KiM

KiM (126)

Poznata svetska glumica i jedna od najlepših žena na svetu odrasla je u Midivalu u Pensilvaniji. Roditelji su joj bili obični radnici- majka čistačica, a otac joj je radio u fabrici.

Šeron ima i dva brata i sestru, a cilj njihove majke oduvek je bio da oni postanu intelektualci.

Šeron je prvu ulogu dobila 1980. godine, dok je najveći uspeh postigla u filmovima “Niske strasti” iz 1992. i u filmu “Kasino” za koji je nominovana za Oskara 1994. godine

Prilikom jednog intervjua, pre par godina, Šeron Stoun se osvrnula na svoje odrastanje i detinjstvo, te je iznela vrlo interesantne podatke o tome da su joj najbolji prijatelji zapravo Srbi.

„Moji najdraži prijatelji, od detinjstva do danas, jesu Milica i njen brat Dušan. Oni su mi kao brat i sestra. Rođena sam u Midvilu, malom mestu u blizini Pitsburga. U blizini su stanovali Milica i Dušan. Moji roditelji, Džo i Doroti, poreklom su iz Irske, a njihovi Milorad i Milunka iz Srbije. Roditelji su nam radili zajedno u obližnjoj fabrici, a mi smo se družili neprestano.

Teta Milunka je često pravila hleb od kukuruznog brašna i uvek je nama slala polovinu. Sve sa njima smo delili, kao da smo bili jedna porodica. Sećam se da da sam kod njih često večerala taj kukuruzni hleb udrobljen u mleku. To je tako lepo, i taj ukus nikada neću zaboraviti.

Voleli smo se, pomagali, delili probleme i siromaštvo. Oni su nam bili do koske privrženi, gostoljubivi, puni razumevanja, plemeniti. U svemu smo se pomagali.

Sećam se da se moj otac otrovao i pao na poslu, prvi je dotrčao da mu pomogne čika Milorad i nije čekao hitnu pomoć nego ga je odneo do obližnje bolnice.

Imala sam problema u školi, ne zato što sam bila loš đak, naprotiv, bila sam najbolja, pa su me druga deca mrzela i nazivala bubalicom. Milica i Dušan, i moj brat, štitili su me i pomagali u svemu. Zajedno smo učili, pravili planove za budućnost. Onda su me zbog visokog stepena inteligencije 154, u 15. godini, prebacili iz škole Seger na univerzitet Edinboro. Meni najdraže osobe bile su fizički udaljene, ali blizu meni u svemu.

Kada sam se zadevojčila, i kada su neki momci počeli da mi se udvaraju, a ja sam ih nadmeno odbijala, mnogi su želeli da mi se osvete. Neki su se dogovarali da me grupno presretnu i siluju. Zbog toga su me Dušan i Majkl stalno pratili.

Milica me je nagovorila da se prijavim na takmičenje za mis. Tako je počela moja karijera zbog koje sam se preselila u Njujork. Oni su nastavili i dalje da me podržavaju, savetuju i vole do neba. Do dan-danas delimo sve tajne, sve radosti i nevolje.

Milica i Dušan su mnogo pomogli da se moj brat izvuče iz pakla droge, zbog toga im se posebno zahvaljujem.

Naš odnos je bio više od igre, prerastao je u trajnu vrednost, u prijateljstvo za sva vremena. Zahvaljujući toj relaciji, stekla sam snagu, moć, samouverenost, samostalnost…

Tetka Milunka, koja je iz Čačka, mnogo nam je pričala o Srbiji, a čika Milorad koji je poreklom sa Kosova, mnogo nam je pričao o svom zavičaju. Za vrijeme bombardovanja 1999. godine, pokazivao nam je fotografije crkve u kojoj je kršten, a koja je srušena. Milica i Dušan su nedavno bili u Srbiji, pričali su mi o svemu. I sada mnogo brinu zbog te nepravde vezane za Kosovo. Zajedno smo razmišljali da organizujemo neki javni protest, ali u američkim medijima, na žalost, objavljuje se samo što ide u korist Albancima, jer je njihov lobi veoma jak.“

Fudbaler, iziritiran Biljaninom kolumnom u kojoj poziva Vladu da prizna Kosovo, poručio joj da javno kaže da se drogira.

Vujadin Savić poručio je Biljani Srbljanović da prizna da je narkomanka. Nakon što je dramska spisateljica u kolumni objavljenoj u nedeljniku NIN apelovala na Vladu Srbije da prizna nezavisnost Kosova, mladi fudbaler se njoj veoma direktno obratio putem Tvitera.



- Biljana Srbljanović: Srbija da prizna Kosovo! - Je l’? A ti priznaj da si narkomanka! - napisao je Savić, koji igra za Crvenu zvezdu.

Vujadina je izrevoltiralo to što Srbljanovićka traži priznavanje Kosova, pa je on zatražio od nje da ona prizna da je narkomanka.



- Nemam ništa da dodam, sve što sam imao napisao sam na Tviteru - rekao je Vujadin.

Do komentara Biljane Srbljanović nismo došli, jer je njen mobilni telefon do zaključenja broja ostao nedostupan.

Od davnina je poznato da je Bog slao mnoge svoje proroke i duhovnike da prenesu određene poruke narodu. Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa Hrista. I posle toga, u poslednjih dve hiljade godina, Bog je preko velikih duhovnika upozoravao narode. Jednog od takvih duhovnika, pravednika i molitvenika za ceo pali rod ljudski, naš narod imao je u monahu Gavrilu.

Ima mnogo svedoka da su se mnoge proročke reči oca Gavrila ispunjavale. Jedna od svedoka je i monahinja Makrina Majstorović.

Veruje se da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno kao signal za pokajanje naroda.

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu. Pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Posle jednog od strašnih batinanja, gde mu je od udaraca pokla bubna opna i sluh oštećen zauvek, bacili su ga u podrum pun ledene vode, a njegovoj porodici su poručili da dođe po njegovo telo, jer su se nadali da je mrtav.  Međutim, otac Gavrilo je preživeo!

Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvižava.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

“Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo”, govorio je monah.

“Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

“Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.” Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: “Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi”, ispričala je mati Makrina.

“Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno”, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

Pored toga što je nagovestio da će sela ostati pusta, starac Gavrilo je i upozorio:

“Vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima. Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.”

“Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.”

“Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude”, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Stradanje Beograda

“Video sam Beograd sve u sivilu i bedi, on nema više blagoslova da bude prestonica. Zbog mita, korupcije, bezakonja, sekti i nemorala. Na vlasti sede ljudi ogrezli u kriminal i bezakonje. U Beogradu naroda mnogo u nemoralu živi. Silni se rasipaju u raskoši i vilama, voze skupa auta, a sirotinja ni hleba nema deci da kupi da ih hrani. Zlo i naopako! Veliku će nevolju navući i gnev Božiji što tako nepravdu tvore”, prorekao je starac.

Zbog toga će Beograd stradati, starac nije rekao precizno kako, da li od zemljotresa, neke prirodne kataklizme ili od bombardovanja. Rekao je da vidi kolone ljudi iz Beograda, mnogima će Bog projaviti da treba iz njega da pobegnu, da se spasu. Gospod će se smilovati radi molitvi i svetinja, treba sada arhive i knjige na vreme iz njega skoniti, da se ne bi za večnost zagubili, i više on prestonica biti neće, jer on je i sada izgubio blagoslov da bude prestonica.

Predskazanje?!
- Ikona Presvete Bogorodice počela je da plače dok je iguman Aleksej čitao akatist (himna blagodarnosti Presvetoj Bogorodici). Iz čista mira njeno lice postalo je vlažno. Približili smo se ikoni, a sa nje su lile suze! Majka Bogorodica je zaplakala. Prvo sam se naježio, a onda je među nama ubrzo zavladao spokoj. Nije bilo straha, već smo se osećali blagosloveni zbog čuda kojem smo prisustvovali - kaže 52-godišnji V. J., koji je u ponedeljak 26. novembra bio u manastiru Budisavci u istoimenom selu na Kosovu i Metohiji.



Ima li značenje

Ikona je proplakala baš za vreme čitanja akatista Presvetoj Bogorodici, i to na praznikSvetog Jovana Zlatoustog 26. novembra.

V. J. kaže da je posle izlaska iz manastira neobičan događaj prepričao svojim prijateljima, ali tvrdi da mu mnogi nisu poverovali.
- Kad sam izašao iz crkve, nisam mogao da dočekam da stignem kući i ispričam prijateljima šta se desilo sa ikonom. Moja porodica mi je sve poverovala jer zna da sam čovek od reči i da se s takvim stvarima nikad ne bi šalio, ali kad sam rekao komšijama, pojedini su ostali sumnjičavi. Tek kad se događaj malo razglasio po selu i kad su od mnogih čuli potvrdu moje priče, počeli su da veruju - kaže V. J. i dodaje da je mnogo puta video u novinama slične priče i da zna da se to dešava, ali nije potpuno verovao dok svojim očima nije video suze na ikoni. On se pita, kao i drugi vernici, da li suze imaju neko značenje.



To nam je potvrdio i iguman Aleksej, dodavši da se isto desilo i dva dana kasnije - 28. novembra.
- Kad su se pojavile suze na ikoni, u manastiru je bilo dvadesetak ljudi. Nisam video šta se dešava dok mi nisu pokazali vernici. Isprva nisam verovao, izbrisao sam suze misleći da su trag od slučajno prosutog ulja, međutim, kad su se ponovo pojavile, shvatio sam da je ikona zaplakala - kaže iguman Aleksej.

Čudotvorna ikona u Rakovici

Ikona Presvete Bogorodice Tabinske iz manastira Rakovica, proplakala je prošle godine 14. oktobra, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Vernici su je proglasili čudotovrnom .

Ikona plakala tri dana

U šumadijskoj Crkvi Sveti Sava ikona Isusa Hrista plakala je puna tri dana. U septembru 2003. iz Hristovih očiju na ikoni raspeća tekle su suze, a vernici iz čitave zemlje dolazili su da je vide.

Prva Tadićeva žena dolazi na ispomoć

Bivša supruga Borisa Tadića, nekada Veselinka Zastavniković, a danas monahinja Irina, boravi u Pećkoj patrijaršiji, a pošto je manastir Budisavci metoh Pećke patrijaršije, ona često dolazi tu na ispomoć.

- Monahinja Irina je divna žena. Vrlo stabilna, dostojanstvena, ali i veoma povučena. Ona se potpuno posvetila manastiru i duhovnom životu. Kad dođe, uglavom tihuje, vrlo malo govori - kaže naš izvor.

Ovo je snimak Olivera Ivanovića kada je gostovao na televiziji Šabac, jednoj od retkih opozicionih televizija u Srbiji. 

Možete da pogledate kako je tada pričao Oliver Ivanović i šta je mislio o trenutnoj vlasti u Beogradu.

Intervju su vodili Dragan Karalazic i Hanibal Kovač. Tema je bila samo Kosovo.

Na svojoj završnoj sjednici, Apelacioni sud u Beogradu proglasio je Kashnetija nevinim za mučenje i okrutno postupanje prema dvojici srpskih civila u gradu Prizrenu na Kosovu, 14. juna 1999. godine. "Nije potvrđeno da je optuženi Mark Kashneti u suradnji s drugima počini ratni zločin protiv civila", rekao je Apelacioni sud.

Tužilaštvo je svoju optužbu protiv Kashnetija zasnovalo na osnovu jedne fotografije koja je data Uredu srbijanskog tužilaštva za ratne zločine od strane žrtava. Optužba je tvrdila da je slika pokazivala da su Kashnjeti i tri druga borca OVK tukli kundakom dvoje ljudi koji su imali ruke vezane na leđima.

Međutim, Apelacioni sud presudio je da dokazi izvedeni tokom suđenja nisu pokazivali sa sigurnošću da je Kashneti osoba na fotografiji. "U nedostatku direktnih dokaza koji bi ukazivali sa sumnjom ili sa sigurnošću da je optuženi osoba na fotografiji i autor krivičnog djela, sud zaključuje da nema sumnje", stoji u odluci suda. Kashneti je prvobitno osuđen na dvije godine zatvora u novembru 2012. godine. Slučaj je kasnije ponovo obnovljen nakon žalbe, a on je u zatvoru osuđen na dvije godine zatvora u junu 2013. godine, ali ova odluka je poništena od strane suda odlukom Apelacionog suda, koja je konačna.

Srbijanska policija uhapsila je Kashnetija na graničnom prijelazu Merdare, u aprilu 2012. godine. Hapšenje je kritikovano na Kosovu, jer se smatralo da je politički motivisano. Nakon njegovog hapšenja, Vijeće za ljudska prava i slobode iz Prizrena izjavilo je da međunarodna zajednica mora reagirati jer nije bilo dokaza da je Kashneti bio pripadnik OVK ili da je počinio bilo kakve ratne zločine.

Ikona Presvete Bogorodice počela je da plače dok je iguman Aleksej čitao akatist (himna blagodarnosti Presvetoj Bogorodici). Iz čista mira njeno lice postalo je vlažno. Približili smo se ikoni, a sa nje su lile suze! Majka Bogorodica je zaplakala. Prvo sam se naježio, a onda je među nama ubrzo zavladao spokoj. Nije bilo straha, već smo se osećali blagosloveni zbog čuda kojem smo prisustvovali - kaže za Kurir 52-godišnji V. J., koji je u ponedeljak 26. novembra bio u manastiru Budisavci u istoimenom selu na Kosovu i Metohiji.

Ikona je proplakala baš za vreme čitanja akatista Presvetoj Bogorodici, i to na praznik Svetog Jovana Zlatoustog 26. novembra.

V. J. kaže da je posle izlaska iz manastira neobičan događaj prepričao svojim prijateljima, ali tvrdi da mu mnogi nisu poverovali.

- Kad sam izašao iz crkve, nisam mogao da dočekam da stignem kući i ispričam prijateljima šta se desilo sa ikonom. Moja porodica mi je sve poverovala jer zna da sam čovek od reči i da se s takvim stvarima nikad ne bi šalio, ali kad sam rekao komšijama, pojedini su ostali sumnjičavi. Tek kad se događaj malo razglasio po selu i kad su od mnogih čuli potvrdu moje priče, počeli su da veruju - kaže V. J. i dodaje da je mnogo puta video u novinama slične priče i da zna da se to dešava, ali nije potpuno verovao dok svojim očima nije video suze na ikoni. On se pita, kao i drugi vernici, da li suze imaju neko značenje.

To nam je potvrdio i iguman Aleksej, dodavši da se isto desilo i dva dana kasnije - 28. novembra.

- Kad su se pojavile suze na ikoni, u manastiru je bilo dvadesetak ljudi. Nisam video šta se dešava dok mi nisu pokazali vernici. Isprva nisam verovao, izbrisao sam suze misleći da su trag od slučajno prosutog ulja, međutim, kad su se ponovo pojavile, shvatio sam da je ikona zaplakala - kaže iguman Aleksej.

Čudotvorna ikona u Rakovici

Ikona Presvete Bogorodice Tabinske iz manastira Rakovica, proplakala je prošle godine 14. oktobra, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Vernici su je proglasili čudotovrnom 

Ikona plakala tri dana

U šumadijskoj Crkvi Sveti Sava ikona Isusa Hrista plakala je puna tri dana. U septembru 2003. iz Hristovih očiju na ikoni raspeća tekle su suze, a vernici iz čitave zemlje dolazili su da je vide.

Pre par godina se pojavila šala na internetu da je proizvođač heroina priznao nezavisnost svom distributeru. Radilo se o Afganistanu, koji je prvi priznao nazavisnost Kosova, koje se ilegalno odvojilo od Srbije.

Kosovo je od tad postao tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Europu. Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Europu, šalje se preko Kosova.

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a. Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalna laboratorija za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Afganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Afganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko Bondstil baze, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo afganistanskog heroina ide u Europu preko Kosova! Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriju Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Europu kako afganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina.

Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Afganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakiranje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Kilogram heroina košta 1.000-2.000 eura na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 eura, a u zemljama Zapadne Europe je njegova cena dostizala 150.000 eura. Profesor Peter Dale Scott, bivši kanadski diplomat kaže:

‘Osnovni izvor svetskih problema s narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Washingtonu’.

Glavni deo afganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Afganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakiranje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje.

Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobivaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde dolara godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih ‘revolveraša’? Pogledajmo neke činjenice. Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji. Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani ‘narkobanditistan’ nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na izravnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil washingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u satnim zonama. Očito su se mule umorile od predugog stajanja pod svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće. Da je Kosovo glavni europski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Europu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Europskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem, ali i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američke službe CIA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova radi čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi financirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktički i nastala na heroinu jer je tokom Drugoga svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigivala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Calogero Vizzinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, a tada ustanovljene veze između mafije i državnih službenika, nakon rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekinuta veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain. Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare i veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno sudelovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne)legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još je početkom 2005. godine nemačka služba BND objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regiji prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik kosovske vlade bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix. Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatima. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU-a na Kosovo. Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se  poverljivoj depeši američke ambasade u Haagu, do koje je došao WikiLeaks.

Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubojstva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka ipak nije te 2005. svoja saznanja i službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef ruske Federalne službe za kontrolu prometa drogama Vladimir Ivanov. On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina radi čega predlaže što hitniju uspostavu balkanskog anti heroinskog saveza jer se te ‘žute’ tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Ivanov smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim uredima gde biznismeni mešetare dopom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminija, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju i zapravo čitav je državni aparat na usluzi trgovini drogama.

Dop iz Avganistana, kasnije se preko Kosova transportuje dalje u Europu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčišćeg heroina trenutno dostupna u Europi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10 hiljada eura. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ trebaće izbrojiti 150 hiljada eura što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu. Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju State Departmenta, upućenom američkom Kongresu, stoji da je Kosovo tako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, te da je borba protiv droge jako nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, ekipirana i stručna. Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu.

Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izvešću State Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke ‘Drug Enforcement Administration’, navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada. Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10 hiljada eura, može napraviti i preko pola miliona eura.

Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram heroina ploča je veličine kutije DVD-a, tek nešto deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze i želudac za prljavi posao, dakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih poduzeća, s fakturama, upakiran u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Jasno, granična kontrola između Albanije i Kosova propusnija je od Šengena, a ionako te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina ‘reže’, meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad u životu ne proba heroin u kojem je iznad 10 posto droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer organizam prosečnog zavisnika naučio je na smeće.

Iako je dakle, očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain s čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu i kao da problem ne postoji. Očito je da su ili jako nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni. Kanadski detektiv Stewart Kellock koji je, sudeći po informacijama s interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi kako SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američki diplomati otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od kaznenog progona.

On nadalje tvrdi kako upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i sigurnost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Escobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Europe. Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama eura.

A u toj igri, očito učestvuju brojni državni službenici i ljudi s najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći dio Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondsteel koja se nalazi kod Uroševca. reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa kapacitetom osiguranim za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna o vanjskom svetu.

Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima. Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana.

I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondsteel i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lucasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridley Scott napravio sjajan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnima iz medija i na internetu, čini se kako kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su jako dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susedstvu, pa tako i srbskim kriminalcima što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije. To je posebno dolazilo do izražaja u BiH. Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama.

Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu. Dobri poznavaoci zbivanja na Kosovu skloni su verovati da je čak i onaj posljednji incident s nemirima na granici, u mainstream medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hashim Thaci, prema takvim je razmišljanjima, poslao specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi se šverc mogao nesmetano odvijati.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće spominje se i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi. Kako i neće kad vlastitu državu imaju. Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kojem živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istodobno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će u nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno, do boli u suprotnosti sa svim službenim europskim vrednostima ali ona opstaje, njezini čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. –  odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija regija’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’?

Sve je vrlo jednostavno. O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru poimanja jednostaničnog stvorenja? Dakle, ‘projekt Kosovo’ – to je projekt izgradnje i organizacije najvećeg u Evropi narko-dozatora!

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja porezne deklaracije. Što je tu komplikovano? U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za krivu stranu, za sve ostalo tu je CIA. I profit naš svagdašnji. A Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kojem živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

Države koje su glasale PROTIV prijema Kosova u UNESKO: Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Ruska Federacija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazakhstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mijanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, Narodna Demokratska Republika Koreja, Republika Srbija, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela i Zimbabve.

Države koje su glasale ZA prijem Kosova u UNESCO: Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati, Estonija, Makedonija, Fidži, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gama, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Solomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, Liberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papa Nova Gvineja, Holandija, Portugalija, Katar, Dominikanska Republika, Cceška Republika, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kitc i Nevis, Sent Marin, Samoa, Senegal, Siera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.

Države koje su bil UZDRŽANE na glasanju: Alžir, Bangladeš, Barbuda, Butan, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kamerun, Komori, Egipat, Grčka, Gvineja-Bisao, Jamajka, Japan, Kenija, Mali, Nepal, Nigerija, Peru, Poljska, Centralno Afrička Republika, Republika Koreja, Rumunija, Sent Vinsent i Grenadini, Sejšeli, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis, Vijetnam i Zambija.

Države koje NISU PRISUSTVOVALE glasanju: Azerbejdžan, Zelenorska Republika, Kambodža, Maršalska ostrva, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Mauritanija, Mongolija, Uzbekistan, Svazilend, Tadžikistan, Turkmenistan i Ukrajina.

Ovo je sigurno najskuplja kuća na Kosovu. Unutrašnjost kuće je priča za sebe... Na tavanici se nalaze preslikani motivi iz Sikstinske kapele, svuda je pozlaćeni namještaj i skulpture rimskih bogova, a svakako najčudniji eksponat je, ni manje ni više nego Lamborghini u predsoblju.

Vlasnik vile kaže da je bio inspirisan helenističkom kulturom, a na to bi trebalo da ukaže i jedna od slika Kosovskog boja koji se odigrava pred hramom Partenon. Portal “Bota sot” objavio je prilog o ovom zanimljivom domu i njenom graditelju Kenedu Frrokaju, koji inače duži niz godina živi i radi u Švicarskoj. 

Pitamo se samo kako je zaradio za kuću...

Strana 9 od 9

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji