Društvo

Društvo (438)

Neverovatna vest stiže iz beogradskih pozorišta. Naime, većina glumaca se dogovorila i odlučila da bojkotuju predstave, sve dok građani šetaju subotom. Ovo je zaista iznenađujuća vest. Kako se saznaje, postoji dosta glumaca koji nisu želeli da bojkotuju, ali bez većine neće moći da se odvijaju predstave. 

Ovo se sve dešava kao podrška građanima koji svake subote izlaze na ulice i iskazuju svoje nezadovoljstvo. Glumci ne žele da igraju predstave za publiku, sve dok se ne ispune zahtevi. 

Možda sve i nije iznenađenje, ako imamo na umu da su jedni od organizatora protestnih šetnji glumci Bane Trifunović i Nikola Kojo. 

Jedno veliko bravo za naše pozorišne umetnike, jer tako se podržavaju svoji sugrađani. 

Informer je pre nekoliko dana optužio Sergeja Trifunovića u vezi nekog stana koji ima čak lođu i podrum. Tako nekako, ne želimo da promovišemo Informer priče. Uglavno, iz toga se rodila afera podrum koja je doživela kulminaciju jednim tvitom Sergeja Trifunovića.

U njemu je uputio mnogo oštre reči Goranu Vesiću, što se njemu i njegovoj ženi neće sigurno dopasti.

Uostalom, pogledajte sami i procenite. 

Ko sad dobija u aferi "Podrum"?

s

Božićno seoce ispred Hrama Svetog Save u Beogradu tokom prazničnih dana ponudilo je posetiocima sve, od duhovne muzike do turbo folka, dečijih priredbi, uz kuvano vino, pljeskavice i suvenire.

Ipak prolaznike je to primoralo na provlačenje između prodajnih kućica i preskakanje polomljenih kocki dok komšijama smeta buka i nečistoća. Moglo je da se kupi roštilja na kilo, suvog mesa, rakije, odnosno kuvanog vina. Za decu su bile prisutne lizalice, koje roditelji obično brane deci jer poseduju mnogo šećera koji je štetan. Seno je bilo postavljeno unutar ugašenih fontana, tako da su se deca klizala po klizavoj površini fontana (od snega). 

Takođe, na dva mesta se mogao kupiti kolač zvani odžak, odnosno kopiju originalnog mađarskog recepta. Mogle su da se kupe igračke koje se prodaju ispred pijace. 

Očito, napravili su prevaru za decu i roditelje. 

Šta je potrebno da se vlasti u ovom gradu osveste i prave nešto baš za građane Beograda? 

default

Apsolutna vlast Aleksandra Vučića polako ulazi u osmu godinu i veoma je teško, praktično nemoguće zapamtiti sve laži kojih smo se naslušali u prethodnom periodu, ali postoje neke koje jednostavno moramo sačuvati od zaborava.

Ukratko vladavina Vučića izgleda kukanje na prethodne (iako su svi lopovi preleteli kod njega), obećanje nečeg, pa onda opet kukanje, pa opet isto obećanje, pa opet kukanje, pa opet ono prvo obećanje samo malo prošireno.

U moru bombardovanja informacijama da nam svaki dna preti neki rat, užas, haos i pakao, a onda to malo začiniti nerealnim obećanjima o zlatnom dobu i neviđenom napretku, za danas smo izdvojili ovo gostovanje Aleksandra Vučića kod nekog čoveka kome ne želimo ni ime da izgovorimo.

Poslušajte uostalom i sami, čovek je rekao da je realna procena kraj 2018. i početak 2019. da kompletan projekat Beograd na vodi bude završen.

Danas je polovina januara, Beograd na vodi ne postoji. Postoje 2 zgrade koje nemaju ni upotrebnu dozvolu, postoje izmišljeni stanari koji su se lažno uselili dok su pravi botovi klicali ovom lažovu i prevarantu.

Postoje milioni, ako ne i milijarde evra opljačkane za ovaj projekat, postoji Slobodan Tanasković – čuvar koji je preminuo na VMA nakon što su ga vezali dok su u pola noći bagerima i sa fantomkama rušili.

Međutim, u emisiji “Teška reč” od 16. februara 2014. godine, Vučić nije govorio samo o četiri zgrade, već je na planovima pokazivao gde će se nalaziti kula, šoping mol, poslovni prostor, apartmani, „beogradski Šanzelize” od 1,8 kilometara i drugi objekti.

Postojaće valjda jednog dana i optužnica za sve što su u prethodnih 2000 i nešto dana radili a što je direktno išlo na štetu našeg naroda i naše države.

Na ulicama Srbije se svake subote održana protestna šetnja, odnosno denmonstracije protiv aktuelnog režima. Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Kuršumlija, Niš i mnogi drugi gradovi su krenuli da negoduju protiv ovakve vlasti. Svake subote, sve više naroda šeta ulicama i po nekoj tedenciji, na proleće bi se ta cifra popela i na sto hiljada osoba u protestnoj koloni. Predsednik Srbije ne priznaje proteste, kaže da ih je stvorila opozicija, pa zbog toga i da se pojavi pet miliona ljudi na ulicama, neće uzvratiti na njihove zahteve. 

Daleko je otišla u svom bunilu vlast Aleksandra Vučića, dok su veliku moć preuzeli čelnici napredne stranke. Oni lažu do besvesti, ubeđeni da će im sve proći i da će moći nastaviti sa svojim ličnim bogaćenjem.  Svuda po Srbiji imamo primere kako kupuju firme, preduzeća, televizije, koje otimaju parama građana. Svi ste čuli bar za jedan primer iz svog okruženja, a sigurno znate neku firmu čiji je vlasnik visoki funkcioner napredne stranke. 

Najnoviji primer je kupovina O2 i TV Prva. Od novca građana je kupljen tamo neki Kopernikus, da bi posle isti vlasnik tamo nekog Kopernikusa kupio te dve televizije. Zapošljen je samo kao posrednik koji je na kraju završio sa par desetina miliona u svom džepu, a pravi vlasnik televizija do danas nije poznat. Na taj naćin više ne postoji televizije sa nacionalnom frekvencijom gde opozicija može da se pojavi i iskaže svoje stavove. I tu dolazimo do nezadovoljstva naroda. Medijski mrak je veći nego ikad. Od jutarnjeg programa do noćne Zadruge, sve je posvećeno veličanju ove vlasti. Za vreme Miloševića je bilo više televizija koje su predstavljale opoziciju. Danas je SNS kupio i Studio B, a B92 u dogovoru sa Grcima odavno ugasio. Plašio se Vučić da nekad ta televizija može oživeti, jer je uvek mogla da izazove neka osećanja i emocije u ljudima koji su protestvovali protiv Miloševića, a protestuju i sada. B92 je predvodio jedan kult tadašnjih protesta i bio je opasan za sadašnju vlast. 

I kako onda biti na izborima? Ne postoje dnevne novine, portali su slabi, dok televizija i dalje u najvećoj meri utiče na opštu sliku koja se stvara biračima. Kada bi se raspisali izbori, imali bi situaciju da je vlast prisutna u 95% medija. To je medijski monopol i jednostavno u politici ne može tako. Preko svojih televizija bi nastavili lažima da deluju na razum ljudi i podmeću im neku izmišljenu realnost koja uopšte nije takva. 

Osim toga, ministri treba da se bave svojim poslom, a ne da razmišljaju o rejtingu svojih stranaka. Ministar policije treba da utiče na opštu bezbednost građana, međutim on se hvali samo hapšenjima osoba koje prevoze i švercuju više stotina kila kokaina za evropsko tržište. Građani Srbije nemaju ništa od toga, njih i dalje maltretiraju na ulici, u prodavnici, džepare ih u Knez Mihajlovoj i pijacama, odnosno upadaju u stanove dok su na letovanju ili poslu, možda ih i pregazi neka pijana budala dok se vraća sa splavova dok ga je saobraćajna policija propustila jer je sin uticajne osobe.

 

Ministar finansija treba da se bavi opštem ekonomskom stanju u Srbiji, a ne da gradi Beograd na vodi ili nacionalni stadion. 

Gradonačelnik Beograda treba da bude pravi gradonačelnik Beograda, a ne Goran Vesić koji sam sebe laže već 20 godina, koliko je na vlasti u ovom ili onom smislu. I da nema ženu kojoj bi nameštao marketinške poslove u ime grada Beograda. Da onaj Handanović ne organizuje sve kulturne događaje u glavnom gradu itd itd

Demonstranti zatim zahtevaju odlazak Aleksandra Vučića i ispitivanje svih poslova vezanih za njega i njemu bliskih ljudi. Javna je tajna da su preuzeli na stotine firmi i da mnoga državna preduzeća moraju prihvatati uslove koje su im ponuđeni i poslovati sa njihovim firmama. Pa otvaranje fantomskih firmi, milion malih agencija, a samo kako bi manipulisali sa novcem. I ako se dokaže da nije kriv, pošten je čovek. Ako se pokaže da je kriv, eto nek naprednjaci predlože nekog drugog kandidata sa kojim bi izašli na izbore. 

I na kraju, šta se dešava sa Kosovom? Koji su naši planovi sa kojima treba da se suprostavimo albanskoj strani? Šta će da se dogodi sa tim ljudima dole? Da li ćemo priznati Kosovo kao suverenu državu ili će ostati stanje kvo? Pitanje Kosova se mora predstaviti narodu, a ne samo zamazati oči sa raznim spinovima i izmišljenim aferama. Ko je ubio Olivera Ivanovića, Srbi ili Albanci? Dovoljni su samo ti odgovori, kojih nema ni u bliskoj budučnosti. 

Da li su to neki veliki i glupi zahtevi kako ih naziva gospodar Vučić? Ako se sakupi 200.000 ljudi na ulicama Srbije, to će biti već neka kritična masa koja bi mogla da izazove promene u medijima, a potom i na izborima. Naravno, demonstranti znaju da se njihovi zahtevi neće ispuniti. Zašto onda šetaju? Za promene i za svu decu Srbije. A kada dođu te promene, onda ćemo, i one od petog oktobra i ove nove, preispitati i osloboditi se svih gnjida i pacova koji su uticali na naš život u prethodnih 20 godina. Svi oni misle da su dobro sakrili dokaze njihovih zlodela, ali pojaviće se nešto, narod će iskopati. Velika era tehnologije i 21. vek je došao, svako ko je krao - kriv je. Nema tu dalje. Ne postoji savršena krađa.

I opozicija treba da se plaši. Da vidimo jesu li dostojni da vode ovaj narod. Trenutno, nemaju mnogo poverenja. Niko ne bi ni voleo da ih vidi u protestvnoj šetnji. Treba da razmišljaju zašto je to tako, jer i među njima se prepoznaju lopovi i prevaranti. Građani to neće dozvoliti. Zato nije ni čudo što opozicija ne bi ni volela nove izbore. Nemaju šta da ponude. Još uvek. 

default

Narodna Stranka je na svom tviter profilu objavila sliku koju im je poslao jedan od simpatizera, a na kojoj se vidi Aleksandar Vučić kako sa svojim saradnicima ruča u jednom od najskupljih restorana na Menhetnu, Nusr-Et Steakhouse.

Kako se u objavi navodi, ceh za ovo zadovoljstvo iznosio je neverovatnih 6000 dolara.

S obzirom da je plata predsednika republike Srbije negde oko 1000 eura, postavlja se pitanje ko je platio račun i da li će moralne gromade iz domaćih medija koji se zgražavaju nad svakim luksuzom opozicionih političara reagovati i pokazati da nisu baš toliko licemerni koliko ih narod smatra.

default

Miljani Marković iz Lebana centar za socijalni rad u pratnji 8 policajaca oduzeo je dve ćerke stare tri i jednu godinu, kako majka kaže potrebno je da renovira kuću kako bi joj deca bila vraćena.

- Ispričajte nam ukratko šta se dogodilo u slučaju vaše dece? 

Moja deca su oduzeta, a da ja nisam ni znala šta se dešava. Jedan dan su došli radnici centra sa 8 policajaca i rekli mi da je potrebno da pođem sa njima u centar. Ja sam naravno otišla. Кada sam stigla u centar za socijalni rad ušla sam u kancelariju gde sam bila sa radnicom centra i dva policajca. Dok sam bila u kancelariji oni su mi odveli decu, dve devojčice starija se zove Teodora i ima tri godine, a mlađa Dunja ima jednu godinu.

- Кoje je bilo obrazloženje za odvođenje dece?

Ćerke su mi oduzete zbog navodno materijalih uslova, kuća nam je u lošom stanju. Oni su napisali da nemamo dovoljno higijenske uslove da ih čuvamo.

- Šta je tačno problem sa kućom?

Кuca je stara i ima probleme, ali oni nisu ništa spektakularno. Potrebno je da se isprave zidovi, da se kuća okreči. Pored toga treba i da se kupe neke stvari. Mi smo u jako lošem materijalnom stanju. Zato bih molila sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu mogu da me pozovu na telefon 0631437903, a račun je 20011037733909. 

- Da li postoje još neki problemi koje je naveo centar za socijalni rad, bilo šta osim kuće?

Ne postoji ni jedan problem, mi smo brinuli o deci. Jedini je problem kuća u kojoj živimo, a mi drugu kuću nemamo. Potrebno je samo da se sredi kuca da bi nam vratili našu decu.

- Šta je sada sa decom i šta planirate da uradite u budućnosti po celom pitanju?

Deca su oduzeta 18.07. 2018. godine, od tada su smešteni u hraniteljskoj porodici u Nišu. Mi smo pokušali da ih obiđemo, ali hraniteljska porodica ne želi da imamo nikakvu komunikaciju sa decom. Planiram da vratim decu, da se brinem o njima da imaju sve uslove za srećno detinjstvo.

Tačan broj ljudi koje prisluškuju policija i obaveštajne službe u Srbiji ne može se utvrditi, jer u toj oblasti ne postoji nikakva kontrola.

Naime, sud je taj koji odobrava tajni nadzor i snimanje, ali nema uvid u to kako se taj proces sprovodi. Veoma često se pored osoba koje se zbog krivičnog postupka prisluškuju, snimaju i razgovori osoba sa kojima je ona u kontaktu, što je nezakonito.

Advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, predlažući da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo, „a ne organi izvršne vlasti kao što su policija i BIA“.

– U većini okolnih zemalja, čije zakonodavstvo u ovoj oblasti je gotovo identično našem, odredbe po kojima policija i obaveštajne službe jedine kontrolišu ko se prisluškuje su proglašene neustavnim. Sudovi daju ovlašćenja za tajno snimanje, ali s obzirom da nad njim nemaju kontrolu, gotovo uvek dolazi do kršenja prava na privatnost – kaže Perović za Danas. On dodaje da zakon omogućuje policiji ili BIA da zloupotrebe ovlašćenja i da je, istražujući ovu oblast, utvrdio da se veoma često prisluškuju osobe koje nisu obuhvaćene odlukom suda.

– Ukoliko postoji nalog da se prisluškuje osoba A a ona kontaktira osobu B, koja potom razgovara sa osobom C… Policija nema pravo da prisluškuje nikog drugog do osobe A, a veoma često se snimaju razgovori svih navedenih u lancu – ukazuje naš sagovornik ističući da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku u toj oblasti u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

– Neodređene i neprecizne pravne norme ostavljaju prostor proizvoljnoj proceni policije, BIA i VBA, dok zakon ne obezbeđuje odgovarajuću sudsku kontrolu u sprovođenju njihovih mera – naglašava Perović.

Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća za Danas da je kao poverenik godinama ukazivao na to da službe raspolažu prevelikom ovlašćenjima i upozoravao na paradoksalnu situaciju da pritom krše ustavne garancije. Skupština je svojevremeno izglasala zakone po kojima su službe imale pravo da pristupe takozvanim „zadržanim podacima“ koje čuva operator telefonije (ko, s kim, odakle, koliko dugo razgovara…), dok je za prisluškivanje bila potrebna odluka suda.

– Sve vreme smo tadašnji ombudsman i ja insistirali na tome da je to loše, pogrešno, u suprotnosti sa Ustavom, ali trebalo je dugo vremena, uključujući i pobedu na Ustavnom sudu, koji je 2013., prihvatio naš predlog za ocenu ustavnosti zakona o elektronskim komunikacijama i ocenio odredbe neustavnim, da bi naši stavovi konačno bili prihvaćeni – ističe Šabić za Danas. On dodaje da su nakon toga menjani zakoni o BIA i VBA i VOA, i sad je, bar na papiru, nesporno da je za bilo koji pristup podacima potrebna odluka suda.

– Pravno, to je nesporno, faktički to nije moguće kontrolisati. Nadzor nad operatorima mobilne telefonije je svojevremeno pokazao da je broj pristupa „službi“ i policije zadržanim podacima zabrinjavajući, enormno veliki i da službe imaju direktan on lajn pristup tim bazama podataka. Takve tehničke mogućnosti on lajn pristupa imaju i danas a praktično je nemoguće znati da li ih koriste samo na osnovu odluke suda – ukazuje Šabić. On dodaje da su svojevremeno ombudsman i poverenik predlagali plan „14 tačaka“ koji je mogao uspostaviti efikasnu kontrolu zakonitosti ali taj plan, iako verbalno podržan od političkog vrha, nikad nije realizovan.

– Uvedena je nekakva zakonska obaveza da službe i MUP o broju preduzetih mera godišnje izveštavaju poverenika ali je ona (svesno ili slučajno) neprecizno i nejasno artikulisana tako da se izveštaji podnose po različitoj metodologiji i različito klasifikuju, pa ih npr BIA i VBA tretiraju kao „tajne“ a MUP ne. Svakako, mali im je praktičan značaj – kaže Šabić.

Rodoljub Šabić smatra da pristup podacima o komunikaciji ne bi trebalo da dozvoljava niko sem suda. „Mislim da je tužilaštvo nizom svojih postupaka bacilo senku na sopstvenu spremnost da štiti zakonitost“, zaključuje Šabić.

default

Miloje Vojinović, nekadšnji direktor čačanskog Komunalca, izjavio je u emisiji Otvoreno o svemu OzonPressa, da je bio primoran da zatvori firmu u Beogradu jer su mu funkcioneri SNS tražili 30 odsto firme.

Kako je rekao, firma Vaseko osnovana je 2015. godine i u njoj je 50 odsto firme imala cementara Lafarž. Bavila se preradom sekundarnih sirovina na beogradskoj deponiji Vinča i imala je potpisan desetogodišnji ugovor sa beogradskom Čistoćom o preradi otpada. U firmi je radilo 80 radnika, od kojih je 30 bilo iz zatvora.

-Doživeo sam da ostanem bez ozbiljne firme u koju su bili uključeni mnogo veći igrači, počev od cementare Lafarž i firme Banprom. Mi smo napravili zajedničko preduzeće u Beogradu. Reč je o firmi Vaseko, a jedan od osnivača sa 50 odsto bila je cementara Lafarž, koja je našla interes da deo otpada koristi u proizvodnji cementa. Oni su uzimali oko 200 tona otpada kao alternativno gorivo. Skoro tri meseca sam radio morfologiju otpada na deponiji Vinča. Jedan od učesnika je i naša firma iz Čukojevca kod Kraljeva koja je najveći domaći proizvođač opreme za reciklažu. Firma je osnovana vrlo korektno, na samoj deponiji uzeli smo u zakup tri hektara zemlje na period od 10 godina. Asfaltirali smo prilaz, doveli struju, napravili halu 60 sa 30 metara, liniju za preradu koja je prerađivla 90 tona komunalnog otpada na sat. Vadili smo sekundarne sirovine, a ostalo je išlo za proizvodnju cementa. Jedan deo smo prodavali kompaniji Holcim iz Popovca. Dnevno smo prerađivali 350 tona otpada, od 2.000 tona koliko se dnevno stvori u Beogradu. Sve radnike smo uzeli sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Sve do jednog. Bilo nas je 80, od čega 30 zatvorenika iz CZ-a i Padinske skele. Svi su uredno bili prijavljeni, svima su se plaćali doprinosi. NZS nas je 2016. pohvalila i nagradila, dobio sam plaketu kao malo preduzeće koje je najviše zaposlilo radnika bez pomoći države, rekao je Vojinović.

Prema njegovim rečima, nekoliko meseci kasnije, usledio je poziv na sastanak kod direktora beogradske Čistoće, gde su se našli funkcioneri SNS i koji su otvoreno tražili 30 odsto firme. Kako nisu želeli da na to pristanu, doneta je odluka da se firma zatvori.

-Onda počinju pritisci na nas od strane funkcionera vladajuće stranke, odnosno čelnika SNS-a u Beogradu. Pozvali su nas na sastanak kod direktora beogradske Čistoće. Tamo su se pojavila dva funkcionera koji su otvoreno rekli: Pa šta vi mislite, ovo sami da radite? Pa ne može. Nama nije traženo da se plati reket, da uplaćujemo za neke sportske ili muzičke manifestacije. Ne. Ovde je otvoreno traženo 30 odsto suvlasništva u postojećoj firmi. To su visoki funkcioneri SNS. Onda smo doneli odluku da u novembru mesecu sve radnike otpustimo. Moj savet im je bio da odu ispred Skupštine grada Beograda, da štrajkuju kod Siniše Malog i njegovog menadžera Vesića. LJudi su ostali bez posla, objasnio je Vojinović.

Vojinović nije želeo da kaže o kojim se funkcionerima SNS-a radi, ali je rekao da je kasnije saznao da imaju firmu koja se takođe bavi preradom sekunadarnih sirovina.

-Imam svedoke, sve papire…. Alternativa je bilo otežano ili nemoguće poslovanje, jer naš materijal za cementare morao je da izađe kroz dve kapije beogradske Čistoće. Istog trenutka, obezbeđenje nam je zabranilo da bilo šta možemo da plasiramo od robe. Ako vi nešto proizvodite, a ne možete da plasirate, vi ste odmah u problemu. Samo gomilate troškove. Kasnije sam saznao da oni imaju firmu koja se takođe bavi sekundarnim sirovinama. Verovatno smo im bili konkurencija jer njihovi radnici, koji prebiraju po deponiji, nisu imali šta da prebiraju jer je to po ugovoru stizalo kod nas na preradu, naveo je Vojinović.

Vojinović je u emisiji otkrio i da je njegova firma bila izložena još jednoj vrsti pritiska, a to je da finansiraju uređenje ulice ili fasade neke zgrade u Beogradu po izboru. Pismo je potpisao tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.

-Pre toga je stiglo upozorenje koje je ovako glasilo: Molimo vas da vi, kao društveno odgovorna kompanija, izabereti ulice i objekte koje želite da ulepšate i da uradite fasade, a što će biti u našem i vašem interesu, To je bilo pismo s potpisom gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ja na to nisam pristao, rekao je Vojinović.

Miloje Vojinović bio je direktor JKP Komunalac u Čačku od 2007. do 2012. godine. Nakon smene, postavljen je za načelnika Republičke komunalne inspekcije.

U današnjoj Srbiji je sve moguće, zar ne?

Odmah da postavimo pitanje: šta će sin ministarke na mestu gde treba da sedi srpski predstavnik u Ujedinjenim Nacijama?

Zorana Mihajlović se predstavlja kao uzorna žena, ali sin će je izgleda na kraju pokopati. 

Dragan Mihajlović voli da putuje po inostranstvu i time se hvali svojim prijateljima. Studira Megatrend fakultet, a ponekad eto svrati do sedišta Ujedninjenih Nacija kako bi predstavljao Srbiju.

Da li je to moguće? U ovakvoj Srbiji je izgleda moguće.

Ovo pitanje treba direktno postaviti premijerki Srbije, jer ona mora biti upoznata sa ovakvim "izletima" od strane zvaničnih predstavnika Srbije. Sin Zorane Mihajlović je to očigledno bio, jer poseduje i onu propusnicu koja se stavlja oko vrata.

Da li normalan narod Srbije, onaj što celu noć prati Zadrugu, vidi šta se dešava oko nas? Megatrend puleni putuju po svetu o računu budžeta Srbije, a narod svako jutro bude upoznat u supermarketima sa nekim novim poskupljenjem osnovnih namirnica. 

Nažalost, Zorana nije jedina. Ona je čak svoju bahatost dosta dobro držala pod kontrolom prethodnih godina, ali ovih dana dosta toga izlazi na videlo…

Strana 5 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top