Društvo

Društvo (244)

Zoran Marjanović (50) iz Velike Ivanče, koji je uhapšen u julu ove godine nakon što je nožem izbo suprugu Gordanu R. (34) i to posle proslave prvog rođendana njihove ćerkice, osuđen je juče prvostepenom presudom u osnovnom sudu u Mladenovcu na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva.

Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo za Marjanovića jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset godina, što je sud prihvatio i produžio mu pritvor.

Marjanović je nakon izlaska iz pritvora u julu ove godine, u kome je već bio zbog nasilja u porodici jer je i ranije maltretirao i tukao Gordanu, ali i njenu majku, trebalo da zajedno sa suprugom proslavi rođendan ćerkice.

Nesrećna žena, međutim, nije ni slutila šta će se desiti posle proslave.

- Kada su rođaci otišli, Gordana je legla u krevet sa ćerkicom, a Zoran je iz čista mira uzeo nož i izbo je po telu dok je ležala. Bio je i pijan! Iako se branila od napadača, u njoj je proradio majčinski instinkt da zaštiti dete, tako da ga je zaštitila telom. Na sreću, dete nije povređeno. Ona je uspela da pozove Hitnu pomoć - rekli su tada poznanici Gordane i Zorana.

Informacija da je u akciji učestvovao 'zemunski klan' klasična je podmetačina. Jedino tako su mogli da uzmu novac za glavu Slobodana Miloševića. Da su ga uhapsili državni organi, oni ne bi mogli da uzmu pare... Zato su nas poslali u civilu s fantomkama!

Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) koji je zbog ubistva premijera Zorana Đinđića osuđen na 40 godina zatvora, tvrdi da je režim DOS 2001. godine naplatio čak pet miliona dolara za hapšenje bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića!

Legija, koji je poslije 12 godina prvi put progovorio iz zatvora, u ekskluzivnom intervjuu za nedjeljnik "Ekspres" (u cjelini će biti objavljen u petak 27. maja) tvrdi da je u javnost namjerno puštena informacija prema kojoj su Miloševića hapsili pripadnici "zemunskog klana", jer je to bio jedini način da se naplati milionska ucjena koju su Amerikanci svojevremeno raspisali za Miloševićem.

Naime, da su bivšeg predsjednika u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. zvanično uhapsili nadležni državni organi ne bi bilo osnova za isplatu miliona.

Ulemek napominje i da je njegovoj jedinici izričito naređeno da bude u civilnoj odjeći s fantomkama:

- Nas su poslali u civilnoj odjeći umjesto u uniformama za intervenciju, koje smo uvijek nosili prilikom angažovanja. Trebalo je te noći da glumimo "zemunce"... A taj famozni "zemunski klan" u to vrijeme nije ni postojao. Grupa oko Spasojevića (Dušan Spasojević Šiptar, prim. aut.) nastaje tek u augustu 2002. godine, kada se Spasojević razišao sa njegovim dotadašnjim šefom Čumetom. Tako da je to samo još jedan primjer podmetanja lažnih informacija široj javnosti...

Legija naglašava da je u noći hapšenja Miloševića neko pokušao da izazove opasan sukob vojske i policije.

- Jedinica nije imala nikakve veze sa sramnim činom hapšenja predsjednika. Jedini zadatak JSO te noći bio je da preuzme obezbjeđenje objekta vile "Mir", pošto je vojska dobila nalog da se povuče i prepusti taj objekat MUP-u. Naravno, neko je te noći namjerno htio da izazove oružani sukob između vojske i JSO.

Samo hladne glave nas nekolicine spriječile su da do tog sukoba dođe... - nastavlja Legija priču o hapšenju Miloševića.

On tvrdi da je naređenje za "napad" dao ondašnji bivši šef Državne bezbjednosti:

- Onaj idiot Goran Petrović je potpuno sumanuto i mimo svakog rezona komandovao napad na objekat, iako za time nije bilo potrebe. Rezultat takve sumanute odluke bio je ranjeni pripadnik JSO i jedan civil. Srećom, ja sam na vrijeme shvatio u šta nas guraju i prekinuo sam to ludilo...

Milorad Ulemek otkriva i da je u noći hapšenja bivšeg predsednika umalo poginuo!

- Te večeri sam umalo poginuo. Metak ispaljen iz vile "Mir" me je okrznuo po vratu i samo luda sreća me je sačuvala te noći. I dan-danas čuvam tu jaknu sa kapuljačom kroz koju je metak prošao...

Na kraju, Legija potvrđuje u da se u noći hapšenja i lično video sa Slobodanom Miloševićem:

- Te noći sam se vidio sa predsjednikom Miloševićem i kasnije omogućio mirnu komunikacije između njega i nadležnih organa. Oni su poslali Čedu (lider LDP Čedomir Jovanović, prim. aut) na te pregovore, što je bio čist cinizam...

Nekoliko meseci nakon pada sa vlasti, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je uhapšen, a na današnji dan, pre tačno 15 godina je, na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije koju je potpisao Zoran Đinđić, a pod pritiskom zapadnih diplomata, izručen je haškom sudu, zbog sumnje da je počinio ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u ratu vođenom na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i protiv Albanaca sa Kosova i Metohije!

Slobodan Milošević uhapšen je 1. aprila 2001. godine zbog sumnje za zloupotrebu službenog položaja. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana, posle sedmočasovnih pregovora o predaji. Hapšenju su prethodile danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred kuće u kojoj je Milošević boravio.

Vlada Srbije na čelu sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, nakon strahovitih pritisaka Zapada donela je 28. juna – na Vidovdan uredbu o izručenju Slobodana Miloševića Tribunalu u Hagu i njegovo hitno transportovanje u zatvorsku jedinicu u Ševeningen.

ilorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), u svom prvom intervjuu otkako se nalazi u zatvoru zbog ubistva premijera Zorana Đinđića zbog čega je osuđen na 40 godina, tvrdi da je režim 2001. godine, tadašnji DOS, hapšenje bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića naplatio pet miliona dolara! Legija je nakon 12 godina provedenih u zatvoru prvi put progovorio za nedeljnik “Ekspres”, a čiji je deo preneo Informer, i rekao kako je s namerom puštena informacija u javnost prema kojoj su Miloševića hapsili pripadnici “zemunskog klana“, jer je tada to bio jedini način da se naplati milionska ucena koju su Amerikanci svojevremeno raspisali za Miloševića. Naime, da su kojim slučajem Miloševića uhapsili nadležni državni organi u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine, ne bi bilo osnova za isplatu miliona.

- Plaćala sam osiguranje za putovanje moje dece i boravak na svim ekskurzijama i izletima. I kako su ih osigurali, kako su ih čuvali? Nikako. Nisu ih sačuvali, decu su mi vratili u mrtvačkim sanducima. I taj vlasnik pedalina, za 500 dinara im je dao da odu u smrt. Zar životi moje dece vrede toliko? - ovim rečima započinje priču Sanja Petrović, majka braće Stefana (14) i Nikole (13) Petrović, učenika osmog i sedmog razreda OŠ "Karađorđe" u Rači, koji su se utopili u Srebrnom jezeru, kada su sa pedaline upali u vodu.

Tela dečaka su danas dovezena u porodičnu kuću u selu Trska kod Rače. Okupili su se rodbina, komšije, prijatelji. Mešaju se leleci s jednog kraja svorišta i jezivi muk na drugoj strani domaćinstava. U Sanji, majci nesrećnih dečaka, utrnulost od bola nadvladali su ogorčenost i bujica pitanja, pišu beogradski mediji.

- Zašto direktor škole, koji je decu poveo fudbalsku utakmicu i jezero, nije pazio na njih. Ko je maloletnicima smeo da iznajmi pedaline bez nadzora starijih, bez pojaseva za spasavanje, i to van kupalačke sezone, kada nema spasilaca na plaži?! Saznali smo da jedan od vlasnika tih pedalina nije hteo da pusti decu, a drugi im je dozvolio. Iznajmio im je pedaline za 250 dinara. Deca su uzela dve. Pa zar je moguće da dva mlada života koštaju 500 dinara - traži neutešna majka odgovore.

Iz nje nastavlja da izlazi bes dok čvrsto grli treće dete, ćerku Saru (13), Nikolinu bliznakinju.

- Mnogi su došli da nam izjave saučešće, ali direktor i trener, koji su izgubili moju decu, nisu došli. Zašto? Pa bar da su telegram saučešća poslali. Ni to nisu učinili, gde im je ljudskost - kivna je Sanja. Stefan i Nikola biće sahranjeni sutra.

Sa direktorom škole Zoranom Jovanovićem fudbalsku ekipu OŠ "Karađorđe" u Veliko Gradište, na utakmicu pionirske lige Zapadne regije Dunav, vodio je i trener - Marko Glišić.

- Kada je video šta se desilo, trener je skočio u vodu i zaplivao prema deci na suprotnoj strani jezera. Nažalost, nije stigao na vreme. Stefan i Nikola su već potonuli - kaže jedan od rođaka.

Bračni par Dragan (64) i Milanka Stanković (63), kao i direktor škole OŠ "Karađorđe" Zoran Jovanović, i trener fudbalskog kluba Marko Glišić, uhapšeni su nakon stradanja braće Stefana i Nikole Petrovića na Srebrnom jezeru.

- Bračni par je iznajmio dečacima pedaline bez sigurnosnih pojaseva. Nakon saslušanja u Osnovnom tužilaštvu u Velikom Gradištu određeno im je zadržavanje - naveo je izvor iz istrage.Oni se sumnjiče da su počinili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti. Vlasnici pedalina ni ranije nisu postupali u skladu sa propisima.

- Opština je poslala dopis po kome nisu smeli da iznajmljuju pedaline deci bez roditelja. Takođe, nije ih smelo biti više od četvoro na pedalini - kaže sagovornik.

On se tereti da se, u periodu od februara ove godine do trenutka hapšenja, lažno predstavljao kao glumac Sergej Trifunović koristeći više lažnih profila na društvenoj mreži Fejsbuk

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova - Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Posebnim tužilaštvom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, uhapsili su F.J. (23) iz Šapca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo prevare lažno se predstavljajući kao glumac Sergej Trifunović.

On se tereti da se, u periodu od februara ove godine do trenutka hapšenja, lažno predstavljao kao glumac Sergej Trifunović koristeći više lažnih profila na društvenoj mreži Fejsbuk. Time je dovodio u zabludu oštećene građane da uplaćuju novčana sredstva na račun fondacije za pomoć koju poseduje Sergej Trifunović, a zapravo se radilo o računima koje je osumnjičeni otvorio kako bi preuzimao protivpravno stečeni novac.

Do sada je identifikovana jedna oštećena osoba koja je uplatila ukupno 345.000 dinara, a u toku su provere u vezi drugih potencijalno oštećenih osoba koje su novac uplatile osumnjičenom F.J.

Osumnjičeni će, u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu biti priveden Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Kako saznajemo, žena je varala muža s mladim pripadnikom vojske i zbog toga se odlučila na ovaj korak

Kako Espreso saznaje, Ana K. (28), supruga poznatog državnogfunkcionera, izvršila je samoubistvo bacivši se pod voz.

- Sišla je dole, na šine, ispustila je crvenu torbicu koju je nosila, uvukla glavu u ramena i pala na kolena i ruke... Rekla je "gde sam, šta radim, zašto", i pokušala da ustane, kad ju je voz udario - kaže sv edok nesreće L. T., Anin poznanik.

Kako nam je on rekao, Ana se ubila zbog porodičnih problema.

- Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način - rekao nam je L. T. i objasnio da je Ana došla u stanje psihičkog rastrojstva jer je prevarila svog muža A. K. (48) (ime i prezime poznato redakciji) sa mladim pripadnikom vojske A. V. (27).

Na lice mesta ubrzo su stigli policija i ekipa Hitne pomoći.

- Ana je patila u braku. Njen odnos s mužem bio je hladan i bez emocija - priča L. T

Policajci koje smo zatekli na licu mesta nisu mogli da komentarišu navode o samoubistvu. Rečeno nam je samo da je ženska osoba preminula na licu mesta.

Kako kaže L. T., čak je dobila dete sa ljubavnikom, i njen muž je to znao, ali je priznao dete. Pobegla je na kraju sa oficirom na njegovo imanje na selu, ali ipak nije mogla da izdrži pritisak.

- Zato se bacila pod voz. Nije mogla da prihvati pritisak društva - kaže nam na kraju L. T.

Poštovani čitaoci, sve ovo što ste upravo pročitali nije se desilo u Srbiji 2016. godine, nego je proizvod knjževnog genija Lava Nikolajeviča Tolstoja.

Ko nije prepoznao, reč je o romanu "Ana Karenjina", delu koje je proglašeno za najveće u svetskoj istoriji.

Namera nam nije bila da lažemo narod, sa ovakvim "navlačenjem". Namera nam je bila da barem nekoga ubedimo da pročita ovo veliko delo, i damo svoj udeo zaustavljanju globalne barbarizacije i zaglupljivanja naroda u zemlji u kojoj živimo.

Nismo nikoga prevarili, jer velika umetnost, a Ana Karenjina jeste velika umetnost, je veća realnost od same realnosti.

Ljudi, čitajte, jedino što nas razlikuje od životinja i ovih huligana što se ubijaju po ulicama je naš um! Hranimo ga!

 

Pijani pop iz sela Drugovac kod Smedereva koji je fotografisan kako leži na traktorskoj prikolici pored mrtvačkog sanduka, priznao da je popio jedno pivo, dok unuk pokojnika tvrdi da je pio i rakiju i vino. Ovakvo ponašanje sveštenog lica podelilo je meštane ovog sela pa ga jedni brane, a drugi otkrivaju i druge "bisere" popa Nenada Obradovića.

- Sa popom nam je uvek zabavno. Dođe na krštenje i kaže: "Primi moje saučešće". Bila je i velika tragedija u selu kada je umrlo dvogodišnje dete i on je na sahrani bio pijan, pa su ga izbacili - ispričao je jedan od seljana Drugovca

Jedna meštanka za ističe da je pop sam sebe ocrnio te da mu to nije prvi put.

- Sa sahrane su ga već terali, izbacivali su ga sa slave. Mi smo krstili dete prošlog meseca u manastiru Rajinovac jer je on tražio puno para. Posle se naljutio pa nije hteo da nam sveti vodicu - priča.

"Ma, sve to je malo preterano, od ljudi koji ne misle dobro, ni popu ni selu! Taj što je objavio tu sliku živi u Beču, šta njega, d’izvinete, zabole za celu tu situaciju – ispričao je "meštanin Drugovca Živoslav Jocić.

Drugovčani uglavnom staju u odbranu popa. Kažu da je znao da popije, ali ko ne zna… Kažu i da nikome nije ostao dužan, kogod mu je od majstora nešto radio on je uredno plaćao, što baš i nije bio slučaj sa ranijim popovima. Evo, kažu, i sad je na poslu, ne možete da ga nađete jer je na sabajle krenuo da sveti vodicu, ide Uskrs.

- Mogu da pričaju sad šta hoće, ali pop se kod mene u kafani nikada nije napio. A znao je da časti, nije da nije – kaže Rajka Živojinović iz kafane koja baš preko puta crkve i popine kuće, a kafana se zove, kako bi drugačije, „Kod Rajke“.

Meštani koji su stali u odbranu popa ističu da nikome nije ostao dužan, ko god mu je od majstora nešto radio, on je uredno plaćao, što baš i nije bio slučaj sa ranijim popovima. Ipak, utisak je da svi ovi događaji vezani za njihovog popa zabavljaju mnoge meštane Drugovca.

- Bolje bi bilo da je sve ostalo u našem selu, da se samo mi zabavljamo, a ne da cela Srbija gleda - zaključuje jedan od meštana.

Da podsetimo, za ceo slučaj se satnalo kada se 11. marta na društvenim mrežanma oijavila fotografija pijanog popa kako leži na traktorskoj prikolici pored mrtvačkog sanduka. Sutradan nam je pop priznao da je popio, ali samo jedno pivo.

- Nisam poneo pumpicu, ja sam bolestan čovek, imam astmu. Da sam poneo pumpicu ništa se ne bi desilo, šta će meni čoveku od 110 kila jedno pivo da uradi – izjavio je pop Nenad Obradović iz Drugovca.

Povodom posjete predsjednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, Željko Mitrović, vlasnik srbijanske televizije “Pink TV”, napisao je kolumnu. Zanesen Valentinovom, najblaže moguće rečeno, “ispucao” je niz upitnih konstatacija.

“Sveti Valentino se istog dana sukobio s ovim našim Svetim Trifunom pa je na trenutak nastala mala konfuzija ko se zapravo u koga zaljubio na dan zaljubljenih, da li Hrvati u Vučića ili samo Kolinda u našeg četnika kome salutiraše hrvatski gardisti u razdraganim bojama tako jako da bi im i Putinovo vojnoparadno URA pozavidjelo na volumenu i snazi urlika dobrodošlice, ali i veoma snažno artikulisanoj potrebi da razum tek izašavši iz svemirsko – emiratskog Audia nadvlada patologiju hrvatskog autentičnog i ni malo marginalnog poslanika Bulje koji nažalost izgleda nije jedini koji nije razumio da im je Vučić ponudio spas od vlastitog samouništenja nadojenog posljednjim talogom antipartizanskog ustaštva ofarbanog u bulevarske povike i pripito uličarsko dobacivanje kakvog se Beograd stidio i u najgorim devedesetim!

 da budem skroz jasan ne moramo u budućnost ići praznih ruku, ali ne moramo ni nositi tone nagomilanih ostavština prošlosti jer nisu se samo Hrvati zaljubili u Vučića zaljubili su se i poneki Srbi u Kolindu, pa što!“, misli Mitrović pritom vrijeđavši zastupnika Miru Bulja, predimenzinirajući sam susret i Vučiću ulogu, ali što drugo i možemo očekivati?

Pogledajte još: Ruža za budjenje na najpozitivnijih emocija
Podsjetimo Miro Bulj, dobacio je Vučiću pitanje kada će u Glinu. Vučić je iznervirano reagirao: “Da ne mislite da sam se uplašio vašeg pitanja, odgovorit ću vam kada god hoćete, koliko god hoćete i što god hoćete.”

Mitrovic

Nakon što je Bulj ponovio pitanje, iznervirani Vučić je nastavio dalje prema Saboru, gdje ga je primio predsjednik Sabora, Gordan Jandroković, prenosi “Haber“…

default

Ako posmatramo na ovakav jedan način, nasilje nad ženama predstavlja serijskog ubicu kojem se očigledno ne može stati na put. Devet žrtava u nizu predstavlja katastrofalan bilans kojem se ne nazire kraj.

Ubistvo 68-godišnje žene u Trgovištu koju su na smrt pretukli njeni sinovi, deveto je u nizu ubistava žena od početka ove godine, saopštila je Mreža "Žene protiv nasilja” koja tvrdi da je reakcija institucija na prošlogodišnje nasilje prema ovoj ženi bilo njeno smeštanje u prihvatnu stanicu, umesto da iz kuće budu udaljeni nasilni sinovi.

Nakon porodičnog nasilja prema sada poslednjoj žrtvi, osim njenog izmeštanja iz svog doma, iako je ona bila oštećena, pokrenuta je i tužba za nasilje u porodici prema njenom sinu M. A.

Nekoliko meseci nakon toga, ona se po "sopstvenom zahtevu“ vratila da živi sa nasilnim sinovima. Često nasilje kome je bila izložena (sa čime su bile upoznate ne samo institucije, već i komšiluk ove porodice), zavisnost od alkohola, kao i istorijat kriminalnog ponašanja (krađa, razbojništva, dilovanje droge), nisu državnim organima bili dovoljan pokazatelj toga da bi njen povratak u zajednicu sa sinovima mogao dovesti do smrtnog ishoda - saopštavaju iz Mreže.

Pored pitanja zašto je i ovaj put reakcija države išla u smeru iseljavanja žene žrtve nasilja, dok su nasilnici imali mogućnost da ostanu u domaćinstvu, iz Mreže kažu da deluje da je došlo do izostanka procene bezbednosnih rizika ili njenog neadekvatnog sprovođenja.

Upravo ovo su razlozi zbog kojih se nasilje ponavlja i rezultira ovolikim brojem ubistava žena. Čini se da, kad god država napravi korak napred ka ostvarivanju ženskih ljudskih prava, što je urađeno Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, nakon toga slede dva koraka unazad u pogledu toga da li će i u kojoj meri žene uživati ta prava za koja su se izborile i koja im pripadaju - navode iz Mreže.

I pre donošenja Zakona, za situacije poput ove bilo je zakonskih mogućnosti izricanja mera zaštite po Porodičnom zakonu, poput mere iseljenja ili mere zabrane kontaktiranja, pa iz Mreže zahtevaju od institucija da objave informaciju o tome da li te mere donete i ako nisu, zašto nisu?

Podsetimo, 68-godišnju ženu u Trgovištu su ubili njeni sinovi tako što su je tukli do smrti.

U jednom od svojih poslednjih intervjua, neposredno nakon što je napustio Beograd i preselio za Švajcarsku, Dragan Malešević Tapi govorio je o konstantnim pretnjama.

'U ovom gradu svi gledaju da se dokopaju love i smatram da će trulež još dugo vladati. Neke, nekad opozicione političare pomagao sam na razne načine. Mnogi su sate provodili u mojoj kući, ali oni su sada, kada su se dočepali vlasti, umislili da su bolji od drugih. Za samo godinu dana promenili su način mišljenja. Niko od njih nije mi dao novi broj mobilnog. Oni misle da će tu biti zauvek. Oni koji se šepure, opet će jednog dana biti manji od makovog zrna, a mnogi od njih će morati u zatvor za ono što su za kratko vreme pokrali', govorio je Tapi, često prozivajući ekstraprofitere, nazivajući ih 'seoskim jajarama'.

Januara 2002. godine, u svom poslednjem intervjuu pisanim medijima, poverio se da mu preti srpska SDB, te da zna ko je ubio Arkana (inače njegovog starog druga sa kojim je držao diskoteku 'Amadeus') i sve ostale, i da mu je jasno da su mu dani odbrojani. 'Planiraju i mene da ubiju do proleća!', govorio je. Pričao je i da je već dugo bio predmet 'obrade' ljudi s vrha tajnih službi, te da je već jednom izbegao 'konačno rešenje'. 'Izvršenje su lično tata (Milošević) i mama (Marković) poverili Vlajku Stojiljkoviću, govoreći da sam špijun. Međutim, jedan od šefova policije me je obavestio šta mi se sprema i izneo mi detalje plana po kojem će izvršenje nastupiti u osam sati uveče kada budem izlazio iz restorana u kojem sam imao zakazan sastanak. Taj prijatelj mi je to dugovao, a verujem i da se plašio osvete, ukoliko preživim.

'Druga likvidacija trebalo je da nastupi', govorio je Tapi, 'neposredno nakon ubistva Slavka Ćuruvije'. 'Znam da je trebalo da budem ubijen 6. juna 1999. godine. Jedna poznata folk pevačica koja je bila sa jednim od vodećih ljudi SDB pričala je da sam posle Ćuruvije ja na redu. Preživeo sam, a dvojicu mojih nesuđenih atentatora služba je likvidirala prilično bučno, usred bela dana. Osoba koja je uvek bila tampon-zona između službe i te ekipe osuđena je kasnije na 11 godina zatvora zbog ubistva u jednom poznatom beogradskom restoranu. Otišao sam u Crnu Goru, tamo se sakrio, a tamo nisu mogli da me traže, jer su znali da kad sam dole, da sam mnogo jak, čak i opasan za njih'. Nakon tri meseca, Tapi se vratio u Beograd, jer su se, po njegovim rečima, 'u međuvremenu nagomilale preče likvidacije'. Tapi je rekao novinarima: 'Mnogi kriminalci koji su za tu državu odradili ružne prljave poslove počeli su da se šire i da u pola glasa prete, pa je trebalo njih pobiti. Kad god je Vlajko Stojiljković pitao dokle su stigli s mojom likvidacijom, odgovorili bi: ‘Malo je otežano zato što ga Milo Đukanović štiti’, što nije bilo tačno', izjavio je Tapi, dodajući da je svestan da ga povremeno i dalje prisluškuju. 'Prisluškuju me ovi iz DOS-a. DB je 2001. godine za Aranđelovdan pustio u rad prislušnu stanicu koja može da prisluškuje mobilne telefone. Tačno 6. oktobra 2000. godine ta stanica je sklonjena u jedno prigradsko naselje. Ona sada služi kao centar jedne stranke. U zvaničnom SDB samo nekoliko ljudi zna za njen rad. Znam i tačnu lokaciju. To što ja znam, zna još puno ljudi. A taj, koji vodi tu operaciju, zna da ja znam i stalno mi šalje poruke da nove parlamentarne izbore neću dočekati živ'.

Iako je u više uzastopnih nastupa na Televiziji 'Pink', u emisijama potpuno zabavnog karaktera, Tapi pričao o pretnjama, niko ga, čini se, nije ozbiljno shvatao. Smatralo se da je to proizvod njegovih prethodnih istupanja, uostalom, od svog prvog istupanja iznosio je neverovatno sumanute priče. Bilo je u našim medijima natpisa u kojima bi ga direktno pitali da li je agent KGB-a ili CIA. On bi odgovarao:' I američka štampa me je dovodila u vezu sa Džonom Gotijem, a ja sam samo stanovao u istim hotelima na Bahamima kao i neki članovi američke mafije'. Na pitanje, šta je radio na Bahamima, odgovorio je jednom prilikom, kako je tamo otišao da kupi hotel, drugi put bi pričao da je učestvovao u državnom udaru 1975. godine u Porto Prensu, gde je, nedužno okrivljen, čekao streljanje u zoru, i da ga je samo čudo spasilo. Godinama kasnije, kada su ga pitali da li bi se bavio politikom, rekao je: 'Samo u slučaju na način da izvršim državni udar'. Duhovit slikar, prevarant ili samo veliki cinik?

'Uvek sam išao po ivici', odgovarao bi on. Često je bio privođen, ali nikada protiv njega nije podneta ozbiljnija krivična prijava. Lista neverovatnih akcija o kojima je sam Tapi pričao bila je poduža. Kada bi ga priupitali da li je učestvovao u Berluskonijevoj kampanji, odgovarao je: 'Pomagao sam kumu koji je blizak Berluskoniju'. Uostalom, hvalio se kako je kumovao 51 put, i da je on naš najskuplji slikar, čije se slike_arhiva nalaze u domovima najbogatijih ljudi sveta. Njegova slika 'Osamnaest rupa' je u spavaćoj sobi Džordža Buša Juniora.

Pričao je o masonima i sebi kao masonu, govoreći ono što skoro niko nije verovao: 'Imam dozvolu da koristim 13.000 strogo čuvanih spisa u Nacionalnoj biblioteci u Parizu, koji su vekovima vlasništvo reda i nisu za širu upotrebu'. Nakon skrivanja u Švajcarskoj vratio se u Beograd. Nije se pojavljivao u medijima. Živeo je na poslednjem spratu zgrade nadomak Slavije u svom stanu na dva nivoa sa suprugom koju poznaje od prvog razreda gimnazije i s ćerkom.

Tapi je rođen 22. januara 1949. godine u Beogradu. Odrastao je u Hilandarskoj ulici. Otac mu je bio novinar i urednik časopisa za železničare i često mu je govorio kako od njega nikada ništa neće biti. Bio je od malena neverovatno spretnih prstiju, koji su mu kasnije pomogli u falsifikovanju karata za bioskop, voznih karata... Zbog brojnih izostanaka sa časova izbačen je iz sedam gimnazija. Maturirao je u Šestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirao je 1973. godine na Ekonomskom fakultetu, spoljnu trgovinu.

Slikanjem je aktivno počeo da se bavi 1987. godine i za samo nekoliko godina postao je svetski poznat predstavnik pravca hiperrealizam, a njegova dela su širom sveta prodavana za ogromne sume novca. Izlagao je u muzejima i galerijama Tokija, Njujorka, Brisela, Moskve, Minhena...

Mlade su, atraktivne, imaju diplome privatnih fakulteta i sve su primljene u Ministarstvo spoljnih poslova uz urgiranje političara dok je ministar bio Ivan Mrkić.

Novim perjanicama srpske diplomatije zajedničko je i to da uglavnom potiču iz bogatih porodica, bliske su moćnicima, vole skupe automobile, egzotična putovanja, firmiranu garderobu. 



Ovo bi, ukratko, mogli da budu kriterijumi za prijem u MSP u periodu Mrkićevog ministrovanja od 2012. do 2014. godine.

Njima posao nije bio potreban toliko zbog novca koliko zbog prestiža. Da bi mahale diplomatskim pasošima i hvalile se da rade u Ministarstvu. Nijedna nije imala profesionalne ambicije. Zaposleni u MSP, koji su iz opravdanih razloga želeli da ostanu anonimni, opisuju kako je izgledao rad zaposlenih „preko veze“.


- Dolazile su na posao u 11, ostajale po dva sata i potom odlazile kući. Nevena Lojović bila je čest gost u kabinetu ministra Mrkića. Uvek je imala mnogo nakita na sebi, skupu garderobu i torbe od po nekoliko hiljada evra - priča izvorNa pitanje kako se zaposlila u Ministarstvu, Lojovićeva je kolegama govorila da „njen tata poznati zlatar (?!)“. 


- Otac joj je iz Kragujevca i ponosno je pričala kako je prijatelj Tomislava Nikolića. I ona ima zlataru u Beogradu, a zaposlenima u MSP je čak nudila povlašćene cene ukoliko bi kupovali kod nje - kaže naš sagovornik. 

On ističe da je Lojovićeva pričala kako je otpustila radnicu u zlatari pa je jedno vreme izlazila s posla već oko 12 kako bi sama radila drugu smenu. Takođe, postala je veoma bliska s Marijom Grujić, a i sličnog su materijalnog statusa i interesovanja.  iz MSP. 

Zanimljivo je i da je u slučaju Grujićeve veza bio Tomislav Nikolić.

- Marija je pričala da je njen dečko poznati skijaš i da radi nešto sa predsednikom Nikolićem, kao i da je ona preko te veze stigla u MSP - kažu naši sagovornici. 

Na Fejsbuk profilima Grujićeve i Lojovićeve očigledna je raskoš o kojoj naš izvor govori. Iritirale su zaposlene pričama da im niko ništa ne može i da će tu dočekati penziju. 

Kada je reč o Vanji Hadžović, ona je u MSP, po rečima samog Mrkića, došla na preporuku funkcionera SPS Branka Ružića. Nakon što je pokrenuta afera, povukla se sa društvenih mreža, ali i iz Ministarstva. 

Dušica Jevđenović, koja je u žižu javnosti dospela kada je suzavcem napala policajce i pritom se pozvala na diplomatski pasoš, takođe ima nešto zajedničko sa prethodnicama - luksuzan život, automobili, skupi izlasci, šampanjac... 

1. Marija Grujić
VERENIK KOD NIKOLIĆA 

  • Završila „Megatrend“ i bez iskustva došla u MSP
  • Njen verenik je izvesni Nebojša, zaposlen ili blizak Predsedništvu i Tomislavu Nikoliću
  • Slikala se za muške magazine
  • Prijateljica sa Nevenom Ljubić Lojović

2. Dušica Jevđenović
RASKALAŠNA  NASILNA

  • Ima diplomatski pasoš
  • Ljubitelj oružja i skupih automobila
  • Raskalašan život, bogati ljubavnik
  • Napala policajce tvrdeći da je savetnica u MSP

  
3. Vanja Hadžović 
RUŽIĆEV KADAR 


  

  • U MSP je došla na preporuku Branka Ružića
  • Bila potpresednica omladine SPS u Zemunu
  • Završila „Megatrend“
  • Poznata po obnaženim snimcima na internetu

4. Nevena Ljubić Lojović
VLASNICA ZLATARE

Strana 10 od 18

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top