Društvo

Društvo (476)

default

Sve do 1995, crkveni velikodostojnici uglavnom su ćutke odobravali patrijarhovu politiku "ni tamo, ni ovamo". Tada, međutim, postavilo se pitanje ko će u Dejtonu zastupati srpsku stranu; kada je ta uloga poverena Miloševiću, patrijarh je pristao da čitavu stvar overi svojim potpisom, a sve je završeno pravom pobunom u episkopatu i Sinodu. Kako su u to vreme izvestili neki mediji, "najmanje deset episkopa pozvalo je patrijarha da napusti svoj položaj", Sinod je saopštio da patrijarhov potpis "smatra nevažećim", a Sabor SPC-a je sa svoje strane objasnio da "nedavni potpis Njegove svetosti patrijarha srpskog na dogovoru predstavnika Republike Srbije, odnosno Jugoslavije, i Republike Srpske ni u kom slučaju ne znači da on lično, ili Crkva uopšte, stoje iza konkretnih inicijativa potpisnika". U prevodu, ni luk jeli, ni luk mirisali. Malo posle ove bruke, patrijarh će primiti Mirjanu Marković sa sve Bogoljubom, što bi za nekog neupućenog bilo znak da su patrijarhovom mandatu dani odbrojani.

Međutim, Pavle će se na javnu scenu vratiti u punom sjaju nepunih godinu dana kasnije: vodeći svetosavsku povorku, patrijarh je "probio" višednevni policijski kordon u Kolarčevoj ulici koji je obeležio studentske proteste 1996/97. Zaista dirljivu scenu desetina hiljada ljudi koji u apsolutnoj tišini idu ka hramu Svetog Save tog maglovitog januarskog jutra zabeležili su svi mogući i nemogući mediji, slika je zaista dokazivala onu čuvenu "Beograd je svet", a patrijarh je zaista izgledao kao "svetac koji hoda", kako ga poeziji skloni novinari obično nazivaju. No, ni u ovom slučaju stvari nisu onakve kakve izgledaju. Pre svega, kordon nije probio patrijarh – posle silnih najava svetosavske litije, policajcima je naređeno da se raziđu par sati pre nego što se pojavio Pavle, što znaju svi oni koji su dežurali u Kolarčevoj u takozvanoj grobarskoj smeni od dva do šest ujutro. Patrijarh je samo, modernim jezikom rečeno, pobrao (političke) poene i konačno učinio ono što se od njega godinama očekivalo: prvi put se otvoreno suprotstavio Miloševiću.

default

"Pa, kad se mora ponovo, mora se", reklo je nekoliko demonstranata u Šapcu, povodom organizovanja novih šetnji širom Srbije. Posle 20 godina, ponovo se mora šetati protiv vlasti. I kada će se završiti? Neki kažu do leta, jer ne može dugo trajati takva bahatost. 

Ipak, razlika je u tome što se u doba Slobodana Miloševića angažovala policija protiv građana. Sada, danas, Aleksandar Vučić zna da nema podršku policije i tu neće da pogreši. Na demonstracijama su slabo vidljivi policajci u uniformama, ali zato ih ima dosta u civilu. 

Šta će policija u civilu među građanima? Ako se nešto dogodi, šta policija u civilu može da uradi kako bi sprečila? Samo može da napravi još veće... Setimo se policajca u civilu koji je snimao navijače Zvezde na samoj severnoj tribini, pa su  ga ovi skoro zapalili bakljom, kada je razotkriven zbog motorole.

Postavlja se pitanje, kako Aleksandar Vučić misli da se izvuče? Kada krene da pada, krenuće i sa nekim ludačkim idejama kako da se održi na vlasti. To ćemo uskoro gledati. 

Zato Srbija treba da bude spremna na svaki scenario. Aleksandar Vučić neće tako lako predati sva preduzeća, televizije, firme koje je pokupovao. Na izborima se ne sudi lopovima. 

default

Nekada ne tako davno, bila je Hypo banka prepuna skandala. Kako bi se ti skandali zataškali, Hypo banka je prodata navodno investicionom fondu iz Amerike. Oni su uradili rebrending i promenili ime banke, sa planom da je prodaju u 2019. godini.

Tako se ova banka sprema za prodaju, a najveća enigma je ko će kupiti ovu banku?

