Društvo

Društvo (456)

Panika u SNS od kada je na mesto lidera Pokreta slobodnih građana izabran Sergej Trifunović. Svi u stranci znaju da je dovoljno lud da kaže sve iskreno i da se ne može potkupiti kao ostatak opozicije. 

Zato su spremili planove da utiču na javno mnjenje kako bi neutralisali uticaj Sergeja Trifunovića na domaću politiku. 

Spremljeno je nekoliko planova koji će se odvijati u etapama.

Prvo će krenuti sa pričiom da je narkoman tako što će ministar Stefanović izaći u javnost sa malim dilerčićem kokaina koji će potvrditi da je Sergej kupovao od njega. 

Taj događaj će ispratiti sve nacionalne televizije u punom sjaju, a Sarapi je naloženo da putem Pink televizije ovu temu dovede do savršenstva uz razgovore raznih analitičara i boraca protiv droge.

Pošto je poznat glumac, u drugoj etapi je neophodno uništiti njegovu umetnost i "srozati" filmove koje je radio. Tako će istaći kako je glumio u američkim filmovima taksiste negativce, ali će naglasiti njegovu negativnost u Srpskom filmu koji će prikazati na O2 televiziji.

Sledeća stavka napada predstavljaće ukazivanje na njegovo druženje sa Legijom gde će se pojaviti nekoliko njihovih zajedničkih fotografija koje poseduje BIA. Poznata je priča o klubu Stupica gde se Legija zauzeo za Sergeja Trifunovića u jednom lokalnom komešanju, tako da će to predstavljati bombu u domaćoj javnosti gde će se fotografije naći na svim naslovnicama dnevnih medija.

Ovi napadi će uslediti u sledećih nekoliko nedelja, a onda će se krenuti dalje. Kako nam izvor navodi, sačekaće neku grešku Sergeja Trifunovića gde imaju spremljen odgovor u vidu novih slika gde se Sergej nalazi sa braćom Šarić. 

Za to vreme, uslediće napadi botova na svaki tekst u kojem se pojavi Trifunovićevo ime. Postoji izdato upustvo kako komentarisati članke i u kom maniru udariti na poznatog glumca.

SNS je spremio opširan plan koji ima za cilj da uruši popularnost Sergeja Trifunovića u javnosti. 

Kroz ovih nekoliko tačaka koje je spomenuo naš izvor, a u koju će biti uključen sam vrh SNS, glumcu će biti izuzetno teško da ostvari još neki poen u političkom smislu. Ako bude spreman i ima odgovor na svaku dezinformaciju koju stranka pusti u javnost,  moćiće da računa na neki politički uspeh. Ovako, treba da bude spreman na ozbiljan medijski rat sa neprijateljem koji je objektivno jači. 

Кako Teleprompter.rs saznaje od dobro obaveštenih izvora, majka premijera Aleksandra Vučića bila je zaposlena u ambasadi SAD u Beogradu, međutim, naš premijer i bivši radikal ovaj podatak krije od javnosti.

Кako tvrdi izvor Teleprompter.rs, majka Aleksandra Vučića, Angelina Vučić, jedno vreme je bila zaposlena u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, podatak sa kojim se Aleksandar Vučić kao mlad hvalio, a danas krije.

– Sa dotičnim sam bio u vojsci. Čak se i tada ponašao nadmeno i iznad svih. Majka mu je radila u američkoj ambasadi. To znam pouzdano jer je stalno mleo o tome. Oca nije ni spominjao nikad, a u posete i na zakletvu je dolazila majka sama. Inače je dve leve imao i stalno kukao zbog devojke, otkriva naš izvor.

Zašto se krije ovaj podatak?

Ovaj podatak je indirektno i nehotično potvrdio i sam Aleksandar Vučić kada je u emisiji “Oko magazin” na RTS-u, govoreći o smanjenju penzija, izjavio da će njegovi roditelji biti najviše pogođeni smanjenjem penzija jer imaju “jedne od najvećih” – majka 80.000 dinara, a otac 90.000 dinara.

Javnost zna da je Angelina Vučić nekada radila kao novinar na RTS-u, međutim, koji novinar javnog servisa iz devedesetih godina ima penziju od 80.000 dinara? Znamo da je Vučićev otac Anđelko radio u Zavodu za izradu kovanog novca i novčanica i sasvim je logično da on ima penziju od 90.000 dinara, ali tolika penzija za jednu novinarku devedesetih nije logična.

