Društvo

Društvo (303)

default

Kada vam zazvoni telefon i vidite nepoznat broj telefona, a prošao je prvi u mesecu, niste platili kredit, sigurno znate da je to Addiko banka. 

Naime, svoje klijente koji nisu platili ratu za kredit ne puštaju ni jedan jedini dan. Svaki drugi dan dužnike pozivaju telefonom, a ako to nije slučaj šalju SMS poruke mobilnim telefonom o neizmirenom dugovanju.

Ono što je interesantno, kada Addiko banka ima neki prekršaj ili je povuklo više novca sa računa nego što treba, građani moraju da čekaju oko mesec dana kako bi im povratili sredstva. Gde tu postoji pravda?

U slučaju kada građani duguju novac, po njihovim procedurama su dužni odmah da isplate. 

Ostaje pitanje da li banke smeju da zovu telefonom i uznemiravaju građane.

 - Rata za keš kredit vam je prošla pre pet dana, nedostaje vam još 1.500 dinara. Kada mislite to da platite? - jedan je od primera telefonskog poziva iz Addiko banke upućenog klijentu. Pri tome se insistira na odgovoru kog dana će dug biti namiren, iako je iz evidencije banke potpuno jasno kog datuma i kojim ritmom pristiže plata ili penzija na tekući račun.

Nepoznanica je da li bankari iz ‚Addiko banke ovako revnosno opominju i velike dužnike i preduzeća koja kasne sa plaćanjima svojih dugova. U svakom slučaju, cifre pokazuju da su građani i dalje bolje platiše od kompanija. Svaki deseti kredit kod stanovništva ima problem u otplati, dok svaka četvrta firma ne plaća svoje rate na vreme, ili ih ne plaća uopšte.

Kroz poslednjih nekoliko meseci je više građana podnelo žalbu povereniku za informacije, kao i zaštitniku građana, a zbog uznemiravanja od strane Addiko banke i stalnih pretnji. Ostaje da vidimo da li će država stati na stranu banke ili građana. Moramo znati da u Addiko banci svoje kredite sigurno imaju i sudije, viši službenici u policiji ili ministarstvima itd. U tom slučaju, oni usporavaju ovakve slučajeve, a sve u korist Addiko banke. Takođe, moramo znati da su banke jedni od najvećih oglašivača svih medija, novina i televizija, tako da oni nikada neće ništa loše reći o Addiko banci. 

Da li je to korupcija? Osztaje sve na službenim licima da pokažu imaju li i dalje morala u svom radu. 

KAKO SE ZAŠTITITI OD ADDIKO BANKE

- Odmah pošaljite pisanu žalbu na rad banke kroz email poruku

- Ako vam niko Addiko banke ne odgovori, obratiti se NBS

- Obratiti se povereniku za informacije od javnog značaja zbog zloupotrebe podataka

- Podneti krivičnu prijavu za zlostavljanje, mučenje, iznudu, nezakonito snimanje razgovora i neovlašćeno prikupljanje podataka

default

Ratni veteran (83) stigao je avionom u Pariz. Dok je preturao po svojoj torbi tražeći pasoš, stroga francuska carinica ga je pitala da li je ikada bio u Francuskoj.

On joj je rekao da je bio, a ona je to sarkastično prokomentarisala.

– Onda bi trebalo da znate da treba da imate spreman pasoš na pregled – rekla je ona.

On joj je kratko odgovorio da prošli put kada je bio nije morao da pokaže pasoš.

– Nemoguće. Svi stranci moraju da pokažu svoj pasoš kada ulaze u zemlju – rekla mu je ona.

Ono što joj je on odgovorio oduševilo je sve prisutne.

– Pa, kada sam došao na plažu na „Dan D“ 1944. godine, nisam mogao da pronađem jednog je*enog Francuza da mu pokažem pasoš – odlučno je poručio ovaj dekica.

Krsna slava je jedan od najvažnijih dana za svaku porodicu, a ovo su običaji o kojim obavezno treba da povedete računa.

Običaji uoči slave

Uoči slave neka domaćica sa osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo.

Domaćin neka nabavi slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin.

Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih, umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju dan svoje slave – neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali, ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda, kada se kući donese, treba ga pokropiti osvećenom vodicom.

Treba poslove oko spremanja za slavu tako rasporediti da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj prilog crkvi, a u spomen svetitelja).

U crkvi neka domaćin zapali sveću za zdravlje svoje i svoje porodice i neka upute tople i iskrene molitve Svevišnjem, moleći za zastupništvo svoga svetitelja.

Neka se sete i svojih dragih pokojnika, pa neka prisluže sveću i za pokoj njihovih duša.

Ako iz nekih naročitih razloga ne mogu da odu u crkvu, a oni svi neka se – po svršetku posla – okupe pred ikonom svoga svetitelja, prisluže mu kandilo, i pomole se Bogu i svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka tamjanom okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On, ili ko mlađi, neka očita molitvu Gospodnju Oče naš… i Bogorodice Djevo… Neka njihove molitve budu iskrene i iz čistog srca, jer će samo tada biti uslišene.

Na dan slave

Neka se domaćin u čisto obuče, zapali kandilo pred ikonom svetitelja, pa sa još kojim članom porodice neka ode u crkvu na Jutrenje ili Svetu liturgiju.

Ako se sečenje slavskog kolača obavlja u crkvi, a ne u domu, treba se prethodno, koji dan ranije, raspitati u crkvi u koje će se vreme obavljati sečenje slavskih kolača (obično je to ranije izjutra). Na dan slave u određeno vreme domaćin će u crkvu odneti slavski kolač i koljivo uvijene u čistu belu maramu, zatim malo crvenog vina u bočici i manju sveću koju će staviti u žito i zapaliti je da gori dok se obred obavlja.

Ako je moge, domaćin treba da kolač odnese u crkvu, a ako on ne može onda neka to učini neko od članova njegove porodice a ne neko drugi. Sa sobom poneti i hartiju na kojoj su popisana imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo.

Roditelji koji nose kolač u crkvu, treba da povedu sobom u crkvu i odraslu decu da i ona učestvuju u ovom molitvenom činu i da se u njihove mlade duše što dublje urežu uspomene na ove lepe dane i lepe naše običaje.

Obično kada se završi jutrenje sveštenik će okaditi slavsko žito, kolač i vino, pa će onda, očitati molitvu nad koljivom i blagosloviti ga.

U toj molitvi sveštenik se moli da Gospod Bog blagoslovi sve darove, koji su u čast svetitelja spremljeni, da ih umnoži kako u domu koji slavi tog dana, tako i u celom svetu, da očisti od greha i osveti sve one koji su to spremali, kao i one koji će od toga okusiti, da onima koji su to koljivo spremali i podneli ga na osvećenje i blagoslov ispuni sve molbe i sve želje, koje se odnose na njihov bolji život na zemlji i na nebu.

Navala zmija koje su prethodnih dana uznemirila meštane mnogih gradova u Srbiji je tek početak problema, jer stručnjaci upozoravaju da će ih ovog leta biti veoma mnogo.

U Beogradu se proteklih dana dogodilo nekoliko incidenata kada su zmije zalutale na neobična mesta i izazvale paniku među stanovinicima prestonice.

Međutim, u "Veterini Beograd" kažu da su susreti sa zmijama i na beogradskom asfaltu uobičajena stvar.

"Ova godine imali smo nešto manje intervencija, ali temperatura ide na gore, tako da ćemo najverovatnije stići do nekog proseka", smatra direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić.

Kako on kaže, vrste na koje možemo po Beogradu najčešće da nabasamo su belouške, ribarice i smukovi, a one nas brane od štetnih insekata i glodara i ne napadaju, uglavnom se sklanjaju same.

"Najviše ih ima u Višnjici, na Karaburmi i Novom Beogradu, naseljima koja su okrenuta ka reci", navodi on.

Pošto nisu u stanju da regulišu toplotu sopstvenog tela, u potrazi su za njenim izvorima, pa kad nema sunca, lako se snalaze i ne mare mnogo za mišljenje čoveka.

Tada ih možemo zateći i u svojim kućama, stanovima, garažama, pa i drugim mestima gde zmijama mesto nije.

Podsetimo, juče su radnici obezbeđenja zatekli leglo zmija u trafostanici termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

"Slučaj u Obrenovcu je sasvim uobičajen, takvih imamo mnogo, jer ih struja greje", kaže direktor Grubić.

Kako kaže, neuobičajenih mesta gde se zmije zavlače i kriju je mnogo, a prošle godine završile su i u ormanu jedne kuće u Beogradu.

Pre mesec dana nastala je panika na "Lastinoj" stanici u Beogradu kada je egzotična zmija braon-bele boje izašla iz putničke torbe. Putnici su se u panici razbežali, a zmija je zbunjeno lutala po stanici sve dok nije uhvaćena.

Novi upravnici zgrada, koji će morati da se upišu u Registar stambenih zajednica do kraja ove godine, imaće između ostalog zadatak da vrše popis stanova.

Oni će popisivati i zajedničke delove zgrada, a vodiće i evidenciju o vlasnicima stanova i njihovim podstanarima ili firmama koje iznajmljuju stambeni prostor.

Ova odredba Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada izazvala je paniku među onim stanodavcima koji ne prijavljuju podstanare i za zaradu od njih ne plaćaju porez. Ukoliko upravnik ne prijavi stanara, preti mu kazna od 5.000 do 150.000 dinara, jer ostali stanari mogu o ovome da obaveste komunalnog inspektora.

Prvo rešenje za upis u stambenu zajednicu o upravniku zgrade na području Rakovice, uručeno je juče. Upis je počeo i u drugim opštinama, ali s obzirom na trenutnu evidenciju neizvesno je da li će građani biti dovoljno odgovorni i završiti ovu obavezu do kraja godine.

Uvidom u registar stambenih zajednica koji je javno dostupan, vidi se da je u najvećim gradskim opštinama prijavljeno od 29 na opštini Savski Venac do 113 stambenih zajednica prijavljenih na Zvezdari. Iz Republičkog geodetskog zavoda navode da su do sada prijavljene 842 zajednice na prostoru cele Srbije.

Iz rešenja o upisu stambene zajednice koja su kroz ovaj registar javno dostupna može se videti ko je upravnik zgrade ali ne i ostale informacije koje on prikuplja. Ipak, pitanje o tome koji državni organi će moći da prate ove podatke i na koji način, ostaje otvoreno, s obzirom da nam iz Republičkog geodetskog zavoda ni na to nisu odgovorili.

Da će državne institucije, kao što je Poreska uprava od koje se građani najviše plaše, moći da traže ove podatke, ali samo sa valjanim pravnim osnovom, objasnili su nam iz kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

“Podaci koje upravnik prikuplja moraju se obrađivati sa posebnom pažnjom i samo za svrhe koje su namenjene zakonom. Znači u slučaju ekonomskog i političkog interesa države ili nacionalne bezbednosti, recimo, drugi organi moći će da koriste taj registar”, navodi Goran Pavlović iz pravne službe Poverenika.

Zakon predviđa da zgrada bude pravno lice, odnosno da bude kao prava firma. Prema toj paraleli, profesionalni upravnik biće "direktor firme", pa će, u skladu sa zakonom, raspolagati sredstvima sa računa stambene zajednice. U red njegovih obaveza spada i organizovanje i kontrolisanje radova na zajedničkim delovima zgrade (u dvorištima, hodnicima, liftovima). Kako je ranije najavila pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, očekuje se da će plata upravnika biti oko 55.000 dinara.

Profesionalni upravnik je, prema zakonu, dužan da prima prijave koje se tiču kvarova u zgradi ili nepoštovanje dnevnog reda, i to svakog dana u periodu od 00 do 24 časova, što praktično znači da uvek mora biti na raspolaganju stanarima za sve njihove probleme.

Kako nalaže Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, poslovi upravljanja poveravaju se profesionalnom upravniku bilo odlukom stambene zajednice, bilo odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Znači ako ga stanari sami ne odaberu, država će odrediti nekoga sa spiska licenciranih upravnika.

Prve licence upravnicima nedavno su uručene u Privrednoj komori Srbije, gde je za ovaj posao održana i obuka, te su oni upisani u registar koji Komora vodi.

Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, donet početkom godine, propisuje postojanje stambene zajednice koja će vršiti poslove upravljanja zgradom. Stambena zajednica se upisuje u Registar stambenih zajednica, ima svoj matični broj, PIB (poreski identifikacioni broj) i tekući račun. U registar se upisuju podaci o zgradi i upravniku, a vodi ga jedinica lokalne samouprave.

default

Ovome se niko nije nadao!

Krajem oktobra, odnosno početkom novembra moguće je očekivati prestanak suše izazvane tropskim temperaturama.

Naime, američka meteorološka kompanija Accuweather za sledeće tromesečje prognozira da će se suša koja traje u većem delu Italije i jugoistočne Evrope nastaviti i u ranu jesen.

To podrazumeva da se i u septembru, kada se i dalje očekuju temperature iznad proseka za ovo doba godine, uslediti nedovoljne količine kiše.

Kišovitije vreme u oktobru i novembru moglo bi prekinuti sušu u tom periodu.

To je dobra vest koja će posebno obradovati poljoprivrednike koji su već pretrpeli veliku štetu od kasnog proletnjeg mraza i letnjih tropskih temperatura.

Ipak, nastavak toplog vremena i sušnih uslova neće poštedeti jug Italije i Grčku. Takođe, Španija i Portugalija boriće se protiv posledica miholjskog leta.

Samim tim možemo da očekujemo povećanu opasnost od šumskih požara koji su obeležili ovo leto.

Zapadnije i srednje krajeve kontinenta, odnosno područja od Francuske, preko Nemačke, do Poljske, nakon kišovitog leta očekuje razdoblje stabilnijeg i sušnijeg perioda početkom jeseni.

Za veći deo septembra prognoziraju se temperature iznad proseka. Potom se u oktobru očekuje kišovitije vreme. Novembar bi tim krajevima trebalo da donese nove količine padavina oko i iznad proseka.

I građane Velike Britanije i Irske obradovaće topliji i sušniji septembar, nakon čega ih u oktobru i u novembru očekuje više oluja. Moguć je i uticaj najmanje jednog ili više tropskih talasa s Atlantika.

Područje istočne Evrope, tj. baltičkih država, Ukrajine i Belorusije, s druge strane, mogli bi takođe da budu pogođeni visokim temperaturama i sušom tokom septembra i oktobra, dok će oktobar da donese znatno hladnije vreme, uz pojavu prvih snežnih oluja.

default

Kako je ovo mogla da uradi svojim roditeljima?!

Jovana Predić (17) iz Čubre kod Negotina, pronađena je danas živa i zdrava, potvrdila je njena porodica.

Oni su zahvalili policiji, ali i svima ostalima koji su se uključili u potragu njihove ćerke.

Podsetimo, tinejdžerka je nestala 23. avgusta, od kada roditelji ne znaju šta se dešava sa njom. Njen nestanak su primetili tek kada su se vratili sa njive

Pošto su pokušali da je dobiju na mobilni telefon koji je zvonio bez odgovora, oni su alarmirali policiju.

Jovana, koja je upravo u Beču završila osnovnu i upisala srednju školu i ranije je umela da nestane na par sati, ali su se sada uplašili jer nje nije bilo danima.

Strah roditelja je posebno podgrejala informacija da je ona malo pre nestanka raskinula sa svojim dečkom i kome je uputila jednu potresnu poruku putem Fejsbuka.

"Život je g...", napisala mu je i nestala.

default

Inicijativa oca ubijene Tijane Jurić da se u srpski Krivični zakonik uvede kazna doživotne robije izazvala je veliku medijsku polemiku i naišla na odobravanje najvećeg dela javnosti.

Igor Jurić je najavio da od 23. oktobra počinje potpisivanje peticije za uvođenje ove zakonske odredbe, a Nacrt izmena Krivičnog zakonika kojima bi za ubice dece trebalo da bude predviđena doživotna robija, dostavljen je Skupštini Srbije i čeka se njegovo razmatranje.

Za uvođenje kazne doživotnog zatvora potrebna je opsežna javna rasprava, a stručnjaci upozoravaju da je u srpskim zatvorima sada 11.000 osuđenika i da, bez obzira na odluku Skupštine Srbije, svi proračuni pokazuju da u prebukiranim ćelijama nema mesta za doživotne osuđenike.

Ideja o uvođenju ove kaznene mere aktuelizovana je kada je Fondacija "Tijana Jurić" predala Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Krivičnog zakonika, a doživotna robija predviđena je za za ubice i silovatelje dece, nemoćnih lica i trudnica.

Igor Jurić veruje da će država uvideti da je inicijativa šansa da promenimo Zakon, i da kao veliki broj evropskih zemalja uvedemo kaznu doživotnog zatvora.

Međutim, vodeći pravnici tvrde da, ovako formulisan predlog svakako ne bi mogao da bude pretočen u zakon, jer je suprotan evropskim propisima. Odluka Velikog veća Evropskog suda u Strazburu kaže da za svaku kaznu preko 25 godina mora postojati mogućnost uslovnog otpusta. U suprotnom, Srbija bi bila izbačena iz Saveta Evrope.

Većina zemalja EU ima doživotnu kaznu, ali svuda postoji uslovni otpust. Prosečno vreme koje doživotni osuđenici provedu iza rešetaka, na primer u Nemačkoj, je 19,8 godina.

Igor Jurić, otac svirepo ubijene Tijane Jurić, kaže da je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković preuzela predlog izmene Krivičnog zakonika i u razgovoru sa njim obećala  da će se predlog razmatratii u poslaničkim klubovima, i da bi trebalo da se nađe u Skupštini Republike Srbije. Ali samo na tome je za sada ostalo, kaže on.

"Naš  predlog se zasniva na činjenici da takav zakon postoji i u nekim evropskim državama. Vodili smo se zakonodavstvom Velike Britanije i Holandije jer  u njihovom zakonima postoji klauzula da nema mogućnosti uslovnog otpuštanja i time smo hteli da pokažemo da se to ne kosi sa nekim evropskim standardima ili zakonima pogotovo, ne sa standardima EU, što znači da je i kod nas to moguće. Mi želimo da takav zakon postoji i u našem zakonodavstvu, ali je država ta koja odlučuje. Sa druge strane, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da pokrenemo prikupljanje potpisa u celoj državi, ukoliko se do 23. oktobra država ne izjasni", ističe Jurić.

Pravnici imaju malo drugačije mišljenje:

"Mislim da je doživotna robija primerenije rešenje od postojeće kazne zatvora od 30 do 40 godina. Treba uzeti u obzir i praksu uslovnog otpusta u nekim drugim zemljama koje imaju doživotni zatvor, pre svega Nemačka i Engleska. To je možda adekvatniji način za kažnjavanje teških osuđenika jer  ostavlja mogućnost  da im posle nekog vremena bude ipak smanjena kazna i eventualno, budu pušteni na slobodu", objašnjava Ivan Đokić, docent Pravnog fakulteta u Beogradu

Pitanje je i da li bismo izdržali proveru pred međunarodnim institucijama, pre svega pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer presuda o doživotnoj kazni bez mogućnosti na otpust nije u skladu sa Evropskom konvencijom, objašnjava Đokić.

Sad u Srbiji, na maksimalnu kaznu od 40 godina, mogu da budu osuđeni samo građani koji su imali više od 21 godinu kada je izvršeno krivično delo. To znači da, ako i budu pušteni na slobodu, prestupnici će tamo dočekati starost ako je uopšte dožive. Mogu da budu pušteni na uslovnu slobodu tek posle skoro 27 godina (26 godina i osam meseci tačno). Moraju da izdrže dve trećine izrečene kazne da bi postigli uslov za podnošenje molbe za uslovni otpust, što ne znači da će im to biti i odobreno.

"Javnost je za što oštrije kazne i što stroža rešenja, a naše zakonodavstvo je među najstrožim zakonodavstvima. Međutim, sudska praksa je blaža, kada pogledamo propisane kazne. Mislim da je doživotni zatvor bolje rešenje nego kazna od 30 do 40 godina imajući sve u vidu", zaključio je Đokić.

Advokat Borivoje Borović podseća da su pre godinu dana Ministarstvo pravde i Advokatska krivična unija Srbije podržali tribinu na Pravnom fakultetu da se u javnu raspravu uvede predlog doživotne kazne zatvora.

"Kao predstavnik advokature Srbije zalagao sam se za doživotnu kaznu zatvora smatrajući da je ona kao zamena za smrtnu kaznu delotvornija nego 40 godina zatvora. Što se tiče uslovnog otpusta, koje postoji u anglosaksonskom pravu, u evropskim zemljama, nakon 25 godina ukoliko okrivljeni nije učinio dva teža disiplinska prestupa, ima pravo na uslovni otpust", objašnjava Borović

Borović misli da bi se mogla naći mogućnost da postoji uslovni otpust za određena krivična dela, ali ne za sva. On smatra da su ti ljudi agresivni po prirodi i  da je mala šansa da prestupnik nakon 25 godina ne napravi dva teža disiplinska prestupa.

"Oni nisu neuračunljivi, ali jesu agresivni i njima nikakvo prevaspitanje ne može pomoći i oni se nikada i neće domoći uslovnog otpusta", kaže Borović.

Ipak, ostaje pitanje da li je naše društvo sposobno u finansijskom i prostornom smislu da iznese uvođenje doživotne robije? Mnogi smatraju da Srbija za sada ne ispunjava EU standarde ...

"Apsolutno ne ispunjavamo takve uslove. Svojevremeno sam predlagao da se osuđeni zapošljavaju i da sva zarada ide porodicama oštećenih. Mi nemamo finansijskih uslova, niti ljudi koji bi mogli sve to da prate. Ako bismo dobili podršku iz evrospkih fondova, konkretno za ove izmene, onda bi se to brzo i rešilo", ističe Borović.

Od ukidanja najstrože smrtne kazne u Srbiji, 2002. godine, sudovi su izrekli više od 80 presuda sa maksimalnom zatvorskom kaznom od 40 godina zatvora.

U Upravi za izvršenje krivičnih snakcija rečeno je da u Srbiji trenutno ovu najstrožu kaznu služe 82 osuđenika, među kojima nema žena.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je u februaru 2002. izmenjen Krivični zakon tako što je iz njega izbrisana smrtna kazna.

Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je "ljudski život je neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne".

Nakon ukidanja ove vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije krivčno delo - teško ubistvo, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina.

Za teške zločine nad decom na 40 godina zatvora osuđeni su Dragan Nikolić Čombe (52) koji je brutalno ubio Tamaru Ivanović (13) u novembru 2005 u Padinskoj skeli, zatim Mališa Jeftović koji je svoju pastorku Katarinu Janković (3) silovao i pretukao na smrt u julu 2005. u Zvezdarskoj šumi.

Proteklih godina osuđeni su i monstrumi kao što su Dragan Ðurić iz Surčina koji je u noći između 25. i 26. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio 15-godišnju Tijanu Jurić iz Subotice, a tu je i Darko Kostić koji maksimalnu kaznu služi zbog silovanja i brutalnog ubistva 14-godišnje Ivane Podrašcić u julu 2014. godine.

Poslednji osuđeni na ovu kaznu je Vladica Rajković iz Vratarnice kod Zaječara, kome je Apelacioni sud u Nišu prošlog meseca potvrdio kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđelije Stefanović.

Svi oni svoje kazne služe u najstože čuvanim zatvorima u Srbiji kao što su požarevačka "Zabela", KPZ Beograd, poznat kao "Nova skela" i KPZ Niš.

Ipak i pored brutalnosti koje su izvršili, i ovi osuđenici imaju pravo da posle odslužene dve trećine zatvorske kazne od suda molbom traže za uslovni otpust.

Oni, shodno zakonu, mogu posle 26 godina i osam meseci provedenih iza rešetaka na uslovnu slobodu, ali takvih slučajeva za sada nema, pa se ni ne zna kako će sudovi na takve zahteve odgovarati.

Fejsbukom se proširila nova prevara koja pokušava da nasamari korisnike popularne društvene mreže, pa bi bilo dobro da budete oprezni.

Naime, korisnici međusobno šeruju poruku u kojoj jedni druge upozoravaju da ne prihvate zahtev za prijateljstvo od osobe koja se zove Fabrizio Brambilla.

"Reci svim svojim kontaktima sa svoje Messenger liste da ne prihvataju zahtev od Fabrizio Brambilla. On ima fotografiju sa jednim psom. On je haker i povezao je svoj sistem na tvoj nalog na Facebooku. Ako ga neko od tvojih prijatelja prihvati, biće prikačen i na tebe, dakle osiguraj se da ga svi tvoji prepoznaju", glasi poruka koja se širi Facebookom.

Naravno, reč je o prevari. Ne postoji dokaz da bilo koja osoba sa tim imenom pokušava da doda veliki broj prijatelja na Facebooku. Čak i da neko to radi, profil na Facebooku nije moguće hakovati tako što ćete sa nekim postati prijatelj.

Takođe, Fejsbuk prati masovno dodavanje prijatelja i često taj potez označava kao spam, pa bi bilo koji nalog koji pokuša da za kratko vreme doda veliki broj ljudi verovatno bio obrisan.

Nije prvi put da se ovakva poruka širi najpopularnijom društvenom mrežom. Prevaranti uglavnom samo promene ime osobe, dok ostatak poruke ostane isti.

U Srbiji će večeras biti vidljivo delimično pomračenje Meseca, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković", navodeći da će u Beogradu pomračenje početi u 19.46 sati.

Mesec će najviše biti prekriven Zemljinom senkom u 20.20, a iz nje će izaći u 21.18 sati.

Za vreme najvećeg pomračenja senka će prekriti četvrtinu Mesečevog prečnika.

Ceo tok pomračenja će moći da se posmatra iz Indije, najvećeg dela Australije, Kine, Mongolije, centralnog Sibira, Kazahstana, Irana, Madagaskara.

Ukoliko bude vedro, Beograđani ć ovu interesantnu pojavu moći da prate i sa terase Narodne opservatorije na Kalemegdanu.

Strana 7 od 22

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top