Društvo

Društvo (438)

default

U „Amanu” prodaju ljigave i bajate piliće, koji stoje nedeljama, a koje trgovci moraju da „prerade”, ispeku i prodaju kao svežu robu. Takođe, u tim prodavnicama plasira se mnoštvo proizvoda, posebno slatkiša, kojima je rok trajanja istekao čak i pre skoro pola godine.

U „Amanu” prodaju ljigave i bajate piliće, koji stoje nedeljama, a koje trgovci moraju da „prerade”, ispeku i prodaju kao svežu robu. Takođe, u tim prodavnicama plasira se mnoštvo proizvoda, posebno slatkiša, kojima je rok trajanja istekao čak i pre skoro pola godine. 

Ovo je ispričala kasirka koja je radila u jednom od prodajnih objekata tog trgovinskog lanca. Ona svima savetuje da zaobilaze „Amanove” radnje u širokom luku.

- Radila sam tu petnaestak dana, kada su nam stigli paketi slatkiša kojima je istekao rok, nekima čak pre pet-šest meseci, a koje je trebalo plasirati u prodaju. Nisam mogla da verujem svojim očima, ali šta sam mogla nego da uradim kako šefovi traže. To, nažalost, nisu sav užas i strava kojih sam se tamo nagledala. Pilići, recimo, toliko dugo stoje u frižiderima da postanu skroz ljigavi. Mi ih onda zamrznemo na mesec dana, pa kada se odlede, stavljamo ih u sirće, nekoliko puta ih dobro usolimo, pa onda pečemo i prodajemo - priča ona i dodaje da se tako tretirano pile kupcima nudi dva dana, a tek tada se, ako ga niko ne kupi, baca.

- Razum se, u tom slučaju ide po džepu radnika, pile se meri i odbija nam se od plate - kaže ona i objašnjava da se upravo iz tog razloga nikad nije dogodilo da primi celu platu, jer se manjak odbija radnicima od zarade.

- Kako god da radiš, u „Amanu” te oštete. Kupci kradu sve odreda - čokolade, kafu, salame, a onda se manjak odbija zaposlenima, tako mi je inače mizerna plata bila manja za 2.000 do 3.000 dinara svaki mesec.

Naša sagovornica tvrdi da u marketima svi rade sve, a da roba stiže baš pred kraj radnog vremena, tako da zaposleni, umesto da odu kući, ostanu kako bi primili pristigle artikle.

- Robu namerno isporučuju pred kraj radnog vremena, pa ostaneš još tri sata da završiš i taj deo posla. A kada sam počela da radim, čitav mesec nisam imala slobodan dan, tek kasnije. Takođe se dešavalo da po dve-tri nedelje nemam slobodan dan, kao i moje kolege. Poslovođa je najviše maltretirao starije koleginice, žene od 50-55 godina, koje su zbog torture odlazile kući u suzama - završila je bivša radnica „Amana”.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, smatra da je reč o kriminalnim radnjama, kao i da inspekcija treba da prekontroliše rad marketa „Aman”.

- Svaki komentar je suvišan, reč je o nezakonitim radnjama, a to je sfera kriminala. i to organizovanog kriminala, privrednog. Inspekcija, pre svega veterinarska, trebalo bi da uz pojačan nadzor proveri osnovanost navedenih tvrdnji, a zatim preduzme zakonom predviđene mere. To su za odgovorna lica krivične odgovornosti, a za organizaciju - privredni prestup koji ima elemente krivične odgovornosti. Radnici bi trebalo sami da prijave takve prekršaje, a da ih zakon zaštiti na način da oni ne snose posledice. Ljudi koji rade uglavnom ne smeju da pričaju o tim problemima, kako bi sačuvali posao, ali zato postoje nadležni organi koji treba da preduzmu potrebne mere - kaže on.

Činjenice

- U prodavnicama „Aman“ 2016. se prodavao mileram kojem je istekao rok upotrebe, a usledio je niz pritužbi potrošača na proizvode s isteklim rokom na rafovima, poput mariniranih šampinjona, mleka, čokoladnog mleka.