Kao najveći pretedent za kupovinu je Direktna banka iz Kragujevca, sumnjivog porekla i poslovanja. 

Jedno je sigurno, neko će kupiti Addiko banku. Svi gresi nekadašnje Hypo banke u Srbiji će biti zaboravljeni. 

default

Aleksandar Vučić obećao znatno veća primanja u 2017, ali prosečna zarada je i dalje za mnoge san. U međuvremenu je i on sam shvatio da je preterao, pa je „bolji život“ pomerio za 2018, pa za 2019-tu itd itd

LAŽ

Cilj nam je da držimo javne finansije pod kontrolom da Srbija nikada više ne bude pred bankrotom, da smanjujemo javni dug i da obezbedimo rast BDP od najmanje dva odsto. Očekujem da prosečna plata u Srbiji 2017. godine bude 500 evra.

7. januar 2016.

ISTINA

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u aprilu 2018. godine iznosila je 49.635 dinara ili 405 evra. U odnosu na april prethodne godine plata je porasla za 0,8 odsto, odnosno za 3,4 evra, međutim, realno je manja za 3,1 odsto.

Nabrojati sve laži predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića skoro da je nemoguće, ali su, čini se, najbrutalnije bile njegove obmane građana da će uskoro živeti bolje!

Konkretno, Vučić je građanima eksplicitno obećao da će imati deblje novčanike, te da će prosečna plata u Srbiji u 2017. godini biti 500 evra.

Ni blizu obećanog

Tu laž predsednik, a tadašnji premijer Vučić izrekao je 7. januara 2016. Epilog čitave priče - plate trenutno nisu ni blizu obećanih 500 evra, a građani i dalje jedva sastavljaju kraj s krajem.

- Cilj nam je da držimo javne finansije pod kontrolom da Srbija nikada više ne bude pred bankrotom, da smanjujemo javni dug i da obezbedimo rast BDP od najmanje dva odsto. Očekujem da prosečna plata u Srbiji 2017. godine bude 500 evra - izgovorio je Vučić na Božić 2016.

I to nije prvi put da je predsednik Srbije zamazivao oči građanima kako će uskoro živeti mnogo bolje. Gotovo svaka njegova izjava bila je „optimistična“, pa nas je, kako se građani šale na svoj račun, prosto sramota koliko nam dobro ide.

Nema para

Međutim, pošto je uhvaćen u laži, a valjda je i sam shvatio da je plata od 500 evra nedostižna ove godine, predsednik Vučić je za 2019. pomerio slivanje više novca u novčanike građana Srbije.

- Ukoliko se nastavi privredni rast i razvoj dosadašnjim tempom, prosečna plata u Srbiji biće 500 evra do 2019. godine - rekao je on sredinom aprila.

Do kraja ove godine građanima je obećao prosečnu platu od 440 evra, ali stručnjaci prognoziraju da ni od toga neće biti ništa. Prosto, nema para.

Novica Antić Vojni sindikat Srbije

I VOJNIKE JE PREVARIO

U vojsci sam od 1996. i, ako se dobro sećam, samo smo u mandatu Dragana Šutanovca, kao ministra odbrane, imali plate u proseku i iznad proseka. Tada smo imali najbolji standard i najbolje pravilnike koji uređuju prava iz radnog odnosa.

Ova vlast nijedan budžet za vojsku nije planirala po obavezi iz Zakona o vojsci iako je bila dužna. Prema tome, nisam optimista da ćemo dobiti i tu prosečnu platu ako oni ostanu na vlasti. Pripadnici Vojske Srbije, kao i građani, svakodnevno su izloženi lažima koje plasiraju najviši predstavnici vlasti, što je nedopustivo za bilo koju zemlju. Javnost je bila u prilici da na Vaskrs čuje lično od tadašnjeg premijera Vučića da će pripadnicima vojske, u kategoriji vojnik i podoficir, ove godine biti povećane plate. On je to izgovorio iako je znao da je stav te iste vlade da u ovoj i narednoj budžetskoj godini nema finansijskih mogućnosti da se plate u javnom sektoru povećavaju.

default

Neverovatno zvuči da Naser Orić poseduje svoj restoran u centru Zemuna. 

Naime, iznenada se pojavila ispovest ključnog svedoka Srbije na sudjenju protiv Nasera Orića. Pored mnogih šokantnih iskaza da mu je lično Aleksandar Vučić obećao pasoš Amerike i novac, odnosno "kule i gradove", ali ga nije ispoštovao tako da Naser Orić nije u zatvoru, a sve zato što državna vlast posluje sa Naserom Orićem. 

Takodje, isti svedok navodi kako je Aleksandar Vučić iscenirao celu scenu u Potočarima, jer je on lično crtao kartu da bi predsednik Srbije poslao specijalce koji bi trebalo da spreme teren. 

Još šokantnije su tvrdnje kako Naser Orić poseduje svoj restoran u kojem jede Ivica Dačić i gde je on lično sa ministrom policije razgovarao i pravio planove za suđenje Naseru. 

Poslušajte od 7:00 na ovom snimku

Inače, ovaj svedok je navodno promenio svoj iskaz i nije bio izveden pred sud. Njegova deca su nastradala u Bosni i bio je idealan kandidat za srpsku stranu, ali do toga nije došlo. U ostatku videa možete poslušati i zašto do toga nije došlo i kako ga Aleksandar Vučić lično nije ispoštovao, a sve zato što državni vrh lično posluje sa Naserom Orićem

Da se klupko, izgleda, raspetljava, može se zaključiti i nakon što je, Samir Avdić, nekadašnji „ključni svjedok“ Tužilaštva Srbije u onom slučaju zbog kojeg će Orić biti uhapšen, odlučio da progovori u javnosti!

Mjesec i pol nakon što su Naser Orić i Sabahudin Muhić oslobođeni optužbi za ratni zločin u okolini Srebrenice tokom 1992. godine donekle postaje jasnija i uloga države Srbije u ovom predmetu, a zbog čijih insistiranja je ratni komndant Srebrenice, barem sudeći prema javnim istupima predsjednika susjedne zemlje, Aleksandra Vučića, po svaku cijenu morao biti kriv. Čak i ako su dva suda, uključujući i onaj u Hagu, utvrdili da nema dokaza za njegove ratne zločine.

Da se klupko, izgleda, raspetljava, može se zaključiti i nakon što je, Samir Avdić, nekadašnji „ključni svjedok“ Tužilaštva Srbije u onom slučaju zbog kojeg će Orić biti uhapšen u Švicarskoj po beogradskoj potjernici juna 2015. godine, odlučio da progovori u javnosti!

Na snimku pod naslovom „Moj život među ubicama“ koji je 10. januara objavljen na popularnoj mreži YouTube, ali je vrlo brzo uklonjen, Avdić teško optužuje predsjednika Srbije i druge visoke zvaničnike, odnosno tužioce iz Beograda, i to za pripremu montaže Oriću, ali i druge aktivnosti u našoj zemlji. Štaviše, veli da srbijanske vlasti nisu ispoštovale obaveze prema njemu.

„Sad kad pričate na TV da su svjedoci mijenjali iskaze (u slučaju „Orić“), pa j… vam majku što me niste ispoštovali kad smo se htjeli dogovoriti kao ljudi. Što me niste ispoštovali kao svjedoka?! Što ste me lagali, p… jedne, pet godina? Što ste me lagali, što ste mi obećavali kule i gradove? Što niste ispoštovali išta i danas bi vam bila ispunjena želja, Naser Orić bi danas bio u zatvoru! Danas bi Naser Orić bio u zatvoru! Boli me uho, neka….“, kazao je Avdić, uz ostalo, u svojoj nevjerovatnoj ispovijesti zabilježenoj na internetu.

Avdić, koji, nadalje, tvrdi da se trenutno nalazi u Švicarskoj, iznosi i niz drugih ozbiljnih tvrdnji uključujući i onu da su incident u Srebrenici, kada je napadnut Vučić, organizirali srbijanski obavještajci i policajci, uz pomoć Banje Luke i Istočnog Sarajeva. Kao i šokantne i teško provjerljive navode da visoki zvaničnici Srbije tajno posluju i sastaju se sa Orićem, a javno ga nazivaju zločincem.

„Zašto lažete narod da je Naser Orić organizovao ono dešavanje u Potočarima (11.juli 2015.), kada je došao Aleksandar Vučić i kad su ga gađali kamenicama. Evo, ja ću reći šta je bilo i kunem se u svoje mrtvo dijete i mrtvu majku, ovako je bilo… Bio sam tada u Srbiji. Sjedio sam sa Aleksandrom Vučićem, sjedio sam sa sudijom Vladimirom Vukčevićem“, govori Avdić.

Nadalje, Avdić svjedoči da mu je čak sam Vučić tražio da nacrta mapu Potočara kako bi ratnim putem došao u to mjesto i izbjegao susrete s kolonama ljudi koji su dolazili na obilježavanje 20. godišnjice genocida.

„Samir ti je nacrtao kartu…Poslao si 12 ljudi u Srebrenicu, policajcajaca, prije na dva dana. Snimili su sav teren. Pozvao si me da ti pokažem gdje se šta nalazi… Naser tada nije bio u Srebrenici kad si ti bio. Ne laži narod da je Naser organizovao atentate i kamenje na tebe. To lažeš Aleksandre Vučiću! A znaš dobro da sam tada bio tu i da znam šta si radio“, navodi, uz ostalo, Avdić obrćajući se predsjendiku Srbije.

Psujući potom Vučića i visoke zvaničnike Srbije, Avdić kaže:

„Dođite i uhapsite me. Nalazim se u Švicarskoj, u Cirihu, u ulici…“.

Koliko god djelovao kontroverzan, Avdićev iskaz otvara brojna pitanja, pa i ono kako je i zašto ova u osnovi tragična ličnost korištena u Beogradu za lov na Orića, koji, očito, i dalje traje.

Publicista i autor više zapaženih dokumentaraca, Avdo Huseinović, napisao je u junu 2015. godine, da je na osnovu upravo Avdićevih lažnih izjava Srbija pripremila montiranu optužnicu protiv Nasera Orića.

„Samir Avdić je u proteklom periodu dao još nekoliko lažnih izjava protiv branilaca srednjeg Podrinja. Jedan proces koji je vođen pred sudom u Bijeljini protiv Nezira Merdžića Keze iz Glogove, na osnovu Avdićevog lažnog svjedočenja, završen je oslobađajućom presudom u maju prošle godine. Ono što je posebno interesantno, Avdić se nalazio u Tuzli, u vrijeme vojne akcije oslobađanja Zalazja, lokaliteta sa koje je srpska artiljerija ubijala civilno stanovništvo Srebrenice“, naveo je tada Huseinović.

Međutim, šira javnost je za Avdić čula nekih pola godine kasnije, potkraj 2015. godine nakon što je pred TV kamerama naveo da je pet godina bio zatočen u Srbiji, mučen i prisiljavan da potpisuje i uči napamet izjave koje su mu najvjerovatnije davali predstavnici srbijanskih institucija.

U šokantnomo obratu, Avdić i njegova supruga su u jednom trenutku uspjeli stupiti u kontakt direktno sa Naserom Orićem i zatražiti da im pomogne bijeg iz Srbije.

„Ljubim ti noge, čupaj me odavde“, molio je Avdić Orića u očaju i panici.

Taj snimak došao je do medija i Tužilaštva BiH, a u kasnijem intervjuu za Face TV Avdić će tvrditi da mu je nuđeno 800.000 eura i američki pasoš (!) samo da svjedoči protiv Orića, ali da on, navodno, nije pristao, pa mu je i prijećeno u Beogradu.

Tada je javnosti otkriveno da su vještaci iz Srbije 2008. godine utvrdili da je Avdić osoba čije su „intelektualne mogućnosti ograničene“,da ima „slabe intelektualne potencijale, emotivno nezrela, umjereno neurotična i pasivno zavisne strukture“.

To, međutim, nije omelo Tužilaštvo Srbije da upravo na osnovu njegovog iskaza, i to onog iz 1996. godine, godinama terete Orića.

Štaviše i vještak Petko Grubač iz Srbije je, kako su ranije navodili mediji, u svom nalazu upozorio da je iskaz od Avdića, taj koji teško tereti Orića, uzet premlaćivanjem.

Avdić je javno optuživao srbijanskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, Nebojšu Jovanovića, tužioca Oružnog tužilaštva u Bijeljini, te tužioce Tužilaštva BiH da su pripremali i više drugih svjedoka, a kako bi konstruirali optužbe prema Oriću. Svjedoci su, navodno, instruirani za novac, a trenutno se nalaze na području Sarajeva, to jeste FBiH.

U septembru prošle godine portal Faktor.ba je pisao da se Avdića dovodi u vezu i s višemjesečnim prijetnjama državnom tužiocu Miroslavu Janjiću, ali i Naseru Oriću i njegovoj advokatici Lejli Čović.

Sve ovo zaokružuje jednu krajnje ružnu priču pravosudno-političke zloupotrebe jedne očito tragične sudbine za obračune protiv branioca BiH.

Avdić je, naime, imao iznimno teško djetinjstvo. U maju 1992. godine uhapšen u svojoj kući, odakle je sproveden i mučen u sportskoj sali zloglasne Osnovne škole „Vuk Karadžić“ zajedno sa 1.000 drugih bratunačkih Bošnjaka. Imao sreću da bude razmijenjen, zajedno sa 300 Bošnjaka, dok je hiljadu njih ubijeno! Bh. javnost će poslije razmjene vidjeti muškarca koji pada u nesvijest kada je poslije dugo vremena dobio vodu. Preživio je i genocid u Srebrenici, ali njegova prodica nije.

Da li se višegodišnje korištenje Samira Avdića sada obija o glavu vrhu Srbije i njezinim tužiocima?

Iako će vlasti susjedne zemlje Avdićeve tvrdnje nastojati osporti, te vjerovatno u prvi plan staviti njegovu tešku prošlost, pa i zdravstvne probleme, sve to ih, podsjećamo, ranije nije sprječavalo da ga koriste kao „kredibilnog svjedoka“ protiv Naser Orića i ratnog komadanta Srebrenice proganjaju po Europi.

Kako god, Avdićeve tvrdnje zasad niko nije demantirao. A Srbija će nastaviti po starom. Najnoviji slučaj protiv ministra odbrane Hrvatske Damira Krstičevića to, između ostaloga, jasno potvrđuje.

Šta su govorili uhapšeni policajci

Navodi „ključnog svjedoka“ Avdića o dešavanjima u Srebrenici korenspodiraju sa tvrdnjama Milana Dumovića i Mladena Trbovića, bivših pripadnika Odeljenja za opservaciju i dokumentaciju Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije čiji su pripadnici tajno boravili u Potočarima 2015. godine na komemoraciji žrtvama masakra u Srebrenici.

Nakon što su ovu činjenicu otkrili javnosti posredstvom Al Jazeere Balkans, uhapšeni su i protiv njih je pokrenut postupak zbog otrkivanja službene tajne.

Također, podsjetimo, tokom obilježavanja godišnjice, pronađen je mobitel za kojeg se kasnije ispostavilo da je pripadao operativcu srbijanske obavještajne službe BIA-a, što je i tada otvorilo brojne sumnje koje nisu dobile službeni odgovor.

Novinar i voditelj Ivan Ivanović kaže da je strah “kao i lepota – u očima posmatrača”. “Kad odlučiš ili kad si rođen tako da se ne plašiš, to je to. Evo, sad nemam posao, i šta ćemo sad?”.

“Verujem da među nama novinarima – evo, nazvaću sebe novinarom – ima 80 posto normalnih ljudi kojima nije dobro kad posle svojih emisija i svojih intervjua dođu kući i legnu u krevet. Nisu u redu sa sobom što su morali tako da rade. Pozivam ih da se zapitaju da li stvarno moraju. Da li stvarno zarađuju toliki novac koji ne mogu da zarade na drugom mestu pa da se osećaju bolje? (…)

Evo na čemu se zasniva moj komoditet: na tome što mi obraz, stvarno, nema cenu. Sad ću da prodam svoj stan, pa ću od toga da živim. Ako je to dobar plan, onda sam ja car. Na kraju krajeva, ako ja mogu sa svojom platom da uradim ovako nešto, onda može i neko sa daleko manjom. Mnogo je lakše naći posao za manje plaćene pozicije od ove na kojoj sam ja bio. Znam da više nikada neću naći posao za platu kakvu sam imao na Prvoj. I uopšte mi nije bitno. To je moja donja crta dostojanstva. Sve materijalno što si jednom napravio u životu možeš da izgubiš, pa da napraviš drugi, treći put, ali dostojanstvo gubiš samo jednom u životu. Da li mislite da je trebalo da posle godina poštenog rada ostavim svoje ime u jednoj ovakvoj transakciji u kojoj je prodata Prva? U kojoj je 200 miliona evra državnih para okrenuto u roku od dve nedelje pred svima nama. Gde novi vlasnik nije imao revizora da proveri papire u Prvoj. Pa polovni auto kad kupuješ odeš kod majstora da ga stavi na kompjuter da proveriš da li je sve u redu. Druga stvar, da li mislite da ja treba da budem kolega sa Đukom, da radimo u istoj firmi?”

I dalje se ne zna sudbina Zorana Kesića i njegove emisije 24minuta. Popularni satiričar i TV voditelj je imao ugovor sa televizijom Prva do kraja prethodne godine, a kako je Telekom kupio Antena grupaciju, sumnja se da će taj ugovor biti i produžen. 

Za sve to vreme, on ne prestaje da se sprda sa trenutnom vlašću. 

Pogledajte kako je za jednu televiziju iz Bosne imitirao Milorada Dodika. 

Pre početka ove školske godine, u našim školama je objavljen konkurs pod nazivom „Digitalna učionica“ čija je suština da se uvođenjem informatičke opreme modernizuju osnovne škole u Srbiji.

Đaci u 2.000 učionica od septembra navodno uče iz digitalnih udžbenika. Isto toliko nastavnika prošlo je obuku i dobiće digitalne kabinete u kojima će nastava biti interaktivna, zanimljivija, zahvaljujući savremenoj opremi i digitalnim udžbenicima.

Istina je malo drugačija.

Više od polovine nastavnika ne zna da koristi računare, a tu postoji i dosta njih koji ne znaju ni da povežu laptop. Kao dokaz tome je i skandal koji je izbio prilikom slanja email poruke kada je ceo projekat i počeo.

Osim toga, u većini škola nastavnici nemaju pristup laptop uređajima koji se nalaze pod strogom kontrolom direktora, kako ga neko ne bi slučajno ukrao.

Uz to, oko 30% škola koje učestvuju u ovom projektu još uvek nemaju internet u svojim objektima, dok u najvećem broju slučajeva nastavnici ne znaju da koriste laptop  u nastavne svrhe tako da deci samo puste nešto sa Youtube servisa da đaci gledaju. 

Tek sada je stigla još jedna katastrofa. Svaki nastavnik koji učestvuje u projektu Digitalna učionica, dobio je po 40 licenci za Microsoft Office koji treba da podeli svojim đacima, besplatno. Sve bi to bilo super da polovina tih licenci nije otišla na đake od prvog do četvrtog razreda, među kojima ima i dosta đaka prvaka koji nemaju ni email adresu. 

Osim toga, roditelji većine đaka nisu platežno sposobni da kupe računar ili laptop, tako da njima ništa ne vredi ta besplatna licenca. 

Nekom drugom vredi.

Ako izračunamo da je u projektu učestvovalo 2.000 nastavnika i da je svaki dobio po 40 licenci, dolazimo do brojke od 80.000 MS OFfice licenci. 

Jedna licenca u proseku košta oko 40 eura u Srbiji. Ako imamo i količinski popust, ne može koštati ispod 25 eura. Dolazimo do ukupne cifre od 2 miliona eura. 

Neko je izgleda imao viška licenci za Office i Excel, pa je hteo to da rasproda. Samo, šta će deci taj softver? Zar im nisu potrebniji WC ili kvalitetnija kuhinja, škole da imaju grejanje ili da im ne prokišnjava krov. Koliko je školi moglo da se napravi za 2 miliona eura? Sigurno bar 20-tak. 

Opozicija u parlamentu treba da zahteva i traži podatak od koga je država kupila 80.000 licenci za projekat Digitalna učionica, jer onda možemo da vidimo ko se tu "ugradio" i najviše profitirao. 

Kako nam javljaju pojedini građani koji su prethodniih nekoliko puta učestvovali u protestnim šetnjama, primetili su inspektore u civilu sa motorolom u džepu ili torbici, koji idu okolo sa mobilnim telefonom i snimaju ko sve to protestvuje i šeta Beogradom protiv ove vlasti.

Zašto ovo rade i što im je to potrebno, jer sigurno ne mogu uhapsiti 50.000 ljudi. 

Tako vlast prijavljuje kako nema policije na ulicama dok šetaju demonstranti, ali istina je sasvim drugačija. 

Zato, kada vas neko snima, nikada ne znate da nije policija. Nezgodno, jer tako narod neće imati poverenja ni u koga. 

Strana 7 od 34

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top