KiM

KiM (121)

Šarplaninci su pokazali američkim vojnicima i njihovim psima, šta je bitka i kako se brani ognjište i svoj dom!

 

Ovo je malo poznata priča posle kraja rata sa NATO-om 1998. godine i povlačenja tadašnje Vojske Jugoslavije i policije sa prostora Kosova i Metohije. Priča koja još jednom potvrđuje ko je čovekov najbolji prijatelj. Ko ga nikada neće izdati i ostaviti na cedilu. Priča koja oduzima dah…

Selo Sevce na Šar-planini, najjužnija granica Srbije, nastanjeno je srpskim življem mnogo pre postanka Amerike i Šiptara. Tog 4. aprila 2000. godine u 13 sati, posle američke desantno-kopnene invazije, više stotina vojnika i njihovih službenih dresiranih pasa, nemačkih ovčara, započeli su pravu bitku sa golorukim srpskim narodom.

Agresori su pored moćnog oružja i tehnike koristili i svoje dresirane pse, a Srbi, odnosno srpske žene i deca, ono jedino što su imali, motke i svoje pse Šarplanince.

I pravu pobedu za “Riplijevu knjigu rekorda” izvojevali su srpske žene i deca sa motkama, a posebno njihovi psi, čuveni “Šarplaninci”.

Šarplaninci su pokazali američkim vojnicima i njihovim psima, šta je bitka i kako se brani ognjište i svoj dom. Očevici kažu da je prava šteta što neko kamerom nije zabeležio juriš hrabrih i ponosnih šarplaninaca na američke vojnike i njihove pse. To je bila antologijska bitka.

Ni gumeni meci ispaljeni od američkih vojnika u narod i šarplanince nisu mogli ništa. Šarplaninci su kidisali, ujedali neprijatelje i njihove pse, koji su se na kraju dali u bekstvo.

Epilog tog sukoba – tri američka vojnika izujedana, dva njihova psa razbucana, dva “šarplaninca” teško ranjena američkim gumenim mecima.

default

Do kraja sledeće godine Vojska Srbije dobiće od Rusije 30 remontovanih tenkova vrednih najmanje 30 miliona evra.

Najveća i najvažnija novina jeste činjenica da će Vojska Srbije prvi put imati tenk sa aktivno-reaktivnim oklopom. O tome koliko je ova donacija važna za našu vojsku i bezbednost Srbije, Sputnjik je razgovarao sa Davorom Lukačom, novinarom „Foneta“, koji godinama prati problematiku odbrane i bezbednosti.

On smatra da premoć Srbije nije u broju aviona i helikoptera, koji su svakako važni, jer su se u sukobima na ovom prostoru tenkovi pokazali kao ključni ako se mudro koriste, a naša vojska je dokazala da to ume — da taktički postupi u određenom trenutku.Sagovornik Sputnjika objašnjava da je zbog konfiguracije balkanskog tla država koja ima više tenkova i dobro obučene posade u najvećoj prednosti, posebno što se tiče odbrane. Lukač podseća kakvo su čudo 1999. godine na Kosovu i Metohiji napravili srpski tenkisti.

"Prva zagonetka i šok za NATO tokom bombardovanja bila je činjenica da su svi tenkovi, cela 252. oklopna brigada iz Kraljeva, prebačeni na Kosovo i Metohiju, drumom i železnicom, potpuno neopaženo. To se dogodilo u trenutku apsolutne neprijateljske prevlasti u vazduhu", kaže Lukač

On dodaje da su naši tenkovi na Kosovu bili traženi na sve načine, bili su posebna meta. Amerika je digla svoje avione A-10 koje zovu „ubice tenkova“, ispaljene su hiljade tona bombi, različitih projektila. Rezultat je bio 13 uništenih tenkova Vojske Jugoslavije.

Šta imamo, a šta iz Rusije uz tenkove dobijamo?

Od bombardovanja je prošlo 18 godina. U međuvremenu, Vojska Srbije preživela je reorganizaciju, između ostalog, rešila se zastarelih tenkova T-55. Danas ima 220 tenkova M-84, a u rezervi još pedesetak istih i modela T-72, čiji delovi služe za održavanje onih u operativnom stanju.

„S obzirom na opštu situaciju i konfiguraciju terena tih 30 ruskih T-72, koji dolaze iz donacije, svakako su dobro došli, pogotovo ako imaju dodatni oklop i ako su modernizovani, jer samim tim i naši stručnjaci iz Zavoda u Čačku i naši tenkisti mogu da dobiju ideje kako da dodatno osavremene naše T-84“, kaže naš sagovornik.

Vojska Srbije iz Rusije dobiće tenkove sa mogućnošću lansiranja raketa iz cevi topa kalibra 125 milimetara. Tu je i spregnuti mitraljez 7,62 milimetra, koji se nalazi uz cev topa i prati okretanje kupole. Tenk T-72 naoružan je i mitraljezom kalibra 12,7 milimetara na tureli na vrhu, koja se okreće nezavisno od kupole.

Kako su Rusi realizovali ideju Vojske Krajine?

Što se tiče tenka sa aktivno-reaktivnim oklopom, sagovornik Sputnjika se nada da će naši stručnjaci kopirati i unaprediti ovaj izum.

On u šali dodaje da su prvi aktivno-reaktivni oklopi na našim prostorima konstruisali vispreni tenkisti Vojske Krajine u Dalmaciji tokom rata od 1991. do 1995. godine. Oni su velikim gumenim trakama sa ugljenokopa oblagali tenkove, pa bi se kumulativni mlazevi raketa i mina raspršili. Patent dodatne pasivne zaštite, koji je spasio brojne tenkove, odnosno živote, preuzela je i vojska Republike Srpske.

Kod aktivno-reaktivnog oklopa tenk je umesto gumom obložen kockama u kojima je eksploziv. Kad je pogođen, kocka eksplodira i kumulativni mlaz rakete gubi fokus, gubi moć ulaska kroz oklop tenka.

Pored kocki, ruski tenk ima i poseban elektro-optički sistem za ometanje sistema vođenja protivničkih protivoklopnih raketa — sistem „Štora“. Rusi su razvili i noviji sistem „Arena“ koji ima radar koji registruje kada neka raketa napada tenk i daje komandu da se u tom pravcu ispali kontra projektil.

default

Na današnji dan život je izgubio jedan od najvećih heroja sa Košara, vodnik Ivan Vasojević Jaguar koji je samo dva dana pre smrti izveo nemoguće i sa 12 saboraca odbranio Košare. Bio je prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.

Bitka za Košare je najveća bitka u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu podno Prokletija za Vaskrs 1999. godine postali su srpski Termopil u kojima je 110 srpskih vojnika bilo suočeno sa napadima nekoliko hiljada albanskih OVK terorista, podržanih avijacijom NATO-a i albanskom vojskom.

A sve je počelo kao i prethodnih večeri - u zasedi, stotinak metara od granične linije.

- Jutro nakon neprospavane noći u zasedi ponestalo nam je vode. Hteli smo da pošaljemo mlađu vojsku po vodu, ali nas je Dragan Grubić zaustavio. Pogledasmo u Grubog iznenađeno, a on nam je odgovorio: "Imam neki čudan osećaj. Nešto mi ne da mira. Idem ja po vodu". Još nekoliko vojnika pošlo je sa njim - priča jedan od učesnika za portal Čojstvo.

Posle dvadesetak minuta jedan od vojnika koji je pošao sa njim vratio se i rekao da su opazili čoveka sa motorolom blizu granične linije, pa se još nekoliko vojnika pridružuju grupi.

- Predvođeni vodnikom Vasojevićem, nas šestorica, peli smo se uzbrdo po nepristupačnom terenu držeći rastojanje od desetak metara. Kada smo došli do najviše tačke počeli su da pucaju po nama. Svi smo zalegli tražeći zaklon i pritom formirali "potkovicu" upadajući u neprijateljsku formu slova "G”, na obostrano iznenađenje. Na čelu potkovice, na tom malom uzvišenju se u borbi činilo kao planina, bili su vodnik Jaguar, Grubić i Čkrebo, Draža ispod njih levo, a Krivi i Ostoja desno pored jedne ogromne bukve - seća se jedan od učesnika.

Naša vojska bila je na uzvišenju i samim tim je imala bolji strateški položaj i preglednost. Počela je opšta pucnjava i galama! Dosta ih je palo u tom prvom "susretu".

- Gađali su nas ručnim raketnim bacačem čiji je projektil završio u drvetu pod kosinom iznad nas, a drugi visoko u krošnjama drveća. Posle otprilike pola sata razmene žestoke vatre začuo se glas sa njihove strane, kao komanda, i pucnjava je prestala. U tom trenutku je Grubi povikao: "Dražo! Ostoja! Opkoljavajte!” - priča svedok događaja.

Grubić je povikao: "Ajde ovo smo čekali, levi bataljon kreni napred! Turci, došao vam je Crni Petak! Dražo, Ostoja krenite napred pobijte bandu!”. Jaguar je prihvatio "igru" Grubog, i krenuo da viče "Juriš!” i "Uraaa". Tada kreće koncentrisana vatra prema teroristima. Poenta je bila zavarati brojno stanje naših graničara i šiptarima dokazati da nas je više. Razbijeni na dva dela naši vojnici činili su zbunjujući faktor privida brojnog stanja, što je išlo na ruku prethodnoj igri Jaguara i Grubog.

- Ta vrsta "igre" se nastavila i na motorolama, Jaguar i Grubi su namerno ostavili otvorenu vezu na motoroli, kako bi se čulo njihovo komandovanje, pucnjava i lomljenje neprijatelja, da bi preostalim zasedama podigli moral, kako ne bi došlo do panike - piše portal Čojstvo.

Opet je počela pucnjava, vičući i dozivajući, pokušavali su da zavaraju neprijatelja da ih ima više, iako svesni da su brojčano daleko nadjačani. U trenutku zatišja, vodnik Vasojević je naredio pokret. Ostavši bez municije, stavio je automatsku pušku na leđa i pištoljem nam davao odstupnicu. Jaguar je bio prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.

- Trčeći kroz šumu jednim delom smo morali da prođemo kroz naše minsko polje koje je postavljeno krajem 1998. godine. Šumom su odjekivali zvuci pucnjave i metaka upućenih nama. Približavajući se zasednom mestu koje smo ostavili, videli smo siluete naših drugova. Neko je povikao :"Ne pucajte! Mi smo!” i uleteli smo na zasedno mesto. Osetili smo olakšanje kada smo videli da su svi živi. Srećom, ni od nas ni od njih, niko nije bio ranjen.

Grubić je otrčao do minobacača i počeo da dejstvuje u pravcu granične linije sve dok je imao mina. Preko motorole smo potražili pomoć minobacačkog voda iz dubine naše teritorije.

View this post on Instagram

Васке је рођен на данашњи дан 1975. у Сјеници , где је завршио и основну и средњу школу, математички смер. Иван никада није носио сат, живео је пуним плућима, као да отима сваки минут. Био је омиљен, висок, харизматичан, насмејан - увек окружен девојкама! Волео је да попије да се провесели, да игра баскет са другарима... Срећан ти рођендан и вечна ти слава! #Чојство #Cojstvo #војскајугославије #vojskajugoslavije #Космет #Kosmet #Кошаре #Kosare #Србија #Srbija #Отаџбина #Otadzbina

A post shared by Чојство (@cojstvo_srb) on

Tog Velikog Petka zasedno mesto C3/6 je prvo napadnuto, i da su tu pregazili naše momke u zasedi mogli bi sa leđa da priđu karauli. Sačekali bi vojsku u povlačenju koja ne bi imala nikakve šanse da se tome suprostavi. Iznenadni napad Albanaca, plaćenika iz raznih delova sveta, osujećen je od strane ovih vojnika.

Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo. Ova akcija biće upamćena po rečima pokojnog Grubića, koji je godinu kasnije, pre pogibije 2004. godine izrekao svojoj braći graničarima:

- Kada razmišljam o celoj situaciji, sve što se dešavalo na Veliki Petak pred Vaskrs... Podsećalo me na Hrista i 12 Apostola, tj. vodnik Jaguar i nas 12 - rekao je on.

 

Moskva spremila žestok odgovor na nove pritiske Zapada, konačan cilj je da 2022. Srbi žive u jednoj državi.

Amerika, Velika Britanije i briselske birokrate spremile su novi paket ucena Srbiji i prete blokadom poglavlja, ali Vladimir Putin poručuje Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku da ni slučajno ne popuštaju, uz obećanje da će objediniti sve Srbe na Balkanu, otkriva izvor medija iz diplomatskih krugova.

Ruski predsednik je uveren da je najbolje rešenje da se Srbima u Republici Srpskoj da pravo na samoopredeljenje, kao što je Amerika dozvolila Albancima na KiM. Uz to, mišljenje Rusije je da bi trebalo omogućiti Srbima na severu Kosova pripajanje centralnoj Srbiji, čime bi se stvorilo ujedinjenje Srba, a poseban status bi imale srpske enklave i manastiri.

Na taj način bi se Srbi sa severa Kosova zaštitili od mogućih napada Albanaca i stalo bi se na put ostvarenju projekta „velike Albanije“. Takođe, postigao bi se mir u ovom delu Balkana, što bi onemogućilo stalne ucene i pritiske zapadnih zemalja kojima kriza, nemiri i nestabilnost odgovaraju za ispunjavanje sopstvenih interesa.

Spisak zahteva!

– Ne nasedajte na pretnje Zapada, krenuli smo u diplomatsku ofanzivu da bi do 2022. godine Srbi živeli u jednoj državi – poruka je sastanka koji je šef Kremlja održao u krugu najbližih saradnika. Sve to je zatim u odvojenim sastancima preneto Vučiću i Dodiku.

Ovo je direktan odgovor na sve jače pritiske na Beograd i Banjaluku da odustanu od političkih, vojnih i trgovinskih veza s Rusijom, uvedu joj sankcije, o čemu otvoreno govori i visoki funkcioner Putinove Jedinstvene Rusije Sergej Železnjak.

– Suprotno stavu i delovanju ovih snaga, Srbija korak po korak jača državni suverenitet i svoju državu i politički sistem. Za Rusiju je Srbija strateški partner. Lideri naših zemalja su se do sada sreli deset puta, što potvrđuje visok nivo rusko-srpske međudržavne saradnje, koja potvrđuje bratske odnose između naših naroda – navodi Železnjak.

Međutim, zanimljivo je to da Nemačka ne deli isti stav kao Amerikanci i Englezi, a kancelarka Angela Merkel zagovara stvaranje balkanske unije i bližu ekonomsku saradnju s Moskvom jer joj je najbitniji mir, stabilnost u zemljama na Balkanu, čime ni na koji način ne bi bila ugrožena ekonomija, nove investicije i tržište u Evropi.

Ruski analitičar Vladimir Zotov kaže da je novi paket ucena koje je Zapad spremio Srbiji očekivan.

Zamrznut konflikt

– Pritisci Zapada na Srbiju da se ogradi od odnosa sa Rusijom, da se ne dozvoli status humanitarcima u Nišu, kao i ucenjivanje po pitanju otvaranja novih poglavlja neminovno će se nastaviti, ali to samo treba da motiviše Srbe da se drugačije organizuju. Rusija će podržati ujedinjenje Srba na Balkanu u jednu državu samo ako vlast u Beogradu to bude želela – podvukao je Zotov.

Analitičar Dragomir Anđelković primećuje i da Amerikancima i Englezima odgovara stanje zamrznutog konflikta.

– Njima je cilj da proizvedu neku krizu na štetu Srbije. Ipak, svesni su i oni da Srbija može radikalnije da se okrene Rusiji ako nastave s pritiscima, pa ponekad i koče s tom bahatošću – zaključuje Anđelković.

O Ramušu Haradinaju uglavnom se sve zna, a za njegova zlodela u uniformi OVK čuo je čitav svet, mada ga kazna još uvek nije stigla, jer mu je Haški tribunal dva puta izricao oslobađajuću presudu.

Čak i kad su Albanci u pitanju mišljenja o Ramušu su podeljena - za jedne je heroj, za druge ratni profiter i kriminalac.

Tako se mogu čuti priče o raznim kriminalnim radnjama Haradinaja još iz perioda kad je bio radnik obezbeđenja u noćnim klubovima u Švajcarskoj, a to "poslovanje" je kasnije preneo na Kosovo.

Ono što je zanimljivo je i da je služio vojsku u JNA u Pirotu, a prema svedočenju Roberta Čobana, bio je jedan od retkih Albanaca u kasarni koji je govorio srpski.

Kako piše nedeljnik "Afera", Haradinaj je često na meti napada zbog sukoba s predstavnicima islamske zajednice na KiM, pošto često za sebe kaže da nije musliman, a hvali se i kako Ramazan obeležava uz alkohol.

Prema pisanju ovog nedeljnika, Ramuš Haradinaj je sa svojom suprugom Anitom stupio u vezu dok je još bila maloletna, što je suprotno vrednostima za koje se zalažu Albanci.

Njegov rođeni brat Daut, nekadašnji general OVK oženjen je, verovali ili ne, Anitinom (suprugom Ramuša Haradinaja) rođenom sestrom.

Priča se i da je njegov brat Enver ubijen zbog krvne osvete i poslova oko droge. Porodica Haradinaj poznata je po čestim oružanim sukobima s drugim plemenima, ali i po bogatom i raskošnom životu.

Takođe, ostaće zabeleženo da je Igbala Rugova iz "Mreža žena Kosova" tražila ostavku Haradinaja zbog toga što je fizički nasrnuo na stariju ženu u Prizrenu, kao i zbog tvrdnji da fizički zlostavlja svoju suprugu Anitu.

Ramuš do danas nije odgovorio na ove optužbe.

Nikad nije krio da navija za Partizan jer, kako je govorio, u njemu je uvek igralo dosta Albanaca. Njegov deda sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, a nekoliko puta sam Ramuš hteo je da njegove posmrtne ostatke prenese na KiM, ali mu to nije polazilo za rukom.

Braća Haradinaj su predvodnici velikog kriminalnog klana čija je delatnost usmerena, prema nalazima BIA, na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketiranjem albanskog stanovništva.

„Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast, te u Crnu Goru, korišćenjem putnog pravca Peć-Kula-Rožaje“, navodi se u izveštaju BIA.

Klan Haradinaj oslanja se na porodicu Ekrema Luke. Porodica Keljmendi, koju predvodi Naser, u bliskoj je vezi s Haradinajevima i “kontroliše šverc droge i nafte, trgovinu ljudima, kao i pranje novca na području Peći”.

