Društvo

Društvo (184)

default

Dnevnica za branje špargli u Nemačkoj je 150 evra, radni dan traje od osam do 10 sati sa sve pauzom, nedeljom se ne radi, pa opet niko da se javi za taj posao.

“U sektoru poljoprivrede radi se naporno i za naknadu od oko osam i po evra po satu bruto, što je za veliku većinu Nemaca jako malo, tako da oni nisu zainteresovani za tako naporan, a slabo plaćen posao. Ipak, vrlo je atraktivan za strance, naročito Hrvate i Poljake”, kaže Mario Koturić, član Uprave Hrvatskog ekonomskog saveza u Frankfurtu za Slobodnu Dalmaciju.

Od plate se odbija porez, ali sezonci mogu da ga dobiju nazad ako ulože zahtev na kraju poreske godine. Nažalost, malo sezonskih radnika poznaje zakon, pa nisu upoznati ni s tom mogućnošću.

Ovakvi poslovi kruže po forumima na internetu, a mišljenja su podeljena – od oduševljenja brzom zaradom do razočaranja zbog visokih cena, posebno cigareta i drugih tzv. luksuznih artikala.

Kao nedostaci navode se i rad po “ceo dan” (nije precizirano), pauza za ručak od sat vremena (navodno smeštaj u radnim barakama i jedan obilan obrok koštaju 10 evra dnevno), a radi se svim danima osim nedelje.

default

Sahranila sam sve što sam imala! Živim i postojim samo za dan kad ću saznati ko je ubio moje dete! Ne znam da li je nekome smetala zbog pameti i uspeha ili iz nekog drugog razloga, ja samo želim da krivac odgovara po zakonu.

Ovim rečima ispovest za Kurir počela je Nada Bodrožić, majka Ivane Bakić Bodrožić, koja je 11. decembra prošle godine nađena mrtva u sobi 326 hotela „Hajat“ u Beogradu. Zvanična istraga utvrdila je da je u njenoj krvi bilo kokaina i anestetika propofola, a postupak je pokrenut protiv medicinskog tehničara sa VMA koji se sumnjiči da joj je prodao lek.

Iako pretpostavlja ko je kriv za smrt njene ćerke, Nada Bodrožić, poslanica u pokrajinskom parlamentu, ne želi da ih otkriva bez dokaza. Skoro godinu dana od tragične smrti ćerke sigurna je samo u jedno, a to je da njena Ivana nije izvršila samoubistvo i da neko pokušava da zataška način na koji je preminula.

- Veliku sumnju budi mi to što uopšte nije utvrđeno vreme niti uzrok smrti moje ćerke. Nalazi su dali potpuno različite rezultate, patolog je pronašao da je umrla zbog propofola, dok se u toksikološkom nalazu sa VMA navodi da je uzrok smrti predoziranost kokainom. Nigde ne postoji ni zapisnik o pregledu leša - objašnjava svoje sumnje očajna majka.

Ona kaže da je dobro poznavala svoju ćerku i da zna da je volela život i imala velike planove za budućnost.

- Radila je na velikom međunarodnom projektu, ali je imala još veće planove privatno - već je išla na konsultacije o veštačkoj oplodnji jer je želela da se ostvari kao majka - kroz suze se priseća Nada.

Poslednji put kad je čula ćerku dogovarale su se da tradicionalno s prijateljima narednog vikenda okite jelku.

- Volela je da nam je kuća puna ljudi - dodaje ona.



Nada Bodrožić ne skriva da je znala da je njena ćerka u ljubavi s vlasnikom televizije Pink Željkom Mitrovićem.

- To nije tajna, zabavljali su se sedam godina. Ceo Beograd je znao za to, nisu se krili, izlazili su i putovali zajedno. Obećavao joj je da će se razvesti, znala je to i Željkova supruga. Znam da je Ivi zbog toga pretila - kaže Nada Bodrožić.

