Društvo

Društvo (438)

default

Ovome se niko nije nadao!

Krajem oktobra, odnosno početkom novembra moguće je očekivati prestanak suše izazvane tropskim temperaturama.

Naime, američka meteorološka kompanija Accuweather za sledeće tromesečje prognozira da će se suša koja traje u većem delu Italije i jugoistočne Evrope nastaviti i u ranu jesen.

To podrazumeva da se i u septembru, kada se i dalje očekuju temperature iznad proseka za ovo doba godine, uslediti nedovoljne količine kiše.

Kišovitije vreme u oktobru i novembru moglo bi prekinuti sušu u tom periodu.

To je dobra vest koja će posebno obradovati poljoprivrednike koji su već pretrpeli veliku štetu od kasnog proletnjeg mraza i letnjih tropskih temperatura.

Ipak, nastavak toplog vremena i sušnih uslova neće poštedeti jug Italije i Grčku. Takođe, Španija i Portugalija boriće se protiv posledica miholjskog leta.

Samim tim možemo da očekujemo povećanu opasnost od šumskih požara koji su obeležili ovo leto.

Zapadnije i srednje krajeve kontinenta, odnosno područja od Francuske, preko Nemačke, do Poljske, nakon kišovitog leta očekuje razdoblje stabilnijeg i sušnijeg perioda početkom jeseni.

Za veći deo septembra prognoziraju se temperature iznad proseka. Potom se u oktobru očekuje kišovitije vreme. Novembar bi tim krajevima trebalo da donese nove količine padavina oko i iznad proseka.

I građane Velike Britanije i Irske obradovaće topliji i sušniji septembar, nakon čega ih u oktobru i u novembru očekuje više oluja. Moguć je i uticaj najmanje jednog ili više tropskih talasa s Atlantika.

Područje istočne Evrope, tj. baltičkih država, Ukrajine i Belorusije, s druge strane, mogli bi takođe da budu pogođeni visokim temperaturama i sušom tokom septembra i oktobra, dok će oktobar da donese znatno hladnije vreme, uz pojavu prvih snežnih oluja.

default

Kako je ovo mogla da uradi svojim roditeljima?!

Jovana Predić (17) iz Čubre kod Negotina, pronađena je danas živa i zdrava, potvrdila je njena porodica.

Oni su zahvalili policiji, ali i svima ostalima koji su se uključili u potragu njihove ćerke.

Podsetimo, tinejdžerka je nestala 23. avgusta, od kada roditelji ne znaju šta se dešava sa njom. Njen nestanak su primetili tek kada su se vratili sa njive

Pošto su pokušali da je dobiju na mobilni telefon koji je zvonio bez odgovora, oni su alarmirali policiju.

Jovana, koja je upravo u Beču završila osnovnu i upisala srednju školu i ranije je umela da nestane na par sati, ali su se sada uplašili jer nje nije bilo danima.

Strah roditelja je posebno podgrejala informacija da je ona malo pre nestanka raskinula sa svojim dečkom i kome je uputila jednu potresnu poruku putem Fejsbuka.

"Život je g...", napisala mu je i nestala.

Inicijativa oca ubijene Tijane Jurić da se u srpski Krivični zakonik uvede kazna doživotne robije izazvala je veliku medijsku polemiku i naišla na odobravanje najvećeg dela javnosti.

Igor Jurić je najavio da od 23. oktobra počinje potpisivanje peticije za uvođenje ove zakonske odredbe, a Nacrt izmena Krivičnog zakonika kojima bi za ubice dece trebalo da bude predviđena doživotna robija, dostavljen je Skupštini Srbije i čeka se njegovo razmatranje.

Za uvođenje kazne doživotnog zatvora potrebna je opsežna javna rasprava, a stručnjaci upozoravaju da je u srpskim zatvorima sada 11.000 osuđenika i da, bez obzira na odluku Skupštine Srbije, svi proračuni pokazuju da u prebukiranim ćelijama nema mesta za doživotne osuđenike.

Ideja o uvođenju ove kaznene mere aktuelizovana je kada je Fondacija "Tijana Jurić" predala Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Krivičnog zakonika, a doživotna robija predviđena je za za ubice i silovatelje dece, nemoćnih lica i trudnica.

Igor Jurić veruje da će država uvideti da je inicijativa šansa da promenimo Zakon, i da kao veliki broj evropskih zemalja uvedemo kaznu doživotnog zatvora.

Međutim, vodeći pravnici tvrde da, ovako formulisan predlog svakako ne bi mogao da bude pretočen u zakon, jer je suprotan evropskim propisima. Odluka Velikog veća Evropskog suda u Strazburu kaže da za svaku kaznu preko 25 godina mora postojati mogućnost uslovnog otpusta. U suprotnom, Srbija bi bila izbačena iz Saveta Evrope.

Većina zemalja EU ima doživotnu kaznu, ali svuda postoji uslovni otpust. Prosečno vreme koje doživotni osuđenici provedu iza rešetaka, na primer u Nemačkoj, je 19,8 godina.

Igor Jurić, otac svirepo ubijene Tijane Jurić, kaže da je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković preuzela predlog izmene Krivičnog zakonika i u razgovoru sa njim obećala  da će se predlog razmatratii u poslaničkim klubovima, i da bi trebalo da se nađe u Skupštini Republike Srbije. Ali samo na tome je za sada ostalo, kaže on.

"Naš  predlog se zasniva na činjenici da takav zakon postoji i u nekim evropskim državama. Vodili smo se zakonodavstvom Velike Britanije i Holandije jer  u njihovom zakonima postoji klauzula da nema mogućnosti uslovnog otpuštanja i time smo hteli da pokažemo da se to ne kosi sa nekim evropskim standardima ili zakonima pogotovo, ne sa standardima EU, što znači da je i kod nas to moguće. Mi želimo da takav zakon postoji i u našem zakonodavstvu, ali je država ta koja odlučuje. Sa druge strane, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da pokrenemo prikupljanje potpisa u celoj državi, ukoliko se do 23. oktobra država ne izjasni", ističe Jurić.

Pravnici imaju malo drugačije mišljenje:

"Mislim da je doživotna robija primerenije rešenje od postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina. Treba uzeti u obzir i praksu uslovnog otpusta u nekim drugim zemljama koje imaju doživotni zatvor, pre svega Nemačka i Engleska. To je možda adekvatniji način za kažnjavanje teških osuđenika jer  ostavlja mogućnost  da im posle nekog vremena bude ipak smanjena kazna i eventualno, budu pušteni na slobodu", objašnjava Ivan Đokić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu

Pitanje je i da li bismo izdržali proveru pred međunarodnim institucijama, pre svega pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer presuda o doživotnoj kazni bez mogućnosti na otpust nije u skladu sa Evropskom konvencijom, objašnjava Đokić.

Sad u Srbiji, na maksimalnu kaznu od 40 godina, mogu da budu osuđeni samo građani koji su imali više od 21 godinu kada je izvršeno krivično delo. To znači da, ako i budu pušteni na slobodu, prestupnici će tamo dočekati starost ako je uopšte dožive. Mogu da budu pušteni na uslovnu slobodu tek posle skoro 27 godina (26 godina i osam meseci tačno). Moraju da izdrže dve trećine izrečene kazne da bi postigli uslov za podnošenje molbe za uslovni otpust, što ne znači da će im to biti i odobreno.

"Javnost je za što oštrije kazne i što stroža rešenja, a naše zakonodavstvo je među najstrožim zakonodavstvima. Međutim, sudska praksa je blaža, kada pogledamo propisane kazne. Mislim da je doživotni zatvor bolje rešenje nego kazna od 30 do 40 godina imajući sve u vidu", zaključio je Đokić.

Advokat Borivoje Borović podseća da su pre godinu dana Ministarstvo pravde i Advokatska krivična unija Srbije podržali tribinu na Pravnom fakultetu da se u javnu raspravu uvede predlog doživotne kazne zatvora.

"Kao predstavnik advokature Srbije zalagao sam se za doživotnu kaznu zatvora smatrajući da je ona kao zamena za smrtnu kaznu delotvornija nego 40 godina zatvora. Što se tiče uslovnog otpusta, koje postoji u anglosaksonskom pravu, u evropskim zemljama, nakon 25 godina ukoliko okrivljeni nije učinio dva teža disiplinska prestupa, ima pravo na uslovni otpust", objašnjava Borović

Borović misli da bi se mogla naći mogućnost da postoji uslovni otpust za određena krivična dela, ali ne za sva. On smatra da su ti ljudi agresivni po prirodi i  da je mala šansa da prestupnik nakon 25 godina ne napravi dva teža disiplinska prestupa.

"Oni nisu neuračunljivi, ali jesu agresivni i njima nikakvo prevaspitanje ne može pomoći i oni se nikada i neće domoći uslovnog otpusta", kaže Borović.

Ipak, ostaje pitanje da li je naše društvo sposobno u finansijskom i prostornom smislu da iznese uvođenje doživotne robije? Mnogi smatraju da Srbija za sada ne ispunjava EU standarde ...

"Apsolutno ne ispunjavamo takve uslove. Svojevremeno sam predlagao da se osuđeni zapošljavaju i da sva zarada ide porodicama oštećenih. Mi nemamo finansijskih uslova, niti ljudi koji bi mogli sve to da prate. Ako bismo dobili podršku iz evrospkih fondova, konkretno za ove izmene, onda bi se to brzo i rešilo", ističe Borović.

Od ukidanja najstrože smrtne kazne u Srbiji, 2002. godine, sudovi su izrekli više od 80 presuda sa maksimalnom zatvorskom kaznom od 40 godina zatvora.

U Upravi za izvršenje krivičnih snakcija rečeno je da u Srbiji trenutno ovu najstrožu kaznu služe 82 osuđenika, među kojima nema žena.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je u februaru 2002. izmenjen Krivični zakon tako što je iz njega izbrisana smrtna kazna.

Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je "ljudski život je neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne".

Nakon ukidanja ove vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije krivčno delo - teško ubistvo, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina.

Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52) koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005 u Padinskoj skeli, zatim Mališa Jeftović koji je svoju pastorku Katarinu Janković (3) silovao i pretukao na smrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi.

Proteklih godina osuđeni su i monstrumi kao što su Dragan Ðurić iz Surčina koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio 15-godišnju Tijanu Jurić iz Subotice, a tu je i Darko Kostić koji maksimalnu kaznu služi zbog silovanja i brutalnog ubistva 14-godišnje Ivane Podrašcić u julu 2014. godine.

Poslednji osuđeni na ovu kaznu je Vladica Rajković iz Vratarnice kod Zaječara, kome je Apelacioni sud u Nišu prošlog meseca potvrdio kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović.

Svi oni svoje kazne služe u najstože čuvanim zatvorima u Srbiji kao što su požarevačka "Zabela", KPZ Beograd, poznat kao "Nova skela" i KPZ Niš.

Ipak i pored brutalnosti koje su izvršili, i ovi osuđenici imaju pravo da posle odslužene dve trećine zatvorske kazne od suda molbom traže za uslovni otpust.

Oni, shodno zakonu, mogu posle 26 godina i osam meseci provedenih iza rešetaka na uslovnu slobodu, ali takvih slučajeva za sada nema, pa se ni ne zna kako će sudovi na takve zahteve odgovarati.

Fejsbukom se proširila nova prevara koja pokušava da nasamari korisnike popularne društvene mreže, pa bi bilo dobro da budete oprezni.

Naime, korisnici međusobno šeruju poruku u kojoj jedni druge upozoravaju da ne prihvate zahtev za prijateljstvo od osobe koja se zove Fabrizio Brambilla.

"Reci svim svojim kontaktima sa svoje Messenger liste da ne prihvataju zahtev od Fabrizio Brambilla. On ima fotografiju sa jednim psom. On je haker i povezao je svoj sistem na tvoj nalog na Facebooku. Ako ga neko od tvojih prijatelja prihvati, biće prikačen i na tebe, dakle osiguraj se da ga svi tvoji prepoznaju", glasi poruka koja se širi Facebookom.

Naravno, reč je o prevari. Ne postoji dokaz da bilo koja osoba sa tim imenom pokušava da doda veliki broj prijatelja na Facebooku. Čak i da neko to radi, profil na Facebooku nije moguće hakovati tako što ćete sa nekim postati prijatelj.

Takođe, Fejsbuk prati masovno dodavanje prijatelja i često taj potez označava kao spam, pa bi bilo koji nalog koji pokuša da za kratko vreme doda veliki broj ljudi verovatno bio obrisan.

Nije prvi put da se ovakva poruka širi najpopularnijom društvenom mrežom. Prevaranti uglavnom samo promene ime osobe, dok ostatak poruke ostane isti.

U Srbiji će večeras biti vidljivo delimično pomračenje Meseca, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković", navodeći da će u Beogradu pomračenje početi u 19.46 sati.

Mesec će najviše biti prekriven Zemljinom senkom u 20.20, a iz nje će izaći u 21.18 sati.

Za vreme najvećeg pomračenja senka će prekriti četvrtinu Mesečevog prečnika.

Ceo tok pomračenja će moći da se posmatra iz Indije, najvećeg dela Australije, Kine, Mongolije, centralnog Sibira, Kazahstana, Irana, Madagaskara.

Ukoliko bude vedro, Beograđani ć ovu interesantnu pojavu moći da prate i sa terase Narodne opservatorije na Kalemegdanu.

default

Muškarac (36) iz BiH poginuo je u saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Slavonskog Broda u Hrvatskoj.

Nesreća se dogodila u 14.45 na 221. kilometru južne trake autoputa A3 Bregana - Lipovac, kod Slavonskog Broda.

Kako prenosi 24sata.hr “audi A6” BiH registarskih tabalica kojim je upravljao muškarac (36) zabio se u kamion ispred sebe. Udarac je toliko bio jak da se “audi” skoro do pola svoje dužine podvukao pod kamion, sve do zadnjih točkova.

Muškarac (36) iz BiH poginuo je u saobraćajnoj nesreći na autoputu kod Slavonskog Broda u Hrvatskoj.

Nesreća se dogodila u 14.45 na 221. kilometru južne trake autoputa A3 Bregana - Lipovac, kod Slavonskog Broda.

Kako prenosi 24sata.hr “audi A6” BiH registarskih tabalica kojim je upravljao muškarac (36) zabio se u kamion ispred sebe. Udarac je toliko bio jak da se “audi” skoro do pola svoje dužine podvukao pod kamion, sve do zadnjih točkova.

Prema informacijama očevidaca kamion se kretao u smeru Lipovca brzinom od oko 80 kilometara na čas, a “audi” ga je sustigao sa sto kilometara većom brzinom uprkos ograničenju od 130 kilometara na čas. Udarivši u kamion oba su se vozila nastavila kretati još oko 150 metara, na autoputu su ostali tragovi kamionskih guma i razbacani delovi “audija”. Kamion je bio u svojoj traci kada se dogodila nesreća, vozač je primetio da se nešto zabilo u njega, kamion se zaljuljao levo desno.

"Video sam samo zadnji kraj “audija” dok je veći njegov deo bio pod mojim kamionom. Kada sam stao i izašao odmah sam otišao nazad, strašno je bilo za videti. Drugi su vozači stali, pozvali su policiju i Hitnu pomoć, ne znam kako ću se rešiti te strašne slike", rekao je vidno uznemiren vozač kamiona BiH registarskih tablica. Nesrećni muškarac je bio sam u “audiju”.

default

U savremeno doba neretko se dešava da se na pravoslavnim grobljima sprovode suvišni srpski običaji, nepoznati u davna vremena, a kao znak nekog novog, pomodnog trenda. Koji su to sve običaji oko pokojnika i obeležavanja svih njemu posvećenih dana, a da su sasvim otuđeni od crkve, vere i iskrenog poštovanja preminulog?

Dužnost hrišćanska nalaže da se u molitvama sećamo naših pokojnika, da se molimo Bogu za pokoj njihovih duša, palimo im sveće, držimo parastose i pomene, podižemo im spomenike kao obeležja na grobovima i da njihove grobove držimo u pristojnom i urednom stanju. Sve ovo nalazi se u okviru crkvenog kanona. Čini se da nijedan narod nema tako nemaran odnos prema grobovima svojih srodnika kao Srbi.

S jedne strane, taj nemar je apsolutno zapostavljanje grobnih mesta, koje uključuje njihovo neobeležavanje i neodržavanje. S druge strane, u pojedinim krajevima Srbije ide se u drugu krajnost. Na grobljima se podižu skupoceni spomenici, kapele novokomponovane arhitekture, koje više liče na vikendice u kojima ima sve ono što ima i u domu – frižideri, televizori, kreveti… Ovo je ružan običaj.

Spomenik treba da bude skroman sa hrišćanskim obeležjem u obliku krsta. Mnogo je važnije sećati se svojih umrlih u molitvama, a činiti dobra dela za pokoj njihovih duša pomaganjem sirotinji, davanjem priloga crkvama, bolnicama, domovima za nezbrinutu decu i drugim humanitarnim ustanovama. Što se tiče stava crkve oko opela i sahrane pokojnika, za crkvu je najvažnije žito, vino i sam čin opela. Opelo je molitva u kojoj se sveštenik moli za pokoj duše pokojnika i za oproštaj grehova njegovih koje je kao čovek u životu učinio. Važni su i pomeni koji se vrše od kuće do groblja, jer je pomen, takođe molitva.

Međutim, u nekim krajevima Srbije, za pogreb su vezani brojni suvišni i štetni običaji, koji su često, čak i u suprotnosti sa učenjem crkve. Teško je u narodu menjati takve običaje, naročito one koji su vekovima prisutni, ali u novije vreme zavode se novi običaji, koji se lako mogu menjati. Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani. I jedno i drugo iziskuju velike izdatke, a potpuno je suvišno. Mnogo bi bolje bilo da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane.

Takođe se uobičajila velika i obilna priprema jela i pića za sahrane, pa se dešava da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, a učesnici u pijanom stanju počnu da se nedolično i neprikladno ponašaju. To je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini. Protiv ovakvih pojava treba da se bore svi ozbiljni i bogomoljni ljudi u srpskom narodu.

Pomenućemo i običaj u nekim krajevima Srbije, kada narod dolazi sa groblja, da se sačekuje u dvorištu gde svi peru ruke, uzimaju ugljen od žara, pa ga premetnu u rukama i prebace preko sebe. To je ostalo iz vremena kada su Srbijom harale zarazne bolesti i na taj način se po naredbi građanskih vlasti vršila dezinfekcija. To danas nije obavezno činiti. Dobro je samo pripremiti vodu i peškir ako nema česme ili kupatila da narod opere ruke, što je osnov higijene.

Za četrdesetodnevni parastos takođe su vezani brojni običaji, među kojima je klanje „dušnog brava“. To ne spada u crkvene i verske običaje. Pod te običaje se jedino kao cilj klanja može podvesti i opravdati da se nahrani sirotinja, kao dobro delo za pokoj duše umrloga.

Sve ostalo je čist paganski, necrkveni običaj vezan za žrtvoprinošenje. Posle šest meseci ili jedne godine, takođe se mogu vršiti molitve, odnosno parastosi za umrle. Tada se, kao i za četrdeseti dan, priprema žito koje osvećuje sveštenik, izlazi se na groblje, pale se sveće i prekađuje grob. Parastosi se mogu održavati i češće, a gozbe ni u tim povodima nisu crkveni običaji.

default

To što niste nosili uniformu, pucali iz puške i "gulili" stražu, kao ni to što je uveden profesionalni sastav, ne znači da ste se spasili vojske. Štaviše!

Plave koverte iz Ministarstva odbrane ponovo su počele da stižu. Čak i na adrese onih koji nikada nisu bili u vojsci?!

Za razliku od "svi-smo-jedna-armija" perioda, kad nije bilo čudno da vas zovu na vojnu vežbu ili vas mobilišu u slučaju rata, mnoge je zateklo, pa i uplašilo zašto ih se Ministarstvo odbrane sad odjednom setilo.

- Vojsku nikad nisam služio, čak ni civilno. Zbog toga me je zaprepastilo kad sam u sandučetu zatekao pismo iz Ministarstva odbrane, priča 31-godišnji Beograđanin koji je dobio rešenje.

U dopisu Ministarstva, koji je ovaj sugrađanin dobio, piše da je bez obzira na to što je obustavljeno obavezno služenje vojnog roka, ostala obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu.

U objašnjenju koje smo dobili iz Ministarstva odbrane, svi muškarci u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, imaju dve obaveze u toku života: da se uvedu u vojnu evidenciju kad napune 18 godina i da služe u rezervnom sastavu kad napune 30 godina.

- Obavezu služenja u rezervnom sastavu imaju svi muškarci stariji od 30 godina života, bez obzira da li su ili nisu služili vojni rok. Služenje u rezervnom sastavu može se izvršti na različite načine, od obuke i vežbi u vojnim jedinicama do izvršavanja obaveza u civilnoj zaštiti (uglavnom za osobe koje su izbegle vojnu obavezu ili su bili u civilnoj službi za regulisanje služenja vojnog roka) - navedeno je u pismu koje smo dobili iz Ministarstva odbrane.

- Poziv za služenje rezervnog sastava ne treba da plaši nikog, to je zakonska obaveza i sprovodi se redovno. Veća opasnost postoji od nepoznavanja Zakona, samim tim i dužnosti, prava i obaveze državljana Republike Srbije, jer su istim Zakonom predviđene i sankcije za osobe koje se ne uvedu u vojnu evidenciju ili se ne odazovu pozivu za služenje u rezervnom sastavu - kažu u Ministarstvu vojske.

Obaveze osoba u rezervnom sastavu nastaju od dana otpuštanja sa služenja vojnog roka ili civilne službe do kraja kalendarske godine u kojoj vojni obveznik (muškarac) navršava 60 godina života.

Zanimljivo je da obavezu služenja u rezervnom sastavu imaju i žene vojni obveznici koje se vode u evidenciji. Za njih obaveza traje do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 50 godina života.

"Svakog meseca šaljemo pare u Bosnu, jer je više od polovine rodbine nazaposleno, a i ono malo što radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja tu sliku ne smem da im pokvarim", rekao je Sarajlija koji radi i živi u Nemačkoj.

"Starog BMW-a, kojeg sam kupio polovnog i držao ga u garaži od prošlog leta i posete domovini, jer na posao, tamo u Nemačkoj, idem isključivo vozom, a na pijacu biciklom, dobro sam izglancao. Kupio sam nove ratkapne i navlake za sedišta, tako da sam ga napucao, pa izgleda kao nov. Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona, i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po kćerkinom nagovoru, pobacali plastične kese od tih jeftinih radnji, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili. Uzeli smo svu godišnju uštedjevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve sedmice došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova", priča Sarajlija.

Ovako, moleći da mu se “ime ne stavi u novine”, jer “ko će živ rodbini pred oči”, svoju godišnju avanturu, zvanu ‘odmor u domovini’, dočarava Sarajlija koji je, kako kaže, od 1994. godine, nakon što je teško ranjen i sa porodicom izmešten u inostranstvo, prestao biti Sarajlija, a postao “dijasporac”.

Postao je bankomat

Kaže da teško radi u jednoj firmi, kao i njegova supruga, koja u dve smene rasprema kancelarije i riba tudje kuhinje, kako bi školovao decu i pomogao bar tri familije uže rodbine u Sarajevu.

“Svakog meseca šaljemo u Bosnu pare, jer više od polovine rodbine je nezaposleno, a i ono malo što ih radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke èarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekad sam pokušao kazati kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne èuju. Oni misle da meni tamo u tuðini peèene kokoške padaju s neba. Ne nabijam nikom na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kojeg se izvlaèi lova”,  nastavlja prièu.

Kaže da je njegova prièa identièna prièama hiljada drugih “dijasporaca”, odakle god bili.

“Ima ih što su se snašli, pa dobro zaraðuju, ali oni su mudriji, pametniji, leti idu na godišnji negde u inostranstvo, a obilaze samo najužu rodbinu, pa nekako izbegnu sve ovo.”

Ima raznih primera, pa navodi primer poznanika, iseljenika iz Doboja, koji, kaže, svake godine digne mali kredit samo da bi, kad doðe u svoju mahalu, bio ono što oni od njega oèekuju da bude, piše Al - Jazeera.

“Onda se jadan èitavu godinu doziva od tog kredita, radi kao rob po dva-tri posla i taman kad se malo oporavi, valja mu ponovo na godišnji u Bosnu. Ama, najgore mi je kad kažu: lako je vama. I ja onda zaćutim. Kome išta nakon toga objašnjavati?”, pita, dok njegova kćerka, 22-godišnja studentkinja u Hamburgu, dodaje:

“Znate kako izgleda naš boravak ovde: kad doðemo svi se skupe, prvo uža rodbina, onda i šira, a ubrzo poène dolaziti i komšiluk. Prvo je to ona fina vesela prièa – kako si, kud si, gde si, jesi lepa… sve uz kafu, pitu i kolaèe, a dok mi delimo one kese sa poklonima. A onda krene kuknjava i moj otac, koji se, usput reèeno, nikad nije oporavio od toga ranjavanja i radi tako bolestan, vadi pare, vadi, ne znam ni ja odakle više. Mama ćuti, a znam da u sebi broji koliko je dao, da razmišlja šta ćemo kad se vratimo, od èijeg će stana krenuti sa èišćenjem i peglanjem.

A kad izaðemo u grad, niko ništa ne plaća, samo moj otac. Plaća i robini, i komšijama, i svakom ko naiðe. Pa ih odvedemo i na more. Svima lepo, svi se cikoću, smeju, samo moja mama grize usnu, uveèe joj oèi k’o reflektori, a otac se pravi da je sve u redu, a znam da krišom pije sodu-bikarbonu da ublaži bol u želucu.”

Kao u "Našem malom mestu"

Ona se pita zašto njeni roðaci samo sede po kafiæima, a ništa ne rade.

Kad dajemo pare dobri smo, inaèe smo "papci"

"Vole nas samo dok dajemo pare, a inaèe smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leða. Nisam jednom èuo kako, kad ulazimo u neku kafanu, kažu: ‘Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!’, misleæi na to kako se oblaèimo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentarišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reè", žali se Adnan M., poreklom iz Zvornika, a koji se, nakon zadnje loše epizode prilikom "odmora u domovini" odluèio vratiti i zadugo ne dolaziti.

“Kad veæ nemaju posla za ono za što su se školovali, što se ne prekvalifikuju, što ne rade nešto drugo? Mislim da bi mom ocu bilo lakše diæi im kredit da naprave malinjak ili pokrenu neki mali biznis, nego što ovako svake godine šalje – kao da sipa vodu u šuplje bure”, kaže uz opasku kako ona uz studije redovno radi i neki posliæ, kako bi imala za džeparac.

Njen otac dodaje kako ga to poseæa na scenu iz serije “Naše malo mesto” koja se prikazivala 70-ih godina prošlog stoleæa, kada povratnik iz Amerike, neki gospodin, dolazi na šetalište u vreme radnog dana i vidi stanovnike kako ništa ne rade, veæ samo šetaju ili sede i ispijaju kafu, a onda kaže: “A æa je ovo, neki holidej?”

Privatne istrage nisu nešto što dovodi do rezultata, kaže pravnik Milan Antonijević o slučaju nestalih beba. Ističe da se na zakon čeka od 2014, a da se pri izradi nacrta nisu slušali ni roditelji ni organizacije. Nada se da će pritisak Saveta Evrope uticati na to da u Skupštini manjkavosti budu popravljene. “Na korak smo do drastičnih mera SE”.

Članu Vladine komisije za ispitivanje postupaka državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestalih beba u Srbiji, Radiši Pavloviću iz Kragujevca, određena je 24-časovna policijska zaštita, po naredbi tužioca, a zbog učestalih pretnji smrću koje dobija telefonom i zbog slučaja sabotaže na automobilu.

“Policijsko obezbeđenje i zaštitu imam iz razloga najnovijih događaja koji su se izdešavali proteklih dana, zbog samih istraga koje smo vodili i rezultata do kojih smo došli. Nisu za javnost, ali porodice znaju… Došli smo do tragova na osnovu kojih osnovano sumnjamo da su u krađu beba umešani pojedinci iz bivšeg sistema Državne bezbednosti. Tvrdim, takođe, da ova služba iz bivšeg komunističkog režima ima podatke za više od 50 odsto otetih beba u Srbiji”, kazao je za N1 Pavlović.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koji zastupaju roditelje nestalih beba, kaže da je to sigurno zabrinjavajuće, kao i da očekuju jasan odgovor i policije i tužilaštva jer ukoliko su odredili meru obezbeđenja, treba da izađu i sa ostalim činjenicama.

Iako je Pavlović član Vladine komisije, to telo se nije oglasilo po ovom pitanju. Antonijević kaže da, prema njihovim saznanjima, U Komisiji su informaciju dobili iz medija i da se neoglašavanje može gledati iz ugla da još nije donet pravilnik po kom će to telo poslovati. Dodaje da, ukoliko su ove pretnje osnovane, cela komisija bi time morala da se bavi.

Privatne istrage nisu nešto što dovodi do rezultata, kaže Antonijević dodajući da je iz Pavlovićeve izjave shvatio da je o tome reč.

Antonijević naglašava da je presuda Evropskog suda doneta 2013. godine i da je Srbiji dat rok od godinu dana da donese propise. Tako da se na zakon čeka od 2014. U međuvremenu, pojavila su se dva nacrta, navodi Antonijević naglašavajući da ni po pitanju jednog nisu mnogo slušani ni roditelji ni organizacije koje se time bave.

Nacrt zakona ne sadrži dovoljno elemenata koji bi doveli do činjenica, ističe.

Antonijević podvlači da je već stigla osuda iz Saveta Evrope zbog nepostupanja po presudi. Pre godinu dana je doneta rezolucija u kojoj se osuđuje nedonošenje zakona, došli smo na korak do rigoroznih mera koje se graniče sa sankcijama, dodaje. “Mali broj država se na takav način odnosi prema presudama Evropskog suda, Srbija to nije učinila, i došli smo na jedan korak od najdrastičnijih mera Saveta Evrope”.

Što se tiče formiranja vladine Komisije, kaže da su za to saznali iz novina: “Mislim da roditelji ne bi trebalo na takav način da saznaju, već je to trebalo da bude nešto dogovoreno”.

Govoreći o zamerkama, osim sporosti i toliko godina koje su prošle od odluke SE, Antonijević navodi da su takođe zamerke u onom delu da li će moći da se sprovedu bilo kakve istražne radnje i koliko će se moći kroz taj zakon saslušavati i dolaziti do činjenica…

Ocenjuje da ima nekih kontradiktornih odredbi, koje govore o tome da se nije išlo za najboljim rešenjem, već da se pokušalo s tim da se napravi neka konstrukcija koja stoji na papiru, a koja se teško sprovodi na praksi. “Treba da se jasno zna ko na koji način postupa, koje su ingerencije policije, gde postupa tužilaštvo, koje su mogućnosti za otkrivanje činjenica”, kaže gost N1.

Naknade su obezbeđene, to je sigurno, ali to je poslednja stvar koja zanima roditelje, dodaje. “Oni zahtevaju činjenice i istinu”.

Antonijević kaže da “nažalost očekuje da će se aktuelni nacrt zakona naći pred poslanicima”, ali da se uzdaju u pritisak Saveta Evrope. “Oni su dobili sve komentare koja su udruženja imala na postojeći predlog, nadamo se da će to kroz skupštinsku raspravu moći da bude popravljeno… Nismo do sada videli nešto suštinske rasprave o bilo kom zakonskom predlogu prošle godine, tako da nam je optimizam utihnuo, ali možda će baš ovo biti zakon koji će tako nešto promeniti. Ne možete staviti po strani sudbinu toliko ljudi i njihove dece, to bi bilo zaista bezosećajno i od Skupštine i od svih onih koji učestvuju u ovom procesu”, zaključio je gost Dana uživo.

Strana 17 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top