Takođe, Haradinaji su povezani s klanom Babaljija koji deluje na području Đakovice i bavi se krijumčarenjem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima.

default

Albanci tiho, baš kao i na Kosovu kupuju jug Srbije! Naime u Bujanovcu, Preševu, pa čak i u Nišu albanski državljani za ogroman novac, čak i nerealan kupuju sve, straćare, kuće, šupe, a Srbi im prodaju i odlaze u Beograd!

Kao da ništa nismo naučili na kosovskoj golgoti..

Prema zvaničnim procenama u poslednje dve godine više od 12.000 Albanaca sa Kosova i Metohije doselilo se na jug Srbije.

Masovna prodaja srpskih kuća po tri puta većoj ceni od realne krenula je 2010. godine i sve biše dobija maha.

Ako se ode na sajt sa nekretninama u Bujanovcu, može se videti da se naprimer trošna kuća u kojoj je domaćin Srbin prodaje za neverovatnih 150.000 evra! Realna cena za ovakvu kuću bila bi najviše 30.000 evra.

Opština Bujanovac tokom poslednjih meseci podseća na veliko gradilište. Zgrade niču kao pečurke, a u novim stanovima uglavnom niko ne živi. Kvadrati se prodaju po nerealno visokim cenama, oko 700 evra po metru kvadratnom, a stanove kupuju isključivo — Albanci.

Na okruglom stolu 2017. godine, koji je bio posvećen unutrašnjem dijalogu o Kosovu, iznet je podatak — da Albanci na jugu i u centralnoj Srbiji, u poslednjih 15 godina, kupuju sve što je srpsko. Taj trend je naročito zastupljen u Bujanovcu i u Medveđi, a u tim opštinama ima neuporedivo više birača nego građana, zbog više hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca, koji u stvari žive u dijaspori.

Albanci, prema tim podacima najviše kupuju zemljište i kuće u srpskim selima koja se nalaze duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, dakle oblast oko Vranja, duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug, Prokuplje, Kuršumlija, Blace...

Za Kosovo se sa razlogom kaže da je najskuplja reč koja se „bez krvi nije mogla kupiti, a bez krvi se ne može ni prodati“. Ali i reč koja je 2018. godine unela prave političko-tektonske poremećaje ne samo u Srbiji i na Balkanu, već i celom svetu, prenose beogradski mediji. 

Reč koju su svi koristili, mnogi zloupotrebljavali, ali retko ko razumeo njenu društveno-istorijsku važnost. Reč koja je utemeljila korene srpske i svetske istorije, i odredila tok mnogih društvenih kretanja. Pre više od šest vekova dogodio se čuveni boj na Kosovu, ali borba i dalje traje, samo se koriste drugačija sredstva. Ishod te bitke je još nepoznat, kako one 1389. godine, tako i ove današnje.

Ako ubrzamo sled događaja, slobodno se može reći da je Kosovo i reč koja je obeležila i godinu za nama. Počev od srpskog unutrašnjeg dijaloga čiji rezultat bi značio obavezujuće i sveobuhvatno rešenje za južnu srpsku pokrajinu, ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, preko hapšenja direktora kancelarije za KiM Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, prvi put spominjanja ideje razgraničenja između Srba i Albanaca, zveckanja oružjem i albanskim provokacijama na jezeru Gazivode, posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosmetu, povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova od mnogih svetskih država, pa sve do pokušaja ulaska lažne države u Interpol, uvođenja sramnih taksi od sto odsto na srpske proizvode, prekida dijaloga Beograda i Prištine, kao i formiranja takozvane Vojske Kosova koja je bila kap koja je, čak i u očima svetske javnosti, prelila čašu samovolje i bezobrazluka lidera Albanaca na Kosovu, Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija.

Mnogi zloslutnici su zbog svega navedenog brže bolje pohrlili da glasno, ali i tajno kažu da je pitanje Kosova rešena stvar, res iudicata. Da je samo pitanje vremena kada će steći punu formalno-pravnu nezavisnost. Međutim, da li je to baš zaista tako? Da li će rešenje kosovsko-hamletovske drame dobiti svoj konačan epilog u 2019. godini i kakav će on uistinu biti? Hoće li doći do neke vrste pomirenja i primirja između Albanaca i Srba ili će morati da se uzimaju puške u ruke? Imaju li Albanci bilo kakvog razloga da traže svoje mesto pod mapom Balkana, ali imaju li i Srbi snage da se izbore sa sveprisutnom idejom stvaranja Velike Albanije i kako joj se suprotstaviti? Hoće li doći do ujedinjenja Srbije i Republike Srpske u tom slučaju? Da li će se u Srbiji ponoviti scenario iz 1999. godine? Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja može dati samo istorija. Zbot toga smo razgovarali sa jednim od najcenjenijih, ali ujedno i najkontroverznijih istoričara današnjice Jovanom Deretićem.

Odavno je poznato da je istorija učiteljica života koja služi ne samo da saznamo prošlost, već i da razumemo sadašnjost i predvidimo budućnost. Koja su Vaša predviđanja za 2019. godinu kada je Kosovo u pitanju?

Rešenje za Kosovo je samo jedno. Priznaćemo Kosovo ono što jeste, a to je autonomna pokrajina kao sastavni deo Republike Srbije. Ukoliko to Albanci ne prihvataju, onda nam preostaje jedno jedino rešenje, a to je rat. Na drugačiji način to ne može da se reši. Poslednje albansko „oružje“ koje upotrebljavaju protiv Srbije je Amerika i oni se na nju, kao veliku svetsku silu, oslanjaju kako bi oteli Kosovo kao deo Srbije. Čujem da se dosta priča o kompromisnom rešenju između Albanaca i Srba kada je rešenje kosovskog čvora u pitanju. Nisu oni spremni ni na kakvu nagodbu, ni na kakav kompromis, ni na šta. Oni planiraju Veliku Albaniju koja treba da se na severu prostire sve do Niša. Ono što Albancima daje krila u toj njihovoj velikoalbanskoj propagandi jeste jedna velika laž, a to je da oni sebe smatraju Ilirima. Tu propagandu su prvenstveno širili neki korumpirani kvaziintelektualci iz Beograda, pa je kasnije to preuzela Tirana, a potom i Priština. Ja sam u jednoj svojoj knjizi izneo sve dokaze i dokumentaciju ko su Albanci i odakle dolaze, i to niko nije mogao da opovrgne, a ne može ni danas.

Koje je pravo poreklo Albanaca i zbog čega sebi daju za pravo da smatraju da su starosedeoci na Balkanu?

To rade jer dobro znaju da su bez tog njihovog iluzornog prava niko i ništa. I to im je omogućeno 1744. godine, kada su nemački istoričari rekli da Albanci mogu biti potomci Ilira. I Albanci su se za to uhvatili kao davljenik za slamku. Albanci tradicionalno mrze Srbe i bore se protiv Srba i žele da budu Iliri, a ko su Iliri? Pa, to je ime za Srbe u Rimskoj imperiji! To je takva tragikomedija kod njih.

Albance je na Balkan doveo vizantijski general Đorđe Manijak 1043. godine sa Sicilije. A na Siciliju su došli sa Kavkaza, odnosno stare Jermenije koja je bila velika kraljevina tada. Albanci su se tada nazivali Šćipetari, odnosno Šiptari, što znači brđani i u tome nema ničeg uvredljivog. U 8. veku na tom području vođene su velike borbe između Arapa i Hazara. To su bile dve imperije i dve religije. Albanci su više naginjali ka Arapima jer su oni bili blaži za njih. Godine 730. hazarski princ Bačir upao je na teritoriju tadašnje njihove Albanije sa naređenjem da budu pobijeni svi oni koji su primili islam, među kojima su bili Šćipetari.

Jedan deo Arapa je pobijen, a drugi deo je pobegao. Ovaj deo koji je pobegao napravio je dve kolone – jedna kolona je bežala ka Saudijskoj Arabiji, a druga ka Siriji. Pošto su živeli na Kavkazu, oni su bili stočari, i ova kolona Arapa, među kojima su bili Šćipetari, i koja je pobegla ka Saudijskoj Arabiji, smeštena je bila u pustinji pored mora i, prirodno, nisu mogli tu da opstanu. Zato su oni bili prebačeni na Siciliju, koja je bila podeljenja između Arapa i Vizantije, da tamo pojačaju islamski deo stanovništva jer su prethodno primili islam. Vizantija uzima deo arapske Sicilije, te su hteli sve da ih pokrste, neki su primili hrišćanstvo, neki ne. Godine 1042. Vizantija je izvršila napad na Srbiju, ali tu je vizantijska vojska doživela težak, katastrofalan poraz, što je prouzrokovalo velike nerede u Vizantiji. Đorđe Manijak, koji je bio vizantijski general na Siciliji, uzima Šćipetare kao pomoćne čete i kreće u pohod na Carigrad da bi uzeo vlast. Iskrcava se u Draču, koji je bio u rukama Srbije. Tada je došlo do još jedne bitke gde je Đorđe pao sa konja i ostao na mestu mrtav! Pošto je vizantijska vojska ostala bez vođe, ratnici su se razbežali.

Tada su Vizantijci, odnosno Grci, uzeli natrag svoje vojnike iz Italije, a Šćipetare gurnuli natrag u Srbiju. I nisu mogli da se vrate na Siciliju jer su im lađe, kojima su došli u Srbiju, bile zaplenjene. Molili su srpskog kneza Vojislava da im da neko mesto da se nasele jer su oni tradicionalni, dobri stočari, kako bi gajili stoku za srpsku vlastelu. Vojislav im je dao mesto Raban, malo mesto ispod planine Jablanice koje je bilo pogodno za stočarstvo. I mi Srbi smo ih po tom Rabanu zvali Rabanasi, odnosno Arbanasi. A oni su sebe zvali Šćipetari, nikada Albanci. I dan danas oni Albaniju zovu Šćiperija. Tu su živeli, širili se i srpskom dvoru plaćali simbolični porez u vidu grla stoke. Kada su Turci došli na Balkan, Šćipetari su se iznenada setili da su oni ranije većinom bili muslimani, a ko je tada bio musliman, zvao se Turčinom i imao je sve privilegije, za razliku od hrišćana, odnosno raje, koja nije imala nikakva prava. Turska je tada počela da hara po srpskim selima. Imam turski defter iz 1455. godine kada su Turci izvršili popis stanovništva na Kosovu i Metohiji. Prema podacima iz tog deftera, Šćipetari su imali 46 kuća, a Srbi 12. 840.

Kako je došlo do toga da danas situacija praktično bude obratna?

Pred kraj Drugog svetskog rata, Šćipetari su, kao nemački saveznici, proterali Srbe sa Kosova i Metohije. Nakon rata, komunistička vlast, na čelu sa Titom, donosi odluku da se zabrani proteranim Srbima da se vrate na svoja ognjišta na Kosovu. Tu odluku, odnosno zakon, potpisao je Vlada Zečević. I Srbi nisu mogli da se vrate svojim kućama na KiM. Veliki udarac za Srbe bila je i seoba Crnojevića. Takođe, postoji jedna bitna crta u vatikanskoj politici. U ratu između Austrije i Turske, car Leopold je zvao Srbe da mu se pridruže, uz obećanje da će on Srbima posle rata obezbediti državu. Srpski patrijarh i srpski narod su se tada pridružili Austrijancima, međutim Turci ih poraziše u tom ratu i, u želji da se osvete Srbima, puste Šćipetare da rade po Srbiji šta god žele. To je bila katastrofa. Austrougarska je formirala albanski jezik, naciju i pismo. Austrougari su računali da će da pokatoliče sve Šćipetare (u daljem tekstu – Šiptari, prim. aut.) kako bi formirali jedno katoličko-šiptarsko kneževstvo sa centrom u Deligradu koje će biti pod pokroviteljstvom Beča. Želeli su naprave klin u leđa Srbiji.

Izjavili ste u više navrata da je upravo Vatikan taj koji nije dozvoljavao da Srbi budu najveća nacija u Evropi. Zbog čega je Vatikan toliko propagirao antisrpsku ideju?

