Društvo

Društvo (491)

default

Pravi mali skandal dogodio se na RTS kada je predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac napustio TV emisiju "Upitnik" na Radio-televiziji Srbije zbog, kako je tokom emisije okarakterisao "nemogućnosti da završi misao" i "konstantno upadanje u reč" potpredsednika Srpske napredne stranke Milenka Jovanova, a voditeljka emisije, Olivera Jovićević, oglasila se povodom ove situacije, i kazala da je ovo prvi put da joj gost napustio studio tokom emisije, iako je često bilo nadvikivanja i otimanja za reč.

- U društvu u kom nemate normalan dijalog u parlamentu niti na bilo kom drugom institucionalnom nivou, teško je očekivati zdravu debatu na televiziji. Po mom utisku, jedan gost je došao s idejom da minira debatu, a drugi je došao sa strategijom da ode iz emisije. Napuštanje emisije je poslednja opcija za koju morare da imate debele razloge. Preksinoć ih nije bilo - tvrdi Jovićević.

Kaže da zbog pomenute situacije oseća odgovornost, prvenstveno zbog gledalaca, kojima se i izvinila. 

- A goste koji su došli sa namerom da od emisije naprave ono što mesecima gledamo u parlamentu, nemoguće je zaštititi od njih samih - dodala je.

Na kraju je zaključila da će razmisliti koliko, u ovakvim uslovima, ima smisla raditi format koji radi već 15 godina.

- U budućnosti su mogući još veći sukobi i verbalno nasilje u javnom prostoru. Predložiću urednicima izvesne promene u emisiji.

Nastala je potpuna cenzura. Posle ove večeri, ništa više neće biti isto. Poslednja emisija Ivana Ivanovića je skinuta sa programa zbog njgovog objašnjenja zašto napušta TV Prva.

U tom kratkom obraćanju dosta pažnje je bilo posvećeno predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Uostalo, sami pogledajte sva tri dela.

default

Vladimir Skočajić Skoča, naš poznati novinar, radio voditelj i bloger, preselio se ranije ove godine u Ostin u Americi, gde na društvenim mrežama često piše o dogodovštinama u ovoj zemlji. Jedna priča izazvala je posebnu pažnju, a prenosimo je u celosti.

"Subota ujutru. Devet i petnaest. Pijem prvu kafu na verandi. Mačka spava u saksiji. Otvorila je oči na tren, pogledala me i nastavila da džonja. Zabole je za sve. Voleo bih da sam ona kada su radne subote. Ili bilo kog drugog dana. A ne bih se bunio ni da sam saksija. Naročito ove subote. Jedva da sam otvorio oči, a već mi je hiljadu misli okupiralo glavu. Obično sačekaju bar do podne. Danas nisu. Kada bih birao saundtrak za jutrošnje misli, nijedna pesma ne bi pasovala bolje od "It's a Sad and Beautiful World" grupe Sparklehorse.

Krećem na posao. Poslednjih nekoliko jutara na putu do posla slušam kao blesav novi album Nikolasa Krgoviča (kakva ploča!), ali ne danas. Ove subote mi se ništa nije slušalo. Srećem onog komšiju koji liči na Rika Rubina. On uvek šeta dva psa. I jutros je. Poželi mi dobro jutro i pita kako sam. Kažem da bi u krevetu bilo bolje. Pita me pa što nisam onda u krevetu i smeje se nevaljalo. Možda je stvarno Riku Rubinu dopizdelo u Malibuu pa došao u Ostin. Prolazim pored kuće koja je druga do "moje". Mala, slatka u kojoj niko ne živi. Bar ja nikad nisam nikog video tu. Ali danas nije bilo tako. Pod malom verandom je bio parkiran neki običan auto, a ispred kuće...Ispred kuće je stajao verovatno najlepši auto koji sam video u Americi. Stari Pontiac Bonneville. Razrogačio sam oči, otvorio širom usta, a jezik mi se otkotrljao dve ulice niže.

