KiM

KiM (126)

Niš će uskoro postati strah i trepet na Balkanu jer se na niškom aerodromu „Кonstantin Veliki“ gradi hangar koji će čuvati srpsku vojnu avijaciju.

Svoje mesto dobiće i neki od 17 aviona orao, čija modernizacija ubrzo počinje, a koji će posle remonta imati nove vođene rakete vazduh-zemlja, ali i supergaleb G-4, koji će takođe dobiti novo ruho.

Vojni komentator Miroslav Lazanski ističe da će srpska avijacija uz sve ovo i dobijene ruske i beloruske migove doživeti punu renesansu.

Spasli smo avijaciju kao vid oružanih snaga da ne potone. Ovim smo joj obezbedili da bude u korak sa modernom avijacijom još 15-20 godina – ocenjuje Lazanski i podseća da treba da stignu i dva an-26 kao donacija iz Rusije.

Balkansko čvorište

Govoreći o značaju izgradnje vojnog kompleksa u Nišu, Lazanski ističe da je takav potez bio neophodan kako bi se dodatno osnažila odbrambena moć države.

U Nišu je deo naše vojne avijacije, deo 98. vazduhoplovne brigade sa sedištem na aerodromu „Lađevci“. Tu je i komanda Кopnene vojske i jasno je da tu mora biti jaka vazduhoplovna komponenta. Mi dole u Nišu nemamo hangar za vojne vazduhoplove. Zato je to strateški veoma važno – dodaje Lazanski.

Penzionisani oficir JNA Veselin Šljivančanin navodi da je Niš zbog geografskog položaja idealan za izgradnju vojnog kompleksa.

– Na takvom je položaju da omogućava da svaka snaga iz tog dela može brzo da se upotrebi i da se nađe bilo gde. Vodi pravo prema Crnom moru preko Bugarske, dolinom Morave prema Egejskom moru i prema sada Severnoj Makedoniji, a najvažniji položaj je prema Кosovu i Metohiji – navodi Šljivančanin.

Ameri u panici

Objašnjava da je to razlog što su Amerikanci strahovali da Ruski humanitarni centar u Nišu ne postane vojna baza, jer je taj grad važno strategijsko mesto na Balkanu.

– Zbog toga se Amerikanci i bune toliko zbog ruskog centra jer, ako je nešto strateški u centru Balkana, onda je to Niš i njima to, normalno, smeta – kaže Šljivančanin

I general Vladimir Lazarević dodaje da je „geostrateški položaj čitavog niškog regiona još u vreme stare Jugoslavije bio važan sa aspekta odbrane zemlje“.

– Ako se to gradi, to bez ikakve sumnje ima svoje opravdanje i nije bez razloga – poručuje Lazarević.

Beloruski migovi i zvanično srpski

Četiri beloruska aviona mig-29 i formalno su postala vlasništvo Srbije jer je u vazduhoplovnom zavodu u Baranoviču juče obavljena i zvanična primopredaja. Ipak, oni će u Srbiju stići pošto bude završen remont koji je počeo u beloruskom remontnom zavodu 22. februara. Ministar Aleksandar Vulin istakao je da Srbija nije mogla ni da sanja ovoliki broj migova.

– Ovo su četiri aviona koja su vlasništvo države Srbije. Možemo slobodno da kažemo da mi od sada raspolažemo sa 14 migova-29 na nivou generacije 4+, što znači da su jedni od najsavremenijih aviona na svetu. To je broj koji nismo mogli da sanjamo 2012, kada je predsednik Vučić postao ministar odbrane. Njagovi lični odnosi sa predsednikom Lukašenkom su se pokazali. Naše Ratno vazduhoplovstvo decenijama nije bilo snažnije, a naše nebo i naša Srbija će biti sigurna, slobodna i nezavisna – rekao je Vulin.

Prijemu je prisustvovao i komandant RV i PVO general-major Duško Žarković, koji je istakao da su srpski piloti spremni za još četiri aviona.

