Društvo

Društvo (438)

default

“Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu – rekla je njegova ćerka

Na današnji dan 1951. roðen je glumac Danilo Lazović. Mada ga se stariji sećaju još iz „Otpisanih“, široj publici je najpoznatiji kao Šćepan Šćekić iz „Srećnih ljudi“ i čerčil iz „Porodičnog blaga“, a možda najviše zahvaljujući tim ulogama stekao je reputaciju velikog glumca, ali i ljubitelja kafana.

Kad je društvenim mrežama krenula da kruži slika „Kafane kod besmrtnih“, bilo je onih koji su se zapitali zašto tu nije bilo mesta i za Danila Lazovića, koji je takoðe „bio poznat glumac i boem“.

Ta slika možda je izgraðena ulogama koje je Lazović nosio, ali njegovi prijatelji i saradnici tvrde da je istina ipak drugačija – ovaj glumac zapravo nije bio ljubitelj čašice i kafanske atmosfere.

Za razliku od brojnih svojih kolega, Lazović je retko sedeo u pozorišnim bifeima, govoreći da nema vremena da se bavi beogradskim zabavama i klubovima.

„On nije voleo kafane, a obožavao je da se šali. Imao je vrlo specifičan smisao za humor i dobru dušu“, rekao je jednom prilikom za njega reditelj Siniša Pavić.

Lazović je bio porodični čovek i voleo je prirodu. Sa suprugom Brankom ima četvoro dece, a kako bi im obezbedio bolje uslove za odrastanje, iz centra grada su se preselili na Avalu, daleko od gradske vreve, gde je Danilo uživao u obavezama oko domaćinstva. I to dok je bio u vrhuncu popularnosti.

„Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu… Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega“, pričala je njegova najstarija ćerka, Jelena Lazović.

Danilo Lazović je roðen 25. novembra 1951. godine u Brodarevu, na granici Srbije i Crne Gore. Odrastao je u radničkoj porodici, a Lazovići su se 1958. godina preselili u Priboj na Limu, gde je poznati glumac završio gimnaziju. Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao je 1974. godine, kada je i ostvario prvu zapaženu ulogu u kultnoj seriji „Otpisani“.

Od tada su se reðale značajne uloge na filmu, ali i u teatru, mada ga publika najbolje pamti po ulogama u serijama „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“…

default

Srpska fobija od stranaca koji će nam pokupovati njive, sudeći po iskustvu Hrvatske, nije opravdana

Koje će to država mehanizme upotrebiti da, uprkos Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, spreči prodaju poljoprivrdenog zemljišta strancima, što će biti moguće od septembra, ostaje još da se vidi. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uverava da će se naæi rešenje koje će iæi naruku domaćim poljoprivrednicima, a kakvo – još ne znamo. Znamo samo da se ono što smo ispregovarali sa EU ispoštovati mora i da zakonodavstvo moramo usaglasiti sa evropskim.

Da je sporazum sa Evropom u delu koji se tièe poljoprivrednog zemljišta (potpisan još 2008. godine) štetan po nas, sad veæ ponavljamo kao mantru. Možda i jeste tako ali svakako pritom valja imati na umu najmanje tri stvari. Kao prvo, niko ne spreèava niti je spreèavao pravna lica iz EU da kupuju zemljište u Srbiji tako što kod nas otvore firmu i registruju se. Drugo, više nas obleæu Arapi nego EU državljani, a firmama iz Emirata dajemo njive i džabe. Treće, iskustva susednih zemalja, èlanica EU (koje su, doduše, imale duži moratorijum na zemljište) govore da evropski državljani baš i ne mare puno za ovdašnje njive i ne otimaju se za njih.

U Vojvodini oranice idu i po 20.000 evra

Spram komšijskih zemalja ni cena naših oranica (pre svega vojvoðanskih) nije evropskim kupcima jako primamljiva. Pritom, oni oko bacaju na velike parcele, ukrupnjene posede, a kod nas je takvih malo. U Vojvodini cene se drže veæ par godina pa nije retkost da hektar košta i 20.000 evra.

Cene zemljišta u Vojvodini su šarolike. Sudeæi po ponudama agencija za nekretnine, u okolini Šida i Sremske Mitrovice jutro košta pet do osam hiljada evra. Kako stoji na internetskim prezentacijama agencija, jutro zemljišta pored puta na potesu Šid – Sremska Mitrovica nudi se po 6.000 pa èak do 10.000 evra. To su možda pojedinaèni sluèajevi ali uveliko se sremske njive pazare za 10.000 do 15.000 evra po hektaru. Toliko je i u dobrom delu Baèke. U okolini Subotice cena kvalitetnog obradivog zemljišta se kreæe do 10.000 evra po hektaru. U Banatu zemlja je jeftinija. U Mužlji,a na primer, hektar se nudi za pet do šest hiljada evra.

Glumac Nebojša Glogovac koji je jutros preminuo u 48. godini posle teške bolesti, sredinom prošle godine, dao je otvoren intervju za bosanski magazin "Dani", u kome se, između ostalog, osvrnuo i na sunovrat vrednosti u kojima opstaje današnji svet i poručio kako obrazovan čovek danas ne može da živi od svoga znanja, ali da treba da se bori za prave vrednosti.

Ovaj intervju izazvao je burne reakcije, ali nam je ostavio u amanet da se nikad ne predajemo kada se borimo za prave vrednosti.

Glogovac je govorio o ulozi Hamleta, kojeg je igrao u predstavi Aleksandra Popovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i izneo sledeć poređenje:

"Imali smo neverovatnu sreću da do nas, nakon toliko vremena, stigne ta genijalna Šekspirova drama. Baš tako će, pretpostavljam, za sto i kusur godina generacije imati sreću da do njih, umesto svirke nekog talentovanog klinca koji na klaviru danas razvaljuje Rahmanjinova, dođe Ceca. Jer Ceca je Šekspir današnjice."

Na novinarsku konstataciju da takvo poređenje deluje deprimirajuće, Glogovac je tada rekao: "Ne, nije deprimirajuće... To je realnost: gomilanje slika koje su proteklih decenija dominantno eksploatisane. Kako od medija, tako od države i političara. Ceca je simbol vremena, junak našeg doba. Ona je srpska majka, ej!"

- Šta to znači?

"Ne znam. Samo znam da je ta ginekologija veoma interesantna. Možda je tu bilo i nekog masovnog silovanja, a, pa otud 'srpska majka'? Ili je reč o nečemu drugom? Ko to zna?! Ipak, ponavljam: ta osoba je tek posledica višedecenijskog, konstantnog bombardovanja društva trešom, neukusom, nemoralom. Istovremeno, reč je o očitoj nezainteresovanosti svake vlasti da promoviše krupne i ozbiljne sadržaje. Zašto? Verovatno zato što znaju da je čoveku koji živi u ovakvim sistemima, posle teškog i napornog dana, lakše da kada se vrati kući, pusti neku cajku, što bi rekli Hrvati, nego da sluša Betovena... Možete li u bilo kojoj od država tzv. regiona da zamislite bogatog doktora nauka, inženjera, naučnika, umetnika? Možete li?! Pokažite mi čoveka koji je crkao učeći, koji u malom prstu ima sve znanje ovog sveta, a koji od svoje plate ovde može da živi životom dostojnim čoveka. Pa, nema ga! Nema takvog.

Ljudi sa znanjem i talentom ovde uglavnom nemaju kinte. Umesto da se bave svojim poslom, doktori nauka sa diplomama koje nisu kupljene ili ukradene danas rade kao kondukteri, kao taksisti, prodavci... Ili popravljaju televizore. Kapital se sliva na drugu stranu.

Po tome gde i kome novac ide, lako možete zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi. I puna je love! Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali, bože moj. Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja".

Nakon što su trojica ucenika treceg razreda Tehnicke škole „Rade Metalac“ iz Leskovca seksualno uznemiravali cetrnaestogodišnju devojcicu iz prvog razreda u školi je danas skoro vanredno stanje, a slucaj ispituje i policija. Devojcica je posle svega potražila i pomoc psihijatra.

Incident, koji su ucenici snimili mobilnim telefonom, dogodio se juce u 11.50 sati na šolskom odmoru pred dvadestoro ucenika na smeru trehnicar za kompjutersko oblikovanje.

- Pocelo je kao igra u hodniku koja je nastavljena u odeljenju i koja se prtevorila u uznemiravanje. Jedan je devojcicu držao zagrljenu, drugi je hvatao za grudi i zadnji deo tela, i to se više puta ponovilo. Sve je to snimljeno, pa obrisano sa mobilnog telefona, a policija pokušava da povrati snimak - prica direktor škole Slavoljub Stanojevic.

Hodnik ispred direktorove kancelarije danas je bio pun. Izjave su davali i napasnici i žrtva sa roditeljima, profesori i razredne starešine.

Otac devojcice Dragan N. je ogorcen.

- Za nas je ovo bio pokušaj silovanja i za to krivicno delo cemo podneti privatnu tužbu. Moja cerka je doživela veliku traumu, kao i cela naša porodica - prica otac.

Vidno uznemireni mladici i njihovi roditelji tvrdili su da je rec o „nameštaljki“ i „uobicajenoj igri“.

- Nije joj ništa smetalo, smejala se. Tek kada je izašla iz odeljenja rekla je da cemo je upamtiti i prijavila nas. Uplašila se zbog snimka - ispricao jedan od njih.

Tu pricu i takav stav prema ovom incidentu podržavaju i mnogi profesori, ali i drugarice D. N., koje nisu prisustvovale iživljavanju decaka.

- Oni su i mene pokušali da dodiruju, ali sam ja jednom razbila vilicu. Trebalo je ranije da im se suprostavi i da im se ne namešta - pricaju dve drugarica žrtve.

Direktor Stanojevic ocenjuje da ovoj obrazovnoj ustanovi naneta velika ljaga.

- Bez obzira na price o igri, licno ne mogu da shvatim i da opravdam ucenike koji su gledali šta se dešava, a da niko nije reagovao. Predložicu najstrože kazne za trojicu ucenika, koji podrazumevaju i iskljucenje iz škole, a nastavnicko vece ce doneti konacnu odluku - istice Stanojevic.

Prema njegovim saznanjima, „igra“ izmedu ucenika dva odeljenja iz treceg i prvog razreda, koja se sastojala u gurkanju i hvatanju devojcica za grudi i zadnjice, zapocela je prošle nedelje u zajednickom hodniku, a kulminirala juce.

default

Roditelji Barbare Vitez (16) koja je nestala 25. novembra 2016. godine, tvrde da je njihova ćerka živa, i da su dobili njene fotografije!

 

- Viđena je u Mađarskoj, videli smo i slike, ali tačnu adresu ne znaju ni oni koji su nam slike poslali, jer oni nisu policajci, nisu organizacija, već samo preko interneta nalaze ljude ili na ulici motre na njih - navode  Endre i Melinda Vitez, roditelji nestale devojčice, u emisiji 150 minuta na TV Prva.

Oni dodaju da je Barbara viđena, po svedočenju ljudi koji im pomažu u potrazi, kako izlazi iz crnog džipa sa zatamljenim staklima u kojem su se nalazila još dva muškarca.

 

Barbara je, po njihovim tvrdnjama, jednom prilikom koristila internet i dopisivala se preko lajv četa sa ljudima koji pomažu roditeljima u nalaženju. Postoje i fotografije tog četa na kojima se, kako roditelji ističu, ona nalazi.

Devojčica se navodno nalazi u Budimpešti, a roditelji tvrde da su ćerku prepoznali po očima i ožiljku!

 

-Prepoznali smo je po očima i ožiljku. Takođe, shvatili smo da je ona po njenom reagovanju na svoje ime, ime njene mace, na ime njenog brata - objašnjavaju roditelji i dodaju da se nakon te njene reakcije lajv čet prekinuo i potom nije bilo više moguće s njom stupiti u kontakt preko društvenih mreža.

Kažu, takođe, da im je nestala tinejdžerka poručila i pesmu putem jedne mađarske emisije.

- Voditelj je rekao da je "Barbika poslala pesmu mami i tati i njenom bratu" - pričaju očajni roditelji u suzama i dodaju da je pesma u prevodu na srpski znači "Težak je ovaj put".

default

U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu kako nemaju ništa protiv ovakvih ili sličnih aktivnosti sve dok su one u skladu sa zakonom.

Banjalučki vozači, kako bi izbegli plaćanje kazni i “bliske” susrete sa Saobraćajnom policijom, organizovali su se u grupe i putem aplikacija i društvenih mreža jedni druge upozoravaju na patrole širom grada, pišu Nezavisne novine.

“Mali hladni rat” na ovom polju vodi se već nekoliko meseci, kada su vozači na Vajber aplikaciji napravili grupu “Policija zaustavlja BL”, a u kojoj se trenutno nalazi 200 ljudi, što je i maksimalan broj.

– Pravila su za sve ista. Kada neko primeti patrolu, javlja ostalima u grupi. Najbitnije je da navede na kojoj lokaciji je policija, koliko ima saobraćajaca i kakva je kontrola u pitanju. Ukoliko je moguće da pošalje sliku, još bolje, ali nije obavezno – ispričao nam je jedan od vozača i članova grupe koji zbog osetljivosti teme nije želio da mu navodimo ime.

Prema njegovim rečima, neozbiljni vozači koji, primera radi, dojavljuju za ležeće policajce na putu, budu automatski isključeni iz grupe. Smatra da policija treba da deluje preventivno, a ne represivno.

– Na primer, ukoliko sakriju radar, to ne doprinosi povećanju bezbednosti već punjenju budžeta. Ovako, kada znam da je tu radar, usporiću i voziti s velikim oprezom tako će taj deo puta biti bezbedan za sve – zaključio je naš sagovornik.

Inače, uvidom u grupu i ono što vozači dojavljuju vidi se da Saobraćajna policija pokriva celo područje grada, ali nekoliko lokacija posebno se ističe sa veoma čestim kontrolama. To su proširenje kod auto-salona “Kramar” u Lazarevu, kod restorana “Sirano” na Laušu, u blizini Kliničkog centra na putu prema Petrićevcu te stajalište u blizini “Medicinske elektronike”.

I putem Fejsbuka moguće je pratiti kretanje policije u Banjoj Luci, a stranicu “Policija zaustavlja” lajkovalo je više od 10.000 ljudi.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu kako nemaju ništa protiv ovakvih ili sličnih aktivnosti sve dok su one u skladu sa zakonom. Čak kažu kako one doprinose opreznijoj vožnji vozača i poboljšanju stanja bezbednosti u saobraćaju.

– Činjenica je da se vozači pridržavaju ograničenja brzine kretanja vozila kad su upozoreni da je policija u blizini. Tada vežu bezbednosni pojas, ne koriste mobilne telefone i slično, čega bi trebalo da se pridržavaju sve vreme vožnje – rekli su u MUP-u RS.

default

Dok se višecevni lanser raketa „orkan” kreće, snažan huk motora više zvuči kao lokomotiva nego kao kamion. Ali nije ogromni „zil”, specijalno vozilo sa osam točkova ruske proizvodnje, ono što opravdava ime ovog oruđa. To je zapravo vatrena moć ovog sistema, po kalibru i dometu najmoćnijeg u Vojsci Srbije – rakete kalibra 262 milimetra pogađaju ciljeve na zemlji udaljene do 50 kilometara.

Projekat „Orkan” razvijan je još u SFRJ, prvobitno je zamišljen kao dvanaestocevni lanser na kamionu FAP-a. Sklopljeni „orkani” korišćeni su na ratištima bivše Jugoslavije i nisu prevezeni u Srbiju, pa su ovdašnji stručnjaci iskoristili raspoloživo znanje i komponente da bi oruđe istog kalibra i dometa napravili u novom obliku. Četiri lansirne cevi i prateća oprema montirani su na „zil”, koji je ranije služio kao lanser za „lune”, rakete zemlja-zemlja, koje su povučene iz upotrebe, jer nisu dovoljno precizne po savremenim shvatanjima.

Da bi se u slučaju potrebe uspešno izvršili zadaci u odbrani zemlje, radi se na osavremenjavanju i razvoju oruđa i municije. „Savremeni trend u svetu je uvođenje samohodnih artiljerijskih oruđa. U završnoj fazi je opitovanje domaćeg sistema SORA, kalibra 152 milimetra. Top je postavljen na kamion FAP-a, ali reč je o savremenom oruđu opremljenom dži-pi-esom i automatskim punjačem kojim će rukovati tročlana posada”, objašnjava pukovnik Stojković.Osim toga, radi se na razvoju artiljerijske municije većeg dometa, pa i one samonavođene; pripadnici brigade su aktivno uključeni u te aktivnosti. Konstruišu se i municija posebne namene, savremeni upaljači i sistemi za upravljanje vatrom.

Srbija nema poligon na kome bi mogla da se obave gađanja „orkanom” na maksimalnom dometu, ali su domaći stručnjaci konstruisali takozvanu umetnutu cev. Ona omogućava da se sa „orkana” lansira manja raketa kalibra 128 milimetara, koja se inače koristi za višecevni lanser raketa „oganj”.

„Orkan” je samo jedno od oruđa iz arsenala Mešovite artiljerijske brigade stacionirane u niškoj kasarni „Mija Stanimirović”. Ono „mešovita” stoji u nazivu zbog toga što je jedinica opremljena klasičnom artiljerijom i pomenutim raketnim sistemima.

– Jedinica je, tokom organizacionih promena u vojsci, formirana 2007. godine. Ta odluka doneta je u skladu sa potrebama savremenog ratovanja, bilo je jasno da smo imali previše artiljerijskih oruđa, među kojima je bilo i onih neperspektivnih. Artiljerija postoji i u drugim brigadama Kopnene vojske, ali najmoćnija sredstva su grupisana kod nas, a naša zona odgovornosti je praktično cela Srbija – kaže pukovnik Zvonko Stojković, komandant Mešovite artiljerijske brigade.

Jedinica nastavlja tradicije 203. Mešovite artiljerijske brigade, koja je bila stacionirana u Aleksincu. Ova brigada učestvovala je u ratu početkom devedesetih godina, a tokom NATO agresije 1999. godine, davali su artiljerijsku podršku drugim jedinicama na Kosovu i Metohiji i obezbeđivali su granicu prema Makedoniji i Bugarskoj. Jedinica je odlikovana Ordenom ratne zastave trećeg stepena.

– Mešovita artiljerijska brigada među prvim jedinicama završila je proces profesionalizacije, većina vojnika je iz Niša i Aleksinca, ima ih naravno i iz drugih mesta. Profesionalni vojnici zapošljavaju se nakon što odsluže dobrovoljni vojni rok u centrima za obuku, gde se upoznaju i sa artiljerijskim i raketnim oruđima – objašnjava pukovnik Stojković.

Pripadnici jedinice redovno su angažovani u Kopnenoj zoni bezbednosti, ali ne sa svojim moćnim oruđima već ove zadatke obavljaju samo sa ličnim naoružanjem, patrolirajući duž administrativne linije prema Kosovu i Metohiji. Zaduženi su za bazu Golema Čuka kod Bujanovca, gde borave u smenama od po tri nedelje.

– Razvijamo civilno-vojnu saradnju, naši lekari obilaze udaljena sela, pomagali smo u uređenju javnih prostora u Nišu, a učestvovali smo i u gašenju velikog požara na otvorenom prostoru u Gadžinom Hanu – ističe pukovnik Stojković.

Ispovest jednog Nišlije koji je ispratio dete u Ameriku, u potrazi za boljim životom, rastužila je čitavu Srbiju. Nju je na društvenim mrežama podelio blizak prijatelj Nišlije, i upravo ova kratka objava tera nas sve da stavimo prst na čelo. On je prepričao uznemirenost svog prijatelja koja je postojala s razlogom.

– Sreo sam juče prijatelja, inače poznatog Nišliju. Već na prvi pogled je bilo jasno da se dogodilo nešto nesvakidašnje jer je prikrivena uznemirenost izbijala iz njega. Znao je da će se razgovor kretati u pravcu njegovog raspoloženja pa je odmah rekao ono što ga je mučilo. Ja ću ispovest jednostavno prepričati jer mislim da nema šta da se doda ili oduzme.

Ispovest vam takođe prenosimo u celosti:

– Juče sam otpratio dete za Ameriku. Poslala mi već neke fotke kako je tamo i sve al, Nešo… Nije prošlo jutro da sam krenuo na posao a da je prethodno nisam poljubio…. Nemoj da me pogrešno razumeš, nije mi što je dete koje ima prosek na studijama 9 otišla u Njujork da pere čaše, negde joj se i divim što je stisla petlju i učinila ono što smatra ispravnim, što je uzela svoj život u svoje ruke.

– Al, Nešo, brale, ovo baš boli. Boli kad odeš na aerodrom. A tamo gužva ko u košnici. Kao u naše vreme kad su ispraćali u vojsku pa pola familije dođe na stanicu da se oprosti od vojnika. Samo, ovi sad ne odlaze da za dve godine dođu. Ovi idu da odu, brate moj. Gledam onu gužvu, srce mi se steglo: kog đavola se bavim ovim poslom, trpim sve i svašta ako moje dete, odličan student, ide odavde? Sve ti dođe zaludno.

– Žena sa aerodroma mi reče da tim avionom, pazi – tim istim avionom – putuju premijer Vučić i Dačić u Brisel. Imaće šta da gledaju do Brisela, pade mi na pamet, avion pun pametnih glava kako odlazi iz Srbije. Odlazi da se ne vrati, brale moj”.

Šta da kažem ogorčenom čoveku, tužnom čoveku ovlaženih podočnjaka kakav, možda, i sam budem u bliskoj budućnosti ? Šta je ono što treba reći u ovakvoj situaciji u kojoj se gubi smisao svega čime se bavimo? Neka dragi Bog čuva svu našu decu, gde god da su. Neka im da uma i razuma, vetra u jedra, svega što im treba tamo gde su kad već nisu s nama…”, zaključuje ovaj Nišlija.

default

Beživotno telo Beograđanina Stefana Maksimovića (24), mladića čiji je nestanak prijavljen policiji početkom aprila, izvučeno je iz Dunava u subotu,

 

Kako nezvanično saznajemo, sahrana Stefana Maksimovića zakazana je za četvrtak na Novom bežanijskom groblju.

Podsećamo, Stefan Maksimović (24) sa Novog Beograda poslednji put je viđen u nedelju, 1. aprila, nakon čega mu se izgubio svaki trag. Njegove stvari pronađene su na Savskom keju, gde je gotovo svakodnevno trčao.

 

Prvu kaznu po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na svojoj koži je osetio Valjevac Goran Č. koji je zbog vožnje u pijanom stanju dospeo iza rešetaka.

Naime, patrola valjevske saobraćajne policije zaustavila je "reno 5" za čijim volanom je bio Goran Č., da bi nakon alkotestiranja bilo utvrđeno da u organizmu ima 2,04 promila alkohola, odnosno, da se nalazi u stanju potpune alkoholisanosti.

Posle zadržavanja u stanici policije, Valjevac je sproveden pred prekršajnog sudiju koji mu je po novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja izrekao momentalnu zatvorsku kaznu od 15 dana, zabranu upravljanja motornim vozilom od devet meseci, 15 kaznenih poena u njegovoj saobraćajnoj dozvoli i 2.000 dinara za paušalne troškove postupka.

Za vožnju automobile sa preko dva promila alkohola u organizmu, inače, po novom ZOBS-u zaprećena je zatvorska kazna od 30 do 60 dana, ali je Prekršajni sud Goranu Č. tu kaznu, ipak, ublažio.

Strana 19 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top