Društvo

Društvo (303)

U kutiji punoj bombona krio se ključ od auta koji je uručen čika Miletu

Čika Mile, radio je kao portir punih 35 godina u Domu ućenika srednjih škola "Brankovo kolo" u Novom Sadu.

Sada je došlo vreme da ide u penziju, a učenici i zaposleni su odlučili da mu se oduže za sve godine koje je proveo sa njima.

Naime, Miletova, najveća želja je bila da priušti sebi skroman auto.

Tu nastupaju njegove kolege portiri, a pridružuje im se ceo kolektiv u nameri da Miletu kupe auto.

Sve je obavljeno u tajnosti, a kupljen je "golf 2".

Zaposleni i učenici su auto doterali, ispolirali, ukrasili i sve je bilo spremno za iznenađenje.

U kutiji punoj bombona krio se ključ od auta koji je uručen i uz sreću i suze radonsice Mile je ispraćen u penziju.

default

U poslednje vreme se građani sve više žale na različite namete od strane banaka, dok država ne staje u zaštitu građana.

Možemo smatrati da samo ulazak u banku košta jedan izvestan iznos. Danas, čak i čuvanje čekova se naplaćuje. 

Ali, zvuči neverovatno koliko para Addiko banka troši na marketing imajući na umu da postoji tek nekih dve godine. 

Naime, svima je poznato kako je Hypo banka preko noći transformisana u Addiko banku i tako je banka prepuna afera i prevara postala čista pred narodom. Čak su išli do te mere da promene i svoju osnovnu boju u knjizi standarda.

I tako smo došli do teme koja nas je patosirala na pod. 

Naime, ceo rebrending koji je promovisan kroz marketinške usluge zakupa reklama na televiziji iznosio je više od POLA MILIONA EURA tokom prošle godine. Možemo se setiti kako te 2017. godine Addiko banka nije silazila sa reklamnih blokova nacionalnih frekvencija, gde su reklame ustvari i najskuplje. 

Ako pogledamo trenutnu 2018. godinu, već je utrošeno nekih 350.000 eura, što znači da će do kraja godine iznos zakupa SAMO NA TELEVIZIJI ponovo preći POLA MILIONA EURA imajući na umu da tek sledi velika kampanja ove banke (svaka banka godišnje ima dve do tri velike kampanje gde promovišu neki od svojih proizvoda) 

Jednostavnom računicom za koji nam ne treba digitron, dolazimo doiznosa od MILION EURA za dve godine promocije SAMO NA TELEVIZIJI. A gde su tu bilbordi, gde je internet, gde su ostale marketinške aktivnosti, sponzorstva, PR tekstovi i slično. Jer, kada bi i to sve sabrali, sigurno bi došli do iznosa on MILION I PO EURA ZA DVE GODINE. 

Odakle taj novac od banke koja postoji samo dve godine? KOLIKO ONI TO ZARAĐUJU OD GRAĐANA SRBIJE KADA IMAJU TOLIKI IZNOS DA TROŠE SAMO U MARKETINŠKE SVRHE? A podsetimo, tu su plate radnika, različiti porezi, zakup objekata, čuvara, ma svega ostalog. 

Ovo je podatak koji može iznenaditi mnoge koji nisu upućeni u bankarske poslove, ne samo iznenaditi, već frapirati. 

I onda se zapitajte sledeći put kada kasnite sa ratom dva dana, a ljudi iz Addiko banke vas nazovu telefonom da prete i traže svoj novac. 

Ili se setite sledeći put kada na svom izvodu vidite iznos za SMS poruke koje dobijate na telefon, a koje su svuda u svetu besplatne. 

Pre nekoliko godina, Hypo Alpe banku, pretovarenu aferama i korupcijom, zamenila je Addiko banka i uradila totalni njen rebrending uloživši milione eura u marketinške kampanje.

Međutim, poslednjih nekoliko meseci medijima se javlja sve više nezadovoljnih korisnika njihovih usluga koji su prevareni. Jedino postavljaju pitanje: kome mogu da se žale?

Naime, svi ti građani Srbije su prevareni za neke manje iznose koji se kreću od 100 dinara do 1000 dinara. I ako računamo koliko je još takvih korisnika koji nisu primetili prevaru i otuđivanje novca.

Daćemo samo jedan primer. Korisnik ove banke je imao kredit koji je redovno isplaćivao, međutim Addiko banka je to posmatrala drugačije i svaki mesec je naplaćivala zateznu kamatu u iznosima od nekoliko desetina dinara. 

