Društvo

Društvo (438)

Korisnici društvenih mreža masovno šeruju fotografiju gimnazijalaca iz Raške koji su na povratku sa ekskurizije u Budimpešti sreli beskućnika i poklonili mu sav novac koji im je preostao.

Kako je navedeno u opisu fotografije, oni su preostali novac dali beskućniku, a druženje sa simpatičnim dekicom su odlučili da ovekoveče zajedničkom fotografijom.

U komentarima ispod fotografije nižu se pohvale na račun plemenitih mladića.

Najčešći su oni poput: "Bravo deco, ponosna sam što Raška ima ovakvu omladinu", "Momci da ste zivi i zdravi vašim roditeljima" i "Bravo momci, pokažite da dolazi plemenita generacija", mada ima i onih u kojima se pitaju kako to da nekom posle ekskurzije preostane novac, kao i onih u kojima se nagađa na šta će ga dekica potrošiti.

default

Osuđenici i zaposleni u KP zavodu u Nišu sakupili 270.450 dinara za lečenje Stefana Miladinovića (3), koji je oboleo od rabdomiosarkoma, izuzetno agresivnog oblika raka mekih tkiva.

Akciju je pokrenuo osuđenik Nenad Vlajković iz Paraćina, nakon čega je pomoć dobrovoljno dalo 638 osuđenika, ali i 101 zaposleni u zatvoru. Novac je juče uplaćen na račun Miladinovićima.

- Veoma smo ganuti ovim gestom jer humanost stiže sa mesta odakle se obično tako nešto ne očekuje. Kada su osuđenici prvi put kontaktirali sa nama u januaru, odbili smo pomoć, s obzirom na to da su oni u takvoj situaciji da im svaki dinar znači i da i sami zavise od pomoći koju dobijaju od rodbine, ali smo im rekli da nas je veoma dirnula njihova želja da nam pomognu. Veoma smo im zahvalni na pomoći za izlečenje našeg sina Stefana, kao i svim ljudima koji su do sada učestvovali u velikom broju humanitarnih akcija - kaže Ljudmila Miladinović, dečakova majka

Upravnik KP zavoda Aleksandar Grbović kaže da je veoma ponosan na humanitarnu akciju, ali i na činjenicu da je u njoj učestvovalo skoro 50 odsto osuđenika.

- Ako uzmete u obzir da je ovo ustanova u koju je najveći broj došao zbog toga što je uzimao i otimao od nekoga, a sada imate situaciju da taj neko želi da pomogne drugome, ovo je ogroman uspeh. Ponosan sam što je sa jednog ovakvog mesta potekla takva humanitarna akcija, pogotovo ako se uzme u obzir da je većina njih lošeg materijalnog stanja i da zavisi ili od pomoći rodbine, ili od zatvorske plate - objašnjava Grbović.  

On kaže da je inicijativu pokrenuo osuđenik Vlajković u ime paviljona C-3.

- Dao sam odobrenje da se osuđenici informišu i da organizuju akciju. Dobrovojno su davali ko koliko ko ima, neko je dao 10, neko 50 ili 100 dinara. Za kratko vreme se od 1.350 osuđenika odazvalo skoro 50 odsto njih. I zaposleni su se sami priključili akciji prikupljanja pomoći. Akcija još traje, imamo još 70 osuđenika koji hoće da učestvuju u akciji, ali nisu imali novca na svom računu. Njima će biti odbijen novac za humanitarnu akciju kada im legne plata - objašnjava Grbović.

Vlajković, koji od 2013. godine izdržava kaznu u niškom zatvoru, kaže da im ovo nije prva humanitarna akcija i da žele da promene sliku o sebi u javnost.

Stefanu je tumor, od koga oboli četvoro od milion rođene dece, otkriven kada se početkom novembra prošle godine požalio na bolove u stomaku. 

Stefan je upravo završio sa petim ciklusom hemoterapije i očekuje ga šesti ciklus u KC u Nišu, nakon čega će lekari odlučiti da li će biti operisan u Nemačkoj u Štutgartu, a nakon toga upućen na zračenje i protonsku terapiju u Esen. Ministarstvo zdravlja je obećalo da će platiti te tretmane u Nemačkoj, a novac sakupljen u humanitarnim akcijama biće iskorišćen za imunoterapije u inostranstvu. Sav novac koji preostane uplatićemo za lečenje druge dece - kaže majka dečaka.

default

Jedna Beograđanka našla je ovu poruku ispred vrata svog stana... Eh da je takvih ljudi više...

Dobri ljudi još uvek postoje.

Oni su, verovali ili ne, svuda oko nas...pa čak i u našem komšiluku...

Izvesni Milovan spasio je komšinicu razbojnika i pljačke.

Naime, Ljubinka je ostavila otključana vrata sa ključem u bravi, a on joj je ostavio poruku zbog koje joj je pao kamen sa srca.

Papirić, zaglavljen u vratima, sačekao je Ljubinku po povratku iz kupovine.

Kada je pročitala poruku, njoj je odmah laknulo...

Njena ćerka je poruku dobrog komšije šerovala na Fejsbuku, i tako nam vratila veru u dobre ljude.

Ovo je još jedan dokaz da još ima onih koji su voljni da pomognu onima koji su se našli, ili koji bi se mogli naći u nevolji.

Bravo care! 

Biće unutrašnji sukobi koji će prerasti u građanski rat. I u taj građanski rat u maloj zemlji biće uvučena i Rusija i SAD i mnoge zemlje

Kraj sveta je blizu. Nama nije dato da znamo rokove, ali mnogi znaci danas su vidljivi. To se odnosi kako na dešavanja oko ukrajinske "smutnje", tako i na dešavanja u celom svetu. Konstantin Dušenov razgovara sa direktorom izdavačke kuće "Blagoslovenie" Jurijem Grigorjevičem Samusenkom.

"Gospod preko onih koji prorokuju saopštava ljudima neku informaciju. Apostol Pavle je govorio: "Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite. Ja mogu odmah da kažem da sam saznao od svoga duhovnog oca - duhovnik naše porodice je bio veoma poznati starac, shiarhimandrit Jona Ignatjenko. On se podvizavao u odeskom muškom manastiru, tamo gde je mitropolit Agafangel. On je veoma poznat. Osim običnog naroda koji je dolazio iz svih krajeva Ukrajine, Belorusije, Rusije i Vladivostoka, njemu je dolazio i patrijarh da bi razgovarali u četiri oka. Postoje fotografije, oni su se fotografisali pri susretu. Drugi poznati ljudi...

- Da li je živ sada baćuška, vaš duhovnik?

- Baćuška se upokojio. I u vezi sa tim sada ću vam ispričati da kada je on umro… Kada su ga pitali, i ja sam ga takođe pitao:

- Baćuška, Treći svetski rat o kome sve znamo... gledajući šta se dešava u svetu i diveći se dugotrpljenju Božjem, pitamo se - a kada će to biti? Ko će napasti Rusiju?

- Rusiju niko neće napasti.

- A ko će napasti SAD?

- Niko neće napasti.

- Pa kakav će to biti rat?

- On će početi od male zemlje, koja je manja od Rusije. Biće unutrašnji sukobi koji će prerasti u građanski rat. Proliće se mnogo krvi. I u taj građanski rat u maloj zemlji, biće uvučena i Rusija i SAD i mnoge zemlje. I to će biti početak Trećeg svetskog rata.

- A kada će to biti, baćuška?

- Ja ću umreti, i godinu dana nakon toga će početi.

- On se upokojio u decembru 2012. godine. A Evromajdan je počeo u decembru...

Više puta sam i sam bio svedok razgovora kada razgovor u nekom krugu vernika u nekom hramu ili van hrama i reakcije ljudi na ovo što je upravo rekao baćuška.. obično izaziva takvu rekaciju: – Ne, kakav rat? To neće biti. – Zašto neće biti? - Ne, ne neću…

Juče sam prevodio mom poznaniku praktično predsmrtne reči starca Jone Ignatjenka, odeskog starca, koje su snimljene. On je autoritet koga niko ne osporava, vernici, a ni sveštenici. Rekao sam mu da je zabeleženo da je starac rekao da će "godinu dana posle moje smrti početi veliki potresi, počeće rat, počeće glad.

"On je umro 20. decembra 2012. godine. To će trajati dve godine, rekao je on, od 2014. do 2016. i završiće se velikim ratom.

Njega su pitali da li će biti rata. On je rekao, da biće, posle moje smrti, nakon godinu dana će početi.

-A kako će početi? Tako što će Amerika napasti Rusiju?

- Ne, kaže on.

- Tako što će Rusija napasti Ameriku?

- Ne!

- Pa kako onda?

On je govorio da će u jednoj zemlji koja je manja od Rusije nastati veoma veliki i ozbiljan sukob, biće veoma veliki rat, biće veoma, veoma mnogo krvi. To će trajati dve godine, nakon čega će biti ruski car. To su njegove poslednje reči...

default

Ako dočeka još jednu zamenu lične karte, Mlađo Popović (78), iz Crkvičkog polja u opštini Plužine, stalno nastanjen u Rudom, nadživeće i neke ptice dugovečne!

- Ja sam se školovao u Plužinama i Pljevljima, a radio u Zenici i pribojskom "FAP autodelovima" u Rudom, pa tako imam i nešto penzije iz Srbije. Sa dvojnim državljanstvom sam dobio i ličnu kartu u MUP Priboj. Tek kada sam došao u Rudo, utvrdio sam da mi važi do 2056. godine. Do tada bi trebalo da navršim 118. godina! Lepšu čestitku nisam mogao dobiti, a šta me čeka 2056. ne znam, ali bi bilo lepo da mi dođete na slavlje ili na groblje - poručuje na svoj šaljiv način vremešni Mlađo Popović.

Beograđanke S. A. otkriva kako je ušla u ovaj unosan biznis uz pomoć kojih na mesečnom nivou zaradi i do 100.000 dinara!

"Drugarica mi se poverila kako je počela da radi za jedan domaći portal za upoznavanje i kako je počela dobro da zarađuje. Sve što je potrebno je da se registruješ, što se obavlja preko trećeg lica, i da se dopisuješ sa "klijentima" koji zapravo za to plaćaju. Tarife si različite", rekla je ona.

Sistem plaćanja je vrlo jednostavan: samo za dopisivanje dobije se 0.18 dolara po minuti, za kucanje i gledanje 0.36 dolara (muškarac može devojku samo da gleda, ali ne i da sa njom direktno preko kamere razgovara), za slanje ličnih pisama plaća se po 1.5 dolara, a tarifa je daleko veća ako devojka pristane da se skine ili direktno razgovara sa muškarcem.

Klijenti plaćaju unapred na račun sajta, a imaju i opciju da pošalju poklon.

"Meni su slali cveće i parfeme, tako što uplate na primer dodatnih 200 dolara koji bi trebalo meni da legnu na račun, ali se to zapravo uplaćuje agenciji. Zatim ja odem i kupim sebi to što je on želeo i uslikam se kao dokaz. Međutim, ako pokušaju da ne poštuju pravila sajta, odmah im bude uskraćeno da ga koriste, tako da nisam imala neprijatnosti. Isprva sam posao radila samo ja, a onda kad ja spavam ili sam na fakultetu "uskoči" moja mama ili moja sestra, pa tako na kraju meseca izađemo i sa 700-1.000 dolara", otkriva sagovornica.

Do koje mere je ovo razrađen posao na domaćim i stranim sajtovima za upoznavanje govori činjenica da u Beogradu i ostalim gradovima postoji nekoliko agencija koje regrutuju devojke za dopisivanje. Pritom, najveći procenat zarađenog novca dobija menadžer devojke, manji deo agencija, dok najmanji deo dobija sama devojka koja radi posao.

Pored ovog načina, ima sajtova gde je zarada još veća, a posao mnogo eksplicitniji. Na jednom takvom inostranom sajtu radi J.E., koja je čak za nekoliko meseci uspela da zaradi dovoljno da kupi svoj auto.

"Na taj portal prijavila me je drugarica, koja je to počela da radi takođe preko drugarice. Znam da ima mnogo devojaka iz Srbije, ali sve smo pod šifrovanim nadimcima i registrovane u drugim državama kako bi se zavarao trag. Čak sam dobila i renomiranu inostranu platnu karticu sa koje podižem svoju zaradu", priča ona.

"Sve funkcioniše preko web kamera. Isprva sam se grozila jer se uglavnom ne dopisujem sa osobom već sa njegovim polnim organom, koji se jedino vidi na ekranu, ali posle sam se na to navikla. Primetila sam da se ostale devojke odmah skidaju i igraju sa seksi igračkama, ali ja imam drugu taktiku. Uvek sam fina i obučena i navlačim ih da me pozovu na "privatni razgovor" koji je mnogo više plaća i to mi uspeva. Plaća se u "tokenima", a klijenti mogu i da te časte ako se dovoljno potrudiš. Kada me neko pozove na privatni šou, onda tek radim sve što on hoće, a cela poenta je da ti muškarci dožive orgazam", objašnjava ona.

Ova devojka je u biznis uvukla i svoj dečka pa su kao par mogli mnogo više da zarade, toliko više da su za samo par meseci kupili auto.

"Ne biste verovali koliko ludih i bolesnih ljudi ima na ovom svetu. Plaćaju da me gledaju kako kuvam gola, kako hranim mačku, plaćaju samo da im pokažem svoja stopala, plaćaju da gledaju mene i mog momka, plaćaju da ja njih gledam kako se analno samozadovoljavaju. Stvarno ima svakakvih ljudi, ali pare su pare i uopšte nemam grižu savest što ovo radim, jer niko od tih ljudi zapravo ne zna moj pravi identitet", otkriva ona.

Lazar Ristovski iza sebe ima nekoliko skandala vezanih za filmska ostvarenja koja je producirao, a koja su plaćena iz budžeta Srbije. Stalno smo se pitali ko finansira tako loše filmove u Srbiji, a na kraju možemo i da predpostavimo na koji način producenti dolaze do novca i šta je presudno u tome. 

Lazar Ristovski je prošle godine javno i dosta vatreno podržao Aleksandra Vučića. Malo posle toga, Aleksandar Vučić je, ne baš tako javno ali, pretpostavljamo, ništa manje vatreno, popričao sa ljudima iz RTS-a i došli su do "zajedničkog zaključka" da RTS mora da stane iza novog projekta Lazara Ristovskog. Na pitanje da li su te dve stvari povezane i da li bi do ovog drugog razgovora uopšte došlo da nije bilo one prve podrške, Ristovski ima jasan odgovor - da nje bilo Vučića, ne bi bilo ni filma čije je snimanje upravo završeno.

Posle sedam godina razvijanja projekta, glumac i producent Lazar Ristovski (66) ostvario je davnašnju želju da snimi film “Kralj Petar Prvi” po motivima romana “Čarape kralja Petra” Milovana Vitezovića. U ekranizaciji života omiljenog srpskog kralja pomogla mu je porodična umetnička radionica. Sin Petar je režirao film, a supruga Danica (62) je odigrala jednu od bitnijih uloga, pokazavši da jednako uspešno može vladati filmskim kadrom kao što to radi s pozorišnom scenom. Bračni par Ristovski u braku je 38 godina. Oba umetnika su izgradila respektabilne karijere i u teatru i na filmu, u nekoliko navrata su i na sceni i na velikom platnu bili i direktni partneri. Razumevanje i ljubav su dve osnovne komponente na kojima su gradili bračnu zajednicu.

Ovaj put, Lazar Ristovski ima nov projekat koji planira da ostvari početkom 2020. godine. Verovali ili ne, u planu je da snimi svoj autobiografski film! Dakle, sve ono što mu se dešavalo u životu, od prvih glumačkih dana do dana današnjeg. I za to planira da traži pare iz budžeta Srbije. 

Možda mislite da je ovo za rubriku verovali ili ne, međutim Lazar Ristovski se ne bi složio sa vama: "TO će biti film koji oslikava život jednog glumca u Srbiji i njegovog razvijanja do savršenstva", kratak je bio Lazar Ristovski. 

I, da li bi vi dali pare za jedan ovakav projekat? Ili recimo za film o životu Novaka Đokovića? 

Parazitiraš na mojim parama, porezima i doprinosima.

Kad god ti zafali za pivo, il' mi smanjiš platu, il' izmisliš taksu. Mene ne pitaš ništa, a ja te plaćam.

Pa, gde to ima?!

Sve sam ti poverila i platila te da o svemu brineš, a ti si sve što je moglo da se upropasti upropastila.

Poverim ti zdravstvo, ti ga dovedeš do "molim vas kupite ove lekove, mi to nemamo u bolnici". Čeka se na preglede, čeka se na laboratorijske analize, štedi se na dijagnostici, a onoj mučnoj deci za koju kod nas nema leka mi, građani, sakupljamo pare za lečenje. Smanjila si plate lekarima i sestrama, povećala im birokratiju, samo nešto kucaju i pišu, i - odoše svi u Nemačku! Ko će nas da leči? I na sve to, ti mi ne daš da biram da li ću zdravstveno osiguranje da plaćam tebi, ili nekome kome ja hoću! Nikad više raka, nikad više psihički obolelih, a ti brojiš zamenike pomoćnika savetnika predsednika i hvališ se koliko ti je njih došlo na rakiju.

Poverila sam ti školstvo i uništila si ga začas! Izmišljaš jedne predmete, ukidaš druge, više se ne zna ko pije, a ko plaća. Teraš školu da đacima pokaže kako loši postupci nemaju posledice, a posle za sve grdiš prosvetne radnike. Pored živih prosvetnih radnika, ti zoveš neke nevladine organizacije da nam uređuju obrazovanje. Udžbenici nikad gori, nastavni programi nikad haotičniji, nastavnici nikad manje motivisani, a nikad opterećeniji glupostima koje moraju da rade, a koje nikakvu korist ne donose. Pa si i njima smanjila plate.

Poverila sam ti svoju starost, a ti si moje pare uplaćene u penzioni fond proćerdala, pa me sada teraš da radim i kada budem imala 65 godina. Kako? Šta da radim sa 65 godina (a možda i 67), u učionici sa 30 pubertetlija? Pri tom mi ne daš da sama biram u koji ću penzioni fond da uplaćujem svoje rođene pare.

Dam ti da brineš o mojoj bezbednosti, a ti napraviš vašar! Opljačkaju mi kuću, ti ne nađeš lopova. Dileri šetaju oko škola, ali nema para za dovoljno školskih policajaca. Ludaci se ubijaju po ulicama, a ti saopštiš da je počinilac zločina od ranije poznat policiji. Najveći lopovi dižu novi sprat na vili i uvoze peti auto u garažu, a ti maltretiraš babe što prodaju lubenice i decu što sviraju u Knez Mihajlovoj. Imaš za čuvare fontana i kontejnera, a nemaš za Centre za socijalni rad. Sad su ti što su od ranije poznati policiji počeli i decu da ubijaju! O čemu, bre, ti brineš uopšte?!

Tebi platim da vodiš računa o tome da šta kupim u prodavnici da jedem, stvarno bude hrana, a ti dozvoliš da jedem ono što su druge države odbacile kao škart! I time da hranim dete! Više otrova kupim nedeljno u samoposluzi, nego što su sve Bordžije potrošile za života.

Dam ti da brineš o pravdi, a ti se ne potrudiš ni da u rečniku proveriš šta ta reč znači! Poštenom čoveku je teže pravdu da istera, nego da se sam sahrani o svom trošku, kad mu vreme nije.

Samo onaj Nebojša iz Beograda začas dobio crno na belo da je NIN kriv. Posle i njega preveslali.

Lepo ti dam etar na čuvanje i kažem ti da su frekvencije javno dobro, a ti dozvoliš da po ceo dan slušam onog što ga trovala tazbina, pa od posledica umislio da je pismen. Po sto puta na dan priča da je neko isprdak, ološ, dripac, alkoholno ušljikana buzdovančina, stoka, pijandura, umobolni, retardirani, prljava kratkonoga smrdibuba koja bazdi na švarglu, što se ne kupa, nego se zapire, puvOnjak, tronjara, snajka, pobegulja... I deo o "mobilnom koji se nosi u gaćama da bi tamo bar nešto proradilo", isto smo morali da slušamo i to u vestima

Samo da naglasim da je ovo bila kolekcija iz četiri otvorena pisma, koja sam zbog tebe, državo, morala da pročitam i slušam po sto puta.

Onda mrtva hladna pustiš i onog što mu je žena za velike pare savetnica u velikoj firmi čije dugove plaćaš mojim parama, da po čitav dan prikazuje društveni talog kako psuje, tuče se, vređa. Onda opet krivi prosvetni radnici zbog porasta verbalnog i fizičkog nasilja u školama. Cvrc!

Dam ti moje pare da mi urediš oblasti zbog kojih država inače i postoji, a ti Cici daš pet hiljada evra svakog meseca, a Dani šest. Pa da li si ti normalna?! Jesi li me pitala pre nego što si im dala moje pare? A ovamo sve više samoubistava, jer ljudi više ne mogu ovako da žive. Pa i starci su počeli da se ubijaju, sram da te bude!

Dam ti pare da me predstavljaš po svetu, a ti postaviš starlete po konzulatima, i šalješ ovog tvog predstavnika da pijan peva po banketima.

I još nešto

Htela sam da za moje pare o struji, vodi, putevima, železnici, bezbednosti i svemu ostalom što se tiče svih nas, brinu najbolji menadžeri, najkvalitetniji stručnjaci, oni što su bili najbolji studenti i radnici, a ne neki tamo keramičari, stručnjaci za kafu i pečenje, vazduplohovi i kolutači očima sa po dva cilindra u svakom oku! Htela sam da za moje pare budeš takva da najbolji studenti prvi nađu posao, a ne avionsku kartu u jednom smeru. I da prvi dobije subvencije najvredniji seljak, a ne onaj kog je Pera iz mesne zajednice na partijskom sastanku preporučio. I da se ne asfaltira prvo Đokin sokak jer je Đoka neki đoka u partiji, a da ja lomim noge po ispucalim trotoarima.

Najviše ti zameram što me svakog dana praviš ludom. Bar da muljaš i ćutiš, pa i nekako! A ti zapela - te neradnik sam, te lenja sam, te oću da radim da bih živela, a ti bi da živim da bih radila, te spavam i kad svane. Ti tvrdiš da ja izvodim neke besne gliste - hoću da kupujem knjige; hoću da Rale Milenković može da gostuje svuda gde ima publiku (što znači svuda), a ne Kursadžije; hoću da Vasil Hadžimanov slobodno nastupa zato što je kvalitetan, a ne Amadeus bend; hoću da Kokan Mladenović dobije nagradu kad god mu je predstava najbolja, a ne da Lazar Ristovski dobije 40 miliona dinara ... Ja hoću, ti ne daš, a ja te plaćam!

Državo, nisi pokvarila samo ono čega se nisi dočepala!

Ja te ne bih više plaćala, ako može.

Ja bih da ti dam otkaz, a ako se i drugi dosete, osta ti bez posla!

Jedino za šta mogu da te pohvalim jeste to što si sama shvatila da si bolesna i nesposobna, ali ti mnogo zameram što si onda našla belosvetske staratelje da rade tvoj posao kako oni hoće, pa sad moram i njih da plaćam. Bolje bi bilo da si otišla na lečenje. Eto, još bih samo za tvoje lečenje dobrovoljno dala moje rođene pare.

P.S. Ne, neću nigde da idem. Meni je ovde mesto, ali tebi takvoj nije.

default

Američki vojnici nisu došli u Makedoniju da grickaju kikiriki, došli su da ratuju protiv Srba prvim povodom koji će inscenirati oni koje oni štite – Albanci, napisao je Ćosić

Dobrica Ćosić, pisac i bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije, predvideo je još 1993. bombardovanje zemlje koje je usledilo šest godina kasnije – 1999.

U nedavno izdatoj knjizi „Prepiska 1991-1999.“ objavljena su pisma koja su Dobrica Ćosić i Miroslav Majkl Đorđević, istaknuti srpski lobista u Vašingtonu, razmenjivali u navedenih osam godina, kao i poslednje pismo koje je Ćosić uputio Đorđeviću 2011.

U pismu koje je poslao Đorđeviću, adresiranom 21. avgusta 1993, Ćosić iznosi crne slutnje da se Amerikanci nisu tek tako stacionirali u Makedoniji, te da on tom događaju pridaje veliki značaj. Kako je napisao, on veruje da su oni došli da ratuju protiv Srba prvim povodom koji će inscenirati Albanci, oni koje su ovi došli da štite. Šest godina kasnije, Kosovo je bombardovala Alijansa.

– Kako da razumemo prisustvo Amerikanaca u Makedoniji? Šta znači pojava američkih vojnika kod Ristovca, Preševa, Kačanika? Koga to brani od Srbije Amerika iz Makedonije? Ja tom događaju pridajem ogroman značaj. Američki vojnici nisu došli u Makedoniju da grickaju kikiriki i piju bozu; oni su tu došli da ratuju protiv Srba prvim povodom koji će imscenirati oni koje oni štite – Albanci.

Nekadašnji predsednik u ovom pismu još navodi da rasistička netrpeljivost i mržnja prema Srbiji i Srbima (u tom trenutku) nije u odgovornosti Srba i Srbije toliko koliko je u odgovornosti Evrope i Amerike, koje su, dodaje, po nasleđenim stereotipima, po jednoj ideološkoj inerciji izvršile globalnu diskriminaciju srpskog naroda.

– Mi smo danas odista Jevreji kraja 20. veka – piše Ćosić svom prijatelju.

O sukobima u Bosni

Uvideće se da smo mi žrtve

– Možda nije potrebna ni decenija da svet uvidi da smo mi, pored svih „zločina“ i zločina, bili narod koletkivnog herojstva, masadske odlučnosti da istrajemo po svaku cenu za svoje dobre ciljeve i svoja prava; kažem, neće biti potrebno mnogo vremena da Evropa i Amerika uvide da mi u Bosni nismo branili samo sebe: u Bosni smo mi branili hrišćansku civilizaciju i zapadnu demokratiju. Opet kao u 14. veku bili smo i jesmo brana nove islamske agresije na evropski prostor. Uvideće se da mi nismo agresori, već, pre svega, žrtve – napisao je Ćosić.

O istorijskom preporodu Srbije

Srpska pamet mora da se vrati iz tuđine

– Za istorijski preporod Srbije neophodna su joj njena deca rasuta po svetu; ne samo da donose kapital, nego više od toga – pamet, znanje, posvećenost, novi moral. Ali da nastane taj veliki povratak Srba u svoju postojbinu, potrebno je da se u Srbiji stvore uslovi za tu stvaralačku participaciju Srba iz rasejanja u svojoj staroj otadžbini. Ja sam kao predsednik imao ideju o kojoj Vam je, nadam se, Mile govorio, da ove jeseni dođe do radnih i ozbiljnih dogovora Srba u rasejanju i Srba u matičnoj državi. Ne znam da li će ljudi koji su me smenili nastaviti moju ideju – naveo je Ćosić.

default

U narednih nekoliko godina ne treba očekivati značajniji rast kamata na kredite u evrima. Evribor će, istina, ići naviše, ali bez naglog skoka. Međutim, sa promenama će, sada je već izvesno, morati da računaju oni koji zaduženi na duži rok, a najčešće su u pitanju stambeni krediti.

Narodna banka Češke je ovih dana povećala referentnu kamatnu stopu, prvi put od 2008. godine i početka svetske ekonomske krize, i tako postala prva centralna banka u državama EU koja je započela novi ciklus pooštravanja monetarne politike.

Da li će i kada češki primer slediti i članice evrozone biće jasnije na jesen, na zasedanju Evropske centralne banke (ECB), koja je najavila da će tada razmotriti tu problematiku. Promene u monetarnoj politici bi se, prema očekivanjima, mogle dogoditi tek naredne godine.

Šta to konkretno znači za građane Srbije zadužene u evrima?

Prema oceama stručnjaka, oni koji imaju kredite u evrima ipak nemaju razloga za strah da bi u nekom skorijem roku moglo da dođe do podizanja kamata, jer do naglog rasta evribora koji na njih utiče neće doći.

„Ako govorimo o nekoj bliskoj budućnosti, evribor će postepeno da se povećava, ali svakako neki ozbiljniji nivo, od dva-tri odsto, ne može dostići u narednih nekoliko godina“, kaže za Sputnjik analitičar „Vajs brokera“ Nenad Gujaničić.

Prema oceni stručnjaka, za osetniji rast kamata evribor bi upravo trebalo da se vrati na nivo od 2 do 2,5 odsto, na kojem je bio pre nekoliko godina.

Dakle, najave da će doći do rasta evribora, dnevne referentne kamatne stope po kojoj banke evrozone jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu, ne treba da pale „crvenu lampicu“ kod onih koji su zaduženi u evrima.

Ipak, građani koji imaju dugoročne pozajmice, na veći broj godina, recimo stambene kredite, svakako će u jednom trenutku morati da računaju na osetnije povećanje kamata, koje su trenutno na najnižem nivou ikada.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa za stambeni kredit indeksiran u evrima u junu ove godine bila je 3,6 odsto, dok je na primer u istom mesecu 2010. godine iznosila 5,38 odsto.

„Svako ko se zadužuje na neki duži vremenski period mora da računa sa nekom prosečnom vrednošću evribora, koja će verovatno u budućnosti biti negde između dva i tri odsto. Primera radi, neko ko je uzeo kredit 2005. godine, ovih desetak godina imao je period kada je evribor bio prilično visok — pet odsto, ali je imao i ekstremno povoljne uslove koji su važili godinu-dve dana unazad“, objašnjava Gujaničić šta čeka one koji budu uzeli kredit u evrima na duži rok.

Evribor, koji čini zbirnu kamatnu stopu zajedno sa bankarskom maržom, koja je fiksna, već više meseci je na istorijskom minimumu.

Vrednost šestomesečnog evribora trenutno je negativna — ispod nule, a najveću vrednost je imao 2008. godine, kada je iznosio čak 5,48 odsto.

Na lagani rast te vrednosti ukazuju i nedavne projekcije Evropske centralne banke (ECB) prema kojima će se on iz minusa popeti na nulu, ali tek krajem iduće, ili početkom 2019. godine.

Nenad Gujaničić, ipak, napominje da rast referentne kamatne stope ECB, pa i evribora, zavisi od dosta faktora, a prvenstveno od oporavka ekonomije evrozone. Što se ona bude brže oporavljala, to će evribor brže da raste.

Sagovornik Sputnjika podseća da je i ekonomski rast evrozone, posle dužeg perioda stagnacije, prilično visok — preskočio je „prag“ od dva odsto i prognoze su da će na godišnjem nivou on biti 2,5 odsto.

„To je najviše od izbijanja svetske ekonomske krize i ujedno jedan od glavnih faktora zbog kojih je je ECB najavila da će od naredne godine početi da podiže kamate, ali i da će, što je veoma važno, početi da ublažava monetarne stimulanse koje je sprovodila na tržištu“, napominje Gujaničić.

Zaokret u evropskoj monetarnoj politici

On podseća da je ECB, slično kao i Uprava federalnih rezervi SAD, u prethodnom periodu otkupljivala velike količine državnih i korporativnih obveznica, i tako „upumpavala“ novac na tržište.

Tome, međutim, polako dolazi kraj i, kako smatra Gujaničić, verovatno će već od iduće godine ti mesečni otkupi državnih i mesečnih obveznica, koje je iznudila ekonomska kriza, biti smanjivani, da bi u nekom razumnom vremenskom periodu potpuno nestali.

„Sve će biti mnogo jasnije na jesenjim zasedanjima ECB. Tada će biti iskristalisane konačne odluke, ali kako sada stvari stoje, s obzirom na to da su ekonomski i politički rizici veoma niski, možemo očekivati zaokret u monetarnoj politici“, mišljenja je Gujaničić.

Reagovanja je izazvala već i sama najava tog zaokreta — aktuelna pomeranja svetskih valuta su u poslednje vreme bila prilično intenzivna. Tako je pre nedelju dana dolar bio blizu dvoipogodišnjeg minimuma, a švajcarski franak na jednoipogodišnjem minimumu.

To je, smatra Gujaničić, posledica upravo poslednjeg zasedanja Evropske centralne banke, na kojem su najavili da će od jeseni razmisliti o promeni monetarne politike, odnosno da će već naredne godine uslediti postepeno podizanje kamatnih stopa.

Usled takvih očekivanja, u evrozonu se slila velika količina kapitala, pa je jačanje evra dovelo do pada vrednosti drugih valuta.

Švajcarski franak, koji je bio sigurno utočište za vreme krize, sa tim najavama izgubio je značaj „sigurne luke“, što je dovelo do njegovog pada, objašnjava analitičar „Vajs brokera“ na kraju razgovora za Sputnjik.

Strana 10 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top