Izvor koji je tražio da ostane anoniman dodaje da je sa Vučićem služio vojsku 1991. godine u Svilajncu.

– Na obuci smo bili zajedno, a posle smo se sretali po Beogradu. Ja sam posle bio u Кući cveća oko mesec dana i na Dvoru do kraja, u vreme dok je Panić bio premijer, dodaje naš izvor.

Tadašnji okoreli radikal, pa mu još majka radila u američkoj ambasadi.

default

"Čeka nas dosta posla, dosta vraćanja ljudi koji su otišli, priključivanje novih ljudi, jer sve počiva na ljudima, kadrovska politika pod broj jedan", rekao je novi predsednik PSG

Sergej Trifunović izabran je večeras za novog predsednika Pokreta slobodnih građana, prenose mediji.

Njegov protivkandidat bio je advokat Aleksandar Olenik.

Članovi Pokreta slobodnih građana izabrali su na sednici pokreta glumca Sergeja Trifunovića za novog lidera, preneo je N1, uz informaciju da su izabrana i dva člana Predsedništva - Petar Miletić i Lidija Martinović.

PSG je osnovan u maju 2017. godine, nakon što je Saša Janković na izborima za predsednika Srbije bio drugoplasirani sa 16 odsto glasova. Tada je Jankovića podržala i Demokratska stranka.

U međuvremenu je došlo do istupanja više istaknutih ličnosti iz pokreta, a u decembru 2018. se iz političkog života i sa čela PSG povukao Saša Janković. Obrazloženje je bilo da ne želi da, kako je rekao, deli opoziciono javno mnjenje, ali je istakao da ostaje član PSG. 

Kako je javio Blic, "39,3 odsto glasova je dobio Olenik, dok je Trifunović dobio 60,07 glasova"...

U prvom obraćanju medija nakon izbora, Trifunović je, kako prenosi N1, izjavio da će lično raditi na ujedinjenju opozicije, ali da PSG neće tehnički ući u Savez za Srbiju, ali da će nastaviti saradnju sa svim opozicionim blokovima u zemlji.

"Čeka nas dosta posla, dosta vraćanja ljudi koji su otišli, priključivanje novih ljudi, jer sve počiva na ljudima, kadrovska politika pod broj jedan. Vrlo je bitno da u ovoj atmosferi mraka, straha i bezumlja, osvestiti ljude i vratiti im dostojanstvo da oni zaista jesu slobodni građani, pripadali oni ovom pokretu ili ne", rekao je Trifunović.

Trifunović je rekao da  razgovara o saradnji sa kraljevačkim Lokalnim frontom. 

"Treba stvarati lokalne odbore po Srbiji i ne samo to, čak iako nisu lokalni odbori PSG treba pospešivati stvaranje lokalnih frontova. Ja ne znam šta fali čoveku u Smederevskoj Palanci, to mora da mi nacrta neko iz Smederevske Palanke", rekao je Trifunović.

On je rekao da sve počinje sa ljudima, da imate s kim da radite a onda da u toj saradnji, kako je rekao, nastane nešto što se jako lepo zove Pokret slobodnih građana.

"Želim da oslobodim ljude mraka, straha, beznađa. Osvestiti ljude i vratiti im dostojanstvo da jesu slobodni građani", kazao je on.

Trifunović je naveo i da je odlučio da uđe u politiku i da "uništi sebi život" jer su neophodna nova lica, a on će se potruditi da dovede i druga nova lica.

default

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej izjavio je da spoljni pritisci treba da dovedu do snažnijeg jedinstva naroda i države u odbrani suverenih prava i integriteta zemlje i da to jedinstvo ne bi trebalo da narušavaju unutrašnje razmirice.

"Socijalni problemi i nezadovoljstvo koje postoji kod nekih slojeva društva ne treba da cepaju narodno biće, posebno imajući u vidu osnivanje još jedne albanske vojske, sprečavanje snabdevanja srpskih ustanova, bolnica, škola i drugog na Kosovu i Metohiji", rekao je patrijarh Irinej za Politiku.