Kada je ovaj korisnik prepoznao krađu i javio se banci, tek posle nekoliko meseci je dobio odgovor kako je navodno "došlo do greške u sistemu" i uz izvinjenje mu je vraćen novac. 

Naravno, napominjemo kako građani kada kasne sa uplatom rate za kredit ne mogu da se banci daju samo izvinjenje, jer ta ista banka ih svakodnevno maltretira na telefon i traže da se rata što pre uplati. 

Kasnije smo došli do saznanja koliko korisnika ove banke se žali na grešku u sistemu. Da se razume, kod banaka je lako opravdati svaku grešku i nazvati je "greškom u sistemu" i to je to. Puj pike ne važi. 

I tako funkcioniše nezakonito otuđivanje novca sa računa građana. Sitne, šibicarske metode, koriste da otimaju od građana Srbije. Pa ko primeti i žali se, dobiće samo izvinjenje. 

Po svim istraživanjima, preko 50% građana i ne zna šta im se sve skida sa računa i to ne prate pažljivo, tako da je njima moguće uvaliti sve. 

Ostaje da vidimo kako će Addiko banka rešavati ovakve "greške u sistemu", ali je poznato da građani imaju sve manje poverenja u nju uz konstantne žalbe na rad njihovih zaposlenih u ekspoziturama. 

U komentarima nam odgovorite na pitanje: ako bi sada birali svoju prvu banku u životu, da li bi to bila Addiko banka? 

Pregovarački tim MUP-a formiran je 2004. godine, a njegov prevashodni cilj je rešavanje konfliktnih situacija mirnim putem. Ovaj tim je angažovan u situacijama poput zaposedanja objekata, pretnji oružjem, samoubistvom ili ubistvom, prilikom pobuna u zatvorima... Ivana Meklvejn, policijska inspektorka u Upravi granične policije, inače doktorka medicine, članica je ovog specijalizovanog tima.

"Kada sam počela da radim u MUP-u, moja pozicija nije bila vezana za pregovarački tim, više je bila spoj medicinskog i policijskog posla. Međutim, vrlo brzo sam ušla u pregovarački tim. Zahvaljujući poznavanju jezika bila sam nekoliko puta u inostranstvu na obuci. Izdvojila bih obuku u Metropolitan polisu u Londonu, to je najbolja obuka na svetu", kaže Ivana Meklvejn.

Pregovarački tim MUP-a je ad hok tim - to znači da su svi članovi tima policijski službenici koji rade na svojim radnim mestima, a koji su prošli obuku i koji se, kada se ukaže krizna situacija, angažuju od strane koordinatora. Ovaj specijalni tim čine vođa, dva pregovarača, dokumentarista, koji raspolaže svim potrebnim podacima - istorijat slučaja, o vinovniku ili žrtvama. Tu je i psiholog koji je zadužen za opservaciju porodice žrtve i stručnjak za operativno-tehničku podršku. Poželjno je da u timu bude bar jedna žena jer neki vinovnici lakše i bolje komuniciraju sa nežnijim polom.

"Tog momenta kada nas pozovu, dužni smo da se tom pozivu odazovemo, a naši rukovodioci da nas oslobode posla koji smo do tog momenta radili. Moram da napomenem da biti pregovarač podrazumeva, pre svega, dobrovoljnost. Pregovarač, takođe, mora biti osoba koja voli ljude jer je u osnovi našeg posla spasavanje ljudskih života", priča Meklvejn.

A kada im službeni telefon zazvoni, to pregovaračkom timu znači samo jedno - neko od njihovih sugrađana je u opasnosti.

"U svakom trenutku moramo da budemo spremni da saslušamo čoveka koji u nekoj teškoj situaciji sebi želi da oduzme život. Ali želi i da nekome ispriča tu svoju priču. Pregovarač je tada možda jedini čovek kome je on uspeo to da ispriča. Možda je razlog zbog čega se popeo na most ili zgradu nekome sa strane potpuno bezazlen, a za tu osobu je to nerešiv problem. Vi ste tu da ga saslušate i vratite na pravu stranu", objašnjava sagovornica.

Kako kaže, iskustvo može da joj pomogne da vidi koliko je ozbiljna situacija u pitanju.

"To ne zavisi samo od te osobe, njenog položaja tela, odabranog mesta... Zavisi od celokupne slike, toga kako je ta osoba obučena, kako je stala, sela, koji je metod kojim pokušava da se ubije, od boje glasa, od informacija koje dobijemo od kolega sa terena ili od rodbine... Ali to opet ne mora ništa da znači", priča Ivana Meklvejn.