Od Putina stiglo šest aviona

Srbija je 2016. od predsednika Rusije Vladimira Putina dobila šest aviona mig-29, vrednosti oko 150 miliona evra. Migovi su, uz četiri naša, i remontovani u Rusiji i podignuti na nivo „4 plus generacije“, kakve imaju Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija.

Čak i tada, sa deset migova, prema rečima stručnjaka, imali smo moćnije ratno vazduhoplovstvo ne samo od zemalja bivše Jugoslavije već i od Bugarske i Austrije.

Zbog kritike titoizma i enverizma Burović je doživeo životnu golgotu. Proveo je 33 godine u jugoslovenskim i albanskim zatvorima

Balkan, a posebno Kosmet, ovih dana je na vetrometini političkih prepucavanja, upotrebe i zloupotrebe istorije, crkve, nacionalnog i nacionalističkog povezivanja krvi i tla. Tragajući za istinom, put nas je doveo do akademika dr Kaplana Burovića, rođenog u Ulcinju, čija je sudbina večitog disidenta prava slika ovog prostora u ovom vremenu. Svedočenje poznatog albanologa i balkanologa, koji već više decenija živi u Ženevi, unosi nove poglede na prošlost Balkana i Kosova i Metohije.

O tvrdnjama nekih Albanaca da su najstariji narod i da su ilirskog porekla, Burović ukazuje da ova teza, ne samo što nije naučno utemeljena, već su, naprotiv svetski naučnici dokazali da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima.

- Austrijski akademici i univerzitetski profesori Gustav Veigand, Gustav Majer, Norbert Jokl, pa i najveći albanski naučnici Ekrem Kabej, Aleks Buda, predsednik Akademije nauka Albanije, Šaban Demiraj, drugi predsednik Akademije nauka Albanije, ne samo da su priznali da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, već su to u svojim naučnim studijama i dokazali. Tako, Kabej dokazuje da se albanski jezik formirao u današnjoj Rumuniji, u šestom veku, i da su otuda Albanci stigli tek u desetom veku u oblast Mata, iznad Tirane. Odatle su se rasprostrli na sve strane današnje Albanije, koja je u to vreme bila nastanjena pretežno Srbima. Posle turske okupacije, ovi će Albanci preći i današnje granice Albanije i ući u Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru - kaže Burović za Večernje novosti.

- Kao i svi narodi sveta, i Albanci imaju svoju kulturu, koja je vezana za tlo današnje Albanije, a ne za Kosmet. Ova kultura potiče iz kasnog srednjeg veka i, u većini slučajeva, stvorili su je stranci. Van granica Albanije, sve do njihovog preporoda, nemamo albanske kulture. Prva štampana knjiga na albanskom jeziku je iz 1555, napisao ju je jedan Hrvat i objavljena je u jednoj štampariji pravoslavne Crne Gore. Prvi albanski bukvar sačinio je Vlah Naum Većilhadži 1844. godine, dok je prvi bukvar posle oslobođenja i proglašenja Albanije za nezavisnu državu 1913, štampan u Srbiji, natovaren na konje i prebačen u Albaniju.

Verski spomenici na KiM su predmet sporenja, čiji su i ko ih je gradio?

- Najveći deo spomenika kulture sagradili su Srbi. Što su kojekuda bili i temelji neke vizantijske crkve, to ne znači da je i novoizgrađena crkva na tom mestu vizantijska. Moguće je da je u temeljima Ajfelove kule u Parizu bila neka rimska građevina, ali ona ipak pripada Francuzima. Posle Prvog svetskog rata, na Kosmetu je bilo manje od 400.000 Albanaca. Između dva svetska rata i posebno posle Drugog svetskog rata, broj Albanaca je porastao, ali ne onoliko koliko ga oni danas falsifikuju. Kako za vreme turske okupacije, tako i kasnije, pa i dan-danas, Albanci su se doseljavali sa albanskih gora na Kosmet, jer tamo, u njihovim gorama, nisu imali od čega da žive.