Znam da ovakav auto 2018. nimalo nije praktičan. Na stranu što je skuplji od novogodišnje rasvete u Beogradu, nego i troši tri puta više goriva od običnog, zauzima dva parking mesta, a delovi su mu preskupi i nije ih uvek lako naći. Nije racionalno voziti ovakva kola danas. Ali kada pomislim na svo ono vreme koje bih proveo na njegovim kožnim sedištima, sve one hiljade kilometara američkog asfalta koje njegove gume prelaze, sve one diskografije Nila Janga, Boba Dilana, Brusa Springstina, Dinosaur Jr, Mazzy Star i Sonic Youth koje bi bile preslušane u njemu, pa kako da vam kažem osim da me za racio zabole kurac. Neka sam neozbiljno i nezrelo derle koje slepo sledi snove koji su mu noć pre toga bili na jastuku, neka mi se obije o glavu sva ta neracionalnost, ali ja sa ovog sveta ne odlazim dok neke moje stvari ne budu samo moje. Ovaj auto je jedna od njih.

Pitao sam se otkud on ispred kuće u kojoj niko ne živi. I otkud baš danas, prvog dana kad mi se ne sluša muzika od kad sam došao u Ameriku. Nekih osam sati kasnije, kada sam se vraćao sa posla, dobio sam odgovor na ta pitanja.

Sunce je zalazilo, bio sam mrtav umoran. Išao sam istim putem kojim sam jutros prošao samo sad u drugom smeru. Ispred komšijine kuće je i dalje stajao ovaj pontijak sa slike. No, sada je tu bio i komšija. Prosedi deda koji je telefonirao naslonjen na krov auta. Sačekao sam da završi razgovor i prišao sam mu. Rekao sam kako sam se zaljubio u njegova kola i pitao ga od kad ih ima i kako ga služe.

Deda se zove Bob. Rođen je pre 70 godina u Ostinu. Auto je kupio 1968. Te godine se i oženio. Imaju dvoje dece od kojih je stariji sin začet u pontijaku. On i žena su u autu prešli celu Ameriku i pola Kanade. Kaže da je mogao da kupi još tri takva za pare koje je potrošio na održavanje. Ali jebeš racionalnost kada su ovako velike stvari u putanju. Nijedan nema istoriju i emociju kao ovaj. I taj auto zna stvari, rekao mi je. Početkom godine mu je umrla žena, tri dana nakon što su proslavili pola veka u braku. Srčani udar, u bašti, tu iza. Tada je rešio da proda kuću i kola. Ne može više da ih podnese. Previše uspomena, kaže. Auto je već prodao, a za kuću razgovara sa dva kupca. Danas je poslednji put došao pontijakom u tu kuću. Odselio se u Dalas, a uskoro planira da se preseli na Havaje. Tamo mu živi ćerka. Iako je bio slomljen veći deo godine, misli da je sad dobro. Mnogi ljudi nemaju takvu ženu pored sebe nijednu godinu, a on je imao pedeset. I zahvalan je na tome. Planira na Havajima da proba da napiše knjigu o svom životu. Kaže da će tamo i da uči da surfuje iako je mator. Oduvek je želeo da proba. Nije pre surfovao jer se njegova žena plašila talasa. On se više ničeg ne plaši.

Kada sam mu rekao odakle sam, kaže mi da zna za Srbiju. I za Jugoslaviju. Seća se da smo imali predsednika koji je pušio tompuse i da je imao neko meksičko ime. Tito, kao marka najpoznatije votke u Ostinu, kažem ja. Jeste Tito, da, potvrđuje. Seća se da smo igrali najbolju košarku na svetu i da smo se posle raspali u ratu. Zna i da Amerika ima veze sa tim. Dodaje i da Amerika ionako ima veze sa svakim sranjem na svetu od Drugog svetskog rata naovamo. Nije ponosan što je Amerikanac ali kaže da ne bi bio ponosan da je bilo koje druge nacionalnosti. Smeškam se, neverujući šta je upravo rekao. Meni.

Pitam ga da mi kaže za koliko je prodao auto, ako nije tajna. Kaže da ga u stvari nije prodao nego poklonio. Pita me da li imam malo vremena i volim li priče. Kažem mu "I have all the time in the world, and if you're asking am I into stories, it's like asking bear if he's into honey". Nasmejao se. I onda je počeo.

Dva meseca nakon što mu je umrla žena, otišao je u Galveston, malo mesto na obali mora u Meksičkom zalivu. Iznajmio je kuću na plaži i danima je sedeo i gledao u more. U bungalovu pored njegovog, primetio je ženu koja isto to radi. Prve nedelje se nisu konstatovali. Druge su počeli da mašu jedno drugom. Treće su se upoznali. Ona je gledala u more jer se razvela nakon 35 godina braka. Nije im išlo. Oduvek je znala koliko su bili različiti, ali pravu razmeru tih razlika je uvidela tek nakon što su dobili treće dete. Pustila je da sve bude po njegovom dok deca nisu odrasla. Imali su skladan život jer je ugasila sebe. Sve svoje želje i snove. Ona je oduvek htela da provede odmor tako što će da pilji u more, on nije voleo more. Ona je htela da putuje po Evropi, njemu je i Galveston bio predaleko. Ona je maštala da ima Pontiac Bonneville, on joj nije dao da vozi jer je smatrao da su žene loši vozači. A onda su došla deca i pare su se istopile, a sa njima i njeni snovi o morima, Evropi i pontijaku. Čim se treći sin odselio, rekla je mužu da odlazi. Odselila se iz malog mesta u Hjuston i započela novi život u pedeset sedmoj. Nije neki, rekla mu je, ali je bar njen.

Ali nije samo ona pričala, kaže Bob. I on je njoj ispričao ceo svoj život. Pitanja koja mu je postavljala, delovi njegovih rečenica na koje se osmehivala ili mrštila, i pogled koji je imala dok ga je slušala, toliko su imali savršen tajming i meru, da je on prvi put nakon smrti svoje Lore osetio da ga neko stvarno razume. Čak bolje od sopstvene dece. Ona je znala sve i kad su ćutali i blenuli u more prve nedelje, svako na svojoj sojenici. Za svojih 70 samo je jednu osobu upoznao koja je bila takva. Njoj ništa nije morao da crta. Baš tim rečima. I tada je rešio da joj pokloni auto.

Jedne subote je otišao kod nje u Hjuston. Tada su se prvi put videli nakon Galvestona. Spremila je lazanje, pili su vino i slušali ploče. Posebno mi je naglasio da se između njih ništa nije desilo. Niti će se desiti. Bob je završio sa ženama u ovom životu. Ono što mu je Anđela dala, bila je vera u čoveka koji oseća, misli, sluša i zna. A to mu znači više nego svi orgazmi ovog sveta. "A možda ima i veze sa time što sam olinjali deda" dodao je uz kez. Obijica smo znali da ovo poslednje nema veze sa istinom.

Kada se veče sa Anđelom približilo kraju, izašla je da ga isprati. Tada je prvi put videla pontijaka. Ispuštala je nekontrolisana "wow" i "fuck". Ispričao joj je još u Galvestonu koliko mu taj auto znači, znala je sve o njemu. Ali tada joj nije rekao koliko ga boli da ga vozi. Nije joj rekao samo zato jer je znala. Toliko toga joj nije rekao iz tog razloga. Dok je ona zagledala auto sa svih strana, on je iz kasete izvadio dokument na kome je pisalo Anđelino ime. Dan pre toga je preveo auto na nju. Rekao je da su kola njena. Znao je da ih niko neće čuvati bolje od nje. Prvo ga je pitala da li je siguran. Nakon što je klimnuo glavom, počela je da plače. Zagrlila ga je i šapnula mu kroz suze: "I told you that my name is Angela, but why did you lied about your name, Angel?". Kaže da ga nije puštala iz zagrljaja dugo. Ili on nije nju, ne seća se više.

Bob i Anđela nisu bogataši. On je penzionisani nastavnik matematike, ona radi u prodavnici odeće. Bob je svu ušteđevinu dao na održavanje pontijaka. Anđela vozi forda koji je star 13 godina. Rekao mi je da njegov auto u ovom stanju, sa tim motorom, ne vredi manje od 50.000 dolara. Ali njemu pontijak nisu pare. To je mašina koja sve zna, ponovio mi je treći put. I pošto on više ne može da je vozi, jedino ispravno je da ga ustupi nekom ko takođe sve zna. Zato je ona i prihvatila tako veliki poklon bez negodovanja, zato je i plakala. Bob i Anđela su Ljudi.

