Društvo

Društvo (149)

Deda Gvozden je živeo na Rtnju i bavio se sakupljanjem trava i spravljanjem lekovitih čajeva. Umro je 2005. godine, a u celom kraju je bio poznat kao mudar čovek, kod koga su radi saveta dolazili ljudi iz daleka. Ipak, za njegovu vidovitost je znao samo mali krug bliskih ljudi, koji su njegova proročanstva zapisali, uz uslov da se ta proročanstva objave deset godina od njegove smrti.

Ovo je proročanstvo deda Gvozdena, koje je dao 2001. godine. Kako bismo svojim čitaocima preneli autentične reči deda Gvozdena, proročanstva objavljujemo u integralnoj verziji:

„Osamnaeste godine ovog novog veka će da se rasplete sve što se zapetljavalo do tad. Rusija će da jača do tad, ali Švabe i Englezi to neće da trpe. Napraviće silan dar-mar po svetu ne bi li Ruse opkolili i konačno ih osvojili, ali to neće da im uspe, jer Ruse čuva Bog. Prvo će da pucaju po ruskim zemljama što su uz Rusiju. Vidim jednu malu zemlju i jednu veliku zemlju gde će da zapale vatru, ali u Rusiju neće smeti da uđu. Biće i krize po svetu, silni ljudi će da izgube pare, sve što su zaradili za ceo život. Onda će da zapale ceo muslimanski svet. Opet će i u Irak da uđu i da silan narod tamo pogine. Vidim kako ljudi ginu svaki dan, ali neće tu da stane. Kad zarate na nekoj morskoj zemlji blizu Turske, tu će Rus da im kaže dosta i staviće šapu tamo. Ture će besno da bude i da proba da zarati sa Rusom, pa onda svi da udare na Rusa, ali tad neće da mu uspe. I onda će kao ranjene zveri da odu odatle, ali neće da stanu. Potpaliće opet požar po ruskim zemljama, ali u Rusiju opet neće da uđu. Onda će Ture opet da udari na Rusa. I tu će Rus da kaže dosta je bilo. Za tri dana će da uništi Tursku nekim oružjem koje je od Boga dobio. A neke velike bolesti će da izbiju svud po Evropi i Americi, i muslimani će da im se dignu u isto vreme, i o svom jadu će da se zabave, pa neće ni da stignu da pitaju šta je sa Turskom bilo. Probaće da im malo pomognu, ali Rus će i njih odmah da poklopi. Vidim neku strašnu bitku na moru, gde će rusko oružje samo odjednom kao munja da sine i sve meričke brodove da potopi. I silan narod po Evropi će da izgine od muslimana i od tih bolesti, i Evropa nikad više neće da bude što je nekad bila. A onda će i carska kruna opet iz Rusije da zasija, ceo svet da obasja!“

A o sudbini Srbije, deda Gvozden veli:

„Kod nas će da bude loše, da ti kažem. Mnogo loše. Prvo će nam uzmu Kosovo, onda ima da se smenjuju vlade jedna za drugom, ali ništa dobro neće da bude. Onda će i nama Bog da se nasmeje i da nam popusti. Kad Rus udari na Turčina, i kad Evropa i Amerika krenu da se zabave svojim jadima, tad ćemo i mi Kosovo da vratimo, jer je naše. I ostaće od tad naše dok je sveta i veka!“

default

Policijski inspektor u Odeljenju za javni red i mir PU za grad Beograd, ispričao je šokantne priče prostitucije u Srbiji. Jedna scena je specijalno potresna, scena kada je i policija ostala u šoku. Inspektori su morali da puste suzu.

Prvi je primer porodice koja se cela doselila u Beograd - majke od četrdeset i nešto godina sa troje dece, kao i njenog novog emotivnog partnera, koji nije otac dece.


Ćerka je imala 19, sin 15, a najmlađa dve godine. Pošto su otkrili da se u stanu te porodice odvija prostitucija, policajci su ušli u njega i zatekli klijenta koji bira između majke i ćerke u donjem vešu.

U drugoj sobi nalazio se vanbračni muž, u gaćama i brushalteru, ukoliko se i za njega pojavi zainteresovani klijent. Ispostavilo se, kako je kasnije policija utvrdila, da je majka naterala ćerku i nevenčanog muža da se bave prostitucijom. Zbog toga je osuđena za trgovinu ljudima i smeštena je u zatvor, a deca u hraniteljske porodice.

Drugi slučaj dešavao se u jednom stanu na Novom Beogradu gde je muž iznajmljivao ženu klijentima dok im je dete bilo u školi. Dok je ona "radila", suprug je bio u drugoj sobi i sve krišom posmatrao. Često su i namerno snimali njene susrete s klijentima pa su to posle zajedno gledali, što im je, kažu dobro uticalo na bračni seksualni život. Ako se dešavalo da muž nije kod kuće, žena je imala zadatak da hvata beleške tokom odnosa s klijentom i da to mužu posle sve čita.

Upitana da nevede najtragičnije primere koje je viđala tokom karijere, Dragana Starčević izdvaja devojčicu od 13 godina koja je bila žrtva trgovine ljudima. Nju je eksploatisao neko kog je smatrala za dečka.


"Ne možete da zamislite kako izgleda devojčica od 12 ili 13 godina koja je imala za noć 10 ili 15 klijenata i još je pod dejstvom narkotika. Ona ne može sa vama ni da razgovara, gleda vas, a ne vidi vas i ne čuje, daje nepovezane odgovore. Lošeg je psihičkog i fizičkog stanja, ima povrede od uboda igli".  Imali smo, priseća se inspektorka, i devojčice sa povredama od gašenja cigarete po telu, koje su fizički zlostavljali makroi.

U prostituciju ne ulaze samo žene, već i muškarci. U pitanju su, kaže Starčević, uglavnom transvestiti i homoseksualci.

Najveći broj muškaraca koji se bave prostitucijom su transvestiti - koji se oblače kao žene. Oni najčešće koriste hormone i počnu da im rastu grudi, neki stavljaju u brushaltere i veštačka pomagala  - čarape i slično. Transvestiti klijentima pružaju usluge "kao žene", a neki klijenti, pogotovo oni alkoholisani, čak i ne znaju da su im muškarci "pružili usluge", pošto se sve dešava u mraku i nekada je, na osnovu njihovog izgleda, teško poverovati da nisu žene.

Put u pakao popločan je mermerom, a ne samo dobrim namerama…

U vreme Antičke Grčke i Starog Rima bogovi su bili u toj meri deo svakodnevnog života, da su mogli da vam ukradu ćerku ili ljubavnicu, da vam pomognu da pobedite u ratu ili izleče neku bolest. Neki legendarni heroji čak su posetili carstvo boga podzemnog sveta, grčkog Hada, odnosno rimskog Plutona.

Ali gde bi trebalo otići da bi smo ušli u podzemni svet? Planina Olimp je bila važno mesto na grčkoj teritoriji. Postojalo je verovanje da biste mogli da posetite kuću bogova ukoliko se popnete dovoljno visoko.

A ako odete na drugu stranu, aktivna geologija Mediterana, njegovi brojni vulkani i nekoliko sumporovitih otvora u Zemlji obećavaju ulaz u podzemni svet.

Italijanski arheolozi koji rade na grčko - rimskom nalazištu grada Hijerapolisa u Turskoj, sada su na pragu otkrića potencijalnog ulaza u podzemni svet. Putnici koji su prolazili ovim područjem, dolazili su u Hijerapolis da se okupaju i pomole u hramu Plutona koji je bio sagrađen na pećini, tačno iznad podzemnog termalnog izvora.

Praćenjem staze kroz stari hram, tim sa Univerziteta iz Salenta koji predvodi Frančesko D'Andria, otkrio je ulaz u pećinu. Da bi ovaj ulaz mogao predstavljati mitska vrata pakla potvrđuje i urezana posveta Plutonu iznad vrata pećine.

Antički geograf Strabo, koji je beležio utiske sa svojih putovanja po Maloj Aziji, u poslednjim godinama stare ere, spominjao je jedinstvene proporcije ovog ulaza, govoreći da je u pitanju „otvor dovoljno veliki da propusti čoveka, posle koga sledi ponor u velike dubine“. Pisao je dalje da je „prostor ispunjen parom, toliko gustom da je dno teško razaznati. Životinje koje uđu odmah umiru. Čak i bikovi koji se tu nađu, padaju i pronađeni su mrtvi. Vrapci koji bi uleteli, takođe su umirali.“


Ovo područje ispunjeno zanimljivim prirodnim fenomenima, moglo je lako da asocira na realni ulaz u pakao, što su vešto koristili i sveštenici Plutonovog hrama kako bi dokazali svoju moć. Oni su naime, uspevali da uđu u pukotinu i vrate se živi, verovatno zadržavajući dah i poznajući rupe gde se nalazi bezbedan vazduh u pećini, dok su ptice koje su letele blizu bile otrovane.

Tokom modernih iskopavanja, mrtve ptice su bile znak timu arheologa da su zaista pronašli “vrata pakla”. Buduća istraživanja će biti usmerena na gornji deo terena gde naučnici očekuju da pronađu masivni hram posvećen Plutonu.

Muruzović je digao ruku na sebe, a šta je navelo mladića da izvrši samoubistvo potpuno je nepoznato čak i njegovim najbližima.

- On se oženio 30. avgusta prošle godine i na isti dan je u stan koji je sa suprugom iznajmio u naselju Palilule pozvao najuži krug prijatelja i kumove da to svečano obeleže. Kada su gosti otišli, ostao je sam sa ženom. Znamo za sada to da je u jednom momentu, oko tri sata ujutru, uzeo službeni pištolj, otišao u drugu sobu i ispalio sebi hitac u slepoočnicu - kaže jedan od njegovih kolega.

Iako su se lekari Kliničkog centra celih pet dana borili da mu spasu život, on je u nedelju podlegao zadobijenim teškim povredama glave i preminuo.

Kako kažu njegovi najbolji prijatelji, ništa nije moglo da nagovesti da će Marko, koji je nakon završene srednje škole MUP odmah počeo da radi u policiji, prvo u Kragujevcu, a zatim u Kniću, dići ruku na sebe.

Tragično nastradali Marko Muruzović je iza sebe ostavio suprugu Miru, koja je profesor.

Od porodice ima oca i majku, koji žive u selu Pretoke, i sestru, koja je udata i ima decu. Svoju decu nije imao.

- Šta ga je nateralo da puca sebi u glavu, ostalo je tajna koju je sa sobom poneo u grob. Nije imao dugove, nije se kockao, nije imao kredit... Finansijski je bio stabilan, nije imao ni dozvoljeni minus u banci. Radio je u prvo vreme, nakon završene škole, u Kragujevcu, a onda je premešten u policijsku stanicu Knić, na lični zahtev, zato što je hteo da bude bliže roditeljima - pričaju policajci.

Kako kažu, kada se oženio, iznajmio je stan gde je živeo sa suprugom.
- Roditelji su mu pomagali, imao je sa sela i hrane i svega. On je bio mlad i zdrav čovek, dobar kolega, nikada nije bio na ratištima ili kriznim područjima - kažu policajci.

Moja Luna mi je umrla na rukama. Izgubila sam i brata i njegovo dete, ništa više od njega nemam, kroz plač je za Kurir rekla Dženeta Rajković, sestra Dejana Mandića (29), koji je sa ćerkom Lunom (4) poginuo kada je njegov automobil bombom raznet u petak uveče u švedskom gradu Geteborgu.

- Luna je tog dana bila slobodna, pa nije otišla u vrtić. Krenula je sa Dejanom i njegovim prijateljima na pecanje. U povratku im je neko na automobil postavio bombu koja je eksplodirala i sve ih ubila - potreseno govori Dženeta i dodaje da jedno nevino dete nije bilo krivo ni za šta.

- Pod tabletama smo svi. I roditelji i moja snaja Dušica, Lunina majka. Ona od bola ne može da govori - priča sestra stradalog Dejana, inače Srbina poreklom iz Banjaluke, koji je u Geteborgu poznat po kriminalnim radnjama.

Robert Karlson, šef policije tvrdi da ne zna da li se radi o osveti i da je istraga u toku.

Kako je istakla Rajkovićeva, ona je za tragediju saznala dok je bila na poslu.

- Dušica je gledala televiziju i videla šta se dogodilo. Pozvala me je i samo mi rekla: „Svi su mrtvi.“ Otišle smo u bolnicu i naša Luna je tada još bila živa, ali je ubrzo preminula. Umrla mi je na rukama - rekla je kroz grcaje neutešna Rajkovićeva, koja je ranije otkrila da su njeni i Dejanovi roditelji bili u Banjaluci kada se tragedija dogodila i da ona nije imala snage da im kaže da je i Luna poginula.

Pored Dejana Mandića i Lune, u automobilu koji je raznesen nalazili su se i Edis Alihodžić, poreklom iz Sandžaka, i Mića Nikolić, koji je tek nedavno otišao u Švedsku. Njih dvojica su od siline eksplozije kojom je uništeno njihovo vozilo u naselju Torsland preminuli na mestu, kao i Dejan, dok su lekari pokušavali da spasu život nesrećne četvorogodišnjakinje. Ona je davala znake života, ali je ipak umrla u bolnici.

alt="" />

Kako Kurir saznaje, Dejan je u Geteborgu živeo sa suprugom Dušicom, ali se od nje navodno nedavno razveo, nakon čega se ona odselila iz porodične kuće.

Inače, Geteborg je poznat po čestim okršajima brojnih kriminalnih grupa. Neretko su njihovi članovi i ljudi sa naših prostora.

Edis Alihodžić dovodio se u vezu sa sumnjivim poslovina van zakona, zbog čega je više puta bio optuživan pred sudom. Veruje se da je on bio prava meta napada.

default

Kada je Srđan Spasojević 2010. godine režirao svoj "Srpski film", nije ni sanjao da će njegov uradak postati toliko zloglasan. Čim se pojavio, bio je zabranjen na festivalima u Engleskoj i Španiji, a zbog svoje sadržine i danas je zabranjen za prikazivanje i prodaju u Španiji, Finskoj, Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Australiji, Novom Zelandu, Maleziji, Singapuru, Norveškoj i Brazilu.

Po izboru posetilaca najpoznatijeg veb sajta koji se bavi filmovima, IMDB, "Srpski film" je na prvom mestu kao najmorbidniji film ikada, a Spasojević je tokom brojnih intervjua naglašavao kako film treba gledati kao alegoriju na stanje u srpskom društvu od devedesetih godina pa na ovamo.

Ovaj film sadrži ekstremne i brutalne scene nasilja, pedofilije, nekrofilije, silovanja i mučenja. Ne preporučuje se mlađima od 18 godina i osobama osetljivim na takve sadržaje, zbog čega su takođe nadležni državni organi Srbije zatražili stručno mišljenje o tome da li film sadrži elemente krivičnog dela, kako bi se pokrenuo postupak za njegovu zabranu.

Glavne uloge u njemu tumače Srđan Todorović i Sergej Trifunović, a scenario je napisao Aleksandar Radivojević.

 

default

Ovako je bilo tokom migrantske krize.

"Sirijci su puni hvale o srpskoj policiji. Kažu da su srpski policajci dobri i da su prvi koji se prema njima ne ponašaju kao da su životinje".

Policajac sa slike, Redžep Arifi (34), policajac čija je fotografija sa sirijskim dečakom u “očinskom” zagrljaju izazvala talas emocija na društvenim mrežama je izgubio oca u saobraćajnoj nesreći kada je imao samo šest meseci. Njegov rođak Valjon Arifi kaže da je sa Redžepom razgovarao nakon što je saznao da je popularan, ali da on nije želeo da govori o tome.

 

Posle ovog događaja, svi su bili puni reči hvale za ovog policajca. Tapšali su ga po ramenu u njegovoj jedinici, a nadređeni su mu obećavali unapređenje. I kada se nadao da će ga dobiti, u tom momentu je uleteo sin jednog od lokalnih moćnika i dobio taj posao. Redžep je probao da se žali, čak je bio i ljut, uvredljiv prema nadređenima, koji su ga poslali na ulicu u noćnu smenu kao kaznu i opomenu. 

Tužna priča ovakve Srbije.

Dnevnica za branje špargli u Nemačkoj je 150 evra, radni dan traje od osam do 10 sati sa sve pauzom, nedeljom se ne radi, pa opet niko da se javi za taj posao.

“U sektoru poljoprivrede radi se naporno i za naknadu od oko osam i po evra po satu bruto, što je za veliku većinu Nemaca jako malo, tako da oni nisu zainteresovani za tako naporan, a slabo plaćen posao. Ipak, vrlo je atraktivan za strance, naročito Hrvate i Poljake”, kaže Mario Koturić, član Uprave Hrvatskog ekonomskog saveza u Frankfurtu za Slobodnu Dalmaciju.

Od plate se odbija porez, ali sezonci mogu da ga dobiju nazad ako ulože zahtev na kraju poreske godine. Nažalost, malo sezonskih radnika poznaje zakon, pa nisu upoznati ni s tom mogućnošću.

Ovakvi poslovi kruže po forumima na internetu, a mišljenja su podeljena – od oduševljenja brzom zaradom do razočaranja zbog visokih cena, posebno cigareta i drugih tzv. luksuznih artikala.

Kao nedostaci navode se i rad po “ceo dan” (nije precizirano), pauza za ručak od sat vremena (navodno smeštaj u radnim barakama i jedan obilan obrok koštaju 10 evra dnevno), a radi se svim danima osim nedelje.

Sahranila sam sve što sam imala! Živim i postojim samo za dan kad ću saznati ko je ubio moje dete! Ne znam da li je nekome smetala zbog pameti i uspeha ili iz nekog drugog razloga, ja samo želim da krivac odgovara po zakonu.

Ovim rečima ispovest za Kurir počela je Nada Bodrožić, majka Ivane Bakić Bodrožić, koja je 11. decembra prošle godine nađena mrtva u sobi 326 hotela „Hajat“ u Beogradu. Zvanična istraga utvrdila je da je u njenoj krvi bilo kokaina i anestetika propofola, a postupak je pokrenut protiv medicinskog tehničara sa VMA koji se sumnjiči da joj je prodao lek.

Iako pretpostavlja ko je kriv za smrt njene ćerke, Nada Bodrožić, poslanica u pokrajinskom parlamentu, ne želi da ih otkriva bez dokaza. Skoro godinu dana od tragične smrti ćerke sigurna je samo u jedno, a to je da njena Ivana nije izvršila samoubistvo i da neko pokušava da zataška način na koji je preminula.

- Veliku sumnju budi mi to što uopšte nije utvrđeno vreme niti uzrok smrti moje ćerke. Nalazi su dali potpuno različite rezultate, patolog je pronašao da je umrla zbog propofola, dok se u toksikološkom nalazu sa VMA navodi da je uzrok smrti predoziranost kokainom. Nigde ne postoji ni zapisnik o pregledu leša - objašnjava svoje sumnje očajna majka.

Ona kaže da je dobro poznavala svoju ćerku i da zna da je volela život i imala velike planove za budućnost.

- Radila je na velikom međunarodnom projektu, ali je imala još veće planove privatno - već je išla na konsultacije o veštačkoj oplodnji jer je želela da se ostvari kao majka - kroz suze se priseća Nada.

Poslednji put kad je čula ćerku dogovarale su se da tradicionalno s prijateljima narednog vikenda okite jelku.

- Volela je da nam je kuća puna ljudi - dodaje ona.



Nada Bodrožić ne skriva da je znala da je njena ćerka u ljubavi s vlasnikom televizije Pink Željkom Mitrovićem.

- To nije tajna, zabavljali su se sedam godina. Ceo Beograd je znao za to, nisu se krili, izlazili su i putovali zajedno. Obećavao joj je da će se razvesti, znala je to i Željkova supruga. Znam da je Ivi zbog toga pretila - kaže Nada Bodrožić.

Da se nešto loše dogodilo njenom detetu, tog jutra javio joj je upravo Mitrović.

- Željko me je pozvao i javio mi da je dobio informaciju da nešto nije u redu i da Iva možda nije dobro. Rekao mi je i da je nije video dva dana, jer je bio u velikoj gužvi. Rešila sam da odmah krenem za Beograd, kad me je pozvao Bane Stojanović, direktor „Siti rekordsa“, i izjavio mi saučešće. Tada sam pala u nesvest - priseća se trenutka kad je primila tragičnu vest.

U danima koji su usledili, kako kaže, policija je nije obavestila čak ni o tome da joj je dete mrtvo, a kamoli o rezultatima istrage.




- Dan posle sahrane, prvi put sam ušla u hotelsku sobu u kojoj je moje dete provelo poslednje trenutke života. Ne možete da zamislite kako je majci kad pomisli na to, a mora da ostane prisebna kako bi sama sklopila kockice i prikupila sve dokaze koje su propustili da uzmu oni koji je trebalo da to urade - rekla je naša sagovornica.

Do sada je, kako kaže, ćutala.

- Moje ćutanje je imalo za cilj da pomognem policiji i tužilaštvu da rade svoj posao i da ne ispadne da ja ugrožavam tok istrage - navodi Nada Bodrožić.

default

Ana Stefanović, devojačko Filipović, je ministarka policije, odnosno supruga ministra Nebojše Stefanovića. Oni su u braku od 2009, godine a imaju ćerku Ninu koja se rodila 2012. godine. U žižu javnosti je dospela kada je doživela saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu. Okolnosti tog udesa su ostali misterija. 


Po slikama se zaključi da voli kožu i da se oblači u nju. Možemo slobodno reći da je ona danas jedna od najmoćnijih žena u Srbiji. 

Strana 10 od 11

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top