Društvo

Društvo (438)

default

Istraživanja, koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija NII za industrijsku i morsku medicinu (Moskva), postala su prava seznacija. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak uvija mikrobe i menja optičke osobine vode.

„Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao“, kaže fizičar Angelina Mahalovska.

„Iza toga se krije praktična korist: hrana se očišćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se dešava bukvalno svaki dan“. Svoja istraživanja snage krsnog znaka Angelina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina. Sprovedena je velika serija eksperimenata, koji su više puta provereni, pre nego što su objavljeni njihovi rezultati. Oni su fenomenalni – otkrivena su jedinstvena bakteriološka svojstva koja voda poseduje posle osvećenja molitvom i krsnim znakom. Otkrivena je nova, ranije nepoznata osobina Božije Reči da preobražava strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkoj ili ultraljubičastoj spektralnoj oblasti.

Sama mogućnost tih istraživanja je za Angelinu Malahovsku i njene kolege Peterburžane postala čudo – ona nisu bila finansirana, niti su predstavljala predmet istraživanja NII. Ali naučnici su najveći deo posla uradili besplatno – samo radi toga da bi ljudima pružili mogućnost da osete i uvide isceliteljsku Božiju silu. Naučnici su proverili dejstvo molitve “Oče naš” i krsnog znaka na patogene bakterije. Radi istraživanja su uzeti uzorci vode iz raznih basena, bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadržali zlatnu stafilokoku i još jednu uvek prisutnu vrstu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pročitane molitve “Oče naš” i osenjivanja uzorka krsnim znakom, ta količina štetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1.000 puta!

Prema uslovu eksperimenta – radi isključenja uticaja mogućeg smućivanja – molitvu su čitali i verujući i neverujući ljudi, i pored svega se broj patogenih bakterija u raznim sredinama (sa raznim vrstama bakterija) smanjivao u poređenju sa kontrolnim vrednostima. Uočljiv je, takođe, i blagotvoran uticaj molitve i krsnog znaka na čoveka – kod svih ispitanika se stabilizovao pritisak, i poboljšani su rezultati analize krvi. Zadivljujuća je činjenica da su se pokazatelji menjali u tačno potrebnom pravcu za isceljenje: pritisak hipotonika se povećavao, a hipertonika smanjivao.

Primećeno je takođe da ukoliko se čovek osenjivao krsnim znakom nepažljivo, nemarno spojivši tri prsta, ili ne dotičući neophodne tačke na telu (sredinu čela, centralni deo iznad želuca (solar plexus), kao i udubljenja na desnom i levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dejstva bio mnogo niži ili ga uopšte nije bilo. Naučnici su izmerili optičku gustinu vode i posle njenog osenjivanja krsnim znakom i osvećenja. „Pokazalo se da se optička gustina vode u poređenju sa njenom normalnom vrednošću posle osvećenja povećava“, objašnjava Angelina Malahovska.

To znači da voda kao da ‘razaznaje’ smisao izgovorenih molitvi nad njom, ‘pamti’ taj uticaj i čuva ga određeno vreme što se vidi po povećanoj optičkoj gustini. Ona kao da se ‘napaja’ svetlošću. LJudsko oko naravno ne može da ulovi te isceliteljske promene strukture vode, ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave, tvrdi ruska naučnica. Krsni znak menja optičku gustinu vode praktično trenutno. Optička gustina vode, koja je osvećena osenjivanjem krsnim znakom od strane običnog vernika se povećava skoro 1,5 puta, a kada to isto uradi sveštenik – skoro 2,5 puta! To jest zaključuje se da voda “razlikuje” stepen osvećenja od strane mirjanina ili sveštenika, čiji su prsti desne ruke sklopljeni radi blagoslova tako da izobražavaju prva slova Hristovog Imena.

Interesantan je i rezultat osvećenja vode od strane krštenog, ali neverujućeg čoveka, koji ne nosi krstić na grudima. Pokazalo se da voda “razlikuje” čak i stepen vere – njena optička gustina se izmenila samo za 10%! Zaista – “po veri vašoj – neka vam bude!”. Pošto se ljudski organizam sastoji od nešto više od dve trećine vode, to znači da je Bog pri stvaranju u nas ugradio takav sistem fizičkih kanala, koji reguliše sve biohemijske procese u organizmu, i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista! Može se reći da je krsni znak – generator svetlosti. Optička gustina vode se nije promenila (povećala) ni pri kakvim drugim položajima prstiju ruke (dlana, ili pri nepažljivom spajanju prstiju, ili brzim mahanjem ruke bez strahopoštovanja).

Već više od jedne decenije petrogradski inženjer-elektrofizičar Angelina Dominikovna Malahovska, član Saveza “Pravoslavni naučnici Rusije”, izučava svojstva, reklo bi se, nenaučnih pojava: silu krsnog znaka i Božije Reči, isceliteljska svojstva svete vode i dr. Naučnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom radu, ali postoje i oni koji ga podržavaju. Rezultat njenih istraživanja je knjiga “O tajni svete vode”. Recenzent ovog izdanja, predavač Sankt-Peterburške Duhovne akademije, o.Kiril (Zinkovski) kae da “davno poznate činjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu naučno-eksperimentalnu potvrdu”, i da ta istraživanja “mogu da postanu novo svedočanstvo istinitosti Jevanđelja i Pravoslavlja u našem veku maloverja i sumnji”. Međutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih činjenica. Naučno istraživanje je po ideji, trebalo da “skine pokrov tajnovitosti” sa čuda, i da ga pretvori u u običnu činjenicu naučnog eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko porazni, da sama fizičarka priznaje: Nama ostaje samo da osećamo strahopoštovanje pred Božijim delovanjem u našoj grešnoj prirodi.

Navodimo neka njena svedočanstva:

Iz Jevanđelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u trenutku, pri čemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlečive i do dan-danas: gubu, posednutost, slepoću od rođenja, potpunu paralizu itd. A da ne govorimo već o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo već više od 2000 godina se nastavljaju slična čuda isceljenja bolesnih, koji se s verom u Boga obraćaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj sili njenih čudotvornih ikona, svetih moštiju, svete vode.

Na moje oči se od 13 bolesnih poklonika u Počajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz ličnog iskustva: posle neuspešnih pokušaja “lečenja” kod sektaša i “iscelitelja”, vrativši se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od mnogih bolesti i pronašla zdravlje i duševni mir. Kao naučnik, zainteresovala sam se time kako se to dešava, a posebno kako na crkvene tajne reaguje voda, koja sačinjava 70% i više procenata našeg organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su urađene u laboratorijama Sankt-Peterburškog “Vodokanala” se pokazalo da u njoj nema ni milioniti deo tragova srebra. Međutim posle osvećenja ta ista voda se ne kvari i postaje isceliteljska, ubijajući bakterije.

Ja sam pokušala da proverim dejstvo molitve “Oče naš” i pravoslavnog krsnog znaka na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci voda iz različitih vodenih izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadržale crevni bacil, zlatnu stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se pročita molitva “Oče naš” i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po pravoslavnom), količina štetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta! Urađeno je više desetina provera uz učešće pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrđena ista osobina. Razumevanje i osmišljavanje te činjenice je postalo moguće posle istraživanja optičkih svojstava vode, a pre svega njene optičke gustine. Istraživanja su vršena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII industrijske i morske medicine”. U nizu eksperimenata, koji su vršeni tokom dve godine, istraživane su optičke gustine sledećih voda:

– sveta voda Malog osvećenja;

– voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja;

– Krstovdanska voda iz crkve, osvećena na Praznik Bogojavljenja;

– Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim);

– Sveta voda iz različitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.

Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takođe je istraživana dinamika promene optičke gustine vode od trenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost određene talasne dužine. Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija nova optička svojstva – značajno se povećava njena optička gustina! To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk.

Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora. Međutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode. Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: “…Priđite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, Hrista koji nam se javlja”.

Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju odziv živog Gospoda kao odgovor na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: “PRIMITE HRISTA KOJI VAM SE JAVLJA”. U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči javlja silaskom Svetog Duhana vodu, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah “odaziva” – povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se “ispunjava” svetlošću. LJudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.

Na osnovu rezultata eksperimenata se vidi da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično istovetne sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju! Promena optičke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke Jordan) u zavisnosti od vremena čuvanja uzorka:

1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 05.10.2001. godine

2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 27.05.2003., 11.12.2003. godine

3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003, 11.12.2003.

5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja

Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: “Ja Sam Svetlost svetu” (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi – isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u “vidu zlata, koje je ispunilo prostor”. Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takođe svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takođe desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo NJegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.

I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom “svetlošću”, o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio “svetlost” prvi dan, što ukazuje na njeno “fundamentlano” mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom “svet”, to nije samo svetlost, već i “zemlja”, cela “vaseljena”. Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja? Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri “zagrevanju”, u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno. Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina.

NJihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku. Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu međusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. NJom je stvoren svet (“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga”), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.

Srbija je bila “eksperiment” političkog prevrata “meke moći” mešavine uticaja stranih tajnih službi ,diplomatije ,medija i NVO.

Preko ove mreže na stotine ličnosti političkog života su “kupljene” ucenjene i zavrbovane. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Miloševića.

Po iskažu Tim Maršala u seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS.

Na tim poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrh.“

Ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je objavila da je 2000. oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno „Otporu“.

Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića, Amerika je dala preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Velika Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona „zelenih novčanica“

U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci.Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečima, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.

Laktaši su poslovno i političko mesto delovanja Milorada Dodika koji je bio predsednik vlade RS,a sada je predsednik RS što znači da je bio do detalja upoznat oko poltičkog prevrata u Srbii i da je i on kao i Milo Đukanović deo zapadne obaveštajne mreže.

Realno cena rušenja Slobodana Miloševića kao Predsednika SRJ pored sumnjivih izbora 24 septembra košta više od 100 miliona dolara.Taj novac podeljen je liderima DOS-a, organizaciji “Otpor” sindikalnim organizacijama ,uticajnim NVO ali i jednom broju ljudi u vrhu vlasti Slobodana Miloševića , pre svega onih iz SPS na važnim funkcijama i institucija ,ali i jednom broju pripadnika tajnih službi pre svega RDB kao i KOS-a i nekima iz generalštaba VJ.Procena je da je novac podeljen na oko 50-tak adresa.

Koliko koštaju vlasti u Srbiji nakon oktobra 2000 godine?

Nakon pada s vlasti Slobodana Miloševića kreće se u drugu fazu “kupovine“ političara na vlasti u Srbiji .pre svega onih u strukturama vlade Srbje, vladinih agencija i naričito za poslove privatizacije kompanija poput “Sartrida” i DIN, i DIV (Duvanske industije Niš i Duvanske industirije Vranje) i svih narednih privatizacija koje je obavila vlada Srbije do 2012 godine.

Najveće kupovine i podmićivanja sa stranim partnerima imale su strukture G 17 plus, DS i DSS. Procena je da je na desetine milijardi evra donacija i pomoći Zapada prema Srbiji nestalo ili je prebačeno na tajne račune “of šor kompanija”. Ko je te pare prebacivao, uzeo i ko ima račune ostaje misterija.

Procena je da je najviše mešatarskih poslova u Srbiji sa stranim partnerima obacila mreža oko Mlađena Dinkića, Božidara Đelića, prof Miroljuba Labusa ,ministara Bubala, Vlahovića i ostalih.

Postoje indicije da su “oprane” ili nestale značajne pare u vezi kupovne velikog voznog parka MUP-a preko strane firme ”Pežo” i medijskih pisanja oko ugradnje pojedinih odgovornih u MUP-u i vladi Srbije do 2004 godine.

Novac može da se “pere” i preko kupvine ili prodaje oružija i vojne opreme kroz kompanije koje funkcionišu preko SDPR. Koruptivni poslovi u vrhovima vlasti pre svega u vladi Srbije kao i u vladama drugih država u Evropi nisu nepoznanica, ali se postavlja pitanje zataškanosti takvih radnji.

Postoje indicije da je bilo izvesnih finansiske “alhemije” i prilikom gradnje koridora E-10 od 2004 sve do danas. Prodaja NIS-.a Ruskim partnerima imala je svoju “proviziju” kao i u slučaju “Mobtela” Norveškoj Kompanii “Telenor”. Veliki je broj stranih savetnika i konsultanata koji su u statusu “ekonomskih ubica” koji diktiraju najniže cene kupovine strateških kompanija u Srbiji.

Ako je politička oligarhija koja je došla na vlast 2000 godine bila “potkupljena” i ucenjena, i to je uticalo na raspodaju resursa u Srbiji, onda ostaje sumnja da se to radi i od 2012 godine do danas nešto obazrivo ali da je izvesno da traje..

Ulazak destine stranih firmi u Srbiju sa obezbeđenjih po 10000 evra po radno mestu od novca poreskih obveznika i iz budžeta Srbije otvara pitanje mogućih koruptivnih poslova i umešanosti državnih struktura u preraspodelu dela uloženog novca.Novac može preko stranih kompanija i da se “pere” i da se prikazuje preko “trećih lica” koji se prikazuju kao investitori.

Čudno je da je “mag” finansija u Srbiji Mlađen Dinkić vezan u poslove Arapskih emirata ali i da je i u UO ruske privatne banke “Zberbanka”, kao što je svojevremno bio povodom prodaje Mobtela povezan sa ruskom “Veksim bankom”.Dinkić ima značajn uticaj i danas u bankarskom sektoru u Srbije, i kod velikih investicija poput “Beograd na vodi”.

Tu nešto nije reagularno. Premijer Vučić koji je svojevremeno obećavao zatvorsku odoru Dinkiću ,sada mu se odaju poverujuči poslovi za državu i vladu Srbije i aboliran je svih optužbi oko Kiparskih para ili korupcije oko Štedionice.

Bitni ljudi DS i G17 plus iz perioda vlade dr Zorana Đinđića i kasnije su u strukturama moći SNS.Bitne informacije oko Kiparskih para imala je Borka Vučić, ali je ona pod sumnjivim okolnostima stradala u saobračajnoj nesereći.

Intersantno je da vlade SPS-SNS nisu istražile nestanak milijardi evra i dolara dobijenih od stranih donacija od 2000 godine ili Kiparskih para iznetih u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Novac je iznošen džakovima preko Aerodom Surčin i “poštari” su bili poverljivi ljudi RDB i Slobodana Miloševića.

Sve u svemu ljudi na vlasti se pretvaraju da su “čisti” dok se ne dokaže suprotno, a sve se radi da se to ne dokaže jer su i strani interesi mešani. Svedoci smo pada ili zatvorskih kazni ministara u Grčkoj i drugim državama EU zbog koruptivnih radnji i uzimanja provizija za kupovinu oružija, podmornica ili drugih transakcija.

Srbija funkcioniše kao da je sve “med i mleko”. Sve će to biti dok mleko ne zagori odnosno dok ne “prekipi”

default

Možda svoju poslednju emisiju na Tv O2 je imao i Zoran Kesić sa svojom ekipom 24. minuta. 

U novogodišnjoj noći je napravljen rezime svih blamova vladajuće stranke uz osvrt "stručnih" konsultanata.

Ako pogledamo kako je to izgledalo, čovek bi pomislio da u Srbiji ne postoji medijska cenzura. Ako pogledamo stvari iz šireg ugla, Zoran Kesić sigurno nije poslednji oreol slobode govora u Srbiji, jer neće ni on još dugo. 

Imajući u vidu koliko je eksplicitna bila poslednja emisija, moramo znati da je ukupno snimljeno 84. minuta materijala, dok su nadležni novi vlasnici kompanije Antena skinuli dvadesetak minuta. 

Između ostalog, u emisiji nije mogao da se nađe ni ovaj deo sa Lanetom Gutovićem. 

Pogledajte.

s

Najviše glumaca odlučilo je da svetla grada i užurbani gradski stil zameni za mir i opuštenost. Nekima od njih pošlo je za rukom da razviju biznis u selima iz kojih su potekli, poput Nenada Jezdića i Branka Jankovića, dok su Nikola Kojo i bračni par Ljiljana Blagojević i Siniša Kovačević grad napustili radi sopstvenog mira.

Kako spoznaju vrednost života, junaci sa TV ekrana i pozorišne scene sve češće žele da slobodno vreme provedu u prirodi neopterećeni dnevnim vestima. Ipak, zbog poslovnih obaveza i školovanja dece, glumci iako su sve više vezani za selo, vezu sa gradom ne prekidaju i ne odriču se ni gradskih adresa.

Tako je glumac Nenad Jezdić u jeku popularnosti odlučio da se maltene preseli u rodni kraj i počne da proizvodi rakiju od različitog voća. Vratio se u rodni kraj u seloZabrdica kod Valjeva i sagradio veliku porodičnu kuću i objekte potrebne za proizvodnju rakije. Tamo danas ima 20 hektara imanja i ideja mu je da u biznis uključi svoje četvoro dece kako budu stasavala, ukoliko to bude i njihova želja. Za održavanje voća, branje i sve što treba da se uradi na placu, gazda Jezda, kako ga zovu, angažuje seljane i vrlo je ponosan zbog toga.

- Ovde imam šansu da uradim nešto dragoceno za sve svoje. Ovo je sada moja potreba. Moram ovo da uradim zbog svoje porodice, ali i zbog ljudi iz ovog sela koji rade i koji će tek raditi kod mene i na radost njihove dece - rekao je Nenad Jezdić.

Što se tiče Jezdićeve glumačke karijere, ona nije oštećena njegovom odlukom da mu životna baza bude na selu, tako da njegov drugi porodični dom ostaje na istoj adresi, u Zemunu.

- Istinsku punoću života osećam na selu, ali to me neće udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život - poručio je Nenad.

Kako saznajemo, on je u rodnom mestu majci kupio stan, a kredite koje je podigao zarad započinjanja biznisa je otplatio.

Lepo i korisno spojio je i glumac Branko Janković kojeg i u rodnom mestu Gunjaci u valjevskom okrugu najviše prepoznaju po liku kadeta Džakovića kojeg je igrao u TV seriji „Vojna akademija”. Sa meštanima ovog sela Branko se saživeo još kao dečak kad je sa bakom čuvao koze, a pre nekoliko godina se vratio korenima i zanatu koji ga je othranio.

Branko danas ima farmu koza sa više stotina grla, od čijeg mleka proizvodi visokokvalitetan sir i surutku koja se koristi za ishranu dece i sportista. Za kratko vreme Branko je razvio biznis, pa sada proizvode izvozi i u daleki svet, čak i na četiri kontinenta. U selu se skućio sa suprugom i koleginicom Natašom sa kojom ima trogodišnjeg Vukadina i jednogodišnju ćerku Koviljku. Glumačke karijere se nije odrekao.

- Možda nekome deluje da vodim paralelan život, jer sam maksimalno posvećen i jednom i drugom poslu. Ali, u priču sa proizvodnjom surutke nisam ušao zato što ne mogu da živim od glume. Nikada ni za čim nisam išao zarad novca, već zato što sam, u najgrubljem smislu, avanturista. Ovaj posao me, zapravo, najlepše odmara i ispunjava između napornih proba. Želeo sam da pomognem roditeljima, kako bi od napornog i poštenog seljačkog rada počeli i da zarađuju. Tako mi nije teško da budem ovde ni kada su poljski radovi, od oranja do košenja i baliranja sena. Moja deca, bogu hvala, imaju mogućnost da budu u prirodi, dišu svež vazduh i igraju se na najprirodniji način - objašnjava Branko.

Glumac Nikola Kojo skoro deset godina ponosni je vlasnik kućice na Kosmaju na prostranom imanju. Kojo je dugi niz godina zagovarao ideju da će na obroncima Kosmaja napraviti komunu sa prijateljima u sredini, koja je nadaleko poznata kao najčistija.

- Želim da se totalno izmestim iz grada na selo, ali trenutno to nije izvodljivo zbog moje dece i njihovog školovanja. Ipak, i to će uskoro biti moguće - otkrio je Nikola, koji sa suprugom Aleksandrom ima tri ćerke.

Priznati umetnici, glumica Ljiljana Blagojević i dramski pisac Siniša Kovačević su ćerki Kalini i malenoj naslednici Mioni ostavili stan u gradu, a oni su se povukli na selo. Danas je njihova baza u selu Surduk.

- Odselili smo se u Surduk, pored Dunava, u kuću s dvorištem iz kojeg pogled puca na vinograde. Sada imam više vremena da čitam i razmišljam o sebi. Ležem ranije, a budim se prirodno. Zemun je nekada imao atmosferu malog grada, ali dobio je brzinu Beograda. Ipak, ostao mi je prva ljubav, tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu su mi bili prvi izlasci... Ostaćemo u Surduku dok ne demantuju moje razloge za selidbu. Reč je o mestu gde pekari starim ljudima nose hleb na kućnu adresu - priča Ljiljana, koja često putuje sa predstavama koje izvodi na scenama širom sveta, a pri povratku kući sanja da s unukom Mionom uživa na placu u Surduku. Ta slika je omiljeni prizor i za Ljiljaninog životnog saputnika Sinišu, koji kaže da je veza sela i grada izuzetno dragocena, ali da je boravak u prirodi najbolji melem za umetničku, ali i svaku drugu dušu.

- Koje prednosti ima život na selu, građa je za čitav esej. Ipak, ima i mana život u ruralnoj sredini, kao što ima i prednosti život u gradu, te i nisu baš komparativne vrednosti. Ako me pitate je li nam lepo u Surduku, svakako da jeste, ali najbolja je kombinacija živeti na selu, ali ne prekidati vezu sa gradom - poručuje Siniša.

Jednom delu Srbije je poznata informacija da su TV Prva, TV O2, radio Play i sajt B92 prodati za 180 miliona eura domaćem privredniku, nekadašnjem vlasniku Kopernikusa, Srđanu Milovanoviću. 

Ovde najviše u oči upadaju TV Prva i TV O2, ali ne treba zanemariti radio PLAY koji predstavlja najslušaniji radio u Srbiji ili sajt B92 koji je do samo pre nekoliko godina bio ubedljivo najčitaniji informativni portal u Srbiji. 

Po čemu je sve poznat dotični bivši vlasnik televizije Kopernikus, koji pre nekoliko godina nije uspeo da dobije nacionalnu frekvenciju?

Najviše jer je bio prisutan tokom pucnjave u kojoj je žestoko ranjen Peconi, vlasnik jedne treće televizije. 

Te večeri su bili prisutni Željko Rutović, koji je glavni osumnjičeni za ranjavanje Peconija, Novica Kocić, biznismen, i još tri dame, starlete. Gledajući snimak sa sigurnosnih kamera, koji se pojavio na nekoliko sati posle čega je skinut sa svih internet portala, možemo videti Srđana Milovanovića kako sedi u društvu ljudi iz kriminogenog okruženja, a potom zaleže ispod stola kada se izvadi pištolj i puzeći odlazi iz prostorije. 

Šta je današnji vlasnik TV Prva radio sa tim ljudima, ostaje nepoznato.

I on je danas jedan od najmoćniih ljudi na medijskom nebu Srbije.

Kako je kupio ove televizije i odakle mu novac za to, jer po izgledu i poslovnim poduhvatima, sigurno ne možemo reći da je zaradio. Nekoliko nedelja ranije, državna kompanija Telekom je kupila kompaniju Kopernikus, kako bi ojačala svoj uticaj na medijskom nebu Srbije. Ostaje pitanje zašto Telekom odmah nije kupio Tv Prva, npr. To bi definitivno bila kvalitetnija investicija. 

Od tog novca, Srđan Milovanović kupuje kompaniju Antena pri kojoj se i nalaze spomenute televizije. Jednostavno, država daje novac tajkunu, on daje njima svoju kompaniju kako bi sve lepo izgledalo sa zakonske strane, a potom kupuje Tv Prva i Tv O2. 

Postoji jedan scenario po kojem je Željko Mitrović prodao svoje kompanije u Bosni i Crnoj Gori pre oko šest meseci, pa je u sve te transakcije bio uključen i njegov novac, tako da je Srđan Milovanović samo prividni vlasnik, a stvarni novi vlasnik televizija i internet portala predstavlja vlasnik Pinka, Željko Mitrović.

Sve opcije su otvorene.

Ostaje da visi samo jedno pitanje. Zašto opozicija nije digla glas protiv ovih transakcija, jer očigledno više nema televizije sa nacionalnom frekvencijom koja nije u vlasništvu režima.

Zar ne bi trebali na sav glas da se pobune protiv toga? Svima je jasno da je država kupila kompaniju Antena, pa zašto nisu (Obradović, Đilas, Jeremić) malo glasnije pokazali bunt protiv tih mračnih stvari? Kao da su "primireni" u vezi toga i da postoji neki zakon ćutanja. 

Svi pričaju tiho da se to desilo, ali niko da kaže dosta je bilo. 

Koja televizija ostaje još za opoziciju?  

Bez televizije i prisutva na njoj, nema ni pobede na izborima. Valjda očekuju da se neko samo okrene i ode sa vlasti. To se ne dešava.

Neprestano od premijerke Ane Brnabić slušamo da stiže digitalizacija. Najavljuju je duže nego predsedničke izbore i sigurni smo da i pored toga što neprestano slušamo o njoj, mnogi i dalje imaju problem da shvate digitalizaciju. Posle inserta iz Jutarnjeg programa na Javnom servisu tek vam neće biti jasno.

Gostujući na RTS-u u petak ujutru, Nemanja Đorđević, menadžer za projekte inicijative "Digitalna Srbija" uspeo je da zbuni i one najmudrije. Tokom razgovora sa voditeljima, Nemanja je iz džepa izvadio markere ili samolepljive nalepnice, koje bi građani trebalo da koriste kako bi obeležili svet oko sebe tj. da se požale ili predlože šta je ono što bi u našoj sredini moglo da se digitalizuje.

Pošto su nalepnice mogle da se nađu u dnevnoj štampi, oni koji su propustili tu priliku moraju, pazite sad: da odu na sajt budimopametni.rs, da odštampaju nalepnicu a potom je fotografišu, nakon čega će ih kod ponovo odvesti na sajt, na kome će tek tada moći da okače svoju fotografiju.

Kako vam uspeva savladavanje koraka? Hajmo još jednom da proverimo znanje u videu ispod.

Pa, gde ćeš bolju digitalizaciju od one u kojoj moraš da štampaš štvari? Dakle, mi smo i najprostiju stvar uspeli da zakomplikujemo. Iako je cilj inicijative olakšavanje svakodnevice i podizanje digitalne pismenosti, nisam sigurnan da mi je posle Nemanjinog objašnjenja do bilo kakvog učenja.

Štaviše, od tada svakog jutra gledam isključivo crtaće - čak su i oni realniji od ove realnosti u kojoj živimo.

default

Daško Milinović, jedan od voditelja radijskog dvojca poznatog kao Daško i Mlađa, rekao je da ga je policija privodila na informativni razgovor zbog, kako je naveo, navodnih pretnji koje je uputio jednom poslaniku vladajuće stranke.

Milinović je, u vanrednoj emisiji „Alarm“ na internetu, izjavio da je u četvrtak popodne priveden na informativni razgovor, da je odveden u Beograd u Odeljenje za visoko tehnološki kriminal, a zatim u pritvorsku jedinicu.

U pritvorskoj jedinici je, kaže, proveo 13 sati, prenosi N1.

Na pitanje šta očekuje da će se dalje desiti, Milinović je kazao: „Ne znam sta će dalje s tim da bude, ja sam trenutno slobodan čovek, ali sam spreman na sve živo“.

default

Već smo pisali o tome kako Kinezi odlaze iz Srbije, ali imamo nove komšije, koje su u našoj zemlji pronašli sigurnu luku.

U poslednjih nekoliko meseci dve vrlo problematične figure iz komšijskih zemalja dobile su srpski azil, iako ih u njihovim matičnim zemljama terete za teška krivična dela.

Kako su preneli mediji, 15. maja ove godine bugarski tajkun sa Interpolove poternice Cvetan Vasilev je, posle više neuspelih pokušaja, dobio azil u Srbiji.

Takođe, pre nekoliko dana dozvolu slobodnog boravka u našoj zemlji dobio je i rumunski državljanin Sebastijan Gica.

Podsetimo, u julu prošle godine je bugarsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Vasileva i još 17 osumnjičenih za niz krivična dela koja su dovela do propasti Korporativne komercijalne banke u toj zemlji.

Vasilev je, kako su preneli bugarski mediji, bivši većinski deoničar i izvršni direktor Korporativne komercijalne banke i optužen je po 146 tačaka zbog sumnje da je sa ostalim optuženima proneverio ukupno 2,56 milijardi leva (oko 1,31 milijardi evra), kao i 205,9 miliona leva u gotovini.

Sa druge strane, Vasilev tvrdi da je istraga protiv njega politički motivisana, a za događaje koji su doveli do insolventnosti banke krivi svog bivšeg poslovnog partnera Delijana Pevskog, poslanika Pokreta za prava i slobode, navodi taj portpal.

Banka je 2015. otišla u stečaj, cime je u stečaj otišla i bugarska kompanija „Glas industri“ koja je kupila Srpsku fabriku stakla iz Paraćina.

U okviru istrage banke podignuta je optužnica protiv više bivših visokih zvaničnika osumnjičenih da su pripadali organizovanoj kriminalnoj grupi na čijem je čelu navodno bio Vasilev.

Neki od njih optuženi su i za proneveru

Dva revizora iz revizorske kuce KPMG Bugarska takođe su optužena za proneveru, a protiv trojice bivših radnika centralne banke podneta je tužba za loše upravljanje.

Tužilaštvo je saopštilo da su tužba i dokazi podneti sudu napisani na više od 210.000 strana, uključujući rezultate saslušanja više od 400 svedoka i 90 forenzičkih izveštaja.

Za razliku od Vasileva, Gica je bio uhapšen u Srbiji zbog osnova sumnje da je izvršio osam krivičnih dela, među kojima su ucena, davanje mita, trgovina uticajem, pranje novca i odavanje poverljivih informacija.

Vlasti Rumunije vodile su istragu protiv njega u više slučajeva korupcije a on je 19. decembra 2016. godine, napustio je zemlju posle čega je za njim raspisana međunarodna poternica.

Gica je, po navodima rumunskih medija, pod istragom zbog „korupcijskog slučaja povezanog sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012. godine“.

U obrazloženju odbijanja zahteva Rumunije za izručenje Gice i odluke da mu se omogući azil, navodi se da se on nalazi pod pretnjama progonom zbog političkog mišljenja.

default

Kontroverzni rumunski biznismen Sebastijan Gica uplatio je 1,2 miliona dinara u humanitarne svrhe nakon čega je tužilaštvo obustavilo postupak protiv njega zbog falsifikovanog pasoša, rečeno je novinarima KRIK-a u Prvom osnovnom tužilaštvu. Rumunija je za Gicom raspisala poternicu zbog više krivičnih dela, a Srbija mu je dala azil i odbila da ga izruči.

Gica je uhapšen u Beogradu u aprilu prošle godine po Interpolovoj poternici koja je raspisana na zahtev Rumunije jer se protiv njega vode istrage – zbog ucene, davanja mita, trgovine uticajem, pranja novca i odavanja poverljivih informacija.

Prilikom hapšenja kod njega je pronađen falsifikovan pasoš zbog čega je srpsko tužilaštvo pokrenulo postupak, ali je on bio u prekidu jer se odlučivalo o Gicinom izručenju Rumuniji.

Postupak je nastavljen pošto je krajem avgusta ove godine sud doneo konačnu odluku da se Gica ne izruči rumunskim organima.

Gica je, međutim, ubrzo iskoristio oportunitet, odnosno mogućnost obustavljanja postupka ukoliko uplati novac u humanitarne svrhe. Tužilaštvo je tražilo da rumunski biznismen uplati 1,2 miliona dinara kako bi obustavilo istragu – što je Gica i učinio.

Kako je novinarima KRIK-a rečeno u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, postupak je obustavljen 10. septembra.  

Podsetimo, sud je odbio da Gicu izruči Rumuniji pošto mu je Ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo azil u Srbiji. Azil mu je odobren zbog „pretnje progonom u zemlji porekla usled političkog mišljenja“ i procene da bi njegov položaj u slučaju izručenja Rumuniji bio pogoršan.

Gica je, inače, još u maju položio jemstvo od 200.000 evra kako bi odluku suda o izručenju sačekao na slobodi.

Gica je bio poslanik rumunskog parlamenta i blizak je prijatelj bivšeg premijera ove zemlje Viktora Ponte. Rumunski „Forbs“ procenio je 2012. godine Gicino bogatstvo na oko 100 miliona evra.

Prema pisanju rumunskih medija, kontroliše brojne kompanije, a neke od njih su sklapale unosne poslove sa državom. Tako su firme „Asesoft“ i „Teamnet“ u poslednjih 10 godina na osnovu ugovora o prodaji softvera od države dobile stotine miliona evra, o čemu je pisao rumunski istraživački portal Rise Project.

Firme povezane sa Gicom rumunski novinari otkrili su i u projektu „Panamska dokumenta“.

Jedna od glavnih optužbi protiv Gice u Rumuniji odnosi se upravo na oblast u kojoj posluje – postoji sumnja da je od drugih IT kompanija zahtevao mito kako bi im obezbedio dobijanje javnih ugovora. Pod istragom je i zbog korupcijskog slučaja povezanog sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012. godine, navode rumunski mediji.

Gica je imao poslove i u Srbiji. Njegova firma „Teamnet International SA“ bila je u grupi ponuđača kojima je srpsko Ministarstvo finansija dodelilo ugovor vredan više od milion evra  u aprilu 2017. godine, o čemu je pisao „Danas“. U trenutku kada je potpisana odluka o dodeli ugovora, Gica je već nekoliko meseci bio u bekstvu od rumunskih istražnih organa.

Sramota za novinarstvo! 

Sigurno se ni mi ne možemo pohvaliti sa mnogo "pametnih" tekstova, jer to ipak danas ne prolazi na tržištu i narod ne voli da čita takve vesti, ali ovo što radi Informer je katastrofa za novinarstvo u svakom smislu.

U subotu su se održale još jedne demonstracije u nizu, a smatra se kako je na ulici bilo oko 60.000 ljudi. To je impozantan broj, ali nije dovoljno velika kritična masa kako bi se još uvek srušio ovaj režim.

Međutim, kako sa protestne šetnje izveštavaju režimski novinari poput Informera.

Na lsici vidite njihov način brojanja demonstranata.

Naravno  uzeli su sliku sa kraja kolone. Ako dobro pogledate, na slici nije vidiljiv njen početak. Otprilike, ovo predstavlja petinu kolone koja se šetala ulicama Beograda. 

Najgore od svega je to kako oni prebrojavaju narod koji nije zadovoljan režimom. Svakog čoveka su obeležili sa crvenom tačkicom.

Baš tako, za ovaj režim građani su samo jedna obična tačka. Fleka. 

I onda su brojali koliko ima tih crvenih tačaka. 

Sramota za novinarstvo i način kako pokušavaju da utiču na psihu građana. Kada kupe Informer, svi će se zagledati u te crvene tačke i krenuti sa prebrojavanjem. Vrlo brzo će odustati i okrenuti list na drugu stranu najjeftinijih dnevnih novina u Srbiji.

Niko neće obratiti pažnju da na slici ne postoji početak kolone. Gde je on D.J.Vučićeviću? 

Strana 7 od 32

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top