Društvo

Društvo (244)

1.Doći će ŽUTI LJUDI

Od davnina u narodu živi saznanje da će doći ŽUTI LJUDI. Pominje se to i u bibliji,a i mnogi prorci su nagovestili dolazak zutih ljudi, kako to narod tumači Kineza. Kremansko prorčanstvo, koje živi u narodu, takodje nagoveštava dolazak žutih ljudi, ali nigde nije pojašnjeno kako će oni doći, trgovački, turistički ili vojnički, to je sve za diskusiju.

Kad je Demokratska stranka došla na vlast 2000. godne, govorili su da su oni ti žuti po proročanstvu. Poslednjih godina dolaze Kinezi i otvaraju robne kuće i prodavnice, pa da li je to taj dolazak žutih ili sleduje vojnički dolazak “žutih ljudi”?
Stoga, predsednik Tomislav Nikolić ništa nije pogrešio kad je rekao kineskom premijeru Li Kecijangu da ce doći “žuti ljudi sa istoka”, i nepotrebno ga mnogi napadaju jer je rekao ono što živi u narodu i zapisano je. Njegovo je lično tumačenje prorečenog da će baš ti žuti piti vodu na Moravi.

Kremansko proročanstvo jasno kaže da će Rusija biti najmoćnija sila na svetu i svako će se o njeno prijateljstvo otimati. Da će Rusija uzeti Carigrad i pomoći Srbiju da stane na zdrave noge.
Mnogi analitičari savremenih dešavanja predvidjaju savez Rusije i Kine pa je i to način da dodju “žuti ljudi”.

U Kremanskom proročanstvu jasno piše da će Srbija “trista čuda pretrpljeti”, ali da će zatim doći “čovek iz naroda” koji će umiriti narod i da će nastati “slavno vreme”. Blago onome ko to dočeka. Tek tada će narod reći: “Ustanite mrtvi da vidite kakav je sada lep zivot!”

2.Srbija će postati srećna i uredjena zemlja, poželjna da se u njoj zivi

Poznato je da je prorok Mitar proricao tako što mu se noću javljao umrli stric, prorok Miloš, i govorio šta će biti. Ako je to istina, onda se umrli prorok Miloš Tarabić može javiti i nekom drugom.

Čuveni beogradski imunolog dr Todor Jovanović tvrdi da mu se astralno javio umrli prok Miloš Tarabić i saopštio šta ce biti, što smo je preneto u knjizi Kremansko prorocanstvo.

“Šta će u svetu biti, kaze prorok Miloš, nemojte me ni pitati, jer je strašno. Kolone ljudi iz celog sveta čekaće na granici samo da se dokopaju Srbije,- koja je po proroku Milošu Tarabiću svojevrsna “nojeva barka” za ljude iz razvijenih zemalja:”Doći će sa parama i mašinama, sa svim i svačim, i napuniće se ova zemlja svakog blaga”.

Dalje je prorok Miloš javio “da će se obnoviti mnoge kraljevine: Srbija, Bugarska, Rumunija, pa i Crna Gora” .

U staroj knjizi Kremanskog proročanstva stoji “ da će u Rusiji ponovo doći car, da će Srbija povratiti granice koje je nekad imala, gde je srpska kuća i grobovi biće ponovo srpsko, jer će nas “car sa istoka” pozvati da uzmemo ono sto je naše”.

Prema kazivanju ovih  proroka sva ova dešavanja u svetu i kod nas dešavaće se do 2021. godine kada dolazi pravi mir i početak blagostanja.

Država Srbija 2021. godinu dočekuje kao srećna zemlja sa povratkom dela Kosova i svih srpskih teritorija, što znači da izlazi na more.

Zašto je Tito ignorisao proročanstvo

Josip Broz je zbog saznanja iz proročanstva da će propasti njegovo crveno carstvo ignorisao Kremna, pa je tako 1964. godine ugašena opština Kremna.

Takodje, po nalogu njegovih ljudi štampane su izmišljene knjige o presečenoj jabuci, o čoveku plavih očiju na belom konju itd. Ipak, kad se razboleo naredjuje da mu se pravi kuća u Kremnima, kako piše u porukama da vladari treba da imaju kuću u Kremnima, nadajući se da će ozdraviti, ali je srećom prespavo samo jednu noć u toj kući 1989. godine i posle tog jednog dana boravka u Kremnima otišao pravo u Ljubljanu Bogu na istinu.

Balkanci se po mnogim kulturnim karakteristikama razlikuju od drugih grupa naroda. Za nas koji živimo na Balkanu, mnoge stvari su “normalne”, jer svi imamo slične običaje i ponašanje. Međutim, u zemljama koje su naselili narodi iz raznih delova sveta kao što su Amerika, Australija i Kanada, kulturološke razlike su veoma izražene.

Ovo su stvari po kojima se balkanske i slovenske  porodice razlikuju od drugih: 

1. Sobu si morao da deliš sa još nekim do svoje 27 godine

2. Sve što jedeš ima u sebi ili crni ili beli luk

3.Na aerodromu, tvoja dva kofera su najveća

4.Dolaziš na proslavu sa dva sata zakašnjenja i misliš da je to sasvim normalno

5.Sva tvoja deca imaju nadimke koji nemaju nikakve veze s njihovim pravim imenom

6. Kada odlaziš iz nečije kuće, po sat vremena pričate na vratima

7.Mama ti kaže da si premršava iako imaš 5 kila viška

8. Kuća ti je puna narodnih lekova, napravljenih od biljaka koje su tvoji roditelji doneli sa sela

9.Ti i tvoji prijatelji ste bar jednom izbačeni iz restorana jer ste bili preglasni ili ste se mangupirali

10.Ne umeš da koristiš mašinu za pranje sudova, jer ti je lakše da ih opereš ručno  

11.Imaš milje na stolu ili na policama

12.Koristiš plastične kese iz prodavnice da u njih bacaš đubre

13.Ne koristiš merice kada praviš kolače, već sastojke stavljaš “otprilike”

14. Majka te zove da te pita da li si jeo, iako već dugo ne živiš sa njom

15. Tvoji roditelji se i dalje deru iz sveg glasa kada pričaju telefonom sa nekim iz inostranstva

16. Potpuno je normalno da na tvojoj svadbi bude 600 gostiju

17. Voziš bolja kola od svojih roditelja

18. Imaš kuhinju koja je potpuno opremljena svim uređajima, ali tvoja mama i dalje kuva u podrumu na starom šporetu

19. Tvoji roditelji su otišli na odmor samo jednom u životu i to u banju u svojoj zemlji

20. Veruješ da ti je sudbina iscrtana u šoljici kafe

21. Veruješ svojoj baki kada kaže da promaja ubija

default

Fabijan je u blogu koji piše otkrio šta misli o Srbima posle dve godine života u našoj zemlji.

Tekst prenosimo u celosti:

1. Srbi su radoznali i prijateljski nastrojeni
Otkako sam se preselio upoznao sam 99,9% Srba, koji su prijateljski nastrojeni prema strancima. Kad god bi im se obratio na stranom jeziku odmah bi me pitali odakle sam, da li mi se sviđa Srbija. To nazivam pozitivnom radoznalošću i nema ništa loše u njoj. Ako ih ponovo sretnete sigurno će vas se setiti.

2. Srbija ima prelepu prirodu
Prelepa priroda sa planinama, rekama, pećinama, kanjonima, ravnicama i močvarama. Dosta sam upoznao prirodu Srbije jer volim dosta da putujem, ali nastaviću da je istražujem.

3. Srbi su inovativni
Svi su čuli za Nikolu Teslu (da, Srbin je) koji je bio veliki inovator. Čini mi se kao da živim u zemlji sa mnogo Tesla -za svaku okolnost Srbi nađu rešenje ili bar ono privremeno. To sam već iskusio, kada sam bio na rubu živaca, ali hej, uvek postoji neki pametni Srbin oko vas koji će ponuditi jednostavno rešenje za vaš problem. U mojoj staroj zemlji, Holandiji vozač autobusa bi odmah otišao za garažu ako vidi da su vrata pokvarena. U srpskim autobusima će jednostavno staviti veliki kamen na vrata i nikoga nije briga: problem rešen!

4. Srbi uživaju u životu
Masteri u uživanju. Ekonomska situacija u ovoj zemlji nije tako dobra i ljudi se bore da prežive, ali nekako i pored toga izvlače najbolje što mogu. Nemojte se iznenaditi kada čujete veselu muziku na mestu na kojem to ne biste očekivali. Kada ima nešto da se slavi oni će to učiniti i pored svih nedaća.



5. Srpska hrana je fantastična
Jako je ukusna! Počeo sam mnogo bolje da se hranim otkako živim ovde (moja žena je ponosna na to). Nije mi se u početku baš sve sviđalo, ali sve više i više otkrivam. Skoro je tek počeo da mi se sviđa “svadbarski kupus”, a sledeći korak je čuvena srpska sarma.

6. Srbi drugačije definišu vreme
Srpski minut ne traje 60 sekundi već 120. Iz toga proizilazi da Srbi uvek kasne: ako imate sastanak u 13h budite sigurni da neće početi pre 13:15. Druga stvar, kada vam Srbi kažu “za pet minuta” to će najverovatnije biti 10 ili 15, a možda čak i 20. Južnoevropski mentalitet je stigao do Srbije pre nego što su stigli vozovi (koji su takođe kasnili).



7. Nema problema vs Mnogo problema
Kada vam Srbin kaže “nema problema” to znači da zapravo ima mnogo problema. Sigurno ćete čuti i frazu “samo polako”, koja znači da se problemi neće skoro rešiti. U svakom slučaju tada kreće inovativnost i vraćanje na tačku 4.

8. Srbi su glasni
Oni govore veoma glasno. Čak i kada nisam živeo u Srbiji to sam primećivao. Jednom kada čujete konverzaciju na srpskom mislićete da je u pitanju svađa, ali zapravo to je njihov normalan razgovor. Tada nisam mogao da verujem, sada shvatam.

9. Zalasci sunca u Srbiji su predivni
Naravno da postoje mnoga mesta na svetu na kojima su zalasci sunca prelepi, ali ja ih volim ovde, posebno zimi.

10. Promaja može ubiti Srbe
Gotovo u svakom tekstu o karakteristikama srpskog naroda možete videti da se pominje promaja. Danas saznanje da promaja može “ubiti” koristim u mnogo efektnijem maniru: ako mi neki Srbin bude dosađivao srediću mu “promaju”. Jednom mi je to kolega namerno uradio, namestio promaju i poludeo sam. Polako se navikavam na život u Srbiji. Posle dve godine mogu da kažem da sam srećan što živim ovde!

default

U Ulici Vojislava Ilića u Beogradu džip "Micubiši pajero", koji je vozio poznati glumac Vuk Kostić (39), udario je motocikl "Pjađo".

Vozač motocikla Luka V. (24) je povređen i u svesnom stanju odvezen u Urgentni centar. 

Tokom dalje istrage biće utvrđene sve okolnosti slučaja.

Kada ljudi imaju gomilu novca za luksuzne automobile, razumljivo je da se ne libe da puknu i ozbiljan keš za posebnu tablicu. Ipak, želja ovog momka je bila veoma originalna i nosi jaku poruku. Doduše, malo uvredljivu.

Kada pogledate njegovu tablicu, ništa vam neće biti čudno, izgleda kao najobičnija kombinacija brojeva i slova. Međutim, kada malo bolje pogledate, videćete nešto nesvakidašnje.

Pogledajte i recite da li biste primetili nešto čudno da ga sretnete?

Kombinacija brojki i slova 3JOH22A ne izgleda čudno, ali kada pročitate otpozadi dobiće sasvim novu dimenziju. Izgleda da je ovaj momak to i želeo. Reč je “ASSHOLE” a može se prevesti kao “ŠUPČ*NO”. Može se to reći i drugačije, ali suzdržaćemo se.

Devojčica Jana Marjanović (5), ćerka Zorana i ubijene Jelene Marjanović, mogla bi u nastavku istrage specijalnom timu stručnjaka ponovo dati odgovore na pitanja u vezi sa poslednjim minutima koje je provela, navodno, zajedno sa majkom i ocem.

Suprug svirepo likvidirane pevačice je na saslušanju u policiji naveo upravo svoju ćerku kao jedinu osobu sa kojom je bio kada je Jelena nestala. I sama devojčica rekla je pedagogu da se dogodilo "nešto strašno".

 

- Sa njom je već jednom razgovarano i s obzirom na to da se radi o detetu, moralo se voditi računa da se ne povredi i uplaši. Ukoliko istraga bude zahtevala, moguće je da će ponovo pedagog ili psiholog sa njom razgovarati o tome šta je radila mama kada ju je poslednji put videla. Naravno da detetova izjava ni do sada, a ni ukoliko se bude sa njom još razgovaralo, ne može biti glavni dokaz, ali da može da pomogne, to je nesporno - objašnjava naš sagovornik blizak slučaju.

Ukoliko dođe do ponovnog susreta male Jane sa psihologom ili pedagogom, stručnjak će verovatno s njom razgovarati uz korišćenje metode koja je u psihologiji poznata kao indukcija.

 

- Janu ne treba pitati šta je videla, već da li je videla svađu između mame i tate u automobilu, da li je tata vozio brzo, da li je tata sam pomogao mami da uđe u kuću, da li je još neko pomogao tati, da li je mama spavala kad su došli kući... Svrha svih pitanja je da se odgovori na to da li je Jelena s nasipa došla kući, što ruši Marjanovićev alibi za sve ostalo - dodaje naš izvor, koji objašnjava da dete od pet godina nije toliko malo da ne može da opiše neke stvari koje su se dogodile ili koje je videlo, samo sa njim treba da razgovara neko u koga ima poverenja.

Prema rečima našeg sagovornika, najpogodija osoba bi bila žena starosti njene majke, od 30 do 40 godina, u koju bi devojčica imala poverenja

default

U stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se, jutros oko 7 časova, dogodila nadomak Sjenice poginule su majka (33) i njena petogodišnja ćerkica.

Kako se saznaje, reč je o članovima porodice Šabaredžović, koja ima kuću na Pešteru. U automobilu - folksvagen šaranu nemačkih tablica -

pored njih dve bio je i ostatak porodice - muž odnosno otac, još jedna ćerka i sin.

 

Članovi porodice Šabaredžović poginuli su na kućnom pragu, nadomak porodične kuće u selu Buđevo na Pešteru. Oni su se vraćali s mora i bili na samo 10 kilometara od kuće, gde su ih čekali članovi porodice.

Prema prvim i nezvaničnim informacijama, do nesreće je najverovatnije došlo pošto je otac umoran od puta zaspao za volanom i desnom stranom kola udario u zaštitnu ogradu, koja je doslovno prošla kroz automobil.

Inače, Šabaredžovići žive i rade u Nemačkoj, a na Pešter su došli da odmor provedu s porodicom, odakle su otišli i do Jadranskog mora na letovanje.

U kući Šabaredžovića od jutros se čuju jauci rodbine koja se okuplja u neverici. Komšije ne mogu da veruju šta je zadesilo ovu familiju, a za oca porodice koji je bio za volanom kažu da je izuzetno dobar čovek koji je uvek bio spreman da pomogne. 

- A eto šta ga je zadesilo - ponavljaju komšije u neverici.

Vozač se nalazi u kritičnom stanju i smešten je u novopazarsku bolnicu, a drugo dvoje dece lakše su povređeni.

default

Živko Nikolić, otac monstruma Marka Nikolića, koji je u sredu u Centru za socijalni rad u Rakovici ubio svoju ženu Maju Đorđević i njihovog četvorogodišnjeg sina, za Kurir kaže da ne zna šta se desilo njegovom sinu da počini ovakvo zlo.

- Kad smo na vestima čuli šta se desilo, šlogirali smo se. Plačemo za detetom. Nema opravdanja! Naš unuk je bio zlatno, divno dete. Umrećemo za njim. Ni sada ne znam zašto je to uradio - priča Nikolićev otac.

On dodaje da je njihov sin od juna prošle godine sina viđao na po sedam i po sati i da ga je redovno dovodio kod njih, kao i da je želeo da ta viđanja budu češća.

- I kobne srede je doveo dete kod nas. Čim ga je doveo, otišao je u kupovinu. Mališan je bio s nama, igrao se sve vreme, sve je bilo normalno. Uopšte nismo primetili da s Markom nešto nije u redu. Kad se vratio iz kupovine, izašao je napolje da se igra s Mihailom. Kupio mu je sladoled i vozio ga u džipu na baterije koji mu je kupio. U 15 sati ga je stavio u kola i odvezao ga - prepričava Živko poslednje trenutke života svog unuka.

 

Nikolić ističe da je Marko u poslednje vreme bio depresivan i anksiozan, ali da je voleo svog sina.

Odlazak iz Srbije je tema koje se sve češće čuje među mladima, svako ili zna nekoga ko je otišao, ili i sam razmišlja o tome.

Svako ima neke svoje razloge ili opravdanja, ali ono što ljude koji ostaju da žive u Srbiji često iznervira je kukanje kako je tamo negde ipak teže. O tome je iskreni komentar dala jedna devojka iz Srbije pišući ovako:

“Potičem iz sredine iz koje je većina ljudi „zapalila preko grane“ u potrazi za boljim i sigurnijim životom. Moji roditelji, sestra i ja imali smo tu (ne)sreću da ostanemo u Srbiji. S jedne strane, zavidim gastarbajterima koji ne moraju da brinu o tome da li će imati sredstava da prežive mesec, a sa druge strane, drago mi je što nisam postala kao oni, bahata i površna.

Mislim da imam pravo da govorim o ovoj temi, jer sam okružena takvim ljudima, većina mojih rođaka živi u Francuskoj ili Švajcarskoj, i svake godine moram da trpim njihovo kukanje, jadikovanje i prenemaganje.

Kada dođu juli i avgust, moje selo se napuni ljudima koji decenijama žive preko grane. Ulice zauzmu besne limuzine, mi, „seljaci”, padnemo u drugi plan a naseljem se čuje strani, uglavnom francuski jezik.

To sam uvek mrzela kod njih!

Kao klinka sam i htela da se družim sa njima, da igramo košarku ili odbojku u školskom dvorištu ili vozimo bajs po selu, ali sam se uvek ja osećala kao stranac i gledala kao „tele u šarena vrata“ dok oni međusobno pričaju na meni nepoznatom jeziku. Uvek sam mislila da me ogovaraju. Realno, viđali bismo se jednom godišnje i sa njima zaista nisam imala zajedničkih tema za razgovor.

Svake godine bi dolazili drugim kolima, na sebi bi imali sve firmirane stvari, najnovije patike i mobilne telefone. Na kilometar možete da skontante da su u pitanju gastarbajteri.

Kao što sam već napomenula, većina mojih rođaka živi u nekoj zemlji na zapadu. Priznajem, uvek se jave kada dođu na godišnji odmor u selo, posle nekog letovanja na egzotičnoj destinaciji.



Da, oni uvek imaju para za letovanja, zimovanja, besna kola, firmiranu garderobu. Iako se tamo „veoma teško živi“ (od ovog mi se diže kosa na glavi), „teško se dolazi do posla“, „i oni zavide nama u Srbiji, koji uživamo, možemo da izlazimo, da pijemo kafu kad god poželimo“. Ma nemojte! Zašto ste onda ostali tamo? Zašto se ne vratite u svoju zemlju?! Istina je da ne izlazimo tako često kao što vi mislite, ne visimo po kafićima, splavovima, ne ispijamo kafe po ceo dan… jer prosto nemamo para!

Naravno da nećete da se odreknete sigurnog života, plate na kraju meseca, putovanja i svega onoga što mi u Srbiji nemamo. Idemo i mi na more, daleko od toga, ali biramo termine van sezone, najjeftinije aranžmane i smešne smeštaje. Ali ne možemo da se opustimo ni na moru, jer znamo da nećemo imati para da živimo kada se vratimo u „realnost“.Ako mislite da je nama uživanje to što smo završili fakultet a nemamo posao, to što prihvatamo bilo kakve poslove jer nam treba novac da platimo račune, kupimo deci jakne ili cipele, to što radimo za 25.000 dinara, što kupujemo po pola hleba, onda dobro, mi najviše uživamo! Jer ovo je prava slika života, ma preživljavanja u Srbiji, zato prestanite da kukate, jer da vam je loše, odavno biste se vratili.

Mislite da mi ne volimo egzotične destinacije, skupe stvari i dobar automobil? Ali o njima možemo samo da maštamo. Ili da gledamo vas kako uživate u njima i trošite „teško zarađenu platu na zapadu”.

Zato, samo vas molim, prestanite da KUKATE i da nam „ZAVIDITE”, od toga nam bude samo gore!”, navodi ona.

default

Bivsi oficir JNA i medjunarodni spijun Nurif Rizvanovic poginuo je u ovom ratu negde u Bosni pod misterioznim okolnostima, kao jedan bio od kljucnih ljudi u naoruzavanju Muslimana. Imao je nekoliko imena: "Sifra 270", "Majonez", "Ceda". Novinarka Svetlana Vasovic koja ga je jedina upoznala nazvala ga je "Crveni Dzems Bond" jer je uz znanje jugoslovenskog SDB-a saradjivao je sa vise stranih obavestajnih sluzbi. Za nemacki BND likvidirao je nemacke teroriste u Iraku, a istovremeno je za jugoslovensku SDB i italijanski SISMI lovio mafijase i falsifikatore americkih dolara po Italiji i sprovodio misteriozne "operacije" po Nemackoj. I sam je bio iznenadjen cinjenicom da ga je nemacka BND izgurala tako visoko u hijerarhiji, do cina majora i zamenika sefa sektora za Balkan! 



Kad je posato opasan za SFRJ Vojni sud u Ljubljani sudio je Nurifu Rizvanovicu kao spijunu nemacke obavestajne sluzbe (BND) i italijanske SISMI. Najvise su ga teretila svedocenja mladjeg Igora Dolanca, slovenackog policajca i sina velikog tate Staneta Dolanca. Ukratko, zbog velike spijunske afere Nurif Rizvanovic bilo je zatvoreno devedeset i pet ljudi - 59 civila i 36 oficira JNA. Rizvanovicu je isprva pretila smrtna kazna, potom dvadeset godina zatvora. Proces vodjen "protiv klike spijuna" proglasen je tajnim. Nurif Rizvanovic je osudjen na sedam godina, da bi mu kazna kasnije bila smanjena na polovinu. 

Rodjen je u Bosni, 7. juna 1949. godine, u Glogovom kod Bratunca. Zavrsio je Srednju vojnu skolu u Sarajevu, Visu tehnicku skolu u Zagrebu i postao oficir JNA. Tik pred ovaj rat 1990. Nurif Rizvanovic je krenuo u privatan biznis otvorivsi detektivsku agenciju "Laufer". Kao agent Alije Izetbegovica postao je jedan od prvih organizatora i snabdevaca oruzjem "Patriotske lige naroda", udarne pesnice muslimanske SDA, poznate pod imenom "zelene beretke". Slovenacka policija ga je uhapsila prilikom rutinske kontrole na drumu, otkrivsi da vozi auto pun oruzja. Medjutim, ubrzo je pusten iz pritvora i otada mu se gubi svaki trag. Vidjen je u Sarajevu, pa u Bratuncu i na kraju je tu negde i nestao u borbama. Po recima njegove supruge Dragice, ona je dobila samo zvanicno obavestenje da je Nurif ubijen u blizini svog rodnog kraja. Pao je jos 1992. godine, sa cinom pukovnika, zamenika komandanta podrinske regije. Najverovatnije kao zrtva komandanta Srebrenice Nasera Orica. 



- Jednog dana, bilo je to 1982. godine, javila mi se nepoznata osoba, koja mi se predstavila kao Ljubisa Vasic. Pozvao me je da dodjem u Rim i predlozio mi zanimljiv posao. Istovremeno sam o tom poslu obavestio i policiju, jer sam se plasio da je to samo provokacija KOS-a. U Rimu sam predstavljen gospodinu Umbertu Marsiji. Pokazao mi je 700 miliona lira i jos jednu kutiju prepunu laznih dolara. Falsifikat je zaista bio veoma kvalitetan... Ponudili su mi da pokrivam jugoslovensko trziste, a zauzvrat su mi obecali veoma visoku proviziju. Uzeo sam i sakrio samo novcanicu od sto dolara. Po povratku u Jugoslaviju podneo sam, naravno, izvestaj. Tako sam se opet upetljao u obavestajni rad. Nasi su trazili od mene da vodim "igru". Ubrzo su u Ljubljani zaista uhvatili kurira Vasica sa 59 000 falsifikovanih dolara, pa jos 1 250 000 falsifikovanih dolara. 



Tako je zvanicno Rizvanovic je 13. novembra 1982. godine pristao da saradjuje sa SDB-om. A onda su se zaredjale akcije u Milanu, Hamburgu, Visbadenu, Frankfurtu. Primljen je u Republicki sekretarijat Slovenije, a da niko ne zna. Posle toga, pronasao je, kako je rekao Svetlani Vasovic, 350 automobila, kao i nesto oruzja, cime je razbijen lanac svercera na relaciji Nemacka - Bliski Istok. Ali tokom boravka u Nemackoj, 16. aprila 1985. godine iznenadila ga konkretna ponuda da postane obavestajac, za nemacku stranu. Po povratku u zemlju, Rizvanovic je nadredjene uredno obavestio o sansi koju je dobio. General Aca Vasiljevic prica da je Rizvanovic zavrbovan tako sto je ucenjen jer je uhvacen u svaleraciji sa zenom svog "klasica". A potom su mu poturene neke vojne knjige, da bi ispalo kako ih iznosi preko granice stranim spijunima. I na te dve price Nurif Rizvanovic je "pao" i poceo da radi i za KOS JNA. 

- Zato, kada je pukovnik Mutic zatrazio objasnjenje zasto odbijam "igru" sa Nemcima, odgovorio sam da nemam poverenja u SDB - kazao je Nurif Rizvanovic - Obavestili su me da je odluceno da saopstim BND-u da "prihvatam igru". Uveravali su me da ce posao, bez nesuglasica, voditi SDB Jugoslavije, odnosno Slovenije. Sa BND-ovcima je trebalo da ugovaram sastanke, ako je moguce, u Beogradu, Doboju, Kopru, Ljubljani ili Gorici, posto tamo postoje lokali, u kojima je moguce tajno snimati razgovore za stolovima. I ja sam se mesec dana kasnije, na sastanku u Becu, infiltrirao u BND, odnosno, oni su mi ponudili ulazak u GSG9, sto je odeljenje za borbu protiv terorizma. Ostalo je nejasno da li su me primili u BND kao radnika, spoljnog saradnika ili spijuna. Medjutim, placali su posteno. Normalna tarifa, za agenta, je od 150 do 200 hiljada maraka, godisnje. Na putu za Irak, navratio sam, u Beograd. Znao sam da sam dobro obavio povereni zadatak, uspeo sam da udjem ne samo u nemacko Antiteroristicko odeljenje vec i u srce samog BND-a. Smatrao sam da moje staresine u Beogradu, imaju mnogo razloga da budu zadovoljni sa mnom. Otisao sam direktno u Generalstab, u Nemanjinu 9. Otisao sam kod pukovnika Djordjica. Jos od ranije sam znao da je on doajen obavestajne sluzbe. Zasto da pisem jos jedan izvestaj, kad sam jedan vec uputio mom sefu iz SDB-a. Polako mi je svitalo da SDB i vojska nemaju bas najbolji sistem medjusobnog obavestavanja. Djordjic nije imao pojma da jedan izvestaj vec postoji. Onda je u Bagdadu doslo do paradoksalne situacije. Upoznao sam jednog naseg coveka, pukovnika Branka Panjaka. Sprijateljili smo se, kad, jednog dana me taj fini gospodin zavrbuje da u Bagdadu obavim jedan poslic za nasu stranu, za KOS. Ta ponuda me je iznenadila, mislio sam da je posredi nekakva provokacija. Odjednom mi se cinilo da oko mene vlada strasna zbrka, da sam upao u haos. Smatrao sam da jugoslovenska strana sebi jednostavno ne sme da dozvoli takve gafove, od onog trenutka od kada me je ubacila u BND! 



Tako je Nurif Rizvanovic postao neka vrsta specijalnog kurira u nadigravanju SDB-a i BND-a. Po dolasku u Jugoslaviju, prvo i najvaznije je bilo da napise detaljan izvestaj sta Nemci zele. Onda bi se skupio vrh mozgova SDB-a, razmotrio zahtev i Rizvanovicu omogucio sve uslove da i taj zadatak uspesno izvrsi, na veselje BND-a. Ali kada su ga naredne godine Italijani uhapsili, shvativsi da ga je SDB SFRJ ostavila na cedilu, poceo je da radi i za tajnu sluzbu SISMI. Vrativsi se u Ljubljanu, Rizvanovic je predao izvestaj SDB-u, pun gorcine i optuzbi. Zakazan je hitan sastanak u hotelu "Slon", gde je SDB imao svoju bazu u apartmanu 310. 

Glavesine SDB-a su nekako uspele da ubede agenta Rizvanovica da pati od preteranih halucinacija, razbile mu sve sumnje da je bio lovina postavljena za odstrel i pohvalile ga sto je uspostavio kontakt i sa SISMI-jem. sto se tice diplomatskog pasosa, receno mu je da to nije moguce jer bi to znacilo direktnu kompromitaciju drzave. Rizvanovicu nije preostalo nista drugo nego da spakuje torbu, pa na put. U Italiji je bio Muhamed, za Nemce Majer, za SDB "agent 270" ili "Majonez". Imao je i dva pasosa. Jedan za putovanja u drzave na severu, drugi za carinsku policiju na jugu. Otisao je u Nemacku. Svestan da vec dosta rizikuje, Rizvanovic je odbio "molbu" SDB-a da u Nemackoj poradi i na, za Jugoslaviju, onda bolnom pitanju politicke emigracije. To mu je bio minus u ocima poslodavaca, pre svega u Generalstabu JNA. 



- Tacnije, opis mog posla bi glasio: agentura politickih, ekonomskih i vojnih podataka. Polako ali sigurno, napredovao sam u hijerarhiji BND-a, da bih uskoro dobio ovlascenja da pokrivam ceo Balkan, sve balkanske zemlje. To znaci da sam morao da sakupljam podatke i kakvo je stanje u Rumuniji, da li je nestalo elektrike, da li hara glad... Pomagali su mi nasi, skupljanjem informacija, radio sam i samostalno, dovoljno je bilo samo citati stampu. Na sastanku obavestajaca u Nemackoj, 1985. godine, receno je da ce Veljko Kadijevic biti sef odbrane Jugoslavije. Iako sam bio oficir, pojma nisam imao ko je taj Veljko Kadijevic, jer je bilo oko dve-tri hiljade generala u Armiji. Onda su mi otvorili datoteku: Kadijevic je 1973. godine bio u poseti NATO paktu, u pratnji delegacije u Vasingtonu, bio je u jednom komandnom centru, itd. Memorirao sam sve to. Onda moj sef otvori karte Veljko Kadijevic je iz Imotskog, nabroji jednog, pa drugog skolskog druga, da njegov brat ima mesaru, da je bio u americkoj vojnoj akademiji; imao sam pune ruke posla dok nisam napisao iscrpan izvestaj svojoj maticnoj sluzbi, u domovini. Medjutim, desavalo se da u poslu naletim i na ljude koji su zauzimali kljucna mesta i vodili ovu drzavu. Od Vrhoveca, preko Dolanca do Kadijevica. Pred neslavan kraj moje karijere sve cesce sam u Ljubljani izvestaje predavao nekom bucmastom coveku, koji se predstavljao nekad kao Boris, nekad kao Borut. Tako sam mu jednog dana urucio i izvestaj o Stanetu Dolancu, posto sam slucajno naleteo na neke podatke u BND-u. Izmedju ostalog, tu je bio i onaj kompromitujuci podatak o delikatnom poznanstvu sa Palestincem koga ceo svet trazi, Abu Nidalom. Bila je tu informacija kada je tacno imao susret s njim, radi dogovora o otvaranju palestinskog predstavnistva u Beogradu. Pored toga, imao sam dokaze da Dolanc raspolaze fabrikama u Belgiji, Italiji, Svajcarskoj i Austriji. Svi ti ljudi su strahovito poharali Jugoslaviju. Tada nisam ni slutio da sam taj skakljivi materijal predao direktno u ruke Dolancu junioru, Dolancevom sinu, koji je takodje bio zverka u slovenackom SDB-u?! Potrefilo se da sam izvestaj o njegovom ocu dao u 'prave' ruke. Verujem da je to bio i glavni razlog za moje uklanjanje. I onda je iznenada usledilo - hapsenje 23. maja 1987. godine na granicnom prelazu u Gornjoj Radgoni. Preko moje koze su odlucili da dokazu kako i Nemci spijuniraju i vrsljaju po Jugoslaviji. Zrtvovanjem mene, Jugoslavija je Nemackoj rekla: "Stop! Vi radite na nasoj teritoriji. Angazovali ste Rizvanovica, a on je animirao 36 oficira i 59 civila da rade za vasu sluzbu. Vi nama cinite haos u zemlji, rusite nasu stabilnost." Moje hapsenje je imalo funkciju da ih sve uzdrma, pa da na njihovo mesto dodju drugi jahaci. Izmedju ostalog, savezni vrh je hteo da kompromituje slovenacku drzavnu bezbednost, da pokaze kako je ona samo odeljenje BND-a, da je kao takva primala telegrame, sifrirala ih, pisala pisma, radila na razbijanju zemlje. Tako sam ja postao zrtva njihovog nadmudrivanja. 

Strana 8 od 18

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top