Na Albance su uticale sve tri religije, ali ih je povezivalo samo albanstvo?

- Na Balkan su Albanci stigli kao pagani. Hrišćansku su veru primili delimično od Srba i delimično od Grka, ali površno, jer su u dubini duše nastavili sa paganizmom. Do 1924. godine nisu uspeli da stvore svoju crkvu. Sledstveno nisu ni gradili crkve. Gde su uspeli, minirali su ih. Katoličanstvo su primili od Barske biskupije i srpskih biskupa. Ni pravoslavni, niti katolički Albanci do dana današnjeg nemaju nijednog svog svetitelja. Svi sveci, kojima se oni mole, stranci su. Kojoj veri pripadaju takve običaje imaju, ali jako izmešane sa svojim paganskim običajima, kojih se još nisu oslobodili.

Nazire li se kraj ove priče sa Kosovom, naročito sada kad je u njoj i Makedonija...

- Kosmet će se vratiti u okrilje svoje matice Srbije i to ubrzo, moguće i u naše dane.

Jedini Srbin koji je zavredeo da se njegovim imenom obeleži ulica u Prizrenu je Dimitrije Tucović, otkud to?

- Dimitrije Tucović je srpski socijaldemokrata koji je 1914. objavio u Beogradu knjigu “Srbija i Albanija”. On je bio indoktriniran falsifikovanom istorijom albanskog naroda, pa je srpsko-albanske probleme tretirao sa tih pozicija. Naravno da se to sviđa Albancima, pa ga zato i “poštuju”. U znak zahvalnosti i poštovanja, da je dopao u ruke Envera Hodže, i njega bi ovaj odrao naživo, kao mene.

Kaplan Burović je svetski priznati albanolog i balkanolog, koji danas živi u Ženevi. Diplomirao je albanologiju u Skoplju i albanski jezik i književnost u Tirani. Zbog kritike titoizma i enverizma doživeo je životnu golgotu. Proveo je 33 godine u jugoslovenskim i albanskim zatvorima. Objavio je više naučnih knjiga. Ovih dana slavi pola veka od objavljivanja romana “Izdaja”, koji je uvršten je u školsku lektiru u Albaniji. Pre pet godina napustio je albanske i vratio se srpskim korenima, do kojih je došao u naučnom traganju.

 Jedna je od najotrovnijih zmija na svetu pod imenom " Afrička vipera" koja egzistira samo na ovom kontinentu primećena je u selu Vinarce kod Kosovke Mitrovice.

Ova zmija koja godišnje ubije oko 20.000 ljudi u Africi pripada porodici Viperidae odnosno ljutica, kojoj pripadaju i šarke, zvečarke... Takođe ova zmija obara i svetski rekord po najbržem ujedu.

Kao i sve zmije iz porodice ljutica, i ova porilično zdepasta i kratkog repa. Glava joj se jasno izdvaja od ostalog dela tela i srcolikog je ili trougtastog oblika. U njenim žlezdama nalazi se količina otrova dovoljna da u kratkom roku usmrti pet odraslih muškaraca.

Karakteristična je po otrovnim žlezdama i zubi koji izgledaju kao injekcijske igle. U njihovoj unutrašnjosti se nalazi kanal, a na vrhu je mali procep kroz koji izlazi otrov. Kada ujeda, zubi se ispravljaju, zabadaju u telo žrtve i iz njih tada poteče otrov.

Opasna je i jer joj za gledanje nije potrebna samo svetlost već može da gleda i u tami.

Beograd nastavlja da bude angažovan u dijalogu sa Prištinom i uzdržano je odgovorio na takse koje su uvele prištinske vlasti, konstatovano je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

U izveštaju Evropske komisije ističe se da će zvanični Beograd morati da uloži velike napore i doprinese pozitivnoj atmosferi u kojoj će se stvoriti uslovi za pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, kako bi obe strane mogle da nastave svoj evropski put.

Uz podsećanje da je održano nekoliko sastanaka na visokom nivou između šefice diplomatije EU Federike Mogerini, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, u izveštaju je naglašeno da je rad na dijalogu prekinut u novembru 2018. godine, kada su prištinske vlasti donele odluku o taksama od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Po pitanju sprovođenja obaveza iz Briselskog sporazuma, u delu izveštaja koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine se navodi da je došlo do pune primene sporazuma o pravosuđu, dok je primena sporazuma iz avgusta 2015. godine i dalje spora.

Izveštaj konstatuje da nije ostvaren napredak po pitanju Zajednice srpskih opština (ZSO), te da bi prištinske vlasti trebalo da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju ZSO.

Energetski sporazum između Beograda i Prištine mora se sprovesti bez odlaganja, kako bi se izbegle moguće posledice po energestku stabilnost i bezbednost na teritoriji Srbije, Kosova, kao i širom Evrope, stoji u izveštaju.

Obaveze iz sporazuma o tehničkom dijalogu iz 2011. i 2012. godine obe strane sprovode delimično ili uopšte ne sprovode, navodi se u izveštaju.

Na zahtevima za međusobnu pravnu pomoć se radi, ali zvanični Beograd, kako se navodi, u pojedinim slučajevima "visokoprofilnih" istraga nije sarađivao, navodi se u ovogodišnjem izveštaju EK.

Saradnja dve strane u dijalogu po pitanju slučajeva ratnih zločina je "ekstremno" ograničena, ocena je izveštaja.

Kosovo, Kosovo, Kosovo... Ovih dana sve i da želite, od pitanja svih pitanja za Srbe ne možete pobeći. 

Naime, u saradnji s Nebojšom Čovićem i Dobricom Ćosićem, Đinđić je formulisao strategiju za Kosovo i Metohiju. Ta strategija bila je stvaranje srpskog entiteta na KiM, nešto poput Republike Srpske u BiH, a ne podela.

Đinđić je u svojoj stategiji predvideo kompletan politički put kojim će Srbija ići ka ostvarivanju svog cilja. On je kao prvi konkretni zahtev predvideo vraćanje vojske i policije na KiM. On je takav zahtev 2002. godine uputio komandantu NATO admiralu Džonsonu, čime je trebalo da se u skladu s Rezolucijom 1244 na Kosovo vrati 999 srpskih vojnika i policajaca.

"Malo je verovatno da će se ovakav zahtev realizovati, ali insistiranjem na njemu stvaramo prostor za neke druge zahteve", rekao je tada Đinđić.

2003. godine je od Havijera Solane tražio da datum početka pregovora o konačnom statusu Kosov. Stav EU i Zapada bio je da će politika biti bazirana po principu "standardi pre statusa".

Đinđićev plan je, s druge strabe, kako podseća "Ekspres", bio da se Republika Srpska takođe poziva na princip prava na samoopredeljenje ukoliko se na KiM dogodi nešto nepredviđeno.

Kad je došlo do proglašenja nezavisnosti, vrh Republike Srpske na čelu sa Miloradom Dodikom bio je za otcepljenje, ali je navodno najveći protivnik toga bio Vojsilav Koštunica.

Zahtevi su bili sledeći:

1. Konstitutivnost srpske zajednice u poretku KiM. Po toj koncepciji, politički sistem na KiM bio bi zasnovan na saradnji albanskog i srpskog entiteta, pri čemu bi svako imao svoje institucije (slično Federaciji BiH).

2. Pravo Srbije na regularne odnose sa srpskim entitetom na KiM, kao i efikasne mehanizme zaštite kulturnih i verskih spomenika.

3. Teritorijalna podela

4. Efikasnije međunarodne garancije za Srbe u albanskom delu

Viši zvaničnici vladajuće koalicije AAK (Alijansa za budućnost Kosova) i NISMA-e protive se ideji predsednika Hašima Tačija o korekciji granica, koja se tumači kao stav o razmeni teritorije sa Srbijom.

Lider Nisme Fatmir Ljimaj i visoki zvaničnik AAK-a i poslanik Daut Haradinaj protive se Tačijevom predlogu. Ljimaj je pozvao Tačija da poštuje Ustav Kosova, dok je Haradinaj rekao da takva ideja potiče od Srbije i Rusije. Zvaničnici najveće vladajuće koalicije – Demokratske stranke Kosova (PDK) nisu reagovali na najnoviji predlog svog nekadašnjeg lidera, koji je napustio PDK kako bi postao predsednik Kosova. I opozicione stranke se protive korekciji granica ili razmeni teritorija.

Lider NISMA-e i zamenik premijera u vladi Ramuša Haradinaja, Fatmir Ljimaj, rekao je da neće biti Republike Srpske na Kosovu, naglašavajući da će takva ideja uništiti državnost Kosova.

“Dužni smo da poštujemo Ustav i važeće zakone Kosova, a izjave lidera institucija o korekciji granica su neprihvatljive,” rekao je Ljimaj.

Šef parlamentarne grupe najveće opozicione kosovske stranke – LDK, Avdulah Hoti, izjavio je za medije u petak da njegova stranka nije spremna za razmenu teritorija, zatraživši da sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom dovede do uzajamnog priznanja.

Hoti je rekao da predsednik Tači i sadašnja vlada nemaju legitimitet da vode dijalog sa Srbijom i da bi trebalo da se održe vanredni izbori u zemlji.

Poslanik AAK, Daut Haradinaj, smatra da ideja o korekciji granica, koju je spomenuo predsednik Tači, donosi nov konflikt i da je opasna za Kosovo. On je rekao da su takve ideje predlozi Srbije i Rusije.

Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, kaže da promena granica na Balkanu odgovara samo ruskom predsedniku, Vladimiru Putinu.

“Niko ne želi promenu granica, osim ruskog predsednika Vladimira Putina. On želi da promeni granice u Bosni kako bi napravio presedan. Velika je greška pomoći Putinu i predložiti podelu,” rekao je Haradinaj.

On tvrdi da će granica Kosova ostati nepromenjena.

“Niko se ne usuđuje da promeni granicu ili da pokuša da izvrši korekciju granice, razmenu teritorija,” naveo je u intervjuu za kosovski javni servis.

Haradinaj je rekao da postoji javna retorika o granicama.

“Naša obaveza je Ustav Republike Kosovo. Ne usuđujemo se da stvorimo novi Ustav,” naveo je on.

Haradinaj je ponovio da neće biti razmene teritorija, korekcije granica ili podela na Kosovu i na Balkanu. Istakao je da bi svaki pokušaj promene granica izazvao novi rat na Balkanu.

U požaru je stan uništen, a na garavom zidu netaknute su visile ikone Jovana Krstitelja, Isusa Hrista, Majke Božje, Svetog Save i Uspenja Presvete Bogorodice

Izgorele grede i rogovi, popadao plafon, spaljen nameštaj i sve pokućstvo, svuda garež i pepeo, zgarište... Samo ikone na zidu - netaknute! Kao da stan nije ni goreo, kao da požara nije ni bilo!

- Kad smo se posle požara vratili u stan, a sve se još dimilo, žar na sve strane, bez reči smo ostali pred prizorom u dnevnoj sobi. Svuda okolo sve crno, sve izgorelo, samo ikone na garavom zidu nedirnute! Stali smo pred tom slikom i suze su same krenule. Zagrlili smo se, plakali i krstili se pred ikonama i jedno smo znali - nije nas Bog ostavio, ima nade za nas, obnovićemo mi naš stan i ponovo u njemu živeti - pričao je juče pred ikonama Dušan Savić (59) iz Srebrenice.

On, njegova supruga Dostana (53) i ćerka Jelena (19) pre tri dana su ostali bez ičega. Izgoreo je nameštaj, pokućstvo, dokumenta... Spasli su samo ono odeće što je bilo na njima.

- Taj trenutak, povratak u stan, i tu sliku, prizor ikona na zidu, netaknutih u svom onom garežu i pepelu, pamtiću dok sam živa, i tu radost koju smo doživeli kad smo videli da je ikona naše krsne slave Svetog Jovana Krstitelja ostala čitava, da su ikone Isusa Hrista, Majke Božje, Svetog Save, Uspenja Presvete Bogorodice takođe čitave - kaže Dušanova supruga Dostana.

Vrelina je uništila i istopila podove, padao je malter s plafona...

- Kako su ikone ostale, prosto je neobjašnjivo, mogu samo da kažem da je ovo Božje davanje, drugog objašnjenja nemam - veli Dušan.

Savićima je u Srebrenici izgoreo stan koji su kupili i u koji su se uselili nakon što su napustili svoj stan u Lukavcu kod Tuzle. Imali su i kuću na planini Ozren. U Srebrenicu su stigli sa dve torbe i dvoje dece u rukama...

- Ima tu neke simbolike, nade, vere... Ikone su nekim Božjim promislom ostale sačuvane, čitave, netaknute, i one nam sada daju snagu i nadu da ćemo opet uspeti. Treći put u životu krećemo iznova i nema druge nego da se borimo - naglašava Dušan.

Odmah posle požara Saviće je posetio gradonačelnik Srebrenice Mladen Grujičić i obećao pomoć u obnovi.

- Sanjam povratak u stan, daće bog, pomoći će dobri ljudi, a i mi koliko možemo, a ikone ću staviti na ovaj isti zid, da nas podsećaju i na ovaj težak trenutak, ali i na radost koju smo doživeli kad smo ih videli netaknute - zaključuje Savić.

Lozničanin Rade Stančić juče ujutru u jednom ciriškom kafiću pretukao je engleskog pilota koji se društvu u kafani hvalio kako je bombardovao Srbiju 1999. godine!

Nakon što ga je dobro naučio pameti, Stančić mu je rekao: "Od sada kad god se pogledaš u ogledalo, setićeš se Srba koje si ubijao!"

Ubrzo nakon toga, Stančić je napustio Švajcarsku. Rade je sa prijateljem sedeo za stolom i razgovarao.

- Englez je za susednim stolom bio sa jednim lokalnim političarem, a u jednom trenutku mu je kazao da je bio vojni pilot i kako je sa ponosom pričao da je bombardovao "je*ene Srbe". U tom trenutku Rade i njegov drugar su prestali da pričaju, jer mu se učinilo da Englez pored njega pominje Srbe i 1999. godinu. Pre toga su bili nasmejani jer su dogovarali posetu nekih srpkih pevača u Švajcarsku. Rade je zaćutao kad je čuo šta Englez priča i načuljio uši - priča izvor iz Ciriha.

Zatim je Stančić ustao i krenuo ka Englezu i njegovom prijatelju.

- Lepo mu se obratio, ljubazno. Izvinio se i rekao da je slučajno čuo priču o bombardovanju Srbije. Kada je Englez potvrdio, Rade mu je rekao da će dobro zapamtiti Srbe. Počeo je da ga udara šakama, a zatim je zgrabio staklenu posudu za šećer, pa je i njom udario Britanca. Bivši pilot je bio sav krvav, a njegov prijatelj je prizor gledao u šoku - kaže očevidac.

Avijatičar NATO pakta je, prema njegovim rečima, zapomagao i urlao od bolova, ali niko u kafiću nije smeo da se umeša u tuču.

- Tad mu je Rade rekao: "Kad god se budeš pogledao u ogledalo, setićeš se svih Srba i nedužne dece koju si pobio" - navodi sagovornik.

Nakon toga Stančić je izašao iz kafića i pobegao. Informer nezvanično saznaje da je odmah potom napustio Švajcarsku. Englez je sa brojnim podlivima i rasekotinama završio u bolnici.

Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je više od 1.000 ljudi, a nekoliko hiljada je ranjeno. Teško su oštećeni vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.

Istog dana u 19:30 časova Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje, a odluku je obrazložio lično predsednik SRJ Slobodan Milošević u Dnevniku 2 na RTS-u!

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…

Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je kasnije, u knjizi “Moderno ratovanje”, napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ “sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.

ČUVENI GOVOR SLOBODANA MILOŠEVIĆA POGLEDAJTE OVDE:

 

Zabranili su mi da upozoravam ljude kako da se zaštite od toksičnih materija ispuštenih u vazduh i vodu, ističe čovek koji je bio načelnik Centra za obaveštavanje 1999.

Tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine Miloševićeva vlast je svesno trovala građane zabranjujući mi da ih upozorim kako da se zaštite od otrovnih materija ispuštanih u vazduh i vodu, otkriva za Kurir Avram Izrael, načelnik Centra za obaveštavanje tokom agresije Alijanse.

- Kad su pogodili upravnu zgradu „Prve iskre“ u Bariču, u panici i strahu da NATO ne pogodi rezervoare sa fluorovodoničnom kiselinom, u tajnosti je sprovedeno istakanje 100 tona te kiseline u Savu! Kad uzmete šaku toga i stavite u vodu, dobijete kreč, a zamislite kad stavite 100 tona u Savu iznad izvorišta. A vodu smo pili sve vreme! - priča Izrael:

- Sakriveno je to da je iz bombardovane trafostanice na Bežanijskoj kosi u vazduh isparilo toksično ulje piralen, koje je kancerogeno. Ljudi su to udisali, a oni nisu dali da ih upozorim kako da se zaštite. Ostalo je tajna i da su posle bombardovanja energane u Rafineriji u Pančevu, zbog straha od eksplozije koja bi imala jačinu nuklearne bombe od 10 kilotona, ispustili toksičnu materiju vinil-monomer. Usled visoke temperature, vinil-monomer se vinuo u nebo i na velikoj visini kondenzovao u toksične čestice, koje su se nošene vetrom raširile po Srbiji i susednim državama i zatrovale zemljište.

Izrael dodaje da je zbog toga što se borio da govori istinu trpeo neviđene pritiske ljudi iz tadašnje vlasti.

- Nakon upozorenja Beograđanima da se zaštite od sumpornog oblaka koji se približavao posle bombardovanja skladišta raketnog goriva u Lipovačkoj šumi, tadašnja ministarka zdravlja Leposava Milićević me je optužila da pravim paniku. Bio sam i na dnevnom redu sednice Vlade Srbije. Dežurni u SPS su zvali čelnike grada i preko njih vršili pritisak na mene šta smem da kažem kad se nešto desi u Beogradu.

Posebno ističe ulogu Uroša Šuvakovića.

- Šuvaković je bio državni cenzor u ime SPS zadužen za televiziju Studio B, koja je služila za obaveštavanje javnosti u slučaju vanrednih situacija i ratnih dejstava. Hteo je da zabrani moje direktno uključivanje iz Centra za obaveštavanje preko Studija B. Rekao mi je da k*njam i odajem vojne tajne i zahtevao da se snimi to što imam da kažem, pa da onda on presluša i odobri samo ono što smatra da treba da se kaže. Odbio sam i nisam hteo da se oglašavam, pa Beograđani nisu obaveštavani o nailasku i prestanku opasnosti. Posle razgovora sa Vukom Draškovićem, koji je tada bio potpredsednik Vlade, Studio B je ponovo bio slobodan za obaveštavanje građana o opasnosti - kaže Izrael.

Strana 4 od 9

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji