Društvo

Društvo (709)

Za neke od ovih običaja ćete verovatno prvi put čudi i reći ćete da niste bili svedok istih, ali u nekim krajevima Srbije, selima i varošima ovo su normalni  srpski običaji kada dođe do srmti u nekoj kući.

U selima porodica i rodbina sprovode sve običaje koji prethode sahrani. To su kupanje, oblačenje, kao i opelo koje se neretko vrši u dvorištu pre odlaska na groblje.

Ipak, u moru jezivih i morbidnih običaja, u nekim regionima se praktikuju i “dodatni” rituali.

Na primer, u nekim delovima Srbije ljudi otvaraju prozore i vrata, a sav nameštaj – stolice, stolove i klupe, pa i posude se okreću naopako.

Ovaj ritual se praktikuje kako duša pokojnika ne bi ostala u kući i ne bi uznrmiravala rodbinu.

Pored ovoga, ne samo u pokojnikovoj, već i u okolnim kućama se prosipa voda koja se smatra nečistom, sve dok se pokojnik ne odveze na groblje.

Život posle pandemije teško da će ponovo biti isti - to se pokazalo i na novim pravilima koje će uvesti avio kompanije, a evo kako će ubuduće izgledati letovi.

Samo ukrcavanje u budućnosti moglo bi da potraje i do četiri sata.

Kompanije će, pišu mediji, uvesti pravilo da putnici moraju da se pre leta pojave četiri sata ranije na aerodromu kako bi prošli sve neophodne zdravstvene provere, sve uz obavezno distanciranje od dva metra.

To će, navode dalje mediji, uticati i na cenu avionskih karata koje će poskupeti, a sveukupan doživljaj leta biće veoma nelagodan. Takva situacija mogla bi da potraje narednih pet godina.

- Biće manje raspoloživih aviona, manje raspoloživih mesta, cene će skočiti i sve u svemu, biće to veoma nelagodno iskustvo, izjavio je direktor i konsultant jedne avio kompanije.

Uz sve to, nosiće se zaštitna oprema i po svaku cenu se održavati fizička distanca.

Kompanija easyJet je početkom ove godine iznela plan da sva sedišta u sredini uvek budu prazna, i to će i sprovoditi u delo od trenutka kada se avio saobraćaj ponovo ustali.

Obavezna mera razdaljine od 2 metra između putnika mogla bi da znači da će skoro 80 odsto sedišta u avionu biti prazno. Zato, da bi se to isplatilo, prevoznici će morati da dignu cene.

Ljubiša Rakić (43) iz Paraćina objavio je da mu se sestra Ljiljana probudila (47) i izrazio nadu da će potpuno ozdraviti.

Ljubiša je za pet dana izgubio i oca i majku, koji su preminuli od korone, a sada mu sestra bori za život.

Ljiljana (47) boluje od dijabetesa i sada je na lečenju u KBC Zemun.

"Napokon se sestra probudila od jutros i nadam se da će za dve, eventualno tri nedelje biti kod kuće, živa i zdrava. Samo što je neće sačekati lep prizor. Kada bude izašla iz jednog haosa, dolazi u drugi. I kada bude saznala da je ostala bez oca i majke. Nemam reči", napisao je Ljubiša na Fejsbuku.

Ljubišin otac Dragiša (70) umro je od korone 18. aprila, a samo dan posle njegove sahrane, koja je bila 22. aprila, isti virus odneo je život i njegovoj majci Radmili (72).

Ljubica Š. iz Beograda, logoraški broj 75744, preživela je dva susreta s Jozefom Mengeleom, monstrumom iz Aušvica. Jedna je od retkih iz kontingenta "živog ljudskog materijala", koja je preživela neljudske eksperimente, pisao je Blitz u julu 1985. godine.

"Moje ime nije važno - mi se i danas raspoznajemo po brojevima. Ja sam 75744, to mi je tri godine bilo i ime i prezime. Nikad mi nije palo na pamet da skinem ovaj istetovirani broj: previše je bilo pogleda koji su me, nemo, molili da nikad ne zaboravim te strahote. Čak ne poznajem nikog ko je skinuo taj pečat.

Plašim se, danas, da nisam nešto preuveličala, da sam izmešala san i javu... Ali, kad se sretnem s nekim ko je preživeo iste te strahote, shvatim da sam mnogo toga zaboravila, potisnula duboko u sebe, da nikad ne izađe do svesti.

Ovaj broj može da zavara nekog: Aušvic je najveća grobnica čovečanstva svih vremena. Mi, preživjeli, samo smo kap u moru. Brojevi su se ponavljali, ponovo su utisnuti brojevi umrlih, bilo je različitih boja, ne računajući one sa Davidovom zvezdom, kojih je bilo najviše...

Uhapsili su me u Ljubljani početkom 1943. godine, kao taoca. Pohađala sam prvi razred gimnazije kada je rat počeo ili peti osmogodišnje po novom sistemu. Tada sam imala dvanaest godina.

Putovali smo do Aušvica tri nedelje. Nas, Jugoslavenki, bilo je pet, možda šest. Sve ostalo bio je "jevrejski transport", u vagonima koji su priključeni usput, možda u Beču? Pamtim, svi putnici našeg voza, osim nas par, otišli su ravno u - krematorijum.

Udarao se bičem po čizmi i pevao neku ariju. Tek sam kasnije saznala da je to Mengele

Na rampi "Birkenau" vršena je selekcija. Primetila sam čoveka koji se bičem udarao po čizmi: pevao je neku ariju iz "Toske". Tek kasnije saznala sam da je to Mengele. Imao je tamne oči i tamnu kosu... Jedna noga bila mu je malo kriva, sigurna sam da bih ga i danas prepoznala.

Pomno nas je pregledao, zagledajući se svima u oči, i izdvajao, izdvajao... Mi nismo znali zašto. Pomislio je da sam Jevrejka, možda zbog moje izrazito crne kose. Imam plave oči i izgleda da ga je to posebno zainteresovalo. Pitao me je odakle sam, a kad sam mu odgovorila, pomalo razočarano je rekao:

"A, bio sam u Jugoslaviji, pre rata. Penjao sam se na vaš Lovćen..."

Delovao je ljubazno... Bar mnogo ljubaznije nego ostali, kojima se zlo probilo kroz kožu i prepoznavalo se po nekakvoj ružnoći. Ustvari - bio je cinik; to sam ustanovila kasnije, kad sam saznala i delomično videla šta radi.

Nisam bila Jevrejka, i on je izgubio interes za mene. Ali, i dalje sam bila interesantna za druge lekare. Predata sam nekom doktoru Lukasu, kako sam kasnije saznala, kao materijal za eksperimente. Mengele se bavio isključivo blizancima i očima, genetikom valjda. Bio je opsednut očima. Nekoliko puta ulazila sam u njegovu kancelariju i videla bezbroj posuda s ljudskim očima, koje su me gledale, onako, izvađene iz duplji, kao žive. Ponekad sanjam te oči.

Na meni su vršili četiri vrste eksperimenata. Zarazili su me malarijom, dizenterijom i tifusom. Sećam se, na goli trbuh stavili su mi nekakvo sito u kojem je bio roj komaraca koji su me besomučno ujedali. Mislila sam da ću rastrgnuti kožu s stomaka, posle...

Opisala stravične eksperimente na ljudima u fabrici smrti

Sami Nemci nazivali su Aušvic- "fabrikom smrti". Logor je to i bio. Kapacitet krematorijuma bio je 30.000 ljudi dnevno, ali to nije bilo dovoljno. Jedne noći, u leto 1944. godine, zapalili su celi romski logor. Goreo je čitave noći, a vrisak se čuo do neba... Preko 30 hiljada ljudi - žena i dece... Njih nisu razdvajali, bile su tu čitave porodice.

Spaljivali su polijevajući ljude benzinom. Kasnije, kad im je benzin bio potreban za druge stvari, slagali su red leševa, red cepanica, a logoraši su, dole, hvatali loj i polevali odozgo, da bi lakše gorelo.

Ali, eksperimenti na ljudima bili su najgori. U mojoj baraci, u uglu, bilo je neko nesrećno stvorenje sa izobličenom glavom ogromnih dimenzija, toliko otečenom da se oči, nos, i usta uopšte nisu videli. Stalno je ječalo. Glava je bila tolika da nije moglo ležati već je sedelo u uglu poduprto nekim letvama... Svakog dana su ga odvodili nekud...

Ili: žena koja je ležala ispod mene. Njoj su izvadili kost iz potkolenice. Tkivo se raspadalo, pretvaralo u pihtijastu masu... Umrla je u strašnim mukama.

Žene i muškarce sterilizirani su rentgenskim zracima. Mi smo to nazivali "crveno svetlo". U logoru se govorilo nekakvim posebnim, internacionalnim jezikom, univerzalnim žargonom i svi smo to prihvatali dopunjavajući ga.

"Gledala sam kako je rasporio nekog Poljaka"

A Mengele je pevao arije iz "Toske" i vršio selekciju udarajući se bičem po čizmi. Monstrum! Gledala sam kako je rasporio jednog malog Poljaka, živog, i izvadio mu pluća...

Imao je izvanredno pamćenje. Pred transport (nikad nismo znali da li idemo u drugi logor ili u krematorijum), kad sam ga poslednji put videla, prišao mi je i upitao me:

- Ti još nisi umrla?

Pre osamnaest godina uhvatili su neke lekare iz Aušvica i sudilo im se u Frankfurtu. Prijavila sam se za svedoka, ali Nemci izgleda nisu bili zainteresovani. Nisu mi čak,ni odgovorili. Mislim da je i doktor Lukas bio među njima.

I sad čujem da je Jozef Mengele mrtav. Da je umro i sahranjen negde u Brazilu. Ja u to ne verujem. Znam da je živ, osećam to, a taj osjećaj ne može da me prevari."

Vršilac dužnosti direktora JP EPS Milorad Grčić izjavio je danas da će svi građani Srbije imati mogućnost da račune za struju za mart, april i maj plate sa pet odsto popusta i bez obračunavanja kamate, ako uplatu izvrše najkasnije do 30. juna.

- Mi smo na početku križe obećali da penzioneri neće plaćati kamatu i da će imati popust od pet odsto, koji su imali ako plate račun do 28. u mesecu. Naša konačna odluka u EPS-u je da će građani, ne samo penzioneri, imati mogućnost da tri računa, za mart, april, maj plate sa pet odsto popusta i bez obračunavanja kamate. Ovo sve važi ako uplatu izvrše najkasnije do 30. juna. To je pokazatalj koliko država misli o građanima Srbije - rekao je Grčić novinarima na novom vidikovcu površinskog kopa "Radljevo", prilikom posete RB "Kolubara" Lazarevac

Grčić se zahvalio građanima što redovno plaćaju račune za električnu energiju.

Kako kaže, pocenat građana koji su plaćali račune u prethodnom periodu veoma je visko i to pokazuje da su potrošaci svesni da Elektroprivreda funkcioniše na vrlo složen način i da je plaćanje računa neophodno da bi se proces prozvodnje i distribucije električne energije nastavio.

On je istakao i da je najteži period, što se tiče rizika za proizvodnju prošao, jer kako kaže, ako nema struje, problem je i bolnica, dom zdravlja i onlajn nastava.

Čini se da se i svet produhovnio, pa sve češće nailazimo na ideje da pravilnim primenama raznih tehnika i pozitivnim razmišljanjem možemo sprečiti probleme i bolesti da prodru u naš život.

Međutim, i dalje bolesti haraju svetom i nanose nam toliko muka.

Došli smo do recepta za koji tvrde da može da sprečiti uzroke svih bolesti.

Da, baš svih, i onih najtežih. Ono što u ovoj priči zapanjuje, jeste njegova jednostavnost.

Neće vam trebati hiljade evra, egzotična putovanja i posete različitih guruima, kao ni recenzije u moderno opremljenim bolnicama.