Da su Srbi bili manja sila, ne bi se oni ni osvrtali na nas. Jedan od vodećih američkih naučnika rekao je da je pet vekova pre Isusa Hrista srpski jezik bio dominantan u celoj Evropi. Priča o Arijevcima je, zapravo, priča o Srbima. Katolička crkva je zabranila da se upotrebljava ime “Srbi”, nego da se koristi reč “Goti”. Ako bi Vatikan priznao istinu onakva kakva jeste, onda bi cela Evropa bila srpska. Ili bi se makar oslanjali na Srbiju. Vatikan je stvarao svoje jezike u Evropi kako bi imao svoje narode i svoje vere i to su namerno radili jer su Srbi bili pravoslavci, što znači da, ako bi priznali istinu, njima ništa ne bi ostalo.

Spomenuli ste da je srpski jezik bio dominantan u Evropi u petom veku pre nove ere, a u zvaničnim srpskim udžbenicima istorije Srbi se spominju prvi put prilikom velike seobe Slovena na Balkansko poluostrvo u 6. i 7. Veku. Šta je tu sada istina?

Tako piše samo u udžbenicima i takav podatak je lažan. Neka mi daju samo jedan jedini dokaz za to. Čak je i jedan veliki italijanski naučnik rekao da mu bilo ko donese makar jedan jedini istorijski, lingvistički i arheološki dokaz o velikoj seobi Srba. Niko takvog dokaza nema.

Znači li to da je srpska istorija falsifikovana i da Srbi kriju sopstvenu istoriju?

U potpunosti znači to. I tu propagandu lažne istorije šire oni ljudi kojima je mozak ispran u Beču. Mene nazivaju svim mogućim pogrdnim imenima, a ne mogu da mi ospore nijedan argument, i onda kao besni psi laju na mene. U toj lažnoj istoriji utemeljene su neke granice i neki narodi. Ako bi oni priznali šta je istina i kada istorija ne bi bila falsifikovana, onda bi Srbija, posmatrajući makar teritorijano, bila tri puta veća nego što je danas. Minimum. I Albanci ne bi imali šta da traže na Kosovu i Metohiji. Čujem spominju se neke podele i razgraničenja, ali nema od toga ništa. Albanci će na Kosovu imati samo ono što im mi damo, jer oni na Kosovu nemaju apsolutno ništa svoje.

Ukoliko je Kosovo naše, zbog čega bismo mi Albancima onda bilo šta dali?

Možemo da im damo, ali to ne znači da hoćemo. Jedino što oni mogu da prihvate jeste da žive u Srbiji, na Kosovu kao autonomnoj pokrajini. Oni koji hoće, neka ostanu slobodno da žive časno i pošteno. A oni koji neće, neka idu u Ameriku, pošto im Amerikanci daju sve povlastice, pa neka idu tamo, jer će tamo onda bolje da žive.

Ali, kao što vidimo, Albanci na Kosovu se ne mire sa tim, zahtevi njihovih lidera su usmereni upravo na stvaranje sopstvene države.

Hoće oni i Veliku Albaniju, ali od toga nema ništa. Jedan Šiptar iz Preševa je nedavno izjavio: “Šta se vi Srbi bunite, kada ste se doselili na Balkan Beograd je bio u celosti šiptarski!”. U šiptarskom jeziku postoji veliki broj jermenskih reči i to sam dokazao, zato oni ne mogu da negiraju da su došli sa Kavkaza. Na Balkanu Šiptari nisu mogli da prime jermenske reči. Imena brojeva u lingvistici smatraju se za najčvršći dokaz srodnosti jezika, a Šiptari imaju imena brojeva ista kao i plemena na Kavkazu. Dokaz corpus delicti. Pre mene to niko nije smeo da kaže. Druga je stvar što to ljudi neće da prihvate, ja nemam nikakvu političku vlast, već samo mogućnost da, kao naučnik, iznesem neke istorijske činjenice.

U srpskim medijima, ali i u najvišim političkim krugovima, kao trajno kompromisno rešenje za Kosovo spominje se upravo razgraničenje. Na koje se razgraničenje tu misli, šta se pod tom idejom podrazumeva?

To do sada, koliko znam, niko nije precizirao. Da li etničko ili teritorijalno razgraničenje, ali ja smatram da se pod tim podrazumeva teritorijalno razgraničenje, odnosno da to znači podelu, da mi Srbi damo Albancima neki deo zemlje i tu udarimo granicu. Iako ne verujem da će do toga doći, Albanci imaju veliki vetar u leđa od Amerikanaca. Nakon razgraničenja, sledeći njihov korak će biti Velika Albanija, na čemu oni uveliko rade. Međutim, Albanci nemaju šta da traže na Balkanu ukoliko se oni ne vežu za neki antički balkanski narod ili pleme. Oni se sada hvataju za Ilire, a Iliri su Srbi. Albanci i svojoj deci daju ime Ilir, kao da će time dokazati da su oni naslednici Ilira. Tu ih čak i podržavaju neki naši takozvani intelektualci. U prvom tomu srpske enciklopedije navodi se da šiptarski jezik sadrži dve hiljade reči starobalkanskog jezika, a ne pišu ni ko je, ni kakav je, ni kada je, ni kako se taj taj starobalkanski jezik govorio. Starobalkanci, kao narod, nisu postojali. I sad ti kvaziintelektualci znaju da tih dve hiljade reči starobalkanskog jezika postoji u šiptarskom jeziku. Kako su ih izbrojali ako ne znaju kakav je taj jezik? Ukoliko dve hiljade istih reči postoji u dva jezika, u lingvistici se smatra da su to srodni jezici, jedan dijalekt drugog. I oni sada sa tim podmetanjem i lažima žele da daju tapiju istorijskog prava da su Albanci neki stari narod na Balkanu. Moja borba za istinom i za srpski narod nije samo borba za istinitu istoriju, već i borba sa jednom velikom mongulom neprijatelja srpskog naroda.

Slovite za jednog od najkontroverznijih istoričara na ovim prostorima, a vaš rad se temelji na saznanju prave istorije Srba. Da li ste u međuvremenu naišli na neki najnoviji dokaz o poreklu Srba?

Postoji na hiljade takvih dokaza. Na primer, knjiga “Istorija Srba i Rusa” u četiri toma ima 4.800 fusnota. To je svetski rekord. Neka ih neko ospori ako može. Šipak, ne može! Zašto sam ja osporavan? Ako se izvrši reforma istorijske nauke i država to prihvati, onda će svi kvazintelektualci morati na ulicu, van svojih udobnih fotelja jer oni ne znaju ništa iz istorije. Ušli su oni u sukob sa mnom, ali evo gde su “pukli”. Tvrde da je Stefan Prvovenčani prvi srpski krunisani vladar, to zuji i bruji! A ja im kažem: “Čekajte ljudi, a šta ćete sa Mihailom, koji je 150 godina pre Stefana Prvovenčanog dobio krunu od Pape?”. Kako Stefan prvi krunisani vladar, a šta je onda Mihailo? A šta je sa njegovim sinom Bodinom koji je krunisan u Prizrenu krunom bugarskog cara? Bugari su mu dali ime car Petar Treći, car Bugara i Srba. A onda kada su shvatili da sam u pravu rekli su: “Da, Mihailo je bio prvi krunisan, ali to nije bila kruna iste važnosti.”. Drugi kiks tih kvaziintelektualaca je taj da oni neprestano govore da je Zavida Nemanjin otac. Prebrojao sam sve moguće izvore i dođem do podatka, odnosno spisa Stefana Prvovenčanog koji kaže da je njegov deda, odnosno Nemanjin otac, Desa. I sad ispada da ti, nazovi, intelektualci bolje znaju ko je bio deda Stefana Prvovenčanog od Stefana Prvovenčanog!

Na samom početku ovog razgovora rekli ste da je jedino rešenje za Kosovo i Metohiju rat. Smatrate li da je to zaista ostvarivo, odnosno izvodljivo budući da mnogi tvrde da ako na tlu Evrope uopšte dođe do takve vrste sukoba, to bi onda značilo početak Trećeg svetskog rata?

Naravno da je izvodljivo. Ukoliko se Srbija bude snabdela protivvazdušnim avionskim sistemima, niko od Zapadnjaka neće smeti ni da nam priđe. Ni kopnena invazija im ne bi pala na pamet. NATO je mogao da nas bombarduje 1999. godine samo zato što mi nismo imali adekvatne te sisteme, jer je tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin telefonirao i rekao Klintonu da neće Srbima dati S-300 kako bismo obarali američke avione. Milošević je tada mogao preko Lukašenka da dobije odgovarajuća sredstva, tako da su Milošević i Jeljcin praktično ostavili Srbiju bez štita. Ako dođe do novog rata, Srbija ne sme biti bez nove opreme.

Ko bi Srbiji mogao da isporuči tu vojnu opremu?

Kinezi. Si Đinping je to odobrio. Kinezi sada imaju veliki interes u Srbiji i oni žele da nas zaštite. U jednom govoru u Pekingu koji je prenosila televizija, Si Đinping je rekao da želi stabilnu Srbiju koja neće biti ugrožena i da će Kina, ukoliko treba, i vojno zaštititi Srbiju.

Pojedini diplomatski izvori kažu i da bi, u slučaju nasilne akcije Albanaca ka Srbima na Kosovu, i Rusija pružila vojnu ispomoć.

Tačno, ali ne znam što se sa time odugovlači. Pazite, ako imate situaciju kao što je sada imate – Albanci su ušli u našu kuću i nisu bili zadovoljni samo time što tu žive, već žele tu kuću da nam otmu, pa im ni to nije dovoljno, već žele da otimaju i šire, onda ne postoje nikakve mogućnosti dogovora i kompromisa sa takvim ljudima.

Znači li sve to da bi u Srbiji mogla da se ponovi 1999. godina?

Ponoviće se, ali ne u onom smislu i obimu kao što je bilo pre 19 godina. Srpskoj vojsci je dovoljno dva dana da pregazi Albance na Kosovu. To su mi rekli vojni izvori koji se u to razumeju. NATO neće da interveniše, a dok Amerikanci doteraju brodove nosače, tegljače, za to vreme “pojeo vuk magarca”.

Zbog čega su u poslednje vreme sve glasniji zahtevi Crnogoraca o svom antisrpskom poreklu? Stiče se utisak da sve što rade, rade samo da bi se razlikovali od Srba, a većina istorijskih podataka govore u prilog tome da su Crnogorci poreklom Srbi.

Iza svega toga stoji Vatikan. Do 16. veka Crna Gora nije postojala ni kao pojam. Od 16. veka počelo je naseljavanje Crne Gore od Srba iz raznih krajeva. Veliki Njegoš je rekao: “Ono što se ne hće u lance vezati, to pobeže u ove gore”. Njegoš ne pravi razliku između srpskih junaka u “Gorskom vijencu”, da li su iz Crne Gore, Dalmacije ili iz Hercegovine. Vuk Mandušić nije nikada bio u Crnoj Gori. On je Srbin, prevodio je Srbe u Dalmaciju. Postoji više interesa koji se poklapaju sa Crnom Gorom. S jedne strane, Vatikan računa na Crnogorce da će da ih privoli da priznaju Vatikan. S druge strane, razni faktori sa Zapada smatraju da je Crna Gora brana Srbiji da izađe na more, i to je stara politika evropskih sila. I treće, pojedine svetske sile žele da od tog dela srpskog naroda, za koga smo mi smatrali da je srpska Sparta, naprave najveće srpske izrode i neprijatelje. Još kao dete sam slušao kako Crnogorci pevaju “Oj, krvavi Vučji dole, odavno te Srbi vole”. Da je tada neko rekao za nekog Crnogorca da nije Srbin, odmah bi ga ubili. Danas je situacija, nažalost, obratna. Srbi u Crnoj Gori ni ne smeju da se izjasne da su Srbi. Crna Gora je danas jedna bruka i izdaja. Plivanje u đubretu.

Ako kojim nesrećnim slučajem dođe do stvaranja Velike Albanije, da li će onda doći do istorijskog i prirodnog ujedinjenja Srbije i Republike Srpske?

Stvorila se Velika Albanija ili ne, do tog ujedinjenja će doći. U srednjem veku je u Bosni i Hercegovini postojao samo jedan narod – srpski i niko više. Svi muslimani u Bosni veoma dobro znaju kada su njihovi preci prešli u islam. Rešenje je da se cela Bosna i Hercegovina priključi Srbiji, a ne samo Republika Srpska. Lično, dajem veliku podršku Miloradu Dodiku jer smatram da se bori dobro. I mislim da će do tog ujedinjenja doći u skorijoj budućnosti, dok je Dodik na vlasti.

O OVOME SVI ĆUTE! Srpska vojska bila je spremna da se vrati na KiM, na šta po Rezoluciji 1244 SB UN ima pravo, formiran je i do zuba naoružan kosmetski odred, ali je ipak 2001. godine rasformiran, a njen general smenjen pod sloganom da je to bila privatna vojska Slobodana Miloševića.

Od tada sudbina jedinice i specijalaca koji su bili u njoj nije poznata, niti se o njoj priča.

- Pripadnici kosmetskog odreda žive i rade u okviru Treće armije VJ u iščekivanju odluke da se vrate na Kosovo u misiju mira i zaštite kulturne baštine. Neka današnji dan uđe u istoriju kao dan povratka na svetu srpsku zemlju - rekao je 1. septembra 2000. godine komandant Treće armije general Vladimir Lazarević povodom formiranja ovog odreda.

Za komandanta kosmetskog odreda imenovan je general-pukovnik Momir Vukadinović, kome je general-pukovnik Nebojša Pavković, tadašnji načelnik Generalštaba VJ, u ime predsednika SRJ Slobodana Miloševića predao zastavu odreda.

VJ je tako javno predstavila odred koji će prvi da se vrati na prostor KiM. Kršteno ime ove jedinice jeste Treći odred specijalne namene i većinom su ga činili pripadnici VJ, kao i jedan broj obučenih pripadnika u uniformama MUP-a Srbije.

U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u dodatku 2, stav 6, se navodi:

"Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biće dozvoljeno da se vrate da bi ovavljali sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima, održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima. Zatim se u napomenama navodi da će "povratak osoblja biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR) i biće ograničeni na mali dogovoreni broj ( stotine, ne hiljade)". Dakle, svaki povratak osoblja bi trebalo da bude dogovoren i dozvoljen, i samo u cilju obavljanja četiri navedene funkcije ( veza, obeležavanje/ čišćenje minskih polja i prisustvo na istorijskim lokalitetima i ključnim graničnim prelazima). U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ne postoji mogućnost slanja 1000 vojnika iz bilo kojeg drugog razloga osim gore pomenuta četiri ili bez prethodnog dogovora. Štaviše, sve četiri navedene funkcije bez problema garantuju ili KFOR ili (tzv.) Kosovske bezbednosne organizacije, i takva odluka bi u ovom trenutku bila anti-istorijska

Kako saznajemo, odred je samo godinu dana nakon formiranja raspušten, a general-pukovnik Momir Vukadinović je u okviru velike NATO akcije čišćenja nepodobnih oficira smenjen 2001. godine.

Pokušali smo da vratimo generala Treće armije Vladimira Lazarevića u prošlost i da ga pitamo za odred koji je, kako je 2000. godine rekao, trebalo da se vrati na svetu srpsku zemlju, ali nismo imali velikog uspeha:

- Svi su zaboravili na taj junački odred, nažalost. Nisam u prilici i teško mi je o tome da pričam. Bio je to skup profesionalaca koji su dobrovoljno došli u sastav te jedinice... Nemojte... Ne mogu.

Podsetimo predaji zastave jedinice prisustvovali su potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović, republički ministar policije Vlajko Stojiljković, Zoran Anđelković Baki, savezni ministar odbrane general armije Dragoljub Ojdanić, kao i vojni atašei 12 zemalja i predstavnik beogradske kancelarije Ujedinjenih nacija.

I 19. godina posle formiranja jedinice o njoj se i dalje ćuti...

SNAGE KOSMETSKOG ODREDA:

* 1.000 vojnika i policajaca

* 53 BVP-a M80 i M80A

* 17 BOV-1

* 4 BRDM-2

* 19 specijalnih vozila

* 108 neborbenih vozila

default

Prošlo je 20 godina od početka bombardovanja SRJ a koje je trajalo punih 78 dana. Ipak istinski heroj za Srbe i Srbiju, mora da bude Mađarska!

Mnogi će se sada pitati zašto Mađarska? I ona je bila članica NATO u vreme kada su bombarderi alijanse zasipali Srbiju osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama.

Tačno, Mađarska je bila deo NATO i tada, međutim ono što malo ko u Srbiji zna ili pamti je da naš sused 1999. godine nije dozvolio korišćenje svoje teritorije i vazdušnog prostora alijansi za agresiju na Srbiju!

Združenu agresiju na SR Jugoslaviju izvršile su sledeće države, članice NATO: Belgija, Holandija, Danska, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Turska, Kanada, Velika Britanija, Norveška, Poljska, Portugal i Sjedinjene Američke Države.

Prve države koje su NATO-u dali svoje teritorije za napad na Jugoslaviju bile su Hrvatska i Slovenija, koje tada nisu bile deo ovog vojnog saveza.

Međutim Mađarska koja je postala članica pred samo bombardovanje Jugoslavije, tačnije 12. marta 1999. godine nije dozvolila upotrebu svoje teritorije za napad na Srbiju.

Zbog te odluke Evropa je često kritikovala Budimpeštu da ne radi dovoljno na proširenju mira i stabilnosti u regionu, a čak su i ostale članice tražile od Havijera Solane da se kazni ovakvo ponašanje Mađarske.

default

Navršilo se 20 godina od početka bombardovanja na SRJ u kom je NATO 78 dana razarao zemlju i ubijao ljude.

Jedna žena, u tom bombradovanju je prednjačila, a zove se Nikol Malačovski koja je zbog "iskazanih zasluga" tokom bombardovanja Srbije dobila čin majora, ali i odlikovana medaljom za zasluge.

Ona je za NATO, ali i Albance bila heroj bombardovanja. Ona je naime upravljala lovcem bombarderom F16 i prema podacima imala je čak više od 200 sati letenja tokom bombardovanja na Kosovu (mart-jun 1999-78 dana) ali i 10 dana u Iraku (april 2003).

Ono što je zanimljivo je i to da je Nikol ruskog porekla, a u redovima Vojne Air flote SAD je od 1996. godine.

Zbog svojih zasluga ona je prva žena pilot sa činom majora u SAD, a njeni letovi i napad na srpske vojne ciljeve tokom bombardovanja na Kosovu ušli su i u vojnu doktrinu Armije SAD.

Strana 1 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top