U svojoj praksi susretala se sa različitim scenarijama.

"Bilo je situacija kada ljudi, u tom trenutku očaja, samoubistvo vide kao jedini izlaz i imaju čvrstu nameru koju skoro da su uspeli da sprovedu, pa se situacija ipak namesti tako da mi uspemo da tu klackalicu između konačne odluke i revizije te odluke pomerimo u korist revizije i života. A neki put jednostavno je više apel - on je možda malo češći u mlađoj populaciji koja nije uspela da se snađe ni sama sa sobom, okolinom, društvom, porodicom", kaže ova heroina.

Svog prvog terena, Ivana Meklvejn se i dan-danas seća kao da se juče desio. To joj je, kaže, bilo vatreno krštenje.

"Sećam se, taj teren je bio u jednom selu pored Rume, pre nekih sedam-osam godina. U pitanju je bio momak koji je oboleo od šizofrenije. Jako je teško pregovarati sa psihički obolelim licima, naročito licima koja boluju od te grupe bolesti. Pregovori sa njim su trajali čak 17 sati. Mada, što pregovori duže traju, šanse da uspeju su bolje", priča Ivana.

Da bi neko bio dobar pregovarač, objašnjava nam sagovornica, mora da zna da pravilno sagleda situaciju, da ume da prevaziđe prvi kritičan momenat uspostavljanja prvog kontakta, zatim drugi kada dolazi do preokreta situacije, ali i da zna da u svakom trenutku mora biti koncentrisan i priseban.

No teške i često veoma dugotrajne situacije neretko potresu i same članove pregovaračkog tima koji, iako profesionalci, ne mogu da ostanu hladnokrvni na određene životne priče. Tada na scenu stupaju njihove kolege psiholozi koji im pomažu da lakše prebrode nastali problem.

"Nekada se nađem s našim psihologom i iskreno im kažem da mi je taj i taj teren teško pao, malo porazgovaramo i kroz razgovor rešimo problem. Dobra stvar je ta što članovi tima shvataju psihologa bez predrasuda, za razliku od shvatanja psihološke pomoći u Srbiji generalno - kaže Ivana Meklvejn.

A nakon što operaciju uspešno izvedu i spasu čoveka koji je bio na ivici smrti, članovi pregovaračkog tima MUP-a dobijaju nagradu - pogled zahvalnosti onoga kog su spasli.

"Ima onih koji nam zahvale, ali čak i kada ne kažu ništa, vi im zahvalnost vidite u pogledu, i to je nešto što je u našem poslu ispunjavajuće", iskrena je sagovornica.

Dobar pregovarač, kaže Ivana, uvek posao nosi kući.

"Vi posao odnesete kući samom činjenicom da se ne odvajate od telefona. Kada, recimo, vidim na vestima da se nešto dešava, neka krizna situacija, odmah uzimam u ruke mobilni telefon jer znam da će za dva-tri minuta zazvoniti", iskrena je Ivana Meklvejn.

default

“Garantovana viza i posao u Kanadi? Garantovane radne dozvole! Visoko plaćeni poslovi u Kanadi sa minimalnim iskustvom ili bez iskustva! Besplatne avionske karte i smeštaj! Garantovano zaposlenje! SPECIJALNI programi! Zaradite 4000 dolara mesečno kao čistač u hotelu! (preuzeto sa sajta Kanadske ambasade)

Postoji veliki broj advokata, pravnika, vlasnika agencija koji obmanjuju ljude tvrdeći da mogu da "srede" odlazak u Kanadu za određeni iznos. Takođe mnogi pokušavaju da ponude poslove koji uopšte ne postoje ili su prepisani sa stranih sajtova za poslovne ponude.

Devedesetih godina sam imao prilike da vidim gomile agencija i advokata koji su varali ljude obećavajući im iseljenje u Kanadu. A znate li šta su radili: Ispunjavali iste molbe kao i svi a adresu za prijem pošte stavljali od svojih agencija. Ako Kanadska ambasada odobri nekome boravak, oni tu osobu pozovu i kažu "da su sredili" da ih Kanađani puste u zemlju. Nakon toga je počinjalo otimanje novca jadnim ljudima.

Ne budite žrtva prevare. Ukoliko je ponuda previše primamljiva, onda je lažna.

