Društvo

Društvo (324)

default

Predsednik Češke Miloš Zeman upozorio je, povodom izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, da je bombardovanje SR Jugoslavije bila greška i da ne treba sada tražiti alibi da se bombardovanje opravda.

"Mislim da je taj rat bio velika greška i ne bi trebalo da sada tražimo alibi da tu grešku opravdamo", kazao je Zeman češkom portalu Parlamentnji listi, povodom nedavne izjave generalnog sekretara NATO Stoltenberga u debati sa studentima u Beogradu da je NATO bombardovao Jugoslaviju kako bi zaštitio civile i zaustavio Slobodana Miloševića. 

Miloš Zeman je 1999. godine kao premijer češke manjinske socijaldemokratske vlade, uprkos glasnim protestima u svojoj partiji, odobrio bombardovanje Jugoslavije, kao, kako je rekao, manje zlo da spreči veće i dao saglasnost za preletanje aviona NATO preko Češke. 

Još tada je, međutim, upozoravao da se bombarduje zbog humanitarne katastrofe kosovskih Albanaca, a da bi bio apsurd kada bi bombardovanje vodilo ka otcepljenju Kosova od Srbije

"Kao što znate, češka vlada je bila poslednja, bukvalno poslednja vlada koja je otvorila vazdušni prostor za NATO avione. Tada smo uzalud tražili saveznike koji bi nam pomogli da se sve reši na miran način", kazao je Zeman 2014. godine, tada kao predsednik Češke.

Zeman je tada podsetio da su ga u to vreme saveznici ubeđivali da će biti bombardovani isključivo vojni ciljevi u Jugoslaviji. 

"To njihovo obećanje nije ispunjeno. Kao što vidite, obećanjima nekih političara ne možete potpuno da verujete", rekao je tada Zeman.

default

Ćiribu-ćiriba, nestade 100 evra!

U Srbiji je i to moguće - za samo nekoliko minuta u Addiko banci, 100 evra postalo je 70! Prava magija. Al’ crna!

Napravili smo mali eksperiment, kojim su pokazali kako nas banke legalno pelješe.

Kupili smo 100 evra za 12.860 dinara - velika para! Ali kako se uzme. Čim ta zelena novčanica izađe iz Addiko banke i nađe se u rukama običnog građanina, vrednost joj opada, uz svesrdnu pomoć ljubaznih bankara.

U prvoj transakciji već smo žestoko oštećeni na legalan način. Želeli smo da prodamo evre koje smo malopre kupili. Istih 100 evra, u istoj banci, al’ u ruci napaćenog srpskog građanina, vrede samo 12.100 dinara.

U startu smo u minusu, ali je zato banka u plusu! I tako redom, baš smo se namenjali.

Posle šest transakcija, lepa zelena novčanica od 100 evra pretvorila se u tričavih 70 evra!

Ništa nismo kupili, ništa nismo dobili. Sve u istom danu, u istom satu - običan građanin izgubio je 30 evra, a Addiko banka se obogatila za istu sumu. Samo na sitnoj razmeni, na jednoj osobi. A tek oni koji platu primaju u dinarima, a imaju kredite u evrima. Na svaku promenu kursa ih zaboli glava.

- Skoro 70 odsto kredita građana je podignuto u evrima, tako da se svaka promena evra odražava na standard stanovništva. Kad god se vrednost evra poveća, a dinar oslabi, to se nužno negativno odrazi na džep naših građana, odnosno oslabi njihovu kupovnu moć - kaže Nikola Tasić ekonomista.

Ako je suditi po oglasima za posao, Srbija vapi za radnicima svih profila. Našu zemlju je, prema podacima Instituta za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) od 2000. godine do danas napustilo čak 654.000 ljudi, a to je oko devet odsto ukupnog stanovništva.

Sa druge strane našoj državi i te kako fale pekari, ugostitelji, vozači, varioci, automehaničari, trgovci, vozači, a u pojedinim granama situacija je toliko alarmantna da postoji opravdana bojazan da u Srbiji uskoro niko neće imati ko da mesi hleb.

U prilog tome govori nedavni Sajam zapošljavanja u Bačkoj Topoli, gde je više od 40 poslodavaca ponudilo oko 600 radnih mesta, pretežno za ljude sa trećim ili četvrtim stepenom stručne spreme, ali je predato svega 250 biografija zainteesovanih da dobiju posao. Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje i radnici i poslodavci vide u niskim platama i lošim uslovima rada.

Radnici su rešenje za tu situaciju očigledno pronašli u odlasku u inostranstvo, dok poslodavci uprkos nedostatku radnika stoje na početnim pozicijama i upiru prst u državu zbog visokih zahteva i ne menjaju ništa.

Ekonomista Ljubodrag Savić objašnjava da su ljudi devedesetih verovali da nešto može da se promeni.

– Prosečnog Srbina danas su sve političke partije izneverile, a većina ljudi ne veruje u ozbiljne promene. Nekolicini je dobro, mladi to uočavaju, pa odlaze na mesta gde im se pruža prilika za bolji život, tamo gde mogu da steknu auto, stan i priušte sebi odmor – kaže on.

Prema mišljenju Savića, da bi ljudi ostali u Srbiji, neophodno je da poslodavci povećaju plate.

– Bojim se da smo ušli u kapitalistički sistem u kojem su vlasnici preduzeća, vlasnici i naših života kojima često ne pada na pamet da ulažu u ljude. Na drugoj strani, na tržištu su na raspolaganju poslovi koji zahtevaju nizak nivo kvalifikacije, a podrazumevaju mizarna primanja, čime se šalje poruka da je znanje nepotrebno – podvlači profesor ekonomije.

Veliki problem za konkurenciju…

Svi veliki maloprodajni lanci u Srbiji, posle silnih popusta i pojeftinjenja koje je doneo “Lidl”, sasvim sigurno će spustiti cene prehrambenih proizvoda da ne bi izgubili mušterije, uveravaju ekonomisti.

Cene mleka i mesa u maloprodajnim lancima širom Srbije sasvim sigurno će pasti već narednih nedelja posle svih popusta i pojeftinjenja koje je već prvog dana poslovanja u našoj zemlji doneo “Lidl”, uveravaju ekonomisti!

Prema njihovim rečima, konkurencija sasvim sigurno neće sedeti skrštenih ruku i gledati kako im “Lidl” otima mušterije jeftinim pilićima i bananama, već će morati da spusti cene, pre svega najosnovnijih namirnica.

Trajno jeftinije

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić veruje da većina marketa u našoj zemlji već dan posle otvaranja “Lidla” smišlja akcijska sniženja, ali i trajna pojeftinjenja prehrambenih proizvoda kako bi odgovorila nemačkom trgovinskom lancu.

– Veliki malorodajni lanci koji posluju na našem tržištu moraće da pretrpe ozbiljne promene u načinu poslovanja i da nađu način da odgovore na niske cene koje je “Lidl” doneo u Srbiju. Oni neće samo sa strane posmatrati kako gube potrošače, nego će i sami morati da snize cene određenih proizvoda u svojim marketima. Verujem da će cene mlečnih proizvoda i mesa najviše padati. Šta će se tačno dešavati videćemo već u narednih nekoliko nedelja. Možda će biti prostora da pojeftine i drugi proizvodi – ističe Nikolić.

Da će veliki trgovinski lanci morati da spuste cene smatra i ekonomista Ljubomir Madžar. On napominje da će najviše koristi imati upravo potrošači.

– Na našem tržištu monopol drži par velikih marketa koji imaju objekte svuda po Srbiji. Kada se pojavi jedna ovakva ajkula kakav je “Lidl”, sasvim je normalno da momentalno počnu da vrše pritisak na ostale po pitanju cena. Normalno da će sada svuda cene pasti, ne drastično, ali to će morati da urade svi lanci, čak i oni najveći, da bi opstali na tržištu. Sam dolazak “Lidla” je odlična stvar kako za našu ekonomiju, tako i za kupce u Srbiji jer će najveću promenu nabolje osetiti baš njihov novčanik. Nadam se da će za početak meso biti jeftinije – kaže Madžar.

Dobra kampanja

Ekonomista Miladin Kovačević kaže da je euforija za “Lidlovim” proizvoda posledica ne samo niskih cena, nego i brojnih i dobro isplaniranih reklama. Ipak, dodaje da će konkurencija morati da prilagodi svoje cenovnike njihovim ukoliko ne želi da ostane bez kupaca.

– Naravno da će cene morati da padaju, jer ne može šećer u jednoj radnji da košta sto dinara, a u drugoj 300, to je nemoguće. Dakle, rekao bih da će konkurencija prilagođavati svoje cene onima u “Lidlu” i to će prvenstveno važiti za prehrambene proizvode – ističe Kovačević.

Jedna žena ispričala je priču o bračnom paru koje je ostavilo tek rođenu bebu sa Daunovim sindromom.

Na društvenoj mreži Tviter našla se potresna ispovest žene koja radi sa decom sa posebnim potrebama, a onda se na njenu priču nadovezala žena koja je bila prisutna kada su roditelji ostavili tek rođenu bebu sa Danovim sindromom u porodilištu.

Naime, ona tvrdi kako u 90 odsto slučajeva očevi ostave majke da same odgajaju decu ometenu razvoju.

- Radim sa decom sa posebnim potrebama. Nemate pojma da 90 odsto očeva ostavi ženu samu sa takvim detetom. Nemate, a? E, pa go*ana kolko hoćeš... - napisala je ova tviterašica.

Komentari koji su usledili još su potresniji.

Jedna žena ispričala je priču o bračnom paru koje je ostavilo tek rođenu bebu sa Daunovim sindromom u bolnici s opravdanjem da "neće da kvare život i nanose traume zdravoj deci koja su im kući".

A onda je ispričala i kako je jedna babica reagovala na sve ovo.

- Babica reče česta pojava. Čim im nije prvo dete. I posle god dana evo ih, rodili treće zdravo, i ne pominju 'epizodu' kao da se nikada nije ni desila. Tretiraju kao mrtvorođenče. Opet babica, pa da, skoro uvek tako. I uvek požure da rode zdravo da time poklope grešku. Smrzoh se. - napisala je tviterašica u komentarima na gore pomenutu objavu.

default

Presecanjem vrpce i zvanično je počeo da radi u Srbiji jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Evropi, a svečanom otvaranju jedne od 16 prodavnica prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ljudi su od 4 ujutru čekali u redu, kako bi prvi kupili proizvode koji su jeftiniji nego na drugim prodajnim mestima.

Ono što se najviše kupovalo jesu dva proizvoda kojih su kolica bila puna: sveže pile i banane.

Međutim, ljudi su masovno kupovali ulje, šećer, pivo, mleveno meso, povrće... Uglavnom, većinu stvari koje su bili na akciji.

Podsetimo, kilogram piletine košta 119 dinara, kilogram banana 59.99, a nemačko pivo se moglo naći i po ceni od neverovatnih 45 dinara.

Rođeni brat preminulog Strahinje Andrejića (17), učenika Prve beogradske gimnazije, napisao je potresno pismo u kom se zahvalio ljudima koji su bili dobri prema njegovoj porodici, a spomenuo je i one koji nisu.

Ovo je MARKO ANDREJIĆ, koji je zbog smrti svoga brata STRAHINJE ANDREJIĆA (17), digao Srbiju na noge POTRESNIM pismom (FOTO)

– Strahinja je dobio sve što je poželeo, sve što smo mogli kupili smo mu i omogućili. Dobio je sve sem prilike da ostvari svoj san, da ozdravi i nauči da pravi video igrice. Dobio je sve sem prilike za život – napisao je njegov rođeni brat na blogu.

Strahinja je umro prerano, a mi vam životnu priču njegove porodice prenosimo u celosti.

Dve godine borbe, dve godine potrošenog vremena, ko zna koliko novca uloženo u lečenje, koliko manifestacija i događaja organizovano u njegovo ime i u dobrotvorne svrhe, dve godine smejanja i plakanja, uživanja i bolova, dve godine padoše tek tako. Povodom smrti moga mlađeg brata, sedamnaestogodišnjeg učenika Prve gimnazije Beograda, želeo bih da se nekim ljudima zahvalim za sve što su učinili za mene i moju porodicu, a nekima i ne.

Hvala lekarima koji su nesposobni da uspostave dijagnozu nekoliko meseci, hvala im što ne znaju da čitaju MR snimke i da vide tumor na njima, već čekaju da se uveća i do četiri puta i onda dođu do zaključka da je to ipak tumor a ne nešto drugo što su mislili da je i onda bude kasno za operaciju u inostranstvu.

Hvala dr D. G., koja je bila toliko prijatna i uljudna da je uspela da izdvoji dva minuta da pomeri svoju guzu sa udobne kožne fotelje i pogleda mog bolesnog brata, njenog pacijenta kojeg je operisala, na samom parkingu u kolima. Hvala joj što je nakon naših visokih veza i mnogobrojnih odbijanja, pogledala njegove snimke i rekla kako je izlečen, a nije bio očigledno.

Hvala lekarima, njih pet, dežurnih taj dan, sa VMA koji nisu hteli da ga pogledaju kada je imao prvi u nizu mnogih epi napada, dok se on grči u kolima hitne pomoći zato što on “nije” njihov pacijent.

Hvala (većini) medicinskih sestara koje su uvek bile tu kada je trebalo i sve su nam lepo objašnjavale, nikada nisu bile drske ni uživo ni preko telefona, koje su imale smelosti i hrabrosti da nas pitaju zašto smo tražili socijalnu pomoć u vidu pelena, kada smo već dobili novčanu pomoć. Pa Bože moj, verovatno ne znaju da ta novčana pomoć ne pokriva ni polovinu sredstava i lekova za lečenje moga brata, naša je krivica što nismo svi medicinski obrazovani pa da im objasnimo kako se ponaša prema bolesnima. Sad znamo za ne daj Bože, sledeći put.

Hvala celom ministarstvu zdravlja koji smatra da osobe u kolicima mogu iznenada prohodati ispred zgrade onkologije i popeti se uz stepenice, jer što bi oni trošili pare na popravku rampe za osobe as invaliditetom. Nije kao da pare idu iz njihovih džepova ali dobro, kažu čuda se dešavaju.

Hvala taksistima koji se ispred iste zgrade onkologije parkiraju tačno na mestima ispred ulaza i na pešačkom prelazu da ne možeš prići i tako satima sede i jedu burek, čitaju novine, malo igraju “džepni bilijar” pa ako vide bilo kakvu policiju (običnu, saobraćajnu, džukele…pardon, komunalnu) odmah skidaju taxi znak sa kola i beže.

Hvala premijeru Srbije, Aleksandru Vučiću, koji ima (naše) pare za Beograd na vodi, a bolesne ljude i dalje lečimo sms porukama.

A onima kojima ne želim da se zahvalim su:

Osnovne škole “Srevan Sremac”, “Rade Drainac”, “Jovan Ristić”, “Olga Petrov” i “Kraljica Marija” i kulturno umetničkim društvima “Lira” i “PKB” koji su zajedno sa našim prijateljima godine organizovali humanitarnu priredbu za Strahinju i oduševili celu moju porodici ovim divnim gestom. Oni su krivi sigurno.

Studiu glume “Dve besne gliste” koji je organizovao humanitarnu predstavu za Strahinju u kojoj su bukvalno svi uživali i novac donirali za njegovo lečenje. I oni su krivi sigurno.

BELhospice organizaciji i njenim volonterima koji su ga stalno obilazili, zabavljali, gledali filmove sa njim, kupovali mu razne poklone, trčali maratone po Srbiji i Evropi za njega, nabavljali mu razne stvari kako bi mu lakše bilo a koje su gotovo nemoguće za pronaći. I oni su krivi sigurno.

Saši Zdjelaru, mladom fudbaleru koji je bez pogovora prihvatio poziv da upozna Strahinju i poklonio mu nekoliko dresova koji su Strahinji puno značili i dolazio mu u posetu kad je mogao. I on je kriv sigurno.

Rvačkom klubu “Pobednik”, momcima i trenerima koji su ga redovno obilazili i zabavljali, učlanili ga u klub i dali mu člansku kartu iako Strahinja nije mogao da ustane iz kreveta. Momcima koji su mu poklonili mnoge medalje koje su osvajali na turnirima i bili tu za njega do poslednjeg dana. I oni su krivi sigurno.

Mladim košarkašima Partizana, Mihajlu Andriću i Vanji Marinkoviću što su došli kada je Strahinja već bio u zaista teškom stanju i koji su imali razumevanja za situaciju a opet su mu došli u posetu i poklonili mu dres Partizana. I oni su krivi sigurno.

Svim prijateljima i profesorima iz Strahinjine osnovne i srednje škole, koji su ga obilazili kad god su mogli, donirali mu novac i stvari, zabavljali ga, smejali se i veselili se sa njim, posvetili ulicu otvorenog srca u Borči njemu, pokušavali na bilo koji način da mu olakšaju borbu i pomognu da pobedi bolest. Nažalost “onima gore” to očigledno nije bilo dovoljno. I oni su krivi sigurno.

Nadam se da neki neće pogrešno shvatiti dosadašnji sarkazam, jer ja sam zaista zahvalan svima (svima iz dela kojima “nisam” zahvalan) koji su tu uvek bili uz nas.

Strahinja je dobio sve što je poželeo, sve što smo mogli kupili smo mu i omogućili. Dobio je sve sem prilike da ostvari svoj san, da ozdravi i nauči da pravi video igrice. Dobio je sve sem prilike za život.

A vi se i dalje kunite u ovu prelepu državu, promovišite je po svetu, ostanite u njoj i radite za bedne pare i preživaljavajte umesto da živite, budite patriJote i ginite za nju, branite Kosovo rušenjem i paljenjem Beograda i pljačkom trafika i prodavnica i nemojte se ni slučajno žaliti kako je ovde loše.

Hvala, Srbijo, nataknem te na k***c.

default

U kutiji punoj bombona krio se ključ od auta koji je uručen čika Miletu

Čika Mile, radio je kao portir punih 35 godina u Domu ućenika srednjih škola "Brankovo kolo" u Novom Sadu.

Sada je došlo vreme da ide u penziju, a učenici i zaposleni su odlučili da mu se oduže za sve godine koje je proveo sa njima.

Naime, Miletova, najveća želja je bila da priušti sebi skroman auto.

Tu nastupaju njegove kolege portiri, a pridružuje im se ceo kolektiv u nameri da Miletu kupe auto.

Sve je obavljeno u tajnosti, a kupljen je "golf 2".

Zaposleni i učenici su auto doterali, ispolirali, ukrasili i sve je bilo spremno za iznenađenje.

U kutiji punoj bombona krio se ključ od auta koji je uručen i uz sreću i suze radonsice Mile je ispraćen u penziju.

U poslednje vreme se građani sve više žale na različite namete od strane banaka, dok država ne staje u zaštitu građana.

Možemo smatrati da samo ulazak u banku košta jedan izvestan iznos. Danas, čak i čuvanje čekova se naplaćuje. 

Ali, zvuči neverovatno koliko para Addiko banka troši na marketing imajući na umu da postoji tek nekih dve godine. 

Naime, svima je poznato kako je Hypo banka preko noći transformisana u Addiko banku i tako je banka prepuna afera i prevara postala čista pred narodom. Čak su išli do te mere da promene i svoju osnovnu boju u knjizi standarda.

I tako smo došli do teme koja nas je patosirala na pod. 

Naime, ceo rebrending koji je promovisan kroz marketinške usluge zakupa reklama na televiziji iznosio je više od POLA MILIONA EURA tokom prošle godine. Možemo se setiti kako te 2017. godine Addiko banka nije silazila sa reklamnih blokova nacionalnih frekvencija, gde su reklame ustvari i najskuplje. 

Ako pogledamo trenutnu 2018. godinu, već je utrošeno nekih 350.000 eura, što znači da će do kraja godine iznos zakupa SAMO NA TELEVIZIJI ponovo preći POLA MILIONA EURA imajući na umu da tek sledi velika kampanja ove banke (svaka banka godišnje ima dve do tri velike kampanje gde promovišu neki od svojih proizvoda) 

Jednostavnom računicom za koji nam ne treba digitron, dolazimo doiznosa od MILION EURA za dve godine promocije SAMO NA TELEVIZIJI. A gde su tu bilbordi, gde je internet, gde su ostale marketinške aktivnosti, sponzorstva, PR tekstovi i slično. Jer, kada bi i to sve sabrali, sigurno bi došli do iznosa on MILION I PO EURA ZA DVE GODINE. 

Odakle taj novac od banke koja postoji samo dve godine? KOLIKO ONI TO ZARAĐUJU OD GRAĐANA SRBIJE KADA IMAJU TOLIKI IZNOS DA TROŠE SAMO U MARKETINŠKE SVRHE? A podsetimo, tu su plate radnika, različiti porezi, zakup objekata, čuvara, ma svega ostalog. 

Ovo je podatak koji može iznenaditi mnoge koji nisu upućeni u bankarske poslove, ne samo iznenaditi, već frapirati. 

I onda se zapitajte sledeći put kada kasnite sa ratom dva dana, a ljudi iz Addiko banke vas nazovu telefonom da prete i traže svoj novac. 

Ili se setite sledeći put kada na svom izvodu vidite iznos za SMS poruke koje dobijate na telefon, a koje su svuda u svetu besplatne. 

default

Pre nekoliko godina, Hypo Alpe banku, pretovarenu aferama i korupcijom, zamenila je Addiko banka i uradila totalni njen rebrending uloživši milione eura u marketinške kampanje.

Međutim, poslednjih nekoliko meseci medijima se javlja sve više nezadovoljnih korisnika njihovih usluga koji su prevareni. Jedino postavljaju pitanje: kome mogu da se žale?

Naime, svi ti građani Srbije su prevareni za neke manje iznose koji se kreću od 100 dinara do 1000 dinara. I ako računamo koliko je još takvih korisnika koji nisu primetili prevaru i otuđivanje novca.

Daćemo samo jedan primer. Korisnik ove banke je imao kredit koji je redovno isplaćivao, međutim Addiko banka je to posmatrala drugačije i svaki mesec je naplaćivala zateznu kamatu u iznosima od nekoliko desetina dinara. 

Kada je ovaj korisnik prepoznao krađu i javio se banci, tek posle nekoliko meseci je dobio odgovor kako je navodno "došlo do greške u sistemu" i uz izvinjenje mu je vraćen novac. 

Naravno, napominjemo kako građani kada kasne sa uplatom rate za kredit ne mogu da se banci daju samo izvinjenje, jer ta ista banka ih svakodnevno maltretira na telefon i traže da se rata što pre uplati. 

Kasnije smo došli do saznanja koliko korisnika ove banke se žali na grešku u sistemu. Da se razume, kod banaka je lako opravdati svaku grešku i nazvati je "greškom u sistemu" i to je to. Puj pike ne važi. 

I tako funkcioniše nezakonito otuđivanje novca sa računa građana. Sitne, šibicarske metode, koriste da otimaju od građana Srbije. Pa ko primeti i žali se, dobiće samo izvinjenje. 

Po svim istraživanjima, preko 50% građana i ne zna šta im se sve skida sa računa i to ne prate pažljivo, tako da je njima moguće uvaliti sve. 

Ostaje da vidimo kako će Addiko banka rešavati ovakve "greške u sistemu", ali je poznato da građani imaju sve manje poverenja u nju uz konstantne žalbe na rad njihovih zaposlenih u ekspoziturama. 

U komentarima nam odgovorite na pitanje: ako bi sada birali svoju prvu banku u životu, da li bi to bila Addiko banka? 

Strana 5 od 24

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top