Da se nešto loše dogodilo njenom detetu, tog jutra javio joj je upravo Mitrović.

- Željko me je pozvao i javio mi da je dobio informaciju da nešto nije u redu i da Iva možda nije dobro. Rekao mi je i da je nije video dva dana, jer je bio u velikoj gužvi. Rešila sam da odmah krenem za Beograd, kad me je pozvao Bane Stojanović, direktor „Siti rekordsa“, i izjavio mi saučešće. Tada sam pala u nesvest - priseća se trenutka kad je primila tragičnu vest.

U danima koji su usledili, kako kaže, policija je nije obavestila čak ni o tome da joj je dete mrtvo, a kamoli o rezultatima istrage.




- Dan posle sahrane, prvi put sam ušla u hotelsku sobu u kojoj je moje dete provelo poslednje trenutke života. Ne možete da zamislite kako je majci kad pomisli na to, a mora da ostane prisebna kako bi sama sklopila kockice i prikupila sve dokaze koje su propustili da uzmu oni koji je trebalo da to urade - rekla je naša sagovornica.

Do sada je, kako kaže, ćutala.

- Moje ćutanje je imalo za cilj da pomognem policiji i tužilaštvu da rade svoj posao i da ne ispadne da ja ugrožavam tok istrage - navodi Nada Bodrožić.

default

Ana Stefanović, devojačko Filipović, je ministarka policije, odnosno supruga ministra Nebojše Stefanovića. Oni su u braku od 2009, godine a imaju ćerku Ninu koja se rodila 2012. godine. U žižu javnosti je dospela kada je doživela saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu. Okolnosti tog udesa su ostali misterija. 


Po slikama se zaključi da voli kožu i da se oblači u nju. Možemo slobodno reći da je ona danas jedna od najmoćnijih žena u Srbiji. 

Laslov kratak život isprepletan je tužnim događajima... Živeo je u hraniteljskoj porodici sa sestrom Lorenom. Otac i majka su ga ostavili kada su se razveli.

Srbija je i dalje u šoku nakon jezive tragedije u kojoj se troje mališana, Lacika Milenković (12), Kristijana Popović (15) i Danijel Ivanov (13) utopilo u vrtlogu Tise.

Za njima je ostao krik njihovih roditelja i vršnjaka koji su gledali kako se dave…

Ali i, možda najjači jecaji za dečakom herojem, 13-godišnjim Laslom Milenkovićem, koji, iako nije znao da pliva nije štedeo svoj život da bi spasao drugaricu!

Laslov kratak život isprepletan je tužnim događajima… Živeo je u hraniteljskoj porodici sa sestrom Lorenom. Otac i majka su ga ostavili kada su se razveli.

Svako je otišao svojim putem, a usvojila ga je porodica Šaran pošto nisu mogli da imaju svoju decu.

Kako kaže njegov očuh Jovan Šaran, niko nije mogao da ga stigne, a uprkos problemima bio je jedno srećno dete.

- Bio je hiperaktivno dete, voleo je da provodi vreme pored Tise. Iako mu je stalno zabranjivano da ne sme da se kupa, jer ne ume da pliva, nije slušao – ispričao je Jovan.

A onda se desilo ono najgore…


Ova deca nijednog trenutka nisu pokazala ni trunku kukavičluka.

Skočili su jedno za drugim, da bi se spasili, i svi izgubili život kada ih je živo blato povuklo na dno.

Malu Kristijanu kao da je neka sila terala u smrt…

Očevici kažu da je prvi put kada je počela da se davi, mali Lacika uspeo da je povuče za kosu i izvuče iz vode. I kao da to nije bilo dovoljno, ona je i drugi put počela da se davi.

Lacika je prvi uleteo u vodu, a za njim i Danijel…

Voda je odnela svo troje!

Vršnjaci sa obale bespomoćno su posmatrali kako im se drugari dave.

Dok su spasilačke ekipe stigle, već je bilo kasno. Njihova tela pronašli su ronioci Žandarmerije.

Prvo je izvučena devojčica Kristijana da bi kasnije bila pronađena tela dečaka.

Pored Lacike i Danijel Ivanov je iz hraniteljske porodice. Njegov otac je bio u nadnici  kada su mu javili da se dečak utopio. Kristijanina majka od bola ne može da govori, niti zna kako će živeti bez nje.

Budući da smo svedoci toga da reke svake godine odnesu mnogo života ostaje nam da ovu potresnu priču iz malog sela Đale zapamti cela Srbija kao upozorenje mladima da se ne kupaju na neobeleženim mestima, jer ih dečija igra može koštati života. 

default

Na Petrovačkoj cesti kod mesta Bravsko na teritoriji Republike Srpske, 7. avgusta 1995. godine, u naletu hrvatskih "zračnih vitezova" poginulo je 9 civila, a među njima četvoro dece stare od 6 do 13 godina.

Darinka Drča (68) i njeni unuci Jovica Drča (6) i Mirjana Dubajić (21), brat i sestra Nevenka (11) i Žarko (9) Rajić, Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko (13), Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko (34), poginuli su tog kobnog dana, a još pedesetak osoba je ranjeno, ponajviše dece.

Dušan Drča izgubio je sina Jovicu i majku Darinku, kao i sestru od tetke Mirjanu, dok je on sam proveo godinu dana u bolnici. Pored kamiona kojim su pokušali da pobegnu, Jovica je pronađen sa celim izgorelim srcem, dok je sirota devojka bila obezglavljena.

- Moj suprug je bio firminim kamionom na putu ka Srbiji. Kada je čuo da se sprema zlo, vratio se nazad. On i Darko, naš sin sreli su se u koloni, a deca sinovljevih prijatelja bila su sa njim u kamionu. Bomba je pogodila direktno u njih. Tela su bila raskomadana i ugljenisana. Posle 15 dana sam uspela da nađem patologa u Banjaluci koji ih je identifikovao - priča Jovanka Vuković, koja igrom slučaja nije bila u koloni sa ćerkom tog kobnog dana.


I Jovanka i Dušan Drča danas žive u Apatinu, a užase kroz koje su ove porodice prošle teško mogu i da se zamisle.

Mirko Stjelja pronađen je obezglavljen nakon što su granate pogodile njegov automobil, a njegovom ocu je glava prepolovljena od gelera koji su ga pogodili u čelo. Mirkova žena, preminula je 20 dana kasnije nakon što se porodila u Srbiji. Posmrtne ostatke Mirka i njegovog oca pronašao je vlasnik placa tek 6 godina kasnije, kada je odlučio da ukloni olupine.

Po izjavama meštana, napad je trajao samo minut ili dva, a kada se sve smirilo, ostali su mrtvi, ranjeni, uplašena deca u plamenu i krvavi ljudi koji traže jedni druge.

Filip Dimitrijević (23) iz Beograda ubio se skokom na pločnik ispod Brankovog mosta. Telo nesrećnog mladića nađeno je juče oko 2.30 na mestu na kojem je nacrtano veliko srce.

Motiv samoubistva nije poznat jer mladić nije iza sebe ostavio oproštajno pismo, ali se nagađa da je to učinio zbog ljubavnih problema.

Tragedija se dogodila na šetalištu kod novobeogradske strane Brankovog mosta.

Imao suicidne namere

- Mladić je pao sa 15 metara visine na veliko nacrtano srce na šetalištu, iznad koga stoji natpis: „Sve je ovo premalo za kraj...“. Sve navodi na to da je motiv samoubistva neuzvraćena ljubav, ali to tek treba da bude utvrđeno - kaže za Kurir izvor iz istrage.

Prema rečima našeg sagovornika, mladić je i ranije imao suicidne namere, ali nisu poznati uzroci toga.

Ekipa Kurira posetila je juče Filipovu porodicu. Međutim, nesrećni ljudi od šoka nisu imali snage da komentarišu razloge zbog kojih se mladić odlučio na ovakav korak.
- Majka i sestra su slomljene bolom. Ništa proteklih dana nije ukazivalo na tragediju koja im se dogodila - rekao je jedan od rođaka koji je došao da izjavi saučešće i pomogne unesrećenoj porodici.



Jedan od Filipovih poznanika iz ulice kaže da mladić nije bio u vezi.
- Filip je imao devojku, ali su se razišli još pre godinu dana. Ne znam da li to ima veze sa njegovim samoubistvom - priča naš sagovornik.

Komšije za pokojnog mladića i porodicu imaju samo reči hvale.
- On je te večeri bio s drugarima i pola sata posle ponoći su se razišli. Niko ne zna šta se u njegovoj glavi dešavalo. Žao mi je Filipa, bio je dobar i uvek nasmejan. Uvek bi se ljubazno javio na ulici - rekla je komšinica koja nije želela da objavljujemo njeno ime.

Radnica jednog od obližnjih lokala kaže da je Filipa videla poslednji put pre tri dana.
- Ne mogu da verujem da se odlučio da uradi tako nešto. Bio je ovde u petak, bio je dobro raspoložen. Ne znam šta mu se desilo, izuzetno mi je žao tog dečka, ali i njegovih roditelja - istakla je potresena žena.

Dragi građani Srbije, Bosne i Hercegovine, odnosno Hrvatske,

Imate priliku i zadovoljstvo da se takmičite sa nama i osvojite zaista neverovatne nagrade. 

1. nagrada mobilni telefon Iphone 6

2. nagrada put za dvoje u Budimpeštu sa tri noćenja

3. nagrada put za dvoje na Divčibare sa dva noćenja

4. nagrada moderno bciklo

5. nagrada ranac

Sada imate priliku da dobijete telefon najnovije generacije. Pratite naše vesti, učestvujte u kvizu znanja, lajkujte našu stranicu i odgovorite na svako pitanje. 

Nagradna igra počinje 1. februara, a pravila će uskoro biti dostupna na našoj web stranici politika-ekspres.net

 

Kako bi učestvovali u ovom kvizu znanja, neophodno je da lajkujete našu fejsbuk stranicu. Samo takmičari koji su lajkovali fejsbuk stranicu Politika Ekspres, imaju priliku da osvoje neku od fenomenalnih nagrada.

Kada lajkujete našu stranicu, ostavite nam svoje podatke i odgovorite na prvo svoje pitanje. Za 45 dana, koliko traje ovaj kviz znanja i umeća, svaki dan će se smenjivati pitanja. Potrebno je da odgovorite tačno na minimum 20 postavljenih pitanja.

Pitanja su iz raznih oblasti i sve odgovore gotovo sigurno možete pronaći na Google. Dakle, vaše je samo da budete uporni i malo iskreni.

Poslednji pravi tabloid u Srbiji, Politika Ekspres, NAGRAĐUJE! Pratite nas svakog dana i osvojite IPHONE 6 ili put za dvoje na jednu od čarobnih destinacija.

Neophodno je da svaki put kada učestvujete ostavite identične podatke kako bi vas sistem prepoznao.

default

Da li ste ikada prevareni po pitanju odštete na polisu osiugranja? Osiguranje je sastavni deo današnjeg života, a sa njim dolaze i prevare osiguravajućih kuća. Vrlo često, uplatite kompletnu cifru za određeni tip osiguranja, a kada treba naplatiti odštetu,  odredbe ugovora se mogu posmatrati tako da idu na stranu osiguravajućih kompanija na način koji njima odgovora. Da bi isterali svoju pravdu, morate uključiti advokate, obratiti se medijima itd. Sve to dosta košta i to znaju u osiguravajućim kompanijama, pa tako i znaju da se neće mnogo ljudi upustiti u takvu bitku.

Jedna od osiguravajućih kompanija na koje ima najviše pritužbi je sigurno i Uniqa osiguranje Beograd. Kako tvrde naši sugrađani, postoji nekoliko prijava po pitanju naplate zdravstvenog osiguranja u inostranstvu, gde nisu želeli da isplate punu cifru. Naravno, ceo novac koji se isplaćuje bolnici, dobija se tek po povratku u Srbiju, što znači da prvo sami morate platiti zdravstvene usluge, pa tek onda refundirati novac. Naravno, tu je nekoliko odbijenih odštetnih zahteva za osiguranje automobila gde je osiguravajuća kuća tražila nekoliko abnormalnih dokaza saobraćajne nesreće. Ovaj put, u prvi plan izleće osiguranje kredita u banci koje je bilo nametnuto pre nekoliko godina svima koji su želeli da podignu kredit. Po polisi osiguranja, usled gubitka posla koje je nastalo zbog smanjenja obima posla, osiguravajuća kuća je dužna da plaća kredit svom klijentu narednih šest meseci ukoliko ne nadje posao. Potrebno je dostaviti dokumentaciju propisanu u jednom od članova ugovora polise. Ali, da li je sve tako lako sa strane osiguravajuće kompanije. Da li je lako naplatiti odštetu za osiguranje koje je plaćeno 20.000 dinara u banci, koje je nametnuto terorom banaka i osiguravajućih kuća. Taj teror je kasnije prekinut na uticaj države i tržišta. 

Nastavak priče našeg sugrađanina i odnos Uniqa osiugranja prema svom klijentu, pogledajte na narednoj strani.


Naš sugrađanin koji se javio redakciji, ostao je bez posla krajem prošle godine. Ostalo mu je još 18 rata kredita koji je uzeo pre tri godine kada je morao da dodatno plati i osiguranje tog kredita usled gubitka posla. Usled novogodišnjih praznika, potrebnu dokumentaciju je mogao da spremi tek 9. januara. Odmah potom, javlja se i osiguravajućoj kući Uniqa sa svim potrebnim dokumentima i ugovorima. Kako kaže naš sugrađanin, prvo je zatekao haos u jednoj od poslovnica ove kompanije. Zaposleni su kasnili na posao, pa je morao da ih čeka 20 minuta, da bi potom njihov agent zbunjeno saslušao problematiku, pa kakonije znaoi da postupi u skladu sa pravilnikom kompanije u kojoj radi, telefonom je nazvao kontakt centar. Klijent je razgovor nastavio telefonom sa operaterom kol centra Uniqa banke, što je mogao uraditi i bez izlaska iz svog toplog stana. 

Posle 17 dana, nije stigao nikakav odgovor na njegov zahtev. Kada je klijent okrenuo Uniqa kol centar, dobio je odgovor kako su oni to poslali na kućnu adresu. Sa druge strane stižu tvrdnje da nije stigla nikakva preporućena pošiljka i kako su nekoliko puta pitali u Uniqa osiguranju da li želi dalju komunikaciju nastaviti putem emaila, što se nije desilo.

Posle intervencije i poziva klijenta, operater kol centra šalje mejlom rešenje na zahtev za odštetu. Zahtev je odbijen, a kao razlog se napominje: "Na osnovu člana 10 stav 1 tačka 5 gore pomenutih uslova, u kojem se navodi da je isključena obaveza Osiguravača za slučaj gubitka zaposlenja ako je došlo do isteka Ugovora o radu na određeno vreme - koje je stečeno promenom statusa ugovora o radu sa neodređenog na određeno trajanje tokom perioda osiguranja".

Sugrađanin koji se obratio našoj redakciji prezentuje kako je za tri godine promenio tri posla, kako je poslednji bio na određeno vreme i kako ga je izgubio zbog prestanka potrebe zbog smanjenja obima posla, što je i napisano u raskidu ugovora na određeno vreme. To je i osnovni uslov propisan u ugovori polise osiguranja. Naravno, po zakonu o radu koji je doneo ministar Vulin, a posle uzimanja kredita i osiguranja od strane klijenta, ugovor za zaposlene na određeno vreme se može produžavati po tri meseca do dve godine. Ako ovako gledamo, kako tvrdi osiguravajuča kompanija, kada platite polisu osiguranje kredita usled gubitka posla MORATE ostati zaposleni u istoj kompaniji.

Dajemo i najjednostavniji primer. Uzeli ste osiguranje usled gubitka posla za stambeni kredit od 30 godina. Kako se vrlo često menjaju zakoni o radu i radnom pravu, morate ostati zaposleni na istom radnom mestu, jer svaka promena ugovora se može posmatrati kao osnov za rešavanje zahteva bez prava na naknadu. Suludo? Izgleda da je i to moguće u ovoj zemlji i sa ovakvim osiguravajućim kompanijama. Dobro vodite računa o svim odredbama ugovora, postavite i vi svoje uslove osiguravajućoj kompaniji i nemojte potpisivati odmah udogovr. Napomenuli smo jednu polisu sa minimalnom vrednosti, jer šest meseci plaćanja kreditnih obavezna iznosi oko 70.000 dinara. Šta bi Uniqa radila da su neke veće cifre u pitanju? Dobro razmislite...

Napominjemo da samo predstavljamo problem sa Uniqa osiguranjem na koji je naišao naš sugrađanin i koji se javio redakciji PE portala. Više puta je kontaktirao osiguravajuću kompaniju, ali još uvek nije dobio odgovor, tako da nemamo ništa da napišemo sa strane Uniqa osiguranja. Želimo da da skrenemo pažnju svim ostalim sugrađanima na problem koji mogu naići usled lošeg odnosa osiguravajućih kompanija. Ovo nije jedini primer i trudićemo se da prikažemo još neke.

 

(foto: Google Maps) 

 

 

U Srbiji preko 110.000 ljudi je smešteno iza rešetaka. Postoje različiti slučajevi, neki su tu još nekoliko meseci, dok druge čeka dugogodišnja robija. Normalno, od kiminalaca se ne može očekivati da poštuju higijenu i budu primereni u svakom smislu te reči. Centralni zatvor predstavlja okruženje koje odiše nečistoćom, zarazom, vlagom i truleži. Ovde prenosimo jedan kratak deo iz knjige "Zatvorska priča - CZ" koju je napisao Aleksa Nešić, knjiga od 30 tekstova sivila Centralnog zatvora u Beogradu.

Kupanje u CZ-u je organizovano na jedan katastrofalan način. Postoji dosta pritvorenika kojima je to kupanje dva puta nedeljno nešto što napolju nisu imali. Oni su oduševljeni što imaju priliku da se okupaju, gorčine što im je sistem oduzeo sve, bacio ih u najgore siromaštvo, a onda u zatvor, i na kraju im je dao kupanje toplom vodom dva puta nedeljno kako bi mogao da kaže da se brine o njihovoj higijeni.

Dakle, kupanje je bilo dva puta nedeljno i, kao što je to slučaj i sa kantinom, nikad se nije znalo u koliko  sati se vodi na kupanje. Sam čin kupanja se odvijao u posebnoj prostoriji koja se nalazila kod ulaza na blok. U toj prostoriji se nalaze dve kabine sa po jednim tušem i svaki tuš uključuju sami robijaši, podešavajući ručke za toplu i hladnu vodu.

Odlazak na tuširanje izgleda ovako: stražar dođe do sobe i izvodi grupu po grupu od po četiri robijaša na kupanje, zaključa ih u prostoriju za kupanje i dođe da otključa posle desetak minuta, što znači da svaki robijaš ima po jedno pet minuta da se okupa. Niko, naravno, ne ulazi bos u te kabine, već se ulazi u papučama kako se ne bi zaradilo neko suludo gljivično oboljenje, jer ima ljudi koji praktikuju u tim kabinama razne stvari kao što je pišanje ili masturbiranje, brijanje svih mogućih delova tela itd. Nakon završetka kupanja, policajac prati robijaše nazad do njihove ćelije, onako u papučama, gaćama, majicama, sa mokrim glavama se kreću hodnikom i imaju sve preduslove da dobiju zapaljenje pluća ili upalu mozga dok dođu do sobe, jer je pola prozora na hodniku polupano. Taj prizor se ljudima spolja najlepše može dočarati ako se kaže da su golubovi i njihov izmet bili svakodnevna pojava na hodniku.


Kako se čisti soba, odnosno ćeija u Centralnom zatvoru? Mislite da država omogućava bar sredstva za takvu vrstu higijene. Situacija je u praksi ipak sasvim drugačija i zatvorenici moraju da se dovijaju na različite načine. Koliko god se često soba prala, trljala, ribala, ipak je bila prljava, kao da se prljavština stvarala na neki neobjašnjiv, magičan način već sat vremena nakon čišćenja. Zatvorenici koji su bili zaduženi za čišćenje sobe, ribali su peškirima pod svako jutro i svako veče. Dakle, klekne se na kolena i svaki centimetar sobe se trlja peškirom nakon što je posuta posebna mešavina za „čistu i mirisnu sobu“. Ta posebna mešavina se pravila tako što se u flašu sipa voda do pola, stavi se neko sredstvo za čišćenje (sudova, jer su se jedino ona prodavala na kantini) i malo najjeftinije paste za zube, zatim se sve lepo promućka u flaši da bi se napravila penasta masa i ta mešavina se polako prosipa po sobi. Ta mešavina bi trebalo da osigura da soba miriše ali taj miris izvetri već posle čuku vremena.

Soba je na taj način bila temeljno čišćena dva puta dnevno, ali se prljavština skupljala po sobi uprkos tome. Zato se jednom nedeljno radila generalka. Tokom generalke su se izvlačile sve kutije sa stvarima koje su držane ispod kreveta i svaka kutija se brisala od prašine. Ispod kreveta se tada isto polivala mirišljava mešavina. WC se tada takođe temeljno čistio, pločice su se trljale četkom, oni razmaci između pločica na zidu su se strugali brijačima sa kojih su skidani graničnici da bi žileti bili goli a čučavac se ceo ribao četkicom za zube. Od cele sobe samo je WC bio stvarno uvek potpuno čist i mirisan i takođe je bio temeljno čišćen dva puta dnevno. Iako se soba ludački čistila, ništa nije moglo da pobedi ustajali miris vlage koji je izbijao iz onih sivih zidova.


Postoje zatvorenici koji malo drugačije razmišljaju, pa održavanje higijene shvataju kao primarno. Oni se tuširaju dva puta dnevno hladnom vodom sa tušem u sobi koji je napravljena na fenomenalno maštovit način. Tuš je bio napravljen od petnaestak onih valjkastih pakovanja od šumećih vitaminskih tableta koje su bile ugurane jedna u drugu pa zalepljene selotejpom skinutim sa paketa i ručkova od kuće. Gornji kraj tuša je bio zakrivljen na dole i okačen o malu omču od komada čaršava koja je visila sa neke izbočine koja je na volšeban način prosto postojala i živela svoj život na visini od 2 metra iznad poda, a metar i po iznad česme, koja stoji iznad čučavca. Donji kraj tuša je bio zakrivljen na gore kako bi mogao da se navlači na tu česmu. Kad je tuš tako pozicioniran, pusti se voda i nakon par sekundi eto ga pravi pravcati tuš u funkciji.

Strana 13 od 14

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top