Šta bi trebalo da znate:

-Nije potrebno da unajmite treću osobu (opunomoćenika) koja će umesto Vas podneti molbu za vizu ili kanadsko državljanstvo

-Opunomoćenici nisu u kontaktu sa službenicima Kanadske vlade i ne mogu Vam garantovati dobijanje vize

-Isključivo ovlašćeni službenici Kanadskih ambasada i konzulata odlučuju o izdavanju viza

-Nemojte koristiti lažna dokumenta jer bi ovo moglo rezultirati odbijanjem Vaše molbe

-Čuvajte se internetskih prevara i lažnih web prezentacija.

-Besplatne formulare i uputstva za sve vrste viza možete pronaći na web prezentaciji Kanadske službe imigracije.

Takse za vize su iste u svim Kanadskim ambasadama širom sveta. Takse u lokalnoj valuti su zasnovane na zvaničnom kursu i odgovaraju sumi izraženoj u Kanadskim dolarima.

Službenici Kanadske ambasade Vam nikada neće tražiti da ostavite novčane depozite na privatne bankovne račune ili da izvršite transfer novca kroz određene privatne firme koje se bave transferom novca.

Ukoliko imate dodatna pitanja kontaktirajte Kanadsku službu imigracije ili odeljenje viza Kanadske ambasade

Za više informacija, kao i o tome ko legalno može da Vas predstavlja ukoliko se odlučite da unajmite ovlašćenog predstavnika, pogledajte web strane Kanadske službe imigracije, odeljak – Ovlašćeni predstavnici.

default

Kanada će tokom naredne godine otvoriti vrata za čak 300.000 ekonomskih migranata, jer je ta severnoamerička zemlja u stalnoj potrazi za hiljadama kvalifikovanih radnika, a naročito se traže pojedine profesije

Ta zemlja ima brz sistem za useljenje koji nazivaju “Ekspres ulazak” (Express Entry) i to je verovatno najbrži način da kvalifikovani radnici iz inostranstva počnu život i rad u Kanadi. Kanadska vlada preuzela je obavezu da celi proces useljenja mora biti gotov za 6 meseci.

Sve prijave za Express Entry program boduju se tako da se procenjuju veštine, iskustvo, znanje jezika i obrazovanje svakog ko se prijavi, te se onda svi prijavljeni rangiraju prema broju bodova. Oni s najviše bodova dobiju poziv i nudi im se stalni boravak.

Ovaj program postoji od 2015. godine, a prema aktuelnim statistikama, poziv za stalni boravak najčešće su dobijali kandidati iz ovih profesija:

10.Stručnjaci za finansije i ulaganja

9. Revizori i računovođe

8. Grafički dizajneri i ilustratori

7. Kvalifikovani radnici u maloprodaji

6. Univerzitetski profesori i predavači

5. Programeri i developeri

4. Softverski inženjeri

3. Konsultanti i analitičari informacijskih sistema

2. Kuvari

1. Kvalifikovani radnici u ugostiteljstvu

U Kanadu se poslednjih godina doseljava rekordan broj ljudi, prosečno oko 250.000 godišnje. To i ne treba da čudi budući da je sa visokim prihodina po glavi stanovnika Kanada jedna od najbogatijih zemalja. Bruto nacionalni prihod iznosi 29.500 evra, a očekivani životni vek je 81,5 godina.

Za život u Kanadi važi da je veoma skup, ali je standard visok, pa se čak i uz manje plaćene poslove može uštedeti dosta novca. I sami Kanađani pokušavaju da se povežu sa ljudima iz svoje branše, pa je to važno i za doseljenike, a za početak vam može pomoći i dobra preporuka vašeg poslednjeg poslodavca.

Diplome fakulteta, viših i srednjih škola morate da nostrifikujete. Za to je potrebna originalna diploma i overena potvrda iz obrazovne institucije, sve prevedeno kod ovlašćenog prevodioca. Na osnovu tih dokumenata, institucije u Kanadi procenjuju koji je kanadski ekvivalent tom zvanju i to zvanje se dobija nakon nostrifikacije.

Vaš zahtev da dođete u Kanadu kao kvalifikovani radnik će se ocenjivati po šest faktora selekcije i po bodovnom sistemu.

Šest faktora selekcije su:

1. Vaše obrazovanje

2. Vaše poznavanje engleskog i/ili francuskog jezika, dva zvanična jezika Kanade

3. Iskustvo

4. Godine starosti

5. Da li ste ugovorili zaposlenje u Kanadi

6. Vaša prilagodljivost

Za više kvalifikovane radnike podrazumeva se dobro poznavanje engleskog ili francuskog, dok je za niže kvalifikovane radnike dovoljno i osnovno poznavanje.

Postupak za dobijanje radne dozvole počinje inicijativom poslodavca iz Kanade koji obezbeđuje formalnu ponudu za posao, overenu od strane kanadskog biroa rada. Na osnovu prijave koju je podneo poslodavac, biro rada ispituje prvo osnovanost zahteva i mogućnost zapošljavanja domaćih radnika (kanadskih državljana i stalnih stanovnika) za traženi posao. Ta provera, odnosno istraživanje tržišta radne snage u Kanadi, traje nekoliko nedelja. Za dobijanje radne dozvole potrebna je pismena ponuda poslodavca, dokaz da ispunjavate uslove (o obrazovanju ili radnom iskustvu) i pozitivno mišljenje biroa rada.

Postupak za useljeničku i radnu vizu, u redovnim i posebnim programima, prolazi kroz četiri faze. Dve su stručne i reč je o usaglašavanju sa zakonskim uslovima. Druge dve faze su medicinski pregledi i bezbednosne provere. Pravo da se aplicira za kanadsko državljanstvo stiče se nakon tri godine stalnog boravka u Kanadi. Polaže se i ispit za državljanstvo.

Uvođenje obaveznog vojnog roka je rezultat potrebe da se obezbedi model za funkcionisanje vojske na dugoročnom planu i neophodnost u uslovima vojne neutralnosti, izjavio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović

"Napominjem da vraćanje obaveze vojnog roka nije nešto što se može sprovesti preko noći. Do konačne odluke po tom pitanju nastavljamo s modelom dobrovoljnog služenja vojnog roka, reč je o četiri uputna roka tokom godine", rekao je Mojsilović za "Politiku". 

Većina njih, kako je dodao, želi da se zaposli u vojsci. 

"Kao sistem, vojska mora da prati ekonomski napredak Srbije, moramo biti primamljiv poslodavac za mlade i obrazovane ljude", rekao je Mojsilović.

On je rekao da Srbija ima dovoljno i aktivnih vojnika i vojnih obveznika, ali da rezervni sastav vremenom opada. 

"Moramo uzeti u obzir da se s protokom godina rezervna komponenta vojske, a ovde govorim o onima koji su služili vojsku, kruni. Ako ne nađemo način da širi sloj građana obučimo za odbranu zemlje, za izvesno vreme možemo doći u situaciju da nećemo imati dovoljno veliki obučeni rezervni sastav", rekao je Mojsilović. 

Dodao je da se vojska u skladu s mogućnostima trudi da vojne obveznike koji su već obučavani za određene specijalnosti poziva na vežbe kako bi osvežili svoja znanja i upoznali ih s novim naoružanjem i opremom. 

Kada je reč o transporeterima "lazar 3", Mojsilović kaže da je njihovo uvođenje pitanje dana, kao i da očekuje da samohodne haubice "nora B-52" budu uvedene u vojsku do kraja godine. Takođe je najavio da će Srbija uskoro dobiti 30 tenkova T-72 iz ruske donacije. 

Na pitanje da li će da li će i kada biti vraćen radar na Kopaoniku, Mojsilović je izrazio uverenje da će se sa zapadnim partnerima naći "zajednički jezik i interes" i da će radar u dogledno vreme ponovo biti instaliran na toj planini. 

Načelnik Generalštaba VS najavio je i da će se povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, sredinom novembra na više lokacija širom Srbije održati vežba Kopnene vojske, vazduhoplovstva i Rečne flotile, na kojoj će učestvovati oko 2.000 vojnika. 

"Vojska Srbije je, kao što je to bila u Prvom svetskom ratu, srpemna da u slučaju potrebe odgovori na savremene izazove i mi ćemo to predstojećom vežbom pokazati", zaključio je Mojsilović.

Uvođenje obaveznog vojnog roka je rezultat potrebe da se obezbedi model za funkcionisanje vojske na dugoročnom planu i neophodnost u uslovima vojne neutralnosti, izjavio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović.

"Napominjem da vraćanje obaveze vojnog roka nije nešto što se može sprovesti preko noći. Do konačne odluke po tom pitanju nastavljamo s modelom dobrovoljnog služenja vojnog roka, reč je o četiri uputna roka tokom godine", rekao je Mojsilović za "Politiku". 

Većina njih, kako je dodao, želi da se zaposli u vojsci. 

"Kao sistem, vojska mora da prati ekonomski napredak Srbije, moramo biti primamljiv poslodavac za mlade i obrazovane ljude", rekao je Mojsilović.

On je rekao da Srbija ima dovoljno i aktivnih vojnika i vojnih obveznika, ali da rezervni sastav vremenom opada. 

"Moramo uzeti u obzir da se s protokom godina rezervna komponenta vojske, a ovde govorim o onima koji su služili vojsku, kruni. Ako ne nađemo način da širi sloj građana obučimo za odbranu zemlje, za izvesno vreme možemo doći u situaciju da nećemo imati dovoljno veliki obučeni rezervni sastav", rekao je Mojsilović. 

Dodao je da se vojska u skladu s mogućnostima trudi da vojne obveznike koji su već obučavani za određene specijalnosti poziva na vežbe kako bi osvežili svoja znanja i upoznali ih s novim naoružanjem i opremom. 

Kada je reč o transporeterima "lazar 3", Mojsilović kaže da je njihovo uvođenje pitanje dana, kao i da očekuje da samohodne haubice "nora B-52" budu uvedene u vojsku do kraja godine. Takođe je najavio da će Srbija uskoro dobiti 30 tenkova T-72 iz ruske donacije. 

Na pitanje da li će da li će i kada biti vraćen radar na Kopaoniku, Mojsilović je izrazio uverenje da će se sa zapadnim partnerima naći "zajednički jezik i interes" i da će radar u dogledno vreme ponovo biti instaliran na toj planini. 

Načelnik Generalštaba VS najavio je i da će se povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, sredinom novembra na više lokacija širom Srbije održati vežba Kopnene vojske, vazduhoplovstva i Rečne flotile, na kojoj će učestvovati oko 2.000 vojnika. 

"Vojska Srbije je, kao što je to bila u Prvom svetskom ratu, srpemna da u slučaju potrebe odgovori na savremene izazove i mi ćemo to predstojećom vežbom pokazati", zaključio je Mojsilović.

Trka za američku useljeničku vizu je počela. Svi koji žele da se i njihovo ime nađe u bubnju lutrije SAD mogu da pošalju prijave do 7. novembra. Prijavljivanje je besplatno, a svako ko traži bilo kakav novac je - prevarant.

Svake godine ovu lutriju igra oko osam miliona ljudi širom sveta, samo u Srbiji sreću će okušati između 20.00 i 30.000 građana, a nasumičnim izvlačenjem ukupno će biti dodeljeno samo 50.000 imigrantskih viza.

Ljudima koji se prijave i njihovim maloletnim članovima najuže porodice viza pruža mogućnost da se usele, rade i trajno žive u SAD, ali je pronalaženje smeštaja i posla na srećnim dobitnicima. Oni koji se prijave ove godine naredne će saznati da li su izabrani, a ako jesu, 2019. će moći da se odsele u SAD.

Prijave se šalju isključivo elektronskim putem, a oni koji pošalju više od jedne prijave automatski se diskvalifikuju. Iz ambasade napominju da se za prijavljivanje ne traži nikakav novac i da se nikakva obaveštenja ne šalju mejlom i da su jedine prave adrese one koje se završavaju na "gov", nikako "net", "com", "org"...

Stranog državljanina koji želi da dobije useljeničku vizu za SAD mimo lutrije mora sponzorisati državljanin Amerike koji pre zahteva za vizu mora da ima peticiju odobrenu od američke imigracione službe. Sledeća stanica je Nacionalni centar za vize, a zatim Konzularni centar u Kentakiju. Useljenička viza dodeljuje se na osnovu srodstva, zaposlenja, a može da bude i verenička viza.

U ambasadi savetuju građanima da sami popunjavaju prijave i da ne prihvataju usluge agencija koje im u tome nude pomoć.

Sreću da bude izvučena 2014. godine imala je i glumica Katarina Radivojević, koja se prijavljivala četiri godine zaredom.

- Zadovoljna sam zbog zelene karte. Do sada sam imala radnu vizu isključivo za poslove u oblasti glume, koju sam obnavljala na nekoliko godina, a zelena karta mi omogućava stalni boravak i rad - izjavila je glumica svojevremeno.

Marija Jovanović (33) pre nekoliko godina dobila je vizu na zelenoj lutriji.

- Odlučila sam da se prijavim zbog boljeg života koji sam očekivala u SAD, ali ga na kraju nisam tamo našla. Dečko mi je tada živeo u Americi, pa mi je cilj bio da odem kod njega. Sama prijava nije bila komplikovana, tražili su veliki broj podataka i jednu sliku.

Postupak je trajao oko godinu dana, a boravak u Americi iskoristila sam za završavanje mastera. U Srbiju sam se vratila kada sam dobila dete jer Njujork nije mesto za podizanje dece - kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da je na razgovoru u ambasadi važno da im dokažete da nećete pasti na teret države kao socijalni slučaj.

Za lutriju na mogu da se prijave žitelji zemalja iz kojih se u prethodnih pet godina u SAD nastanilo više od 50.000 ljudi. U te zemlje spadaju Bangladeš, Brazil, Kanada, Kina, Kolumbija, Dominikanska Republika, El Salvador, Haiti, Indija, Jamajka, Meksiko, Nigerija, Pakistan, Peru, Filipini, Južna Koreja, Velika Britanija, Vijetnam.

Koraci za zelenu kartu

  • Prijavljivanje traje do 7. novembra
  • Jedan čovek može da pošalje samo jednu prijavu
  • Prijava je besplatna i šalje se elektronski
  • Po prijavi se dobija konfirmacioni broj
  • Kompjuter nasumično izvlači dobitnike
  • Od 1. maja 2018. do 30. septembra 2019. pomoću dobijenog broja proveravate da li ste izvučeni
  • Ako ste izvučeni, dobijate datum za razgovor u ambasadi
  • Oni koji nisu izvučeni neće biti obavešteni o tome

default

Zašto su hakeri zainteresovani za jugoslovenski kompjuter Galaksija? Neočekivani uspeh ovog uređaja napravljenog 1983. godine izazvao je mini kompjutersku revoluciju a njegov uticaj na kulturu informacionih tehnolgija evidentan je i danas

Ljubitelji "alternativne istorije" koji provode vreme postavljajući pitanja tipa "šta bi bilo da Španci nisu uništili Asteke i ostale američke indijance" postavili su i interesantno pitanje "šta bi se desilo da je jugoslovenski kompjuter Galaksija pretekao svoje zapadne rivale, spasio Jugoslaviju od dezintegracije i ponudio jeftiniji oblik kompjutera tržištima zemalja "trećeg sveta".

Sa tehničke strane, hakeri, inženjeri i eksperti za veštački inteligenciju nastavljaju da pišu disertacije i emulatore odajući na taj način počast jugoslovenskoj mašini. 

Iako je ovaj kompjuter koristio kasetofon kao spoljnu memorijsku jedinicu (mikroprocesor Z80A sa RAM-om od 6 KiB-a) umesto hard diska, umesto monitora običan televizor, memoriju veličine jednog e-mejla i samo tri obaveštenja o grešci u sistemu (Šta? Kako? Izvinite!), 1983. godine svaki tehno entuzijasta želeo je svoj primerak Galaksije.

"Možemo pokrenuti kompjutersku revoluciju jedino ako imamo svoj, domaći računar" piše u prvoj jugoslovenskoj publikaciji koja se bavila kompjuterskim tehnologijama.

U to vreme, unos proizvoda vrednijih od 1.500 dinara u zemlju (oko 70 današnjih evra) bio je zakonom zabranjen. Iako su neki od tadašnjih "zaluđenika" nabavljali strane kompjutere na crnom tržištu, ove mašine bile su preskupe za većinu jugoslovenske populacije.

Upravo ova zabrana doprinela je razvoju domaćeg tržišta kompjutera. U središtu nove kulture našla se Galaksija, jeftin i "sastavi ga sam" mikrokompjuter.

Galaksija je postojala u dve verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica Elektronika Inženjering, dok je „uradi sam“ verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Da bi amaterska samogradnja bila lakša, organizovano je unošenje raznih delova iz Austrije, pravljenje i distribucija matičnih ploča i tastatura kao i programiranje EPROM-a sa operativnim sistemom. Za sklapanje računara je bilo potrebno između 8 i 24 sata.

Mnogi od talentovanih stručnjaka u regionu zaljubili su se u kompjutere preko Galaksije.

Tvorac ovog kompjutera Voja Antonić, došao je na ideju da napravi Galaksiju dok je bio na odmoru u Crnoj Gori. Naime, osnovna ideja bila je napraviti kompjuter koji će generisati grafiku preko softvera, a ne pomoću skupih grafičkih kartica. Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka što nije bilo malo, ali barem dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu.

Ubrzo, novinar i ekspert za tehniku Dejan Ristanović sastavio je specijalno izdanje pomenutog naučnog časopisa "Galaksija" nazvano Računar u vašoj kući", u kojem je dobar deo ukupnog broja stranica posvetio Antonićevom izumu.

Prodaja je vrlo brzo prevazišla očekivanja, tiraž je planuo, a štampanje novih primeraka ponovljeno je nekoliko puta do konačnog tiraža od 120.000 prodatih magazina.

Mali jugoslovenski kompjuter postigao je veliki uspeh. Isprva, Antonić i Ristanović su mislili da će stotinak ljudi poželeti da kupi mašinu. Ideja da će taj broj dostići 1.000 smatrana je izuzetno optimističnom i gotovo smešnom. Ipak, na kraju je kompjuter sastavljen u više od 8.000 primeraka.

Mnogi od korisnika specijalizovali su se za programiranje ove mašine i otpočeli jednu or ranih verzija "podele podataka" - sredinom 80ih, na Radiju Beograd 202 emitovani su kompjuterski softveri koji su mogli da budu usnimjeni na audio kasete kojima se Galaksija služila. Neke od ovih softvera programirali su sami korisnici i slušaoci radija. Igrice za Galaksiju bile su dostupne svima koji su imali radio i snimač za kasete.

Uprkos svoje uslovno rečeno "slabosti", Galaksija i dalje inspiriše i fascinira. Tomaz Solc, elektro inženjer iz Ljubljane nedavno je napisao tezu o tehničkim specifikacijama jugoslovenskog izuma. Solc je dokazao da Galaksija nije zasnovana na neovlašćenoj kopiji Majkriosoftovog BASIC-a, kako su neki tvrdili, a pored toga razvio je i čitav niz alatki koje su dostupne besplatno na njegovom veb sajtu.Foto: Wikipedia/Mitch Altman, Jugoslovenski kompjuter Galaksija

Bruno Jakić, ekspert za veštačku inteligenciju napisao je članak "Računar u vašoj kući: Galaksija, novi talas i kompjuterska kultura u Jugoslaviji 1980ih" u kojem je istakao nekoliko vrlo zanimljivih detalja.

Jakić je primetio da se Galaksija pojavila bez kućišta, što znači da su korisnici u umetnici mogli da je ukrase i sastave po svom nahođenju. Za razliku od današnjih kompjutera koji se masovno prozvode ili Galaksijinog rivala iz 80ih Komodora 64, ne postoje dve Galaksije koje izgledaju isto.

Solc je zaključio da je jedinstveni jugoslovenski doprinos kompjuterskoj istoriji to što su njeni dizajneri, iako nekoliko godina iza poslednje reči zapadne tehnologije, uspeli da nešto nauče od svojih zapadnih kolega i dizajnera kompjutera, čija su dostignuća pojednostavili istovremeno ih učinvši raznovrsnijim.

Dvojica velikana posvađala su se jer je Pupin tvrdio da je zapravo Markoni prvi registrovao patent. Tesla to Pupinu nikako nije mogao da oprosti i od tada nisu govorili

Veliki naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin, koji je rođen na današnji dan 1858. godine, nije hteo da umre dok se ne pomiri sa Nikolom Teslom.

Dvojica velikana posvađala su se jer je Pupin tvrdio da je zapravo Markoni prvi registrovao patent. Tesla to Pupinu nikako nije mogao da oprosti i od tada nisu govorili.

Kada je, međutim, Pupin, pao u postelju, pred samu smrt marta 1935. godine zahtevao je da se vidi sa Teslom. U mirenju im je pomogla Natalija, majka profesorke Vidosave-Vide Јanković (96), čiji je otac Radoje bio generalni konzul u Čikagu i Njujorku (1926-1937), poverljivi oficir koji je nosio ordenje ruskom caru Nikolaju Romanovu, i bliski prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića, Mihajla Pupina, Ive Andrića, Ivana Meštrovića.

Pupin je naime tog hladnog marta rekao svojoj kćerki Vavi da mu dovede Teslu u bolnicu, u kojoj je ležao. Ona je pozvala Nataliju i bukvalno joj kazala:"Papa ne želi da umre prije nego što se vidi sa gospodinom Teslom" i zamolila je da to učini.

Veliki Tesla, bez obzira na razmirice iz prošlosti, poslušao je Natalijine molbe i posetio Pupina. Prilikom tog susreta ni Pupun a ni Tesla nisu krili suze. Ipak, o čemu su razgovarali tokom pola sata, koliko je trajala poseta pomirenja, ostala je tajna.Ubrzo, poslje toga, Pupin je umro.

Strana 4 od 22

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top