- Desert „mančmelou“ u „Amanu“ se prodavao na komad, iako se taj proizvod ne plasira na taj način. Zbog toga su kupci posumnjali da se radi o proizvodu s isteklim rokom trajanja.

- Trgovinski lanac „Aman“ prevario je Đurđa Pantića pustivši mu ček na realizaciju ranije nego što je dogovoreno.

- U tom trgovinskom lancu prošle godine se na akciji prodavala pena za brijanje od 200 mililitara sa još 100 mililitara gratis za gotovo 50 više od bočice istog proizvođača od 300 mililitara.

- Takođe, trgovac je mleveno meso potrošačima nudio kao rinfuznu robu, iako je tako nešto strogo zabranjeno Zakonom o bezbednosti hrane.

- Nedavno je „Aman” svojim kupcima na sumanutoj akciji ponudio novogodišnju jelku po ceni koja je čak dvaput viša od regularne.

"Meni je super. Žao mi je što to nismo uradili i ranije", odmah na početku kaže Marina Graho Popović, 33-godišnjakinja koja je pre godinu dana zajedno s troje dece došla u Nemačku za suprugom.

Marinin suprug Ljubo je otišao prvi. U Minhenu je našao posao u struci, kao automehaničar. U međuvremenu je promenio poslodavca, a i plata je nešto porasla. Nemački jezik je već poprilično svladao, pri čemu mu je pomoglo i to što su mu sve kolege na poslu Nemci.

Marina je po zanimanju frizerka. Još nije našla posao u struci, ali je preko jedne internetske platforme upravo našla posao čišćenja kod jedne obitelji. Biće uredno prijavljena, što čak ni u Nemačkoj nije uvek samo po sebi razumljivo, jer mnogi čistačicu radije žele zaposliti na crno.

"Uskoro ću prepodne početi da čistim, a uveče na kurs jezika. To će biti naporno: ujutro posao, popodne deca, uveče kurs, ali to će tako ići samo nekih godinu, godinu i po. A onda se nadam poslu u struci", optimistična je Marina. I dodaje: „Posla u Nemačkoj ima, ali za onoga ko zna jezik."

Ona je već pohađala kurseve nemačkog, ali kaže da nisu bili kvalitetni i da je zato malo naučila. Zato se sada prijavila za tzv. integracijski kurs koji nudi Savezni ured za migracije i izbeglice. Na njemu se ne uči samo jezik, nego i sve ono što je važno za život u Nemačkoj: političko uređenje, prava i obaveze građana, kultura i običaji...

Marini i Ljubi je bilo najvažnije da se deca dobro snađu. Najviše su se brinuli zbog najstarije ćerke, 12-godišnje Sare. Njoj je selidba najteže pala. No pokazalo se da razloga za brigu nije bilo: „Devojčice u razredu su se jako potrudile oko nje, često se druže. To je sigurno puno pomoglo. Ona nije želela da ide u Nemačku, ali sad kad smo za Božić išli u Petrinju, pitala je moramo li baš cele praznike provesti u Hrvatskoj", priča Marina.

Devojčice su se odlično snašle u školi. Kod 9-godišnje Lare prilagođavanje je išlo nešto sporije, jer je u razredu imala jednu devojčicu iz Hrvatske, pa je s njom sve vreme govorila samo hrvatski. No i ona sad sve bolje govori nemački. Najlakše je bilo 7-godišnjoj Tei koja je u Nemačku doselila u veoma mala. Sada ide u prvi razred i prati nastavu bez problema.

Svi članovi porodice su se očito dobro snašli. No kako izlaze na kraj s novcem? Naime, često se čuju priče razočaranih Hrvata koji se vraćaju iz Nemačke kući budući da ne uspevaju da prežive od plate. Jer nemačke plate jesu znatno veće nego hrvatske, ali su veći i pojedini troškovi života, pogotovo stanarina.

„Mi možemo pristojno da živimo", odgovara Marina i priča da su čak kupili automobil na kredit, a da su prošlog leta mogli da priušte i odlazak na more.

Na pitanje ima li ipak nešto što im u Nemačkoj nedostaje, ona odgovara: „Nedostaje nam porodica. Brat mi je u Petrinji živio u komšiluku, mama nekoliko kilometara od nas. A i deca su često bila kod bake na selu. To im nedostaje, pogotovo mlađim ćerkama."