Nagrada za dobro obavljen posao svakako nisu sendviči, botovi se vode kao da rade marketinško-referentski posao u raznim javnim upravama i njihove plate kreću se od 45.000 do 90.000 dinara.

Specifična vrsta ljudi, a zanimanje koje je procvetalo poslednjih godina ranije nije postojalo. Oni su vojnici svoje partije, a odlikuje ih beskičmenjaštvo.

Kao prvi bot mogao bi se uzeti sadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, jer svi se sećamo kako se telefonski javljao u emisiju „Utisak nedelje“ predstavljajući se kao Nebojša iz Beograda i hvalio Aleksandra Vučića.

Ova vojska ljudi bez stava učiniće sve kako im zapovede. A zapovesti ima mnogo.

Da pređemo mi na ono što ljude najviše zanima, zar ne?

Ko su botovi u Petrovcu? Šta rade? Da li su zaposleni u državnim firmama?

Šef botova u Petrovcu je Ivan Sokolović. Trenutno direktor Direkcije omladine i sporta u Petrovcu, a bio zaposlen i na mestu direktora Sportskog centra Dragutin Tomašević. Završio fakultet u Leposaviću koji je deo Prištinskog univerziteta. Da ne ulazimo u to kakvi se fakulteti danas završavaju, svi su već upoznati sa školovanjem po kojekakvim mestima, a posebno na fakultetima sa Kosova.

Druga na listi iz Petrovca je kuma predsednika opštine i njegova  lična sekretarica Marijana Ranković. Ne znamo da li je završila nekakav fakultet i šta ju je kvalifikovalo za mesto u opštini, ali na njihovom spisku botova je i ona.

Nastavimo dalje sa imenima sa liste iz softvera koji koristi SNS, a do koje smo došli u posed.

Kao jedna od najaktivnijih članica, ističe se Ana Stanojlović. Na listi koju posedujemo, vidi se da je u tom trenutku sakupila najviše bodova kako ih oni nazivaju. Prema našim saznanjima, Ana je zaposlena u KPC Petrovac, ali je nepoznato na kom mestu.

Na listi je i Branko Jovanović. Ne znamo da li je Branko za svoje usluge botovanja i nagrađen trenutnim mestom u opštini, a po našem izvoru obećano mu je mesto ekonomiste u bolnici u Petrovcu.

Na listi botova je i Nikola Ristić, sin zamenika predsednika opštine. Nepoznat je status mlađeg Ristića, ali se kao bot ističe.

Jedna zanimljivost je prvi bračni par Grujin, Ivan i Marina. Ivanu na društvenoj mreži Fejsbuk stoji da je zaposlen u školi u Šetonju kao profesor. Da ne ulazimo u to da li bi neko voleo da mu nekakav bot podučava decu.

Na listi je i Miloš Janković. Poslušan član partije, redovan u svim autobusima koji iz Petrovca idu u druge gradove kao podrška. Ujedno i bot.

Drugi bračni par na listi, par Životić. Milan i Jelena Životić iz Velikog Popovca. Jedni od aktivnijih na društvenim mrežama po deljenju i hvaljenju vladajuće koalicije u lokalu i u državi.

Biljana Trailović prema našim saznanjima zaposlena u sudu u parničnoj pisarnici i veoma aktivan član botovske ekipe.

Još jedan zaposleni u opštini, trenutno radi na poslovima odštete od poplava je Dušan Milanović. Fin dečko, nažalost zalutao na ovu listu, ali je tu gde jeste.

Jedan od momaka koji se verovatno nije snašao, a i najmanje izvukao korist od stranke sa ove liste je Dragan Mijatović. Zaposlen u sudu u Petrovcu. U početku veliki borac i zagovornik Aleksandra Vučiča, tek poneki put na društvenoj mreži podeli neku vest vezanu za stranku SNS na lokalu.

Ovo je početak. Nastavićemo i dalje da pišemo o botovima čija smo imena i liste dobili. Na njima je još mnogo zaposlenih u opštinskoj upravi i preduzećima koja su usko povezana sa opštinom Petrovac. Još mnogo je imena u igri, imajte strpljenja, moramo srediti razne spiskove koje dobijamo od bivših članova partije i ljudi koji su nezadovoljni funkcionisanjem i trenutnim stanjem u njihovoj stranci.

U Knez Mihailovoj “cveta“ biznis! Prodaju lutke sa likom predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, po ceni od 300 dinara.

Sudeći prema fotografiji sa protesta koja se pojavila na društvenim mrežama, a na kojoj su prikazane vudu lutkice sa likom predsednika Srbije, organizatori imaju duhovitu ideju lalp građani mogu da utiču na raspoloženje Aleksandra Vučića.

Za rituale vudua karakteristična je uzeta od materija žrtve, ručno napravljena lutka, zatim snagom uma tj. misli preko nje se projektuje željeni efekat.

Tako kažu neke knjige, dok u ovom slučaju  nezadovoljni ljudina originalan način,žele da pokažu koliko je zla naneo njima i njihovoj porodici Aleksandar Vučić, pa na ovaj način mogu da mu uzvrate bar u nekoj meri. 

Kupite i naredne subote ove vudu lutkice, zaista su jeftine, a i predstavljaju idealan poklon za vašu decu.

U subotu 22. decembra održan je treći po redu građanski protest protiv nasilja pod sloganom „1 od 5 miliona.“ Prema procenama organizatora, na protestu je bilo oko 40.000 građana, a neke procene donose cifru i od preko 50.000 građana.

Ministar policije je izašao na konferenciju za štampu i rekao da je na protestima bilo do 5.000 ljudi. Tačnije, ministar je to izračunao. A zašto se jedan ministar policije bavi brojem demonstranata protiv vlasti? 

Ako pogledate ovaj kratak snimak, vidi se nepregledna reka građana koji nisu zadovoljni ovom diktaturom. Naravno, vlast pokazuje drugačije snimke, zato nemojte se tako lako predati i pokažite ovaj snimak svojoj babi, tetki, majci, ocu, bratu sa sela, studentu iz unutrašnjosti, jenostavno - niko od njij ne sme da poveruje kako na ovim demonsracijama ima manje od 5.000 ljudi!

Protestnu šetnju otvorili su glumac Branislav Trifunović, karikaturista Dušan Petričić i novinar Milan Jovanović.

„Šetam jer se borim skoro tri decenije za jednu normalnu zemlju. Za pristojnu, demokratsku, građansku Srbiju. I nadam se da ćemo da pobedimo.“, izjavio je akademik Dušan Teodorović.

Mnoge javne i poznate ličnosti su uzele učešće u ovoj šetnji i dali znak kako su i oni #1od5miliona! 

Naredne subote su najavljene nove demonstracije, kada se može očekivati i do 100.000 ljudi! 

Pitanje je samo šta će vlast naredno uraditi i da li će uključiti policiju ili će zabraniti ulazak autobusima i kolima u Beograd. 

Narod se pobunio jer ne želi ovakvu bahatu vlast.

„Zato što su ugrožene elementarne građanske i demokratske slobode, radna i socijalna prava i ovo se polako pretvara u sistem lične vlasti.“, rekao je Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, na pitanje zašto šeta ulicama Beograda.

Ako se ovako nastavi, ova vlast neče izdržati do proleća. Bar se tako oseća u vazduhu. Dovoljna je samo jedna afera ili samo jedan balon da pukne. Narod je već tu, prisutan, na svojim mestima. 

Ceo tok mitiniga i šetnje, možete pogledati ovde:

default

"Ne bilo je 5, 10, ne bilo je 30, 40, ne bilo je 120 hiljada ljudi na mitingu opozicije. Mogu oni da pričaju šta hoće, mi smo izračunali tačnu brojku tih demonstranata", izjavio je ministar policije i pokazao svoje doktorske sposobnosti koje su ga i predstavile u prvog čoveka policije.

U subotu se održao još jedan protest, narodni zbog ili miting uznemiranog naroda, kojem se pridružila i opozicija Srbije. Imali smo priliku da vidimo kolonu ljudi okupljenu isprd filozofskog fakulteta, koja je potom krenula u protestnu šetnju. Naravno, svi bi voleli one scene od pre dvadesetak godina kada se narod okupljao sa studentima u neverovatnom broju, ali sada ne postoji toliki bunt koji je ugušen na razne načine. Ne postoje opozicione novine, televizije, studentski pokreti. Sve je ugašeno. Sledi nam mrak. Zato se taj narod i okuplja, pošto oni ne žele da u Srbiji neko na tako lagan način ugasi svetlo. 

I po čemu je u toj priči najbitniji ministar policije Stefanović?

Naslov njegovee doktorske disertacije je glasio: “Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)”. To mu daje za puno pravo da na najsmešniji mogući način broji i računa koliko je ljudi bilo u protestvnoj šetnji, zar ne? 

Primer grada Beograda je zaista i najbolji primer, jer jedino se u Beogradu narod skupio kako bi otpočeo neku borbu. Ali, gde je tu strategijski menadžment i ministartstvo policije?

Ministar Stefanović je održao interesantnu konferenciju za štampu gde je izneo EGZAKTNE PODATKE o broju prisutnih na novom okupljanju naroda. 

Način na koji je ministar računao broj prisutnih opozicionara, krajnje je zanimljiv. Koliko smo shvatili, a teško je bilo razumeti, ministar je sa Google Maps skinuo sliku kolone nezadovoljnog naroda ( naravno da je Google Maps alat koji koristi svaki srpski špijun, policajac i ministar policije, pa ne postoji drugi način da dobijemo potrebne slike kolone demonstranata). 

Na toj slici, koju je svo vreme držao u ruci, izračunao je koliko ljudi se nalazi u jednom redu. Pa je računajući koliko je ulica široka (20 metara prim auto.), a zatim i dužinu kolone kojoj se nazirao kraj, a ako dva čoveka dođu u zimskim jaknama, dobijamo tu neku potrebnu cifru. 

Ministar Stefanović ide toliko daleko da poziva sve građane Srbije kako bi stali u zimskoj jakni kod sebe kući, u jedan metar kvadratni, i videli koliko je to zaista prostora. 

EGZAKTNA matematika ministra Stefanovića. Svaki policajac može u svakom trenutku putem Google maps da proveri koliko se bugarskih turista okupilo u Knez Mihajlovoj. I zato verovatno ima neka formula.

Ono što je ovde zaista istina, vlast se uplašila ovih demonstracija, kada Stefanović ministar mora da izlazi u javnost i pola sata komentariše broj ljudi na spomenutnom mitingu. Ako vlast kaže da je bilo 5.000 ljudi, onda je sigurno bilo preko 20.000 i više. 

Primetno je da se narod buni, ali i da namerno oblači zimske jakne. 

Ako se ovako nastavi, biće i preko 50.000 ljudi, a onda će ministar morati da izlazi sa nekom novom formulom ili brže bolje da pobegne u Mađarsku kod Orbana. 

„Transparent je na početku, kada je kolona krenula, a u visini KFC-a je poslednja linija iza koje više nema ljudi prema Studentskom trgu. Prosečna širina ulice je 20 metara, zajedno sa trotoarima. Slika može da se uveća i može da se izbroji “tačno u glavu“ koliko je ljudi u jednom redu. U proseku u jednom redu ima 35 ljudi“, pojasnio je Stefanović.

Pokazao je i drugu fotografiju, na kojoj je početak kolone u liniji zgrade Narodnog muzija, a na kojoj je crvenim tačkama označen broj redova, kojih, kaže, ima oko 120.

„Na 120 redova, prosečno 35 ljudi – dobijete cifru od 4.200 ljudi. Sa bočnim ulacama, ljudima koji se ne vidi sa strane, to je i 5.000 ljudi. To je maksimalna procena“, rekao je ministar.

Ono što narod svakako mora i treba da zna, NE MOŽETE NIKAD PREBROJATI TAČAN BROJ LJUDI KOJI SE OKUPI U VELIKOJ MASI. Cifre mogu biti oprečne i razlikovati se i do nekoliko desetina hiljada ljudi. Takodje, vrlo je bitno u kojem momentu se napravi procena, jer na pocetku događaja nikada ne bude isto ljudi kao nešto kasnije ili tokom događaja. Sve ovo su obične gluposti kako bi se narodu zamazale oči i potencijalne demonstrante koji se još nisu priključili ovim protestima, jednostavno ulilo jednu nesigurnost u njihov uspeh. 

Nemojte da verujete ministru Stefanoviću. Bilo je daleko više ljudi, ali procenu ne želimo da damo.

Spomenutu pricu pogledajte na ovom videu

Mladić Aldin Šteko (28) koji je rano jutros oteo djevojku inicijala A. F (21) predao se danas policijskoj stanici u Užicu, potvrdio jeMarić, iz MUP-a Užice.

Marić je kazao kako se mladić, ali devojka koju je oteo zajedno pojavili ispred policijske stanice u popodnevnim satima, gde je devojka negirala da ju je Šteko oteo.

“Žrtva je odustala od prijave, mladić je dobio samo prekršajnu prijavu i pušten je na slobodu. Izljubili su se pred policajcima i otišli” kazao nam je Marić.

Podsjećamo, Šteko je u južnom delu Užica, na putu prema autoputu, automobilom preprečio put A.F. Potom ju je nasilno izvukao iz njenog i ugurao u svoj automobil. Zatim se odvezao u pravcu severa. U svemu tome pomogao mu je i jedan prijatelj.

Inače, Šteko je krajem prošle sedmice uhapšen, ali je pušten na slobodu, iako mu se na teret stavlja niz krađa, pokušaj razbojništva i pucnjava.

Slični događaji ovim danas odvijali su se i osamdesetih godina, kada su mete bojkota i napada bile poslastičarnice u Beogradu

Ovih dana smo svedoci vandalskih napada na pekare i poslastičarnice širom Srbije koje su u vlasništvu Albanaca i Goranaca, a koji su posledica provokacije albanskih navijača na utakmici koja se se odigrala 14. oktobra između Srbije i Albanije na stadionu Partizana u Beogradu.

Naime, slični događaji odvijali su se i osamdesetih godina, kada su mete bojkota i napada bile poslastičarnice u Beogradu. O tome kako je u to vreme reagovao slavni Zoran Radmilović opisala je u intervjuu "Vremenu" glumica Branka Petrić.

 

"Bekim se seća da je Zoran Radmilović, kada su po Beogradu počeli da razbijaju albanske poslastičarnice i lokale, svake noći išao od jedne do druge radnje pokazujući na taj način solidarnost sa onima koji su bili na meti, koji su bili ugroženi. Onda bi obavezno svratio u kafanu Ateljea 212 i tražio da mu donesu vode.

"Šta je, Zorane?", pitali su ga. "Najeo si se baklava, pa si žedan?"

"Jesam, majku li vam nacionalističku!", odgovarao je Zoran Radmilović, navodi Branka Petrić.

default

Krajem godine, na dvadesetak kilometara od Beograda, počeće da radi najsavremeniji i najbezbedniji zatvor u Srbiji, a ceo sistem funkcionisaće po principu "pametnih zgrada"

Na putu od Pančeva prema Kovinu, na samo dvadesetak kilometara od centra Beograda, krajem godine tešku metalnu kapiju otvoriće najsavremeniji i najbezbedniji zatvor u Srbiji. Radovi na 10 zgrada završeni su i sve je spremno za prve stanare. Ko će se prvi useliti, još nije poznato, jer odluka o tome tek treba da bude doneta.

Zdanje opasano visokom kamenom ogradom s puta na prvi pogled više podseća na moderni tržni centar nego na zatvor u kom će svi osuđenici sanjati jedan isti san - slobodu. Međutim, novi sistem obezbeđenja, neprobojna stakla, kontradiverziona vrata najnovije generacije, tunel za skeniranje svakog automobila koji ulazi, ali i sistem termovizijskih kamera koje će prvi put biti korišćen u jednom zatvoru u Srbiji znače da će za osobe iza rešetaka sloboda ostati samo san, do isteka kazne.

Ovaj "mali grad" ima kapacitet za smeštaj 500 osoba, a sve sobe su dvokrevetne. Prostire se na 10 hektara zemljišta i pored 10 modernih zgrada, u okviru njega nalaze se i tereni za fudbal, odbojku, košarku, radionice u kojima će se obučavati zatvorenici za nova zanimanja, ali i ekonomija na kojoj će oni koji budu smešteni moći da se bave stočarstvom i povrtarstvom. Novina je svakako i sušara za voće, povrće i lekovito bilje, u kojoj će takođe biti uposleni osuđenici.

Kazneno-popravni zavod građen je u skladu sa standardima evropskih zatvorskih pravila i moći će da se poredi sa najsavremenijim zatvorima Evropske unije.

- Vrednost izgradnje i opremanja je 23 miliona evra, od čega Razvojna banka Saveta Evrope kreditira sa 18 miliona evra, a sufinansiranje Republike Srbije je pet miliona evra i odnosi se, pre svega, na opremanje objekata. Ono što izdvaja ovaj zavod u odnosu na ostale jeste posedovanje centralnog upravljačkog sistema koji nam omogućava softversko upravljanje svim sistemima u Zavodu, kako sistemima zaštite tako i ostalim sistemima, kao što su grejanje ili hlađenje, na primer. Ovaj koncept znatno utiče na energetsku efikasnost samog kompleksa. Ceo sistem funkcioniše po principu "pametnih zgrada" i cilj nam je da se pomoću njega ostvare velike uštede na potrošnji energenata, upravo zbog ovog centralnog upravljačkog sistema - otkrio je za Kurir Dejan Bakić, upravnik KPZ Pančevo.

Sve ćelije, kako objašnjava upravnik, opremljene su nameštajem - krevetima, dušecima, posteljinama, stolovima, stolicama i kasetama za garderobu - koji je pravljen u drugim KPZ - u Nišu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici i vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. I na ovaj način ostvarene su značajne uštede.

- Takođe, ćelije imaju sistem podnog grejanja i hlađenja, koji su takođe povezani sa centralnim upravljačkim sistemom. Primera radi, tokom trajanja grejne sezone, ukoliko osuđenik otvori prozor, senzori odmah registruju promenu temperature u sobi, što automatski registruje softver u centralnoj sobi. Reaguje služba obezbeđenja, dobija informaciju iz centralne sobe u kojoj je tačno sobi došlo do nepravilnosti. To je ono što će nam stvoriti veliku uštedu, a istovremeno je povezano i sa sistemom bezbednosti - otkrio je Dejan Bakić koje sve novine očekuju osobe koje budu smeštene iza rešetaka u KPZ Pančevo.

Kompleks od 10 zgrada ukupne površine 24.000 kvadrata kompletno je završen, a do dolaska prvih stanara ostalo je da se dovrše sitni završni radovi i uskladi bezbednosni sistem sa softverima. Kako smo se i sami uverili, svaki ćošak pokriven je kamerama, a završeno je čak i ozelenavanje površina oko staza koje povezuju zgrade. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija potvrdili su nam da će ceo kompleks biti pokriven sa više stotina kamera za video nadzor.

KPZ Pančevo prvi je zatvor u Srbiji koji učestvuje u prekograničnoj saradnji sa nekim zatvorom u EU. Reč je o projektu koji se zajedno sprovodi sa zatvorom u Temišvaru, a odnosi se na obuku više od 40 osuđenika za rad u sušari za voće, povrće i lekovito bilje. Sredstva za ovaj projekat su obezbeđena iz IPA fondova.

Šta ima pametni zatvor u Pančevu

- novi sistem obezbeđenja

- neprobojna stakla

- kontradiverziona vrata najnovije generacije

- tunel za skeniranje svakog automobila koji ulazi

- sistem termovizijskih kamera

Strana 12 od 36

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top