposobne žene u Srbiji biće pozivane na vežbe iz prve pomoći, civilne zaštite i postupanja u slučaju požara, poplava i zemljotresa. Sa druge strane, dame koje su već služile vojsku, ići na obuku pod oružjem, kao i njihove muške kolege", poručio je ministar Vulin i dodao da je uloga žene u civilnoj zaštiti i odbrani od velikog značaja za našu zemlju.

“Drugi poziv“, važna komponenta odbrane zemlje, više od deceniju je bio zapostavljen. U ovom krugu obveznika, kako se procenjuje, više od milion građana, ali će na vojne vežbe biti pozivan samo manji deo rezervista. U prvom ešalonu biće vojnici koji su dobrovoljni odslužili vojni rok, među kojima približnu petinu čine i žene.

Plan vojnog vrha koji je izneo ministar Aleksanr Vulin, protumačen kao uvođenje vojne obaveze i za dame, izazvao je seriju ljutitih komentara žena u Srbiji. Ministar Vulin pojašnjava da nije reč o vojnoj obuci civila već rezervista koji su služili vojsku: "U meri u kojoj procenimo šta su pretnje i izazovi biće predviđen i proces obuke. Srbija decenijama nije obučila nikoga ni za jednu aktivnost, osim kroz služenje vojnog roka. Više ljudi je za vanredne situacije obučeno Crveni krst nego bezbednosne strukture naše zemlje. A poplava, požara i nesreća biće više, a ne manje", objašnjava ministar koji se optužuje u poslednje vreme kako se pojavljuje u javnosti obučen u paravojnu uniformu. 

Podsetimo, ministar Aleksandar Vulin je ranije istakao da su i muškarci i žene u Srbiji ravnopravni u svemu, pa i kada je u pitanju odbrana zemlje.

Ostaje pitanje da li su žene spremne da ostave svoju decu i kuće kako bi na nekoliko dana prisustvovali vojnoj obuci. Sigurno je da bi muškarci bili raspoloženi ta zakvu aktivnost ukoliko se sprovodi utorkom i sredom, kada se igraju utakmice Lige šampiona. 

Mogli smo da se uverimo u slike Aleksandra Vučića sa Bajom Malim Knindžom u krajnje pripitom izdanju. 

Ako niste pogledali, učinite to na ovom linku

A sada, predstavljamo još jedan rad iz mlađih dana predsednika Srbije. Ovaj put, fotografija je još šokantnija.

Na njoj se slikao sa pevačem Đanijem (no Đani, no party) koji se nalazi polu go, u pocepanoj košilji. 

Pretpostavljamo da se radi o proslavi rođenja deteta poznatog pevača narodne muzike. 

Da li bi ovu fotografiju Aleksandar Vučić najpre spalio? Ipak, internet je čuva od svih mogućih opasnosti.

default

Danica I (65) iz Medoševca kod Lazarevca uhapšena je 04. decembra zbog pokušaja ubistva snaje Stanislave J. (36 godina). Ona je snaji po licu i telu nanela tri uboda nožem i posekla je. 

Pomahnitala svekrva je uhapšena, dok je Stanislava prebačena u bolnicu i nalazi se van životne opasnosti.



Daničin sin, a Stanislavin suprug Vladan Ilić je rekao da su se njegova majka i nevenčana supruga često svađale. Međutim, ni na kraj pameti mu ne bi palo da je Danica bila spremna da nožem nasrne na Stanislavu. "Otišao sam po drva u šupu kad sam iz kuće čuo galamu i lomljavu. Uleteo sam unutra i nisam mogao da verujem očima. Njih dve su se i dalje tukle, majka je imala nož u rukama, Stanislavi je leva ruka bila krvava, a usna natečena. Majka je Stanislavu udarila štanglom po ustima, a mesarskim nožem je ubola tri puta u levo rame. Krvi je bilo na sve strane, a polomljen je i jedan prozor",  priča vidno potreseni sin pomahnitale žene.

On dodaje da je uspeo nekako da razdvoji zavađene žene i da smiri situaciju. "Hteo sam Stanislavu odmah da vodim kod lekara, ali mi je rekla da je dobro i da hoće samo malo da se odmori. Majka nije htela ništa da mi kaže", objašnjava Vladan.