On je rekao da je sa velikom brigom pratio demonstracije na ulicama Banjaluke, jer su, kako je ocenio, oni koji "ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu "tada bili zadovoljni", a dodao je da ne vidi ni da će biti koristi za narod od podsticanja na takve proteste u Beogradu.

"Možda neko ne vidi li ne želi da vidi, ali svi ti procesi jesu povezani", ocenio je patrijarh Irinej.

On je rekao da država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva, pogotovo onih koji svojim visokim obrazovanjem i znanjem treba da budu uzor.

default

U potrazi za boljim životom, ili jednostavnom velikom životnom promenom, mnogi su u nekom trenutku života razmišljali o selidbi "negde preko". Teško je izabrati koja tačno država će biti mesto za početak novog života, a za one potpuno neodlučne i bez ideje, ovih pet država je ocenjeno kao najbolje.

Kriterijumi za odabir država su bili: društvena stabilnost; broj neprijatelja; ekonomska sloboda i prilike; sloboda izražavanja; samodovoljnost; troškovi života; dobijanje vize i državljanstva; izolacija od zapadnih krahova i ratova.

Kostarika

Kostarika je planinska država poput Švajcarske, ali se nalazi u toplijem, iako ne u tropskom delu sveta. Tamo se mogu naći i doline i planinski predeli koji su pogodni za život.

Kostarika je relativno mala država i nalazi se blizu ekvatora, ali obuhvata 30 različitih klimatskih zona, pa se temperature kreću od 10°C u planinama, do 32°C na plažama. Drugim rečima, nije potrebno plaćati grejanje zimi niti je potrebno rashlađivati se klima-uređajima leti. Takođe, sezona uzgajanja useva traje čitave godine.

Tlo je neverovatno plodno i mnogi ljudi uzgajaju useve. Mnoga voća i bobice koji su skupi i retki u drugim državama ovde rastu kao korov. Država takođe poseduje velike količine vode pošto se nalazi između Kariba i Tihog okeana, a planine koje se protežu duž cele države obezbeđuju dovoljno kiše.

Svuda ima reka, a planinski potoci su kristalno čisti. Sva struja se stvara putem hidroelektrana. Jedini problem je što je jako teško doći do trajnog državljanstva ove zemlje.

Prema zakonu Kostarike, pravno državljanstvo može dobiti osoba koja ispunjava jedan od sledećih uslova:

Ukoliko dobijate vojnu penziju, socijalnu pomoć ili državne olakšice u iznosu od najmanje 887 evra mesečno. Ukoliko imate garantovane prihode od najmanje 2.220 evra mesečno. Ukoliko uložite depozit u banku Kostarike u vrednosti od 53.270 evra. Od ovog depozita će vam se isplaćivati 2.220 evra mesečno u periodu od dve godine, što znači da se državljanstvo mora obnoviti nakon dve godine ponovnim uplaćivanjem 53.270 evra. Ukoliko ste investitor koji je uložio najmanje 177.560 evra u Kostariku. Vlada Kostarike je uvela ove stroge mere jer ima probleme sa kolumbijskim i meksičkim imigrantima.

 

Švedska

Malo ljudi to zna, ali Švedska nije članica NATO-a, tako da će u slučaju rata ostati po strani, isto kao i u Drugom svetskom ratu.

Međutim, Švedska je članica Evropske unije, a to sa sobom donosi povlastice poput putovanja kroz Evropu bez vize. Ukoliko dođete do državljanstva, potrebna vam je samo lična karta. Ukoliko dođe do kraha evra, Švedska neće biti pogođena jer ne koristi evre već švedske krune.

Drugi zvanični jezik je engleski i gotovo svi tečno govore engleski u Švedskoj. Švedska je već dugo godina država sa najvećim platama u Evropi. Jeste da je skupa za život, ali se poslovi i te kako dobro plaćaju. Na primer, radnici na građevini zarade i do 9.000 evra mesečno, s tim što moraju plaćati porez od 35% i imaju obezbeđeno zdravstveno osiguranje do kraja života.

 

Malezija

Malezija ima jednu od najsnažnijih ekonomija u Aziji, zbog čega je životni standard stalno visok. Luksuzan život se može ostvariti i uz veoma skroman budžet. Pristojan obrok košta oko 4 evra, dok flaša vina košta otprilike isto toliko. Ulična hrana je takođe veoma ukusna.

Tomas O’Nil iz Njujorka kaže da je u centru grada Penang u Maleziji iznajmio stan od 150 kvadrata sa bazenom za samo 750 evra mesečno. Auto mu nije ni potreban jer mu je sve blizu. Temperatura je u proseku 28°C, a vrlo je lako otići na Tajland, u Kambodžu, Vijetnam, Japan i Laos.

Pošto je Malezija bila britanska kolonija, mnogi lokalni stanovnici govore engleski jezik, što olakšava privikavanje.Malezijska ekonomija je 2014-2015. bila među najkompetetivnijima u Aziji, odnosno 6. po redu u Aziji i 20. po redu u svetu. Ona se nalazi čak i ispred Australije, Francuske i Južne Koreje.

Malezija je 2013. i 2014. godine označena kao jedno od najboljih mesta za penzionisanje na svetu, pošto je treća u svetu po Globalnom indeksu penzionisanja.Uslovi za dobijanje vize su sledeći:

1. Podnosioci ispod 50 godina moraju da ostave fiksni depozit u bilo kojoj malezijskoj lokalnoj banci u iznosu od 64.000 evra. Nakon godinu dana, podnosilac može podići polovinu te sume radi kupovine kuće, obrazovanja deteta u Maleziji i zdravstvenih razloga.

Međutim, u narednih godinu dana boravka u Maleziji podnosilac mora ostvariti sumu od najmanje 32.000 evra.

2. Podnosioci stariji od 50 godina moraju imati mesečnu penziju od najmanje 2.050 evra i depozit u banci od 32.000 evra. Oni nakon godinu dana mogu podići 10.650 evra radi kupovine kuće, obrazovanja deteta u Maleziji i zdravstvenih razloga.

Međutim, oni u narednih godinu dana boravka u Maleziji moraju ostvariti sumu od najmanje 21.300 evra.

Čile

Čile je danas jedna od najstabilnijih država u Južnoj Americi. Ona je vodeća nacija u latinskoj Americi po prihodima, miru, ekonomskoj slobodi, obrazovanju i nivou korupcije. Strane zajednice u Čileu imaju brojne pogodnosti.

Čile je potpuno razvijena država sa modernim gradovima i bogatim naseljima, a gotovo iz svakog mesta se mogu videti Andi.

Troškovi života u Čileu su prilično niski. Turistička viza (u trajanju od 3 meseca) se može dobiti za 140 evra, a zahtevi za državljanstvo su takođe dosta fleksibilni. Imigranti mogu konkurisati za čileansko državljanstvo ili vizu ukoliko primaju 440-880 evra mesečno. Preduzetnici mogu dobiti državljanstvo pokretanjem biznisa, a stranci lako mogu dobiti vizu radeći za čileansku kompaniju.

Tasmanija

Tasmanija je ostrvska država u sklopu Australije u kojoj živi oko milion stanovnika. Tasmanija ima puno izvora vode i veoma plodno zemljište. Tasmanija je potpuno bezbedna od rata jer se nikome ne isplati da bombarduje Tasmaniju.

Ukupna površina ostrva je oko 90,758 kvadratnih kilometara, a oko 45% Tasmanije predstavljaju nacionalni parkovi i prirodni rezervati. U pitanju je prilično brdovita država, tako da je bezbedna od cunamija.

Takođe, prilično je jeftino kupiti farmu u Tasmaniji. Povrh svega, svi govore engleski pošto je Tasmanija deo Australije. Jedina mana je što su zime (odnosno leta) jako hladne, a proizvodi za svakodnevnu upotrebu su prilično skupi. Veoma je lako doći do vize. U većini slučajeva je dovoljno dokazati da posedujete veštinu koja im je potrebna, a možete i uložiti u farmu ili zemljište.

Kao što smo već rekli, nije lako napustiti svoj dom, ali ako se ipak odlučite na to, ovih 5 država su najbolji izbor.

Savez za Srbiju (SZS) saopštio je da gradski menadžer Beograda Goran Vesić "nastavlja sa lažima i zamenama teza", umesto da preuzme odgovornost za katastrofalno upravljanje gradom za vreme snežnih padavina, uključujući nesposobnost da nabavi industrijsku so i zimske gume za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP).

"Jedina istina jeste da je grad do Gorana Vesića uvek funkcionisao. Do Gorana Vesića, građani nikada nisu bili prinuđeni da peške prelaze mostove. Nikada autobusi nisu stajali kao sada. Nikada nisu skraćivane trolejbuske linije kao sada. I nikada Beograd nije bio bez industrijske soli kao sada", navodi se u saopštenju Saveza.

U saopštenju se ističe da se "ovako velikom snegu koji blokira život ne raduje niko, ali da će ova elementarna nepogoda proći za dan dva, a Gorana Vesića na čelu Beograda imamo već godinama".

"Posledice te činjenice biće mnogo teže nego da nam padne deset metara snega u dva dana", naveo je SZS.

Zamenik šefa odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda Nikola Jovanović izjavio je ranije istog dana da SZS traži hitne ostavke Vesića i gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića zbog kolapsa u glavnom gradu.

"Gradska vlast je juče pre podne uspela da ostane bez industrijske soli, pa su počeli da bacaju običnu so, što je pravi uzrok kolapsa u poslepodnevnim časovima. Noćas su koristili kalcijum hlorid, koji se inače baca samo na temperaturama ispod minus 10", naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.

Vesić je potom izjavio da jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas "po svaku cenu hoće da se dočepa glavnog grada".

On je rekao da Đilas veruje da su zaboravljene 2009, 2011. i 2012. godina kada je za vreme snežnih padavina, dok je Đilas bio gradonačelnik bio haos u Beogradu, i upitao se da li je zaboravio kako se 11. decembra 2012. godine izvinjavao građanima zbog kolapsa u javnom prevozu.

"Da li se seća kako je 2012. godine pozivao građane da čiste sneg jer gradske službe to nisu bile u stanju da urade? Da li se seća gde je tada nestalo 11.000 dnevnica za ljude koji sneg nisu očistili, a polomili su skoro 3.000 lopata, a ostale odneli kući!? Da li se Đilas seća 2011. godine kada je zbog njegove nesposobnosti da očisti Grad policija obustavila saobraćaj na autoputu kroz Grad i preusmerila automobile na obilaznicu na kojoj je došlo do kolapsa, a za čije cišćenje je upravo on bio zadužen", naveo je Vesić.

Prema njegovim rečima, za vreme Đilasove vlasti, 2011. godine za vreme snežnih padavina se desilo da se "zaledi Brankov most pa je bilo više desetina udesa na 500 metara".

"Požeškom ulicom nije moglo da se prođe kao ni Košutnjakom, Surčin je bio odsečen od Beograda kao i naselja Padinska skela, Vrbovski, Zrenjaninski put, Jabučki rit, a bile su blokirane okretnice u Čingrijinoj, nisu radile linije javnog prevoza prema Učiteljskom naselju i Medakoviću“, rekao je Vesić.

Vesić je rekao i da su sve ulice prvog prioriteta ovog jutra su prohodne, da nisu potpuno čiste, ali da javni prevoz može da funkcioniše.

"Tokom noći je bačeno 550 tona soli, 320 tona kamenog agregata i oko stotinu tona kalcijum hlorida. Na ulici imamo 90 velikih kamiona i 32 mala vozila, oni čiste sneg i tu je angažovano oko 270 ljudi. Očekujemo da će padavine u narednih nekoliko sati stati, da će biti manjeg intenziteta, a oko podneva očekujemo prestanak padavina", izjavio je Vesić za Studio B, a preneo Gradski sekretarijat za informisanje.

On je podsetio da u gradu ima 1.767 kilometara ulica prvog i 491 kilometar drugog prioriteta.

Emisija "24 minuta sa Zoranom Kesićem" dobila je nagradu "Konstantin Obradović" za 2018. godinu, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava. Autor emisije Zoran Kesić kaže da im nije bila namera da se u emisiji bave ljudskim pravima, jer se ona - podrazumevaju.

"Emisija se pojavila u periodu kada su se u Srbiji slobode i prava građana našli na nizbrdici, kada je došlo do postepenog uništavanja svih nezavisnih institucija, a ljudska prava su opstajala više na papiru nego u realnosti. U takvoj situaciji pojavila se humoristično-satirična TV emisija '24. minuta sa Zoranom Kesićem'. Ona je zablistala svojim očaravajućim humorom i necenzurisanom kritikom gluposti koje su, same po sebi, neodoljivo smešne. Dobili smo jedan potpuno novi fenomen kultivisanog humora koji se nije prilagođavao nikome, ni vlasti ni opoziciji", obrazložio je žiri u saopštenju.

Dodaje se da u toj emisiji "nema niskih udaraca, nema uvreda, nema neprijatelja, nema uobičajnih banalnosti koje podilaze prostakluku i publici".

"Najznačajniji doprinos kulturi ljudskih prava emisija '24 minuta sa Zoranom Kesićem' dala je svojom nepotkupljivošću. U njoj nema laži, nema foliranja, a njeni autori su čvrsto verovali da mogu opstati samo ako nema ni cenzure, ni autocenzure", dodaje se.

Autor emisije Zoran Kesić rekao je na dodeli nagrade da im, kad su počinjali da rade emisiju "nije bilo u fokusu da se bave ljudskim pravima".

"Ljudska prava nisu nešto ni smešna, i to se desilo usput, neplanirano. Mi smo kao ekipa svesni koliko je naša emisija dragocena i očekivana, i znamo da nas porodično gledaju, skupa svi sa decom i zato je ova nagrada ohrabrujuća za mene. Ohrabrujuće je jer znam da to deca gledaju i da mogu da čuju neke lepe poruke, a to svakako jeste afirmacija ljudskih prava. Postavlja se pitanje kako je moguće da jedna satirična emisija, kojoj je primarni zadatak satirična kritika, uopšte prepoznata i kako to da mi koji stvaramo emisiju uopšte nismo svesni. Možda zbog toga što smo sva sedmorica tokom rada na emisiji postali malko bolji, pošteniji, iskreniji, pravedniji ljudi nego što smo bili pre ove emisije. Ta obaveza koju osećam svakodnevno da ne uprljam, ne razočaram, ni jednim potezom ili rečju ne umanjimo sjaj naše emisije drži nas konstantno budnim, i drži nas pre svega rešenim da stalno govorimo istinu", kazao je Kesić.

Ljudska prava su se za njih, kaže, podrazumevala.

"Mi nismo imali nameru da se bavimo ljudskim pravima. Zašto? Zato što su nam se ljudska prava podrazumevala. Tako smo vaspitani. Mi danas moramo javnost (koja je često i površna i plitka i podložna najgnusnijim manipulacijama) da svakodnevno edukujemo, da podsećamo šta je dobro, šta nije dobro, šta valja činiti i reći, šta ne valja činiti i reći. Javnost je danas kao deca, moramo iznova da je vaspitavamo. Ako je i imala kućno vaspitanje, ako je imala svest o ljudskim pravima, to je sistematski skršeno estradizacijom, vrlo organizovanom, pametnom i mudrom, sa namerom. To je skršeno jednim medijskim nevaspitanjem", rekao je Kesić.

Zato je, kaže, niegova jedina poruka - budite dobri i birajte društvo.

"Nemojte sve i nemojte sa svima. Od mešanja glava boli. A može nešto i da se zapati. Naša emisija ostaće baš onakva i nikakva drugačija kakvi smo nas sedmorica sa ovim diplomama, a to znači, pored satire i humora, i beskrupuloznu borbu za ljudska prava", zaključio je Kesić.

Begradski centar za ljudska prava ustanovio je nagradu "Konstantin Obradović" 2000. godine.

Profesor Konstantin Obradović bio je jedan od najuglednijih stručnjaka za međunarodno javno pravo i jedan od najiskrenijih boraca za ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

Radio je u Institutu za međunarodnu politiku i privedu u Beogradu.

U jugoslovenskoj vladi premijera Milana Panića bio je, od septembra 1992. do marta 1993, zamenik ministra za ljudska prava i prava manjina. Profesor Međunarodnog javnog prava i Međunarodnih organizacija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postao je 1995. godine.

Univerzitet je napustio u znak protivljenja Zakonu o univerzitetu Republike Srbije, 1998. godine.

Bio je član Instituta za humanitarno pravo u San Remu i član jugoslovenskih delegacija na skupovima međunarodnih organizacija. Bio je osnivač i član nekoliko nevladinih organizacija, među kojima su Centar za antiratnu akciju i Fond za humanitarno pravo.

Za zasluge u borbi za poštovanje ljudskih prava i humanitarnog prava predsednik Republike Francuske odlikovao je, 1997. godine, Konstantina Obradovića ordenom Viteza Legije časti.

Profesor Obradović je predavao na mnogim univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Objavljivao je i na francuskom, italijanskom, engleskom i ruskom jeziku.

default

Deku Miroslava su poslali na psihološku proveru, dok su provalnike pustili da se brane sa slobode.

Na društvenoj mreži se pojavila grupa “Pravda za dedu – peticija” putem koje se poziva na oslobođenje i promenu zakona povodom slučaja Miroslava Tirnanića (89) iz mesta Krnjevo kod Velike Plane, koji je početkom februara iz lovačke puške pucao na provalnika i tom prilikom ga ranio.

Metak je pogodio izgrednika D.T. (22) u nogu, dok je njegov saučenik S.T. preskočio ogradu Tirnanićevog imanja i pobegao. Obojica su kod sebe imala fantomke, a jedan je bio naoružan pištoljem. Sada dekici zbog samoodbrane i upotrebe oružja, za koji poseduje dozvolu, preti 10 do 15 godina zatvora.

Kako bi stali na put ovoj nepravdi, građani su se organizovali na Fejsbuku i sajtu peticije24.com i u velikom broju dali podršku deda Miroslavu, protiv koga je napisana krivična prijava zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.

S.T. je uhapšen odmah po pokušaju provale u kuću Tirnanića i tada mu je određeno zadržavanje do 48 sati, dok je D.T. ležao u bolnici koju je čuvala policija.

Prema pisanjima pojedinih medija deda Miroslav pre nedelju dana odveden na psihološku proveru, dok su lopovi pušteni da se brane sa slobode.

– Pozvan sam da dođem na saslušanje u Javno tužilaštvo, a ako ima Boga, nema šta da mi sude, hteli su da me ubiju na kućnom pragu. Pretrpeo sam strah i bio izložen opasnosti sa svojih devedeset godina. Zahvaljujem svim ljudima koji su me podržali i poručujem im da je pravda na mojoj strani – rekao je deda Miroslav.

default

Ozloglašene zamrzivače u Kraljevu u kom su, kako je utvrđeno, tri godine "počivala" tela mrtvorođenih beba

Prizor je, prema pisnaju Telegrafa, snimio Radiša Pavlović, iz Komisije za nestale bebe. Pavlović je bio u društvu republičke inspektorke, koju u jednom trenutku poziva da priđe i da vidi izbliza, kako se čuje na snimku, pitajući je "možda je tebi to muka?".

Kako tvrdi Radiša Pavlović, na spisku majki beba iz frižidera nalazi se i žena koju je nemoguće pronaći. Ona ne postoji, ne vodi se u sistemu sa generalijama iz bolničkih knjiga, a njena beba je navedena kao živorođena. Policija još nije uspela da je pronađe, kako ističe Pavlović.

Kako se vidi i čuje na snimku, Radiša Pavlović pita medicinskog radnika koji je otvorio zamrzivač, "kako vi vodite ovde stanje u zamrzivačima, sad da dođe neko da vas pita za zatečeno stanje, čija su to deca?"

Muškarac posle pauze odgovara: "Mi to ne bacamo, to se čuva, one su tu do daljnjeg". Pavlović je pokušavao da otkrije šta je rađeno sa bebama iz ovih slučajeva u prethodnom periodu. Na pitanje da li imaju upisana imena roditelja na kesama, muškarac odgovara da ih imaju u protokolima.

Medicinski radnik "pretura" po telašcima uvijenim u crne kese, preko kojih su zalepljeni papiri. Pronalazi telo iz 2016. godine, koje je, izgleda, tu i najduže.

- Takođe, za još dve bebe ne postoje saglasnosti njihovih roditelja da ih bolnica sahrani. Ukupno, to su tri problematične bebe, uz onu sa deponije, čiji je slučaj još otvoren - navodi Pavlović za Telegraf.

- Direktor Opšte bolnice u Kraljevu Mrvić je tvrdio da imaju saglasnosti za sve bebe, ali ja tvrdim da nemaju. Uvid u dokumentaciju koji smo mi imali pokazuje da za sve bebe fale sprovodnice leša. Policija će da ispita i da li je bolnica predložila da li će ona da odradi sahranu i zbrinjavanje ili su to roditelji sami rekli da ih to ne interesuje, kao što je to tvrdio Mrvić.

Pavlović insistira da se saslušaju majke i ispitaju sve okolnosti.

- Sa republičkim inspektorom smo gledali pre sedam dana dokumentaciju. Policija će ispitati roditelje i proveriti da li su oni bili svesni svih okolnosti koje su se tada odigrale. Kada im je saopšteno da im je beba umrla, na koji način, ko im je saopštio... - navodi Pavlović.

Ni na jednoj bebi, tvrdi Pavlović, nije odrađena kompletna obdukcija.

- Nema toga u medicinskoj dokumentaciji. Ako nema dokumenta, moralo bi se da se zna šta je sa organima, koliko su razvijeni i teški. Ne postoji nijedan dokument o tome i da li su organi u njima. Ne postoji pun obdukcioni nalaz i šta je sa organima, pitanje koje upućujemo odgovornima u bolnici. Spaljivali su bebe u "kaubojskim spalionicama" za koje nikada nisu imali dozvolu. Na osnovu kog zakona su smeli da spaljuju bebe, kada je od roditelja tražena ta saglasnost? Da li su iz bolnice ubeđivali majke da im prepuste bebe, to takođe tražimo da policija utvrdi - pita se Pavlović.

default

Ivana Petrović, miljenica lidera SPS Ivice Dačića, odbija da odgovori odakle joj 110.000 EVRA u kešu, kojim je platila gajbu od 70 kvadrata na Novom Beogradu!

Da je Ivana Petrović, miljenica lidera SPS Ivice Dačića, zaista kupila stan od 70 kvadrata u kešu za 110.000 evra, o čemu je Kurir pisao, potvrđuje i kupoprodajni ugovor do kojeg smo došli. Petrovićeva tvrdi da je do para za nekretninu došla deobom imovine, ali odbija da odgovori šta joj je to porodica u Zaječaru, odakle potiče, ostavila u nasledstvo da je mogla da iskešira toliki novac!

Ona je s tadašnjim vlasnikom ugovor za kupovinu dvoiposobnog stana na petom spratu, površine 71 kvadrat na Novom Beogradu, sklopila 23. decembra 2008. godine.

U članu 4 Ugovora o kupoprodaji između ostalog piše:

„Ugovorne strane saglasno utvrđuju kupoprodajnu cenu stana opisanog u članu 1 ovog ugovora, u iznosu od 110.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate“. U članu 5 stoji da „prodavac izjavljuje da je danom potpisa ovog ugovora od kupca primio celokupan iznos kupoprodajne cene...“.

Podsetimo, „meteorski uspon“ Ivane Petrović počeo je s pozicije predsednice Saveta za informisanje i propagandu SPS. Zatim je po dolasku socijalista na vlast postala direktor marketinga „Srbijagasa“, a 2013. dobila je istu funkciju u „Dunav osiguranju“. Za to vreme Ivana je uspela sebi da priušti ono o čemu prosečan građanin Srbije može samo da sanja - stan, automobil, skupa putovanja. U međuvremenu, Dačićeva miljenica je dobila otkaz u „Dunav osiguranju“.

Petrovićevu smo juče pitali odakle joj novac za kupovinu stana, a ona je u poruci napisala da odgovore imamo u „sudskom zapisniku u sklopu procesa koji vodi protiv naših novina. Pošto u zapisniku piše da je Petrovićeva izjavila da je stan 2008. kupila „nakon porodične deobe“, a da se tek kasnije zaposlila u „Srbijagasu“, pitali smo je šta je to konkretno bilo predmet deobe u Zaječaru da je mogla sebi da priušti stan od 110 kvadrata.

- To ni sud nije imao pravo da me pita, a ne vi! U pitanju su porodične privatne stvari, koje, kao što vidite, nisu ušle u sudski zapisnik - odgovorila je Ivana Petrović, koja je, inače, i vlasnik luksuznog „mercedesa CLA“. Ovaj automobil Ivana otplaćuje na lizing, s mesečnom ratom od 360 evra, pa smo je pitali i kako otplaćuje rate, s obzirom na to da je bez posla:

- Lizing ću otplatiti kad naplatim odštetu od vas - napisala je u svom stilu bahata članica SPS.

A kako ce otplatiti ovu jahtu na kojoj se provodi svako leto? 

Strana 4 od 33

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top