Društvo

Društvo (476)

default

Na ulicama Srbije se svake subote održana protestna šetnja, odnosno denmonstracije protiv aktuelnog režima. Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Kuršumlija, Niš i mnogi drugi gradovi su krenuli da negoduju protiv ovakve vlasti. Svake subote, sve više naroda šeta ulicama i po nekoj tedenciji, na proleće bi se ta cifra popela i na sto hiljada osoba u protestnoj koloni. Predsednik Srbije ne priznaje proteste, kaže da ih je stvorila opozicija, pa zbog toga i da se pojavi pet miliona ljudi na ulicama, neće uzvratiti na njihove zahteve. 

Daleko je otišla u svom bunilu vlast Aleksandra Vučića, dok su veliku moć preuzeli čelnici napredne stranke. Oni lažu do besvesti, ubeđeni da će im sve proći i da će moći nastaviti sa svojim ličnim bogaćenjem.  Svuda po Srbiji imamo primere kako kupuju firme, preduzeća, televizije, koje otimaju parama građana. Svi ste čuli bar za jedan primer iz svog okruženja, a sigurno znate neku firmu čiji je vlasnik visoki funkcioner napredne stranke. 

Najnoviji primer je kupovina O2 i TV Prva. Od novca građana je kupljen tamo neki Kopernikus, da bi posle isti vlasnik tamo nekog Kopernikusa kupio te dve televizije. Zapošljen je samo kao posrednik koji je na kraju završio sa par desetina miliona u svom džepu, a pravi vlasnik televizija do danas nije poznat. Na taj naćin više ne postoji televizije sa nacionalnom frekvencijom gde opozicija može da se pojavi i iskaže svoje stavove. I tu dolazimo do nezadovoljstva naroda. Medijski mrak je veći nego ikad. Od jutarnjeg programa do noćne Zadruge, sve je posvećeno veličanju ove vlasti. Za vreme Miloševića je bilo više televizija koje su predstavljale opoziciju. Danas je SNS kupio i Studio B, a B92 u dogovoru sa Grcima odavno ugasio. Plašio se Vučić da nekad ta televizija može oživeti, jer je uvek mogla da izazove neka osećanja i emocije u ljudima koji su protestvovali protiv Miloševića, a protestuju i sada. B92 je predvodio jedan kult tadašnjih protesta i bio je opasan za sadašnju vlast. 

I kako onda biti na izborima? Ne postoje dnevne novine, portali su slabi, dok televizija i dalje u najvećoj meri utiče na opštu sliku koja se stvara biračima. Kada bi se raspisali izbori, imali bi situaciju da je vlast prisutna u 95% medija. To je medijski monopol i jednostavno u politici ne može tako. Preko svojih televizija bi nastavili lažima da deluju na razum ljudi i podmeću im neku izmišljenu realnost koja uopšte nije takva. 

Osim toga, ministri treba da se bave svojim poslom, a ne da razmišljaju o rejtingu svojih stranaka. Ministar policije treba da utiče na opštu bezbednost građana, međutim on se hvali samo hapšenjima osoba koje prevoze i švercuju više stotina kila kokaina za evropsko tržište. Građani Srbije nemaju ništa od toga, njih i dalje maltretiraju na ulici, u prodavnici, džepare ih u Knez Mihajlovoj i pijacama, odnosno upadaju u stanove dok su na letovanju ili poslu, možda ih i pregazi neka pijana budala dok se vraća sa splavova dok ga je saobraćajna policija propustila jer je sin uticajne osobe.

 

Ministar finansija treba da se bavi opštem ekonomskom stanju u Srbiji, a ne da gradi Beograd na vodi ili nacionalni stadion. 

Gradonačelnik Beograda treba da bude pravi gradonačelnik Beograda, a ne Goran Vesić koji sam sebe laže već 20 godina, koliko je na vlasti u ovom ili onom smislu. I da nema ženu kojoj bi nameštao marketinške poslove u ime grada Beograda. Da onaj Handanović ne organizuje sve kulturne događaje u glavnom gradu itd itd

Demonstranti zatim zahtevaju odlazak Aleksandra Vučića i ispitivanje svih poslova vezanih za njega i njemu bliskih ljudi. Javna je tajna da su preuzeli na stotine firmi i da mnoga državna preduzeća moraju prihvatati uslove koje su im ponuđeni i poslovati sa njihovim firmama. Pa otvaranje fantomskih firmi, milion malih agencija, a samo kako bi manipulisali sa novcem. I ako se dokaže da nije kriv, pošten je čovek. Ako se pokaže da je kriv, eto nek naprednjaci predlože nekog drugog kandidata sa kojim bi izašli na izbore. 

I na kraju, šta se dešava sa Kosovom? Koji su naši planovi sa kojima treba da se suprostavimo albanskoj strani? Šta će da se dogodi sa tim ljudima dole? Da li ćemo priznati Kosovo kao suverenu državu ili će ostati stanje kvo? Pitanje Kosova se mora predstaviti narodu, a ne samo zamazati oči sa raznim spinovima i izmišljenim aferama. Ko je ubio Olivera Ivanovića, Srbi ili Albanci? Dovoljni su samo ti odgovori, kojih nema ni u bliskoj budučnosti. 

Da li su to neki veliki i glupi zahtevi kako ih naziva gospodar Vučić? Ako se sakupi 200.000 ljudi na ulicama Srbije, to će biti već neka kritična masa koja bi mogla da izazove promene u medijima, a potom i na izborima. Naravno, demonstranti znaju da se njihovi zahtevi neće ispuniti. Zašto onda šetaju? Za promene i za svu decu Srbije. A kada dođu te promene, onda ćemo, i one od petog oktobra i ove nove, preispitati i osloboditi se svih gnjida i pacova koji su uticali na naš život u prethodnih 20 godina. Svi oni misle da su dobro sakrili dokaze njihovih zlodela, ali pojaviće se nešto, narod će iskopati. Velika era tehnologije i 21. vek je došao, svako ko je krao - kriv je. Nema tu dalje. Ne postoji savršena krađa.

I opozicija treba da se plaši. Da vidimo jesu li dostojni da vode ovaj narod. Trenutno, nemaju mnogo poverenja. Niko ne bi ni voleo da ih vidi u protestvnoj šetnji. Treba da razmišljaju zašto je to tako, jer i među njima se prepoznaju lopovi i prevaranti. Građani to neće dozvoliti. Zato nije ni čudo što opozicija ne bi ni volela nove izbore. Nemaju šta da ponude. Još uvek. 

default

Narodna Stranka je na svom tviter profilu objavila sliku koju im je poslao jedan od simpatizera, a na kojoj se vidi Aleksandar Vučić kako sa svojim saradnicima ruča u jednom od najskupljih restorana na Menhetnu, Nusr-Et Steakhouse.

Kako se u objavi navodi, ceh za ovo zadovoljstvo iznosio je neverovatnih 6000 dolara.

S obzirom da je plata predsednika republike Srbije negde oko 1000 eura, postavlja se pitanje ko je platio račun i da li će moralne gromade iz domaćih medija koji se zgražavaju nad svakim luksuzom opozicionih političara reagovati i pokazati da nisu baš toliko licemerni koliko ih narod smatra.

Miljani Marković iz Lebana centar za socijalni rad u pratnji 8 policajaca oduzeo je dve ćerke stare tri i jednu godinu, kako majka kaže potrebno je da renovira kuću kako bi joj deca bila vraćena.

- Ispričajte nam ukratko šta se dogodilo u slučaju vaše dece? 

Moja deca su oduzeta, a da ja nisam ni znala šta se dešava. Jedan dan su došli radnici centra sa 8 policajaca i rekli mi da je potrebno da pođem sa njima u centar. Ja sam naravno otišla. Кada sam stigla u centar za socijalni rad ušla sam u kancelariju gde sam bila sa radnicom centra i dva policajca. Dok sam bila u kancelariji oni su mi odveli decu, dve devojčice starija se zove Teodora i ima tri godine, a mlađa Dunja ima jednu godinu.

- Кoje je bilo obrazloženje za odvođenje dece?

Ćerke su mi oduzete zbog navodno materijalih uslova, kuća nam je u lošom stanju. Oni su napisali da nemamo dovoljno higijenske uslove da ih čuvamo.

- Šta je tačno problem sa kućom?

Кuca je stara i ima probleme, ali oni nisu ništa spektakularno. Potrebno je da se isprave zidovi, da se kuća okreči. Pored toga treba i da se kupe neke stvari. Mi smo u jako lošem materijalnom stanju. Zato bih molila sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu mogu da me pozovu na telefon 0631437903, a račun je 20011037733909. 

- Da li postoje još neki problemi koje je naveo centar za socijalni rad, bilo šta osim kuće?

Ne postoji ni jedan problem, mi smo brinuli o deci. Jedini je problem kuća u kojoj živimo, a mi drugu kuću nemamo. Potrebno je samo da se sredi kuca da bi nam vratili našu decu.

- Šta je sada sa decom i šta planirate da uradite u budućnosti po celom pitanju?

Deca su oduzeta 18.07. 2018. godine, od tada su smešteni u hraniteljskoj porodici u Nišu. Mi smo pokušali da ih obiđemo, ali hraniteljska porodica ne želi da imamo nikakvu komunikaciju sa decom. Planiram da vratim decu, da se brinem o njima da imaju sve uslove za srećno detinjstvo.

default

Tačan broj ljudi koje prisluškuju policija i obaveštajne službe u Srbiji ne može se utvrditi, jer u toj oblasti ne postoji nikakva kontrola.

Naime, sud je taj koji odobrava tajni nadzor i snimanje, ali nema uvid u to kako se taj proces sprovodi. Veoma često se pored osoba koje se zbog krivičnog postupka prisluškuju, snimaju i razgovori osoba sa kojima je ona u kontaktu, što je nezakonito.

Advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, predlažući da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo, „a ne organi izvršne vlasti kao što su policija i BIA“.

– U većini okolnih zemalja, čije zakonodavstvo u ovoj oblasti je gotovo identično našem, odredbe po kojima policija i obaveštajne službe jedine kontrolišu ko se prisluškuje su proglašene neustavnim. Sudovi daju ovlašćenja za tajno snimanje, ali s obzirom da nad njim nemaju kontrolu, gotovo uvek dolazi do kršenja prava na privatnost – kaže Perović za Danas. On dodaje da zakon omogućuje policiji ili BIA da zloupotrebe ovlašćenja i da je, istražujući ovu oblast, utvrdio da se veoma često prisluškuju osobe koje nisu obuhvaćene odlukom suda.

– Ukoliko postoji nalog da se prisluškuje osoba A a ona kontaktira osobu B, koja potom razgovara sa osobom C… Policija nema pravo da prisluškuje nikog drugog do osobe A, a veoma često se snimaju razgovori svih navedenih u lancu – ukazuje naš sagovornik ističući da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku u toj oblasti u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

– Neodređene i neprecizne pravne norme ostavljaju prostor proizvoljnoj proceni policije, BIA i VBA, dok zakon ne obezbeđuje odgovarajuću sudsku kontrolu u sprovođenju njihovih mera – naglašava Perović.

Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća za Danas da je kao poverenik godinama ukazivao na to da službe raspolažu prevelikom ovlašćenjima i upozoravao na paradoksalnu situaciju da pritom krše ustavne garancije. Skupština je svojevremeno izglasala zakone po kojima su službe imale pravo da pristupe takozvanim „zadržanim podacima“ koje čuva operator telefonije (ko, s kim, odakle, koliko dugo razgovara…), dok je za prisluškivanje bila potrebna odluka suda.

– Sve vreme smo tadašnji ombudsman i ja insistirali na tome da je to loše, pogrešno, u suprotnosti sa Ustavom, ali trebalo je dugo vremena, uključujući i pobedu na Ustavnom sudu, koji je 2013., prihvatio naš predlog za ocenu ustavnosti zakona o elektronskim komunikacijama i ocenio odredbe neustavnim, da bi naši stavovi konačno bili prihvaćeni – ističe Šabić za Danas. On dodaje da su nakon toga menjani zakoni o BIA i VBA i VOA, i sad je, bar na papiru, nesporno da je za bilo koji pristup podacima potrebna odluka suda.

– Pravno, to je nesporno, faktički to nije moguće kontrolisati. Nadzor nad operatorima mobilne telefonije je svojevremeno pokazao da je broj pristupa „službi“ i policije zadržanim podacima zabrinjavajući, enormno veliki i da službe imaju direktan on lajn pristup tim bazama podataka. Takve tehničke mogućnosti on lajn pristupa imaju i danas a praktično je nemoguće znati da li ih koriste samo na osnovu odluke suda – ukazuje Šabić. On dodaje da su svojevremeno ombudsman i poverenik predlagali plan „14 tačaka“ koji je mogao uspostaviti efikasnu kontrolu zakonitosti ali taj plan, iako verbalno podržan od političkog vrha, nikad nije realizovan.

– Uvedena je nekakva zakonska obaveza da službe i MUP o broju preduzetih mera godišnje izveštavaju poverenika ali je ona (svesno ili slučajno) neprecizno i nejasno artikulisana tako da se izveštaji podnose po različitoj metodologiji i različito klasifikuju, pa ih npr BIA i VBA tretiraju kao „tajne“ a MUP ne. Svakako, mali im je praktičan značaj – kaže Šabić.

Rodoljub Šabić smatra da pristup podacima o komunikaciji ne bi trebalo da dozvoljava niko sem suda. „Mislim da je tužilaštvo nizom svojih postupaka bacilo senku na sopstvenu spremnost da štiti zakonitost“, zaključuje Šabić.

Miloje Vojinović, nekadšnji direktor čačanskog Komunalca, izjavio je u emisiji Otvoreno o svemu OzonPressa, da je bio primoran da zatvori firmu u Beogradu jer su mu funkcioneri SNS tražili 30 odsto firme.

Kako je rekao, firma Vaseko osnovana je 2015. godine i u njoj je 50 odsto firme imala cementara Lafarž. Bavila se preradom sekundarnih sirovina na beogradskoj deponiji Vinča i imala je potpisan desetogodišnji ugovor sa beogradskom Čistoćom o preradi otpada. U firmi je radilo 80 radnika, od kojih je 30 bilo iz zatvora.

-Doživeo sam da ostanem bez ozbiljne firme u koju su bili uključeni mnogo veći igrači, počev od cementare Lafarž i firme Banprom. Mi smo napravili zajedničko preduzeće u Beogradu. Reč je o firmi Vaseko, a jedan od osnivača sa 50 odsto bila je cementara Lafarž, koja je našla interes da deo otpada koristi u proizvodnji cementa. Oni su uzimali oko 200 tona otpada kao alternativno gorivo. Skoro tri meseca sam radio morfologiju otpada na deponiji Vinča. Jedan od učesnika je i naša firma iz Čukojevca kod Kraljeva koja je najveći domaći proizvođač opreme za reciklažu. Firma je osnovana vrlo korektno, na samoj deponiji uzeli smo u zakup tri hektara zemlje na period od 10 godina. Asfaltirali smo prilaz, doveli struju, napravili halu 60 sa 30 metara, liniju za preradu koja je prerađivla 90 tona komunalnog otpada na sat. Vadili smo sekundarne sirovine, a ostalo je išlo za proizvodnju cementa. Jedan deo smo prodavali kompaniji Holcim iz Popovca. Dnevno smo prerađivali 350 tona otpada, od 2.000 tona koliko se dnevno stvori u Beogradu. Sve radnike smo uzeli sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Sve do jednog. Bilo nas je 80, od čega 30 zatvorenika iz CZ-a i Padinske skele. Svi su uredno bili prijavljeni, svima su se plaćali doprinosi. NZS nas je 2016. pohvalila i nagradila, dobio sam plaketu kao malo preduzeće koje je najviše zaposlilo radnika bez pomoći države, rekao je Vojinović.

Prema njegovim rečima, nekoliko meseci kasnije, usledio je poziv na sastanak kod direktora beogradske Čistoće, gde su se našli funkcioneri SNS i koji su otvoreno tražili 30 odsto firme. Kako nisu želeli da na to pristanu, doneta je odluka da se firma zatvori.

-Onda počinju pritisci na nas od strane funkcionera vladajuće stranke, odnosno čelnika SNS-a u Beogradu. Pozvali su nas na sastanak kod direktora beogradske Čistoće. Tamo su se pojavila dva funkcionera koji su otvoreno rekli: Pa šta vi mislite, ovo sami da radite? Pa ne može. Nama nije traženo da se plati reket, da uplaćujemo za neke sportske ili muzičke manifestacije. Ne. Ovde je otvoreno traženo 30 odsto suvlasništva u postojećoj firmi. To su visoki funkcioneri SNS. Onda smo doneli odluku da u novembru mesecu sve radnike otpustimo. Moj savet im je bio da odu ispred Skupštine grada Beograda, da štrajkuju kod Siniše Malog i njegovog menadžera Vesića. LJudi su ostali bez posla, objasnio je Vojinović.

Vojinović nije želeo da kaže o kojim se funkcionerima SNS-a radi, ali je rekao da je kasnije saznao da imaju firmu koja se takođe bavi preradom sekunadarnih sirovina.

-Imam svedoke, sve papire…. Alternativa je bilo otežano ili nemoguće poslovanje, jer naš materijal za cementare morao je da izađe kroz dve kapije beogradske Čistoće. Istog trenutka, obezbeđenje nam je zabranilo da bilo šta možemo da plasiramo od robe. Ako vi nešto proizvodite, a ne možete da plasirate, vi ste odmah u problemu. Samo gomilate troškove. Kasnije sam saznao da oni imaju firmu koja se takođe bavi sekundarnim sirovinama. Verovatno smo im bili konkurencija jer njihovi radnici, koji prebiraju po deponiji, nisu imali šta da prebiraju jer je to po ugovoru stizalo kod nas na preradu, naveo je Vojinović.

Vojinović je u emisiji otkrio i da je njegova firma bila izložena još jednoj vrsti pritiska, a to je da finansiraju uređenje ulice ili fasade neke zgrade u Beogradu po izboru. Pismo je potpisao tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.

-Pre toga je stiglo upozorenje koje je ovako glasilo: Molimo vas da vi, kao društveno odgovorna kompanija, izabereti ulice i objekte koje želite da ulepšate i da uradite fasade, a što će biti u našem i vašem interesu, To je bilo pismo s potpisom gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ja na to nisam pristao, rekao je Vojinović.

Miloje Vojinović bio je direktor JKP Komunalac u Čačku od 2007. do 2012. godine. Nakon smene, postavljen je za načelnika Republičke komunalne inspekcije.

default

U današnjoj Srbiji je sve moguće, zar ne?

Odmah da postavimo pitanje: šta će sin ministarke na mestu gde treba da sedi srpski predstavnik u Ujedinjenim Nacijama?

Zorana Mihajlović se predstavlja kao uzorna žena, ali sin će je izgleda na kraju pokopati. 

Dragan Mihajlović voli da putuje po inostranstvu i time se hvali svojim prijateljima. Studira Megatrend fakultet, a ponekad eto svrati do sedišta Ujedninjenih Nacija kako bi predstavljao Srbiju.

Da li je to moguće? U ovakvoj Srbiji je izgleda moguće.

Ovo pitanje treba direktno postaviti premijerki Srbije, jer ona mora biti upoznata sa ovakvim "izletima" od strane zvaničnih predstavnika Srbije. Sin Zorane Mihajlović je to očigledno bio, jer poseduje i onu propusnicu koja se stavlja oko vrata.

Da li normalan narod Srbije, onaj što celu noć prati Zadrugu, vidi šta se dešava oko nas? Megatrend puleni putuju po svetu o računu budžeta Srbije, a narod svako jutro bude upoznat u supermarketima sa nekim novim poskupljenjem osnovnih namirnica. 

Nažalost, Zorana nije jedina. Ona je čak svoju bahatost dosta dobro držala pod kontrolom prethodnih godina, ali ovih dana dosta toga izlazi na videlo…

default

Prethodne nedelje se šuškalo, a juče i danas se sve glasnije i glasnije priča o dočeku Vladimira Putina u Beogradu 17. januara, tačnije od događaju koji će Srpska napredna stranka iskoristiti za svojevrsni kontramiting posle protesta „1 od 5 miliona“, koji će se održati dan ranije.

I dok starijima reč kontramiting budi neprijatna sećanja na 1996. godinu i sukobe koji su nastali zbog nekih suludih ideja Slobodana Miloševića i SPS-a, ovo je, čini nam se dokaz da je Aleksandar Vučić ušao u poslednji stadijum svoje vladavine i da neće još toliko dugo biti na vlasti. Nadamo se da taj period neće trajati, kao i Miloševićevom slučaju još četiri godine posle kontramitinga.

Elem, te 1996. niko nije znao za botove, čak ni za postojanje te reči. Danas, na početku 2019. to nije slučaj, ali je sve ostalo poprilično sumorno, kao i tih davnih dana (čak si i oni koji organizuju kontramiting, manje-više, isti).

Međutim, botove ovde ne spominjenom slučajno, pošto se upravo njihovo ogromno prisustvo očekuje tog 17. januara, najverovatnije ispred Hrama svetog Save, gde se očekuje održavanje ovog skupa.

Momci iz sjajne emisije „Dobar, loš, zao“ su prvi objavili sliku koju možete da vidite ispod.

Dakle, svaki bot će imati plaćeni izlet tog dana. Naravno, od naših para. Naravno, nas niko neće ništa pitati.

Vođi je bitno da se pokaže pred važnim gostom i da sebe i dalje lažno uzdiže i pumpa svoju tobožnju „nepobedivost“.

Nadamo se da će ovo biti jedan od poslednjih ovakvih poduhvata njegovog režima.

Zabrana uvoza iz Srbije stupila na snagu još 15. avgusta. Nije poznato da li su opasne voćke puštene u prodaju u srpskim prodavnicama

Da Rusija nije obelodanila da će od 15. avgusta privremeno zabrani uvoz breskvi i kajsija iz Srbije i Makedonije pitanje je da li bi iko znao da je u našoj zemlji zavladala opasna gljivica, kojoj vlažno i umereno toplo leto pogoduje da se širi. Ministarstvo naravno ništa nije učinilo po tom pitanju, pa je ostavilo seljake na cedilu. 

Reč je o bolesti voća koja se izuzetno lako širi, pa je pitanje koliko je uzela maha na srpskim plantažama.

Inspektori ruske službe za fitosanitarni nadzor "Roseljhoznadzor" pronašli su gljivicu Monilinia fructicola u breskvama i kajsijama, a kada je o domaćem voću reč, ono je iz Srbije izvezeno u Rusiju posle 13. jula.

U obrazloženju odluke iz Moskve navode da je "Roseljhoznadzor" pronašao gljivicu Monilinia fructicola u srpskim i makedonskim breskvama i kajsijama, koje su uvezene posle 13. jula, zbog čega Rusija planira da od 15. avgusta nametne privremenu zabranu uvoza breskvi i kajsija iz Srbije i Makedonije.

Kako se navodi, reč je o 27 kontigenata voća iz Srbije, a vrsta gljivice koju su pronašli spada u opasne. Kontaminirani proizvodi uvezeni su u Rusiju sa fitosanitarnim sertifikatom na kojem je pisalo da su namirnice bezbedne. "Roseljhoznadzor" će, stoga, poslati kopije ovih dokumenata srpskoj strani, radi istrage. U dokumentu se navodi i da je srpska strana navela da je alarmirana povodom ovih informacija i da će uvesti rigorozne mere da bi osigurala fitosanitarnu zaštitu proizvoda koji se izvoze u Rusiju. Lista preduzetih mera biće dostaljena ruskoj strani.

U saopštenju "Roseljhoznadzora" navodi se i da je Monilinia fructicola opasna infektivna bolest biljaka, raširena u evropskim zemljama, koja ozbiljno oštećuje i zahvata gotovo sve delove biljke. Na umerenoj temperaturi vazduha i uz veliku vlažnost bolest se brzo širi. Sa jednog zaraženog ploda zaraza može da se proširi i na sve drveće u okolnim zasadima.

Veliko je pitanje šta se dešava na tržištu Srbije i da li se opasno voće našlo i u našim prodavnicama i na pijacama.

Zašto bi Srbija trebalo da stavi vuka u Zakon o državnim simbolima

Šokirali ste se kada ste pročitali da mogu da vas kazne zbog isticanja srpske zastave sa grbom. Većina ljudi u komentarima nije znala da Srbija ima i svoju narodnu zastavu. Takođe, mnogi bi se iznenadili kada bi znali da Predsednik republike, Skupština i Vlada takođe imaju svoja obeležja.

Pored ovih ozakonjenih "simbola" postoje tradicionalni. Mnoge države su zakonom zaštitile kao simbole svoje životinje i biljke koje predstavljaju suverenu naciju.

Pogledajte u videu na vrhu teksta ko je sve to uradio i zašto bi Srbija trebalo da stavi vuka u Zakon o državnim simbolima.

s

default

Kako Informer javlja, litar benzina početkom novembra bio 159 dinara, a sada je 144, dok je cena dizela u istom periodu pala sa 172 na 159 dinara. Cena goriva više neće padati, ali verovatno neće ni rasti, kažu naftaši

Cene goriva u Srbiji pale su od početka novembra do danas u proseku za oko 14 dinara po litru i sada su iste kao prošlog januara pre velikih poskupljenja! Tako je benzin sa 159 dinara, koliko je koštao pre samo dva meseca, pojeftinio na 144 dinara, dok dizel umesto novembarskih 172 dinara sa košta 159 dinara.

Vlasnik kompanije "Knez Petrol" Srđan Knežević rekao je za Informer da cena goriva u Srbiji dugo nije bila ovako niska, što odgovara i vlasnicima naftnih kompanija i potrošačima.

- Benzin je od početka novembra do danas pojeftinio čak 15 dinara, dok je cena dizela u istom periodu smanjena za 13 dinara. Glavni razlog za ovako drastično pojeftinjenje je pad cene barela sirove nafte na svetskoj berzi, ali i porast nivoa Dunava, što je omogućilo prevoz rečnim putem, koji je daleko jeftiniji - objasnio je Knežević.

Kao dokaz za ovakve tvrdnje informer donosi i tabelu na kojoj se vidi kako se kretala cena goriva u proteklih pet godina. Istina, malo su povećali cenu u prve tri godine, za koji dinar. 

Ovo što Informer nikako ne govori, predstavlja činjenica da je cena eura bila za 5 dinara manja te davne 2014. godine, u odnosu na danas. 

Takođe, tu treba iskalkulisati i smanjenje plata i penzija zaposlenih, odnosno penzonera.

Povrh svega, nigde se ne spominju cene goriva u ostalim državama regiona, ali i Evrope. Može se lako zapaziti kako Srbija drži najveću cenu goriva. na tržištu. Na takvoj listi, samo Mađarka, Albanija i Grčka imaju u proseku skuplje gorivo. Grčka predstavlja državu sa najjačom cenom. 

Dakle, cena goriva uopšte nije pojjeftinila poslednjih pet godina. U proseku ostala je ista ili malo veća, dok je životni standard opao tako da je euro skuplji, a plate nešto manje u odnosu na period pre pet godina. 

Kako jedna istina izgleda drugačije, samo kada se predstave i druge informacije značajne za kalkulaciju. 

Strana 8 od 34

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top