Prema njegovim rečima, do sukoba je došlo zato što on sa Stanislavom od majke nigde nije imao mira: "Majka je nekoliko puta ulazila u našu sobu dok sam sa ženom imao seksualni odnos, to bi svakoga nerviralo, pa je tako smetalo i Stanislavi. Poslednji put nam je uletela u sobu pre tri dana. Zbog toga su se i posvađale". Ilić dodaje da je njega i njegovu nevenčanu ženu majka pre nekoliko godina izbacila iz kuće i da su živeli sami na drugom mestu do poplava.

"Nakon poplava, majka koja je do tada bila kod mog brata, vratila se da živi s nama. Dali smo joj krov nad glavom, a ona je htela da mi ubije ženu. Ne želim više nikad da je vidim", kazao je Ilić. Vladanu Iliću ovo je drugi brak, a iz prvog ima petoro dece.

"Moja deca su otišla s majkom, a Stanislava iz prvog braka ima dvoje dece, koja su u hraniteljskim porodicama. Planirali smo zajedničko dete, ali nam finansijski uslovi nisu dozvoljavali. Planirali smo da se prvo zaposlimo, ali...", u svoju surovu sudbinu gleda Vladan.

 

Valentina je s momkom Nenadom i tetkom Vesnom bila u kafani „Zlatni Timok“ u Svrljigu, a posle ponoći otišli su u Knjaževac. Oko sedam sati ujutru krenuli su nazad u Svrljig, a nesreća se dogodila sat kasnije na klizavom putu na kojem je, kako su ispričali očevici, bilo i poledice. Ova nesreć se dogodila pre dve godine i zaledila je celu Srbiju. Surova sudbina se poigrala sa životom jedne devojke koja je maštala o tome da postane fotomodel. 

"Ubiću se, planirali smo da se verimo, ne mogu da živim bez nje", kaže Nenad Nešić (22), vozač „juga“ u kojem je kao suvozač poginula njegova devojka Valentina Stamenković (16)

Automobil marke Jugo kojim je upravljao Nešić direktno se sudario s „folksvagen polom“ niške registracije. Valentina je poginula na licu mesta, dok su vozač Nešić i Valentinina tetka Vesna Stamenković (33), kao i suvozač i saputnik u „polu“, bbili prebačeni u Urgentni centar u Nišu. Svedoci tvrde da je Nešić bio izbezumljen kada su ga odvodili vozilom hitne pomoći i da je stalno dozivao preminulu devojku. Doktorima koji su bili prisutni, srce se zaledilo. 

Telo nesrećne devojke iz smrskanog vozila izvukli vatrogasci i policajci.

"Kažite mi da je Tina živa, ne mogu da verujem da je mrtva. Planirali smo da se verimo. Čekali smo da završi školu pa da se venčamo. Život mi je uništen, voleli smo se iznad svega, znali su to i njeni", rekao je kroz suze izbezumljeni Nešić.  Posle ukazivanja pomoći u niškom Kliničkom centru, Nešić je bio ubrzo  pušten na kućno lečenje. Međutim, njegove Valentine više nije bilo. 



Nešić objašnjava da je uzrok sudara najverovatnije kvar na menjaču njegovog „juga“.

"Nismo išli brzo od Knjaževca ka Svrljigu, pa smo zato i putovali skoro sat vremena. Međutim, na poslednjoj nizbrdici, na ulazu u Svrljig, odjednom mi je menjač iskočio iz brzine. Pokušavao sam da ga vratim i prikočim, ali kola su se u tom trenutku zanela. Čuo sam samo snažan prasak kad je drugo vozilo naišlo iz suprotnog smera. Udario sam glavom u karoseriju i onesvestio se. Probudio sam se u niškoj bolnici i nisam znao šta se dogodilo s Tinom", svedočio je na saslušanju u policiji Nešić.

Telo poginule Valentine identifikovala je njena baka Dušica.

"Kuku meni jadnoj i nesrećnoj, šta nas snađe",  zakukala je baka klečeći kraj tela mrtve unuke. Jedva je prozborila da joj je Valentina javila da ide u Knjaževac: "Bila sam protiv i rekla da je klizavo za vožnju i da je bolje da ostanu u Svrljigu. Posle su mi se javili iz kafane „Zlatni Timok“. Kad je došla policija, kao da me je grom iz vedra neba pogodio. Ne mogu da verujem da nema više moje Tine"

Valentina je s roditeljima živela u selu Draincu kod Svrljiga, ali tokom školske godine živela je s babom: "Da ne bi putovala svaki dan u školu, stanovala je kod bake u Svrljigu. Maštala je da bude foto-model, da završi srednju i da se uda za Nešića"

U svome posljednjem intervju za TV Alfa pisac i akadamik Abdulah Sidraniznio je šokantne činjenice vezane, kako tvrdi, za pravu sudbinu njegovog nekadašnjeg suradnika na filmskim projektima Emira Kusturice.  

On je, u razgovoru sa novinarom Zvonkom Marićem, gledaoce ove televizije podsjetio na reportažu iz magazina „Dani“ koji datira iz ratne '93. i koja je sa pravih linija odbrane grada Sarajeva donijela priču o tragičnoj smrti Emira Kusturice, kao komandanta jedne od jednica Armije RBiH.

- Kusturica je herojski poginuo u akciji na Brusu, a grobno mjesto ovoga šehida ostalo je skriveno na Trebeviću, u teritoriji koje sada pripada RS-u, pojasnio je Sidran, te dodao

- Druga priča govori o tome kako je Kusturicu ubio ruski snajperista; bilo kako bilo on je, po ovoj verziji, stradao u podnožjima Sarajeva braneći svoj grad.

Dvadest i jednu godinu kasnije, javila se inicijativa od strane njegovog suboraca da se njegovi ostaci prebace u Sarajevo i da se sagradi spomenik za istinskog heroja odbrane Sarajeva.

 Srpske tajne službe su, po tvrdnjama dobro upućenih svjedoka, navodi Sidran, lansirale dvojnika Emira Kusturice. Radi se o Panteliji Milisavljeviću koji već 20 godina hoda po Srbiji i predstavlja se kao slavni reditelj.  

- Mi trebamo staviti tačku na ovu priču, napraviti spomenik našem Emiru, a  neka Pantelija priča šta god hoće. Emir je naš čovjek i šehid i hvala mu za sva vremena, izjavio je na kraju intervjua najveći bosanski pjesnik i autor scenarija za dva, vjerovatno ponajbolja, filma u režiji Emira Kusturice ('Sjećaš li se Dolly Bell' i 'Otac na službenom putu').

Neke činjenice idu u prilog člnaku kojeg su objavili „Dani“ sada već davne '93. Tako je, recimo, Kusturica u svome posljednjem javnom nastupu, telefonskom javljanju za program TV Sarajevo u aprilu '92., pozvao građane Sarajeva, ali i svjetsku javnost, da se odbrane od „divljaka sa brda“.  

Drugi prilog koji ide u korist ovim tvrdanja jeste čuveno pismo potkovanom Rasimu koje je slavni reditelj objavio u martu '93. U tadašnjem „Oslobođenju“, a u kojem opisuje strahote jednog Bošnjaka koje je preživio u srpskim logorima u Bosanskoj Krajini.

Ovo Sidranovo podsjećanje, koje već izazva burne reakcije u BiH i čitavom regionu, ponovo otvara rasprave o stvarnom identitetu čovjeka koje se danas predstavlja kao Emir Kusturica.  

Da li su to samo Sidranove književne fantazije ili u svemu ovome ima i istine, pogledajte sami u priloženom videu - i donesite svoj sud!

default

Za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića preduzimane su mere predostrožnosti i opre­znosti prilikom prijema u državnu i vojnu službu. Te mere su primenjivane za odabir regruta, procenu po­na­­šanja vojnika u jedinici, ali i za sprečavanje odavanja vojnih tajni. Knez je naložio i nadzor nad državnim činovnicima i deputatima u Beogradu i Carigradu.

O tome koliki je značaj knez davao preventivnoj bezbednosnoj zaštiti svojih jedinica, govori i po­da­­tak da je sam prisustvovao činu prijema regruta i učestvovao u odlučivanju, dajući svoje miš­lje­nje.

U Miloševo vreme je donet dokument pod nazivom Dužnosti vojnih komandanata, 1836. go­dine, u kome se vojnim komandantima i sreskim starešinama, između ostalog, nalaže da motre i na to da li se neko dogovara s neprijateljem Srbije i da se „tajna društva u Serbiji ne pletu“. (čl. 4)

Prvi pravni akt u kome se na celovit način definišu pitanja bezbednosne zaštite vojske – Vojni zakon donet je 12. novembra (31. oktobra po julijanskom kalendaru) 1839. godine.

U glavama XIV i XV Vojnog zakona navode se dela i sankcije za izdaju, bekstvo, pobunu i dru­ge obli­ke pojedinačnog ili kolektivnog delovanja protiv interesa naroda. U članovima 7. i 8. Iz­vo­da iz Vojnog zakona posebno su razrađena dela špijunaže i dela protiv usta­va i „slobode naroda“.

Bezbednosno-obaveštajna delatnost se postepeno razvijala u Srbiji i doživljava znatniji razvoj naročito u vreme oslobođenja od Turaka i sticanja nezavisnosti. Dvadeset četvrtog januara (6. februara po gregorijanskom kalendaru) 1876. doneta je Uredba o osnivanju Glavnog đeneralštaba, kojom je formirano odeljenje koje je bilo zaduženo za obaveštajne i kontraobaveštajne zadatke.

Najodaniji Titov sluga i bivši agent tajne službe Jugoslavije, špijun nad špijunima Slobodan Mitrić, pobegao je iz Jugoslavije i odbio je da se povinuje naređenju službe. U svetu tajnih agenata bio je poznat pod nadimkom Karate Bob. 

Mitrić je prebegao u Holandiju 1973. godine kada je u Amsterdamu, za Božić, ubio trojicu Srba zbog čega je dobio 13 godina zatvora. Iako je policija zvanično navodila da je u pitanju obračun podzemlja, Karate Bob, kako su ga zvali zbog vladanja ovom borilačkom veštinom, tvrdio je uporno da je reč o profesionalnom zadatku jednog tajnog agenta.

Ko je zaista bio Karate Bob? Njega je stvorila služba i država, sam Tito je u više navrata lično pružao taktička objašnjenja i uputio ga u posao, što bi se reklo. Smatra se da je ubio više od 100 ljudi širom sveta. Nekoliko godina je proveo u istočnim zemljama gde je izučio karate tehniku do vrhunca i po tome je bio prepoznatljiv.

1969. godine u Poljskoj, Varšavi, dogodilo se jedno ubistvo koje nikada nije razjašnjeno. Tadašnji državljanin Švedske, a albanske nacionalnosti, surovo je nastradao od siline udaraca golom rukom. Policajci su bili zaprepašćeni surovošću kojem je izvršeno ubistvo. Žrtva se očigledno branila, ali nije bila tehnički toliko dobro obučena, tako da se Karate Bob nad njim iživljavao nekoliko minuta. Naravno, nikada nije dokazano ubistvo i pored toga što ga je Poljska policija zaistavila na aerodromu prilikom izlaska iz zemlje. Posle intervencije jugoslovenske službe, vrlo brzo je bio smešten u avion za Beograd.

Nakon izdržane zatvorske kazne u Amsterdamu nije se vratio u tadašnju Jugoslaviju zbog procene da bi mogao da bude ubijen, ali ga država Holandija ipak proglašava "nepoželjnim strancem". I pored teških životnih uslova, gotovo bez ikakvih prava, 43 godine neprekidno je živeo u Amsterdamu.Za vreme izdržavanja zatvorske kazne napisao je memoare koje su mu izdavači objavili pod naslovom "Titov tajni agent", a potom je objavio još nekoliko intrigantnih naslova o podzemlju i poslovima tajnih službi.

U knjizi je predstavljen kao jugoslovenski Džejms Bond i u njoj potanko objašnjava kako je za potrebe jugoslovenske tajne službe likvidirao mete u zemljama Istočnog bloka, Francuskoj, Švedskoj i Belgiji i pred čijim šarmom žene nikada nisu bile ravnodušne.

Mitrić nikada nije priznao likvidacije, odnosno jeste, ali ovim rečima: "Nisam ubio nikoga. Samo sam likvidirao neprijatelje države i kriminalce".

Da bi preživeo, u Holandiji je objavio par knjiga i drama, među kojima i "Boj na Kosovu". Bio je na ivici da se 1992. godine pridruži srpskim paravojnim snagama, ali se nije usudio da se vrati na teritoriju bivše Jugoslavije pa je ostao u Amsterdamu. Tamo je tokom 1992. godine štampao letke preko kojih je pozivao na "osvetu protiv neprijatelja Srbije".

Kada je ministar Gerd Lirs odlučio 2012. godine da ga deportuje u Srbiju, Mitrić je već bio teško bolestan. Poslednje dane proveo je na tavanu jedne napuštene školske zgrade u istočnom delu Amsterdama. Pronađen je slučajno i u teškom stanju prevezen u bolnicu gde je ubrzo i preminuo.

Strana 10 od 14

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top