No i u Nemačkoj su našli prijatelje, dve hrvatske porodice koje stanuju u blizini. A i u selu u kojem žive su jako dobro prihvaćeni.

"Kad sam stigla u Nemačku imala sam predrasude o Nemcima kao o hladnima i zatvorenima, a naišla sam ovde na čistu suprotnost. Za sada sa komšijama govorim engleski", oduševljena je Marina i dodaje da su ona i njena porodica jedini stranci u selu.

„Možda sve zavisi i o sreći, ali i o prioritetima. Meni su najvažnija bila deca, da se dobro snađu. One su se stvarno dobro uklopile", kaže Marina i ističe da bez obzira na sve početne poteškoće, nije se pokajala zbog odlue o odlasku u Nemačku.

 

Dragan Đilas je bio poslednji gost u 2018. godini emisije Dobar, loš, zao. Tom prilikom je ostala interesantna jedna njegova izjava u kojem se spominju pružni prelazi u Srbiji.

Đilas otvoreno priznaje da su oni pogrešili i nisu opremili sve kružne prelaze u Srbiji, ali i optužuje sadašnju vlast da je imala šest godina da to uradi. Onda se osvrće na to kako se za neke tamo gondole i nacionalne stadione odvajaju stotine miliona, dok narod nema šta da jede.

Ostajee upečatljiva jedna njegova rečenica. 

Ukoliko Beograd ima toliko para da troši na vatromete i novogodišnja osvetnjenja, što ne bi prebacili deo novca na druge gradove koji nemaju dovoljno,

Možda je to neki ideal, koji dugo nećemo videti u Srbiji. 

default

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o nagrađivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom Aleksandra Nevskog za veliki doprinos u razvoju saradnje dveju država, javila je pres-služba Kremlja.

- Šef ruske države je potpisao ukaz o nagrađivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom Aleksandra Nevskog za veliki lični doprinos razvoju višestrane saradnje sa Ruskom Federacijom -navodi se u saopštenju.

Predsedniku Srbije čestitku je uputio i ambasador Rusije u Srbije, Aleksandar Čepurin, koji se oglasio na Tviteru.

Međutim, na istoj društvenoj mreži se pojavila slika koja pokazuje da se takav isti orden može kupiti na servisu EBAY za samo 13 dolara! 

Ako je besplatan transport, predsedniku Srbije bi jeftinije bilo da kupi preko interneta. 

default

Ovaj mladić je jedan od onih retkih ljudi koji vam čvrsto stegnu ruku i široko otvore kapiju kada im dođete u goste, a zbog komšije zastaju na ulici kada prođe, ne bi li ga pozdravili

Gledam ga kako baca brz pogled ka nebu dok razgovaramo, pa se lako vraća na temu, kao da mu nije na pameti to što jeste, kao da mu od ovog sunca i onih poplava koje se najavljuju ne zavisi sve. Dok izgleda kao da je upravo sišao sa modne piste u beloj, pedantno ispeglanoj košulji, široko se osmehuje izgovarajući neke od velikih životnih istina, sa samo 23 godine.

Posmatram ga i dok kao pravi domaćin toči rakiju i poslužuje nas kafom ispred svoje kuće u Borči, iako nijednu nikada nije okusio - ni kafu, ni rakiju. Kaže da pije samo vodu. Povezujem tog Miloša kog gledam ispred sebe sa poslom kojim se bavi i nikako mi ne ide jedno s drugim.

Od prvog ovogodišnjeg jakog sunca zaklanja nas džinovski plavi traktor, onakav kakav se verovatno viđa samo na velikim sajmovima. Proleti mi kroz glavu u tom trenutku da mi liči na Transformersa i čekam da to "čudoviste" od traktora progovori.

Kao da mi čita misli, Miloš kaže da je bila njegova ideja da ga kupe. Obilazio je godinu dana Srbiju ne bi li našao pravi. Sigurna sam da mnogo košta, iako se u traktore ne razumem preterano. Kao da i to čita, mladić mi odgovara da je za njega pre godinu dana podigao kredit, ali da mu se već isplatilo.

Miloš Petrov (23) je jedan od onih retkih ljudi koji vam čvrsto stegnu ruku i široko otvore kapiju kada im dođete u goste.

Dok nas vodi ulicom ka kući, ljudi zastaju da ga pozdrave, a on im nasmejan odmahuje. Kaže da komšijama uvek treba pokazati poštovanje. Jedan od manira koji je, čini mi se, davno izgubljen

Nekada je bio fudbaler, stizale su i ponude iz inostranstva, Kine, ali je, priznaje, bio realan i odlučio da napusti sport ne bi li nastavio porodični posao. Tako je postao poljoprivrednik.

Dok mi objašnjava kako obrađuje zemlju, ne mogu da ocenim na koji tačno parfem miriše, ali je miris vrlo prijatan. Iako mu sunce smeta, iz bontona skida naočare, da se gledamo u oči dok razgovaramo.

- Od sedme godine sam trenirao fudbal, ali sam sa 20 presekao jer sve ovo što sada imam: kuću, imanje, mašine, ugled... sve je to neko dugo sticao. Pradeda, deda, moj otac. Svi su oni živote posvetili tome i ja njihovu zaostavštinu ne mogu da odbacim tek tako. Prelomio sam, napustio fudbal i posvetio se poljoprivredi. Dres sam zamenio radnim odelom - kaže.

Ne bilo kakvim. Miloš se pravda da je mnogo pedantan zbog horoskopskog znaka koji utiče na njega, ali ja sumnjam u to. Mislim da je prosto takav.

- Moj radni dan na njivi traje minimum 12 sati. Nekada je za poljoprivrednike važilo da su pocepani i prljavi, ali kod mene nije tako. Traktor je moja kancelarija u kojoj provodim ceo dan i zašto da mi bude prljavo? U njega ulazim u beloj košulji, čist, namirisan, stavim naočare za sunce - priča mi Miloš dok preko njegovog ramena gledam u traktor koji se zaista cakli od čistoće.

- Prošlog leta sam morao da prođem kroz centar Borče traktorom, tako u beloj košulji i sa naočarima, pa su me ljudi gledali kao da sam pao s Marsa. Jedna devojka se toliko zagledala, zamalo sudar da izazove - kaže Miloš kroz osmeh.

Iako zvuči neverovatno, nikakve kikseve u životu nije imao. Tako mladom na prvom mestu su mu porodica, vera i disciplina.

- Velika su odricanja. Svakog dana radim bukvalno od ujutru do uveče. Pošto moj posao zavisi od vremenskih uslova, često moram da čekam da padne noć da bih mogao da orem, pa dok moji vršnjaci izlaze, ja u ponoć idem na njivu da radim. Kad se oni vraćaju iz kafane, ja i daje orem i završim tek oko 7 ujutru. Jednom se desilo da sam bio sa prijateljima u kafiću i da su u ponoć oni otišli kući na spavanje, a ja na njivu - iskren je.

Mada mu je na prvom mestu posao, on je urbani mladić koji vodi normalan život 23-godišnjaka.

- Naravno da volim da izlazim i da se provodim, ali bez alkohola. I u kafani pijem samo vodu. Kažu mi da ne znam šta propuštam, a ja ne znam za bolje. Nikada ne bih pio alkohol jer mi u provodu ne treba tamo neka supstanca da mi veštački popravi raspoloženje. Meni je i bez toga fenomenalno - kaže Miloš.

Dodaje da bi samo voleo da se izmisli neka tableta protiv spavanja, jer mu 24 sata nije dovoljno za sve što mora da uradi. Osim što provodi minumum 12 sati na poslu, Miloš svaku noć pred spavanje trenira u teretani.

- Zamisli da moraš da zameniš gumu na traktoru, a nemaš snage za to. Trebalo bi da se uvede kao pravilo da svaki poljoprivrednik mora da trenira - dobacuje nam Milošev otac i ja shvatam da je u pravu dok gledam u traktorsku gumu koja je veća od svih nas.

Kad kažem Milošu da odskače od svoje generacije koja misli da je sramota baviti se poljoprivredom, odgovara mi kao iz topa:

- Ponosan sam na život koji vodim i koji sam sam izabrao. Tačno je da se mnogi tek u 30-oj odluče čime će se baviti, ali ja sam ranije presekao. Izabrao sam čestit posao od kog moja porodica može da živi. I nikada se nisam pokajao, iako je teško - iskren je dok ponovo gleda u nebo.

Shvatam da dok se ja samo radujem proleću, on u tom trenutku razmišlja šta će sunce doneti njegovom poslu. U glavi pravi planove kad će u njivu i istovremeno skače sa stolice da pomogne majci koja prinosi poslužavnik sa kafom. Jos jedan od manira koji se, čini mi se izgubio.

Puštamo ih da se vrate poslu, a oni se zahvaljuju što smo bili.

- Od posla odmaramo samo kad nam dođu gosti, pa ste se mogli i duže zadržati - kaže Milošev otac dok nas ispraća, osmehujući se.

Pitamo Miloša za kraj kako devojke reaguju na njega, na njegovo zrelo razmišljanje i posao kojim se bavi.

- Ne pričam ja o tome, a i ne dovodim devojke u kuću. Ne moraju ljudi baš sve da znaju o vama, a u kuću se dovodi samo ona koja će u njoj ostati. Tako se, pre svega, poštuje porodica - kaže nam na kraju.

Od kada je srpska voditeljka Andrijana Čortan izvela svoj lapsus tako što je naziv Grada Novog Sada prevela na engleski kao “Nju nau”, u bukvalnom prevodu, pljuštale su ideje kako bi se mogli doslovno prevesti nazivi ostalih srpskih gradova.

Ideje su se godinama nizale obarajući jedna drugu po duhovitosti, a onda je pre nekoliko dana na društvenoj mreži Reddit osvanula mapa koja je, kako bi mladi u žargonu rekli, “oduvala”.

Na ovoj mapi ucrtane su sve pobedničke ideje za nazive srpskih gradova, a vi nam recite koliko gradova ste uspeli da pogodite?

Milena Milosavljević (19) iz Jagodine, ove godine upisaće fakultet bez polaganja prijemnog, ne zbog toga što ima vezu već zato što ima čak 5 nagrada sa republičkih takmičenja.

Milena je ponos Srbije. Završila je gimaziju Svetozar Marković u Jagodini i sada do početka predavanja na Filološkom fakultetu može da uživa u letu  i to sve zahvaljujući svojim radom, trudom i zalaganjima. Ona je vlasnica prestižne nagrade Fonda “Jovan Čakić” za naučnu izuzetnost, ali i pet nagrada sa republičkih takmičenja iz srpskog jezika i književnosti.

A evo šta ona ima da kaže o tome kako je već u srednjoj školi sebi obezbedila siguran put do fakluteta:

“Upis na fakultet sam osigurala još prošle godine kada sam u Tršiću na takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture osvojila 2. mesto, a na Književnoj Olimpijadi u Sremskim Karlovcima 3. mesto. Takođe sam ove godine, u četvrtom razredu dobila nagradu za 2. mesto, ponovo sa takmičenja iz srpskog jezika i jezičke kulture. Imala sam sve petice od prvog razreda osnovne škole, sve do završetka gimnazije. Čak i na polugodištu. Da ne zvučim pretenciozno, ali meni za savladavanje školskog gradiva nikada nije trebalo previše vremena, tako da sam uvek mogla da se lepo organizujem za druženje sa prijateljima, gledanje filmova ili čitanje ”

Da Milena ima poseban talenat za gramatičke nedoumice primetile su i nastavnice srpskog u osnovnoj i srednjij školi, koje su je ka tome i usmeravale. Ona kaže da im je zahvalan na tome i da se sebe vidi kao nastavnicu srpskog jezika jednog dana, a volela bi da jednog dana radi i u Institutu i bavi se očuvanjem srpskog jezika, kulture i indetiteta, što je veoma fažan faktor kao i podizanje svesti kod naroda u vezi sa tim koliko je jezik bitan.

Ona takođe misli da je u današnje vreme svođenje komunikacije na društvene mreže jednan od problema zbog kojeg dolazi do siromašenja leksičkog fonda i čestih gramatičkih grešaka.

Milena kaže da joj je omiljeni roman Hamlet i Zločin i kazna, voli ruske klasike, ali i naše pisce među kojima bi istakla Ivu Andrića i Mešu Selimovića i kaže da je uver radije kupovala knjige nego šminku i garderobu.

Nadamo se da će Milena  postati uzor mnogim mladima i pokazatelj da se rad na kraju uvek isplati!

Kompanija Win Win predstavlja jedan od najvećih lanaca prodavnica tehničke robe. Malo je poznato da ona posluje u sistemu grupacije ALTI, pod čijem su vlasništvu recimo Emmi računari i, pazite sad dobro, EUROSALON, kompanija koja se bavi prodajom nameštaja. Kao nezvanični vlansik celog tog carstva spominje se Slaviša Kokeza, predsednik fudbalskog saveza Srbije i blizak prijatelj porodice Vučuć. 

Pre četiri godine za 1.000.000 eura Tihomir Jevtović prodaje svoj udeo u kompaniji Alti. Kao kupac se spominje Slobodan Kvrgić međutim po kuloarima se spominje ime Slaviše Kokeze. 

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je krajem 2016. postupak ispitivanja da li je kompanija Prointer preuzimanjem 100 odsto vlasništva firme čačanke firme Alti koja se bavi prodajom računarske opreme i u čijem je vlasništvu bio lanac Win Win,  uspostavila nedozvoljen monopolski položaj na domaćem IT tržištu.

Slobodan Kvrgič je inače nekadašnji vlasnik Eurosalona, koji je Slaviši Kokezi, prodao za tričavih 190. 000 eura. Tada je ta kompanija vredela oko 1.3 miliona eura. Na taj način je Eurosalon postao deo Alti grupacije.

U prvoj godini, nakon što je Slaviša Kokeza preuzeo Eurosalon fabriku, njeni prihodi od prodaje su praktično duplirani sa 212 na 393 miliona dinara.

Posle nekog vremena Slaviša Kokeza prodaje Eurosalon istoj osobi od koje je i kupio kompaniju, ali po višestruko većoj ceni. U međuvrmenu i drugih 50 % kompanije Alti, tada još uvek u vlasništvu Vladimira Jevtiča, pripisuje se Kvrgiću, tako da on postaje vlasniksvih 100% deonica.

Mnogo sumnjivih transakcija je obavljeno a da se ni ne zna ko je zaista pravi vlasnik. Poznato je samo da Win Win od tog trenutka belež veliki rast u poslovanju, a da su pojedine državne kompanije bile dužne da nabavljaju robu i softver od spomenutih firmi. Najbolji primer predstavlja EPS. 

Slobodan Kvrgić je inače vlasnik firme Prointera, kompanije koja na tržištu informacionih tehnologija u poslednje tri godine beleži ogroman rast zahvaljujući brojnim milionskim ugovorima sa državnom upravom i javnim preduzećima. Predstavnici opozicije isticali su u prethodnom periodu da upravo predsednik FSS-a i član SNS-a Slaviša Kokeza stoji iza Prointera. 

Međutim, malo je poznto da su i mnoge druge privatne ili internacionalne kompanije bile prinuđene da nabavljaju robu i softver preko Altija. To je sve sprovedeno preko domaćih menadžera koji su bili na poziciji u pojedinim firmama. 

Kako naš izvor spominje, jedan od primera je i Delhaize, u čijem vlasništvu je Maxi i Tempo. Menadžeri ove kompanije su za određeni procenat imali dogovor da kupuju računare, video nadzor i kamere od Altija. Naravno, novac je legao na privatne račune tih menadžera koji su na taj način stekli nezakonito bogatstvo. To je primećeno u centrali, tako da se krenulo u ispitivanje rada IT sektora. 

Ceo takav posao funkcioniše po principu "procenat" od nabavljene robe. 

U privatnim, a pogotovo međunarodnim kompanijama, lako je namestiti svaki tender pošto centrala nije upućena u naše tržište. I ne samo to, kada top menadžment uđe u ceo sistem i "provali" štetne nabavke, retko kada se obaveštava policija, zbog sramote i lošeg publiciteta koji može da nastane. Obično se samo menadžerima uruči otkaz, ali onda dođe sledeći sa nekom sličnom pričom. 

I sada dolazimo do pitanja gde spajamo nameštaj koji proizvodi i prodaje Eurosalon sa računarima i tehnikom iz Win Win prodavnice., a sve u vlasništvu istih osoba.

Kako se višestruko uvećala dobit svih spomenutih kompanija i zašto se toliko Emmi prodavnica otvara širom Srbije.

Nelogično je da firma „Prointer", sa 17 zaposlenih i zaradom od 47 miliona dinara, kupuje „Alti", koja je, prema izveštaju objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, 2013. imala 508 zaposlenih i prihod od 6,7 milijardi dinara, ali uz minimalnu dobit od svega 14 miliona dinara.

Slaviša Kokeza postaje krunisani vladar iT tehnologije u Srbiji. Ima li to smisla? 

Inače. on je još uvek vlasnik firme Senior team, koja se kao i Prointer bavi trgovinom računarskom opremom i softverima. I ova kompanija se nalazi na istoj adresi kao i Prointer.   

Senior Team je osnovan sredinom 2014 godine. Firma je te godine imala gubitak iznad visine kapitala u iznosu 3,5 miliona dinara da bi samo godinu dana kasnije višestruko uvećala svoju imovinu i ostvarila dobitak u poslovanju od preko 22 miliona dinara.

Kokeza je takođe vlasnik kafića Contact na Novom Beogradu. Taj lokal je osnovan 2010. godine a prema poslednjem finansijkom izveštaju posluje sa dobitkom od 4,8 miliona dinara.

 “Premijer je moj prijatelj i tu ništa nije sporno. Znamo se preko 15 godina i privatno smo prijatelji i drugari. Imam i imao sam različite firme. Od proizvodnje, trgovine, hotelijerstva… Tako je i danas. Nikad nisam radio kod nekog privatnika niti u nekoj državnoj instituciji. Jesam član SNS-a, ali politički nisam aktivan”, rekao je Kokeza prošle godine, povodom optužbi da svoje poslovne uspehe duguje dobrim odnosima sa predsednikom Vlade Srbije.

Dokle bre više!

Radio televizija Srbije spremila dokumentaciju za kupovinu 9 novih vozila. Navodno, vozila su neophodna kako bi se unapredio zastareli vozni park. Naravno, kupuju se nova vozila, a cena je astronomska. 

Direktor televizije potpisao sva dokumenta i samo se čeka da prođu novogodišnji praznici kako bi ih isporučili. 

Ne zna se za šta će služiti i ko će ih voziti, ali zar nisu mogli samo popraviti ta stara istrunula vozila koje navodno voze zaposleni. Napominjemo da se ovde ne radi o vozilima kojima bi se eventualno preovzila tehnika, već o putničkim automobilima.

Takođe, za potrebe snimanja jedne serije, državna televizija je izdvojila budžet za kupovinu tenike koja je trenutno potrebna samo za tu seriju. U budućnosit nije jasno za šta bi služila takva tehnika, jer ni jedna druga emisija nema potrebe za njima. 

Posle uvećanja cene TV pretplate, usledila su ta nova iznenađenja, pa ostaje pitanje na šta se troši novac iz budžeta uz novac od TV pretplate. Dugo niko nije dao neki finansijski izveštaj državne televizije, pa su građani sa pravom zabrinuti zašto se kupuju pežo automobili. 

default

Prvi osnovni sud u Beogradu kaznio je TV Pink i glavnog odgovornog urednika te televizije Gorana Gmitrića sa 50.000 dinara zbog toga što nisu objavili presudu u korist jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa protiv te televizije.

Kako se navodi u rešenju, Goran Gmitrić bio je obavezan kao glavni i odgovorni urednik Informativnog programa TV Pink da objavi presude Višeg suda u Beogradu bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom „Nacionalnom dnevniku“ TV Pink od pravosnažnosti presude.

S obzirom da TV Pink i pored upozorenja suda nije postupio po rešenju, Prvi osnovni sud je izrekao novčanu kaznu.

Protiv ovog rešenja moguć je prigovor drugostepenom veću.

Strana 6 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top