Naime, izvor koji je želeo da ostane anoniman, podelio je svoje iskustvo, do kojeg je došao na drugom kraju planete.

Reč je o čoveku koji je inžinjer, a živi i radi u Moskvi već deset godina.

Kako su Rusi poznati kao izuzetno religiozan, pravoslavan narod, tako u Rusiji postoji veliki broj crkava i manastira koji odišu snažnom duhovnošću.

I izvor je odvojio vreme da poseti poznati ruski, Borovski manastir, i porazgovara sa sveštenikom koji je mnogima pomogao svojiim savetima i receptima za zdrav život.

Nemojte prebrzo da sudite - ovo nije priča o duhovnom prosvetljenju, već ima naučnu osnovu.

Tako, izvor je razgovarao sa sveštenikom, koji mu je dao praktične savete kako da održi savršeno zdravlje, i potom sve to naučno proverio.

Reč je o nekoliko namirnica koje svako ima u kući, a za koje nismo ni svesni koliko su zapravo lekovite.

Lista i recepti izgledaju ovako:

1. Soda bikarbona

Jednom dnevno treba razmutiti jednu ravnu kašičicu sode bikarbone u čašu vode i popiti. Za početak nije loše krenuti s manjom dozom, s pola kašičice. Ovo bi najbolje bilo raditi uveče.

2. Hidrogen peroksid 3%

Tri do pet kapi ove materije treba razmutiti u jednu čašu vode i popiti. To je najbolje raditi ujutro.

3. Zeleni čaj

Jednu šoljicu ovog čaja, koji je proglašen za najzdraviji napitak na svetu, treba popiti svakog dana.

4. Beli luk

Iako ga mnogi ne vole i izbegavaju zbog jakog mirisa, dobro je poznato da je on prirodni penicilin. Dovoljan je jedan čen, koji treba iseckati na sitne kockice i ostaviti par minuta da se prosuši.

Kako bi se izbegao neprijatan miris, ovako pripremljen luk se može umešati u čašu jogurta ili kiselog mleka. Rusi ga piju sa vodom.

5. Voda

O vodi ne mora mnogo da se priča, jasno je svima koliko je zdrava. Međutim, naglasak se ovde stavlja na sledeći parametar – pH vrednost

Idealna pH vrednost vode koju konzumirate treba da bude 7,42, ali moze da ići do 8. Naime, baš takva pH vrednost je bazna, što je važno, kako se u organizmu ne bi stvarala kisela sredina, koja pogoduje razvoju raka.

Budući da je čovek od nauke, izvor je sve ovo prihvatio s određenom dozom skepse, i odlučio je malo da se pozabavi naučnim gledištima.

Istražujući, došao je do čuvenog doktora Ivana Pavloviča Neumivakina, doktora medicinskih nauka, profesora, prvaka ruske medicine u kosmonautici, koji je osnovao prvu bolnicu na ruskom kosmičkom brodu.

I, što je najvažnije ovde, koji je razvio svoj sistem lečenja vodom i sodom. Budući da je bio zadužen za zdravlje astronauta prilikom njihovog odlaska u Svemir, morao je da se pobrine za to da njihovo zdravlje bude u savršenom redu.

Istražujući rad doktora Neumivakina, izvor je ostao zapanjen kada je došao do saznanja da proslavljeni ruski lekar govori o istim onim receptima do kojih je došao u razgovoru sa duhovnikom. I ne samo da govori o njima, nego je naučno dokazao da su delotvorni.

Na Jutjubu se može naći dosta dokumentarnih filmova doktora Neumivakina, u kojima on detaljno analizira blagodeti hidrogena i sode bikarbone.

On navodi mnoge primere i naučne studije kojima pokazuje koliko su ove supstance zaista čudotvorne. Doktor detaljno objašnjava hemijske karakteristike ovih materija, kako one deluju na organizam i kako ga leče.

Neimenovani izvor i njegova porodica koriste ove recepte svakodnevno već godinu dana. Njegova ćerka kaže da im je imunitet svima drastično ojačao.

"Mi smo svi zdravi, imunitet nam je sjajan. Recimo, zimus, kad je bio najveći problem oko virusa, decembar, januar… Nedelju dana sam bila u okruženju ljudi koji koji su bili jako bolesni i mislila sam da sam gotova! Da šanse nema da me ne zakači… Međutim, ništa! Apsolutno ništa", navodi ona.

Neka crnogorski policajci dobro razmisle o tome šta trenutno rade i šta će verovatno raditi u budućnosti. Bog će videti svačija dela, bilo da su dobra ili loša

- Pre desetak dana saobraćajni policajac Centra bezbednosti Nikšić, Mićo Mušikić, zaustavio je minibus manastira Ostrog za prevoz radnika i ispisao kaznu za istekli atest protivpožarnog aparata. Vozač ga je zamolio da ne piše, ali je on odgovorio: "Ima Sveti Vasilije para, pa će platiti".

Gore pomenuti imao je saobraćajni udes tako što je izgubio kontrolu nad službenim vozilom i prevrnuo se na zaobilaznici oko Nikšića tzv. sarajevskom putu. Neka naši policajci dobro razmisle o tome što trenutno rade i šta će verovatno raditi u budućnosti. Bog će videti svačija dela, bilo da su dobra ili loša."

Ovo je poruka koja je preplavila društvene mreže i aplikacije. Tragom priče smo proverili i IN4S je potvrđena istinitost.

Pravo na državnu pomoć od 100 evra, koja će biti isplaćena svim punoletnim građanima posle 15. maja, imaju i srpski državljani koji žive u inostranstvu.

Oni koji nemaju račun u banci u Srbiji neće imati nikakve dodatne obaveze po tom pitanju jer će im država isti i otvoriti.

Uslov za steknu pravo na uplatu od oko 11.800 dinara biće da se prijave. Prva mogućnost za prijavu biće online preko portala Uprave za trezor, a druga mogućnost je telefonom na brojeve koji će biti blagovoremeno objavljeni.

Podaci koji će biti obavezno navesti u prijavi su ime, prezime, JMBG i broj računa u banci.

Oni koji nemaju račun u banci, imaće mogućnost da to navedu u prijavi, a država će im po automatizmu otvoriti račun i obavestiti ih o tome.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je ovakva pomoć građanima Srbije jasan signal da je naša zemlja spremno dočekala pandemiju virusa korona.

- Dovoljno smo ekonomski otporni da možemo i iz ovako velike krize da izađemo kao pobednici. Ovo je naš način da kažemo svim građanima da će uvek, i u ovako teškim i izazovnim vremenima, moći da računaju na podršku svoje države. Osim toga, ovom merom vratićemo novac u privredne tokove, podstaći ćemo potrošnju, a građanima ćemo obezbediti da sebi priušte nešto što možda inače ne bi mogli - rekao je Mali.

Kako bi obezbedila novac za pomoć privredi i građanima država mora da se zaduži za oko tri milijarde evra. To će najčešće činiti emitovanjem dužničkih hartija, ne i uz pomoć MMF.

Podsetimo, svakom punoletnom građaninu Srbije država će početi da uplaćuje po 100 evra od 15. maja, dok bi penzioneri uplatu trebalo da očekuju nešto ranije. Tada bi po oko 11.800 dinara trebalo da dobije i oko 260.000 građana koji primaju socijalnu pomoć.

Penzionerima će novac biti uplaćen na račune na koje dobijaju i penziju.

Epidemiolog Predrag Kon reagovao je na društvenim mrežama povodom šala na njegov račun u emisiji "24 minuta sa Zoranom Kesićem", koja se emituje na televiziji Nova S.

Epidemiolog se na Fejsbuk profilu osvrnuo na sinoćnu Kesićevu emisiju, pa je konstatovao:  “Kesić me ‘zahvatio’. “Veliki POZDRAV!” Dalje je objasnio:

“O potrebi za zaštitnom opremom za medicinare i njenoj pravilnoj upotrebi trubio sam na sav glas, još u februaru. O tome postoje brojni snimci i jasni dokazi. Napad na mene lično po tom pitanju u emisiji kojoj je cilj humor je greška”, tako je na Fejsbuk profilu prokomentarisao jučerašnji segment u Kesićevoj emisiji “24 minuta”, u kojoj se podseća na Konov nastup i izjavu u “Ćirilici” na televiziji Hepi.

Kesić poručuje da ne doživljava da je u sinoćnoj emisiji napadnut doktor Kon, niti Konovu objavu na Fejsbuku doživljava kao napad na njega.

“Želim mu dobro zdravlje i da svi zajedno što ranije pobedimo nevidljivog neprijatelja. U Konovoj objavi na Fejsbuku ne vidim ništa što je uvredljivo”, kratko odgovara Kesić.

“Kod Marića sam potpuno svesno saopštio ono što sam lično znao na osnovu uverenja i ličnog ubeđenja o stanju zaliha zaštitne opreme pre dolaska isporuke iz Kine. Zvanično je opreme bilo, bar su tako svi izveštavali iz zdravstvenih ustanova. Sve sam to izjavio u intervjuu Ljubici Gojgić koja me je intervjuisala sledećeg dana od hapšenja Ane Lalić. Tada sam i izjavio da je verovatno imala podatke koji su zastareli, jer je oprema u međuvremenu stigla”, objašnjava Kon i poručuje – Istina je jedino bitna! – STOP COVID 19!

U pomenutoj emisiji kod Milomira Marića, Kon je konstatovao sledeće: Stvarnost je takva kakva jeste. U trenutku kada preuzimate nešto, imate određen nivo testova, imate određen nivo zaštitene opreme. Vi sad možete da izađete i da kukate pred narodom da nema ni testova, ni zaštitne opreme. Ili ćete da izađete i kažete – imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi uradili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekujući i testove”, naveo je tada Kon.

Vesna Nedeljković (58), mirna, radna i poštena žena iz Gornjeg Milanovca, izabrala je da ode u čuveni požarevački zatvor Zabelu na pet dana. Ona je odlučila da ne plati kaznu od 5.000 dinara (oko 42 evra) koja joj je izrečena jer je policiji predala pištolj i lovačku pušku svog pokojnog muža tri dana po isteku 40-dnevnog roka za koji nije ni znala.

Samo iz ponosa, Vesna je odlučila da robija, jer smatra da nije kriva. Sada je ova žena u istom zatvorskom kompleksu u kom su i Milorad Ulemek Legija, ostali pripadnici zemunskog klana i drugi najgori nasilnici i ubice.

Vesna je sređivala stvari pokojnog supruga Veselina kada je pronašla pištolj i lovačku pušku sa urednim dozvolama i odnela oružje u policiju.

Vojkan kaže da su on i brat insistirali da plate kaznu za majku, ali da ona za to nije htela ni da čuje.

– Zaprepašćen sam i brzinom kojom je majka osuđena i otišla na izdržavanje kazne, za šta je na ime troškova morala da plati 8.000 dinara. A procesi pravim kriminalcima traju godinama – ogorčen je Vojkan.

Njen sin Vojkan sada čeka majku da se vrati sa robije. On priča da je Vesna pokušala u policiji da objasni da nije upoznata sa rokom za vraćanje oružja. Takođe, da im oružje nije donela zbog nekakvog zakona, nego što je smatrala da tako treba. Vojkan kaže da su joj u policiji prilično grubo odgovorili da je o svojim obavezama morala da se informiše na sajtu MUP-a Srbije, gde piše da oružje pokojnog supruga mora da se preda u roku od 40 dana od dana smrti.

– Majka je u dubokoj žalosti i posle smrti oca nije znala zna šta pre da uradi. Nikakvo pismeno obaveštenje nije dobila, niti ju je iko kontaktirao po pitanju oružja. Zar oni zaista misle da će bilo koja žena koja tek što je ostala udovica na inernetu da pretražuje sajt MUP-a Srbije – ukazuje za „Vesti“ Vojkan.

On objašnjava da je Vesna bila iznenađena što je uopšte kažnjena. Sada joj zbog ponosa stižu čestitke ne samo komšija i sugrađana, već i iz cele Srbije.

– Ona je takva čitav život, muški se bori za pravičnost, a verujte, ovo je sve stvarno cirkus. Moja majka nije kriminalac, u životu ni mrava nije zgazila. Iz zatvora se javila telefonom mom bratu, ali samo nakratko – priča nam Vojkan.

On kaže da će mu majka za dan-dva majka će izaći sa izdržavanja robije. Nada se da će želeti da ispriča sve što je tišti.

Nije sve što je po slovu zakona i pravedno, kaže za „Vesti“ Goran Petronijević, advokat i nekadašnji sudija.

Povodom slučaja Vesne Nedeljković, on ukazuje da nije pravedno meriti vreme u satima i danima i to ženi ženi koja je očito imala nameru da poštuje zakon, ali su je u tome sprečile emotivne ili objektivne okolnosti.

– Policija je u njenom slučaju radila po zakonu, ali je pretrpela nepravdu jer je oružje mogla i da proda na crnom tržištu ili baci. U takvim slučajevima obično se prijavi da je ukradeno, a da zapravo završi u kriminalnim krugovima i postane opasno – tumači naš sagovornik.

Petronijević ističe da policija zna da različito odmeri u slučaju poznatih ličnosti i običnih građana. On navodi primer kada je čovek iz Beograda prebijen u Novom Sadu, a u njegovog saputnika uperen pištolj.

– Zbog toga je protiv Nenada Čanka vođen sudski postupak za telesne povrede i izazivanje opasnosti pretnjom oružjem. Pri tome, oružje mu tokom postupka nije oduzeto i pored desetak zahteva. S druge strane se neko posvađa s komšijom i policija mu automatski oduzima oružje – priča Petronijević za „Vesti“.

Petronijević kaže da ponašanje države destimuliše građane da učestvuju u akcijama predaje oružja.

– Predlagao sam da država otkupljuje nelegalno oružje. Jer kad ljudi, ne daj Bože, nemaju deci za lekove, onda prodaju na crno. To bi bio otkup po konkurentnim cenama, a oružje bi se moglo remontovati za policajce i vojnike ili prodati. Međutim, u policiji su rekli da im ne pada na pamet da plaćaju nekom ko je počinio krivično delo – kaže Petronijević.

Novčana kazna zamenjuje se zatvorskom po principu 1.000 dinara za dan robije. Prošle godine, na primer, u Novom Sadu je 121 građanin odbio da plati kaznu. Neki se na to odluče zbog nemaštine, a drugi iz protesta. Među njima je i Mićo Kozarac (84).

– Policajac me je kaznio jer sam navodno prešao ulicu manje od sto metara od pešačkog prelaza. Izmerio sam i sam i bilo je 140 metara – kaže starina koji je izabrao pet dana zatvora.

Njegov sugrađanin Aleksandar Teodovski nije hteo da plati kaznu zbog toga što je svirao gitaru u bašti kafića posle jedan sat.

– Policajac nije kaznio vlasnika kafića nego mene i kolegu, a svirali smo na akustičnim gitarama. Neću da platim jer je nepravedna kazna i idem tri dana u zatvor – rekao je Aleksandar.

I 87-godišnjak iz Brezovice ležao je pet dana jer nije imao para za kaznu za nepokošeni travnjak, iako starac nije imao snage da to učini.

Zapamćen je i slučaj čobanina Zorana Miladinovića, koji je po planinama oko Kuršumlije vodio stoku na ispašu, a kod sebe nije imao ličnu kartu. Kažnjen je s 3.000 dinara ili tri dana zatvora.

– Lična karta bi mi propala u planini od vlage. A policajci su mi pretili i prijavom što psi nemaju zaštitne korpe. Kako onda da čuvaju ovce i mene od vukova – čudio se Zoran.

Mediji su zabeležili i slučaj Tomislava Stojanovića. On je kažnjen s 5.000 dinara jer nije u zakonskom roku prijavio da mu je u poseti supruga s kojom 40 godina živi u Nemačkoj.

Strana 6 od 51

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji