Kosovo

Kosovo (9)

Na svojoj završnoj sjednici, Apelacioni sud u Beogradu proglasio je Kashnetija nevinim za mučenje i okrutno postupanje prema dvojici srpskih civila u gradu Prizrenu na Kosovu, 14. juna 1999. godine. "Nije potvrđeno da je optuženi Mark Kashneti u suradnji s drugima počini ratni zločin protiv civila", rekao je Apelacioni sud.

Tužilaštvo je svoju optužbu protiv Kashnetija zasnovalo na osnovu jedne fotografije koja je data Uredu srbijanskog tužilaštva za ratne zločine od strane žrtava. Optužba je tvrdila da je slika pokazivala da su Kashnjeti i tri druga borca OVK tukli kundakom dvoje ljudi koji su imali ruke vezane na leđima.

Međutim, Apelacioni sud presudio je da dokazi izvedeni tokom suđenja nisu pokazivali sa sigurnošću da je Kashneti osoba na fotografiji. "U nedostatku direktnih dokaza koji bi ukazivali sa sumnjom ili sa sigurnošću da je optuženi osoba na fotografiji i autor krivičnog djela, sud zaključuje da nema sumnje", stoji u odluci suda. Kashneti je prvobitno osuđen na dvije godine zatvora u novembru 2012. godine. Slučaj je kasnije ponovo obnovljen nakon žalbe, a on je u zatvoru osuđen na dvije godine zatvora u junu 2013. godine, ali ova odluka je poništena od strane suda odlukom Apelacionog suda, koja je konačna.

Srbijanska policija uhapsila je Kashnetija na graničnom prijelazu Merdare, u aprilu 2012. godine. Hapšenje je kritikovano na Kosovu, jer se smatralo da je politički motivisano. Nakon njegovog hapšenja, Vijeće za ljudska prava i slobode iz Prizrena izjavilo je da međunarodna zajednica mora reagirati jer nije bilo dokaza da je Kashneti bio pripadnik OVK ili da je počinio bilo kakve ratne zločine.

e-max.it: your social media marketing partner

Ikona Presvete Bogorodice počela je da plače dok je iguman Aleksej čitao akatist (himna blagodarnosti Presvetoj Bogorodici). Iz čista mira njeno lice postalo je vlažno. Približili smo se ikoni, a sa nje su lile suze! Majka Bogorodica je zaplakala. Prvo sam se naježio, a onda je među nama ubrzo zavladao spokoj. Nije bilo straha, već smo se osećali blagosloveni zbog čuda kojem smo prisustvovali - kaže za Kurir 52-godišnji V. J., koji je u ponedeljak 26. novembra bio u manastiru Budisavci u istoimenom selu na Kosovu i Metohiji.

Ikona je proplakala baš za vreme čitanja akatista Presvetoj Bogorodici, i to na praznik Svetog Jovana Zlatoustog 26. novembra.

V. J. kaže da je posle izlaska iz manastira neobičan događaj prepričao svojim prijateljima, ali tvrdi da mu mnogi nisu poverovali.

- Kad sam izašao iz crkve, nisam mogao da dočekam da stignem kući i ispričam prijateljima šta se desilo sa ikonom. Moja porodica mi je sve poverovala jer zna da sam čovek od reči i da se s takvim stvarima nikad ne bi šalio, ali kad sam rekao komšijama, pojedini su ostali sumnjičavi. Tek kad se događaj malo razglasio po selu i kad su od mnogih čuli potvrdu moje priče, počeli su da veruju - kaže V. J. i dodaje da je mnogo puta video u novinama slične priče i da zna da se to dešava, ali nije potpuno verovao dok svojim očima nije video suze na ikoni. On se pita, kao i drugi vernici, da li suze imaju neko značenje.

To nam je potvrdio i iguman Aleksej, dodavši da se isto desilo i dva dana kasnije - 28. novembra.

- Kad su se pojavile suze na ikoni, u manastiru je bilo dvadesetak ljudi. Nisam video šta se dešava dok mi nisu pokazali vernici. Isprva nisam verovao, izbrisao sam suze misleći da su trag od slučajno prosutog ulja, međutim, kad su se ponovo pojavile, shvatio sam da je ikona zaplakala - kaže iguman Aleksej.

Čudotvorna ikona u Rakovici

Ikona Presvete Bogorodice Tabinske iz manastira Rakovica, proplakala je prošle godine 14. oktobra, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice. Vernici su je proglasili čudotovrnom 

Ikona plakala tri dana

U šumadijskoj Crkvi Sveti Sava ikona Isusa Hrista plakala je puna tri dana. U septembru 2003. iz Hristovih očiju na ikoni raspeća tekle su suze, a vernici iz čitave zemlje dolazili su da je vide.

e-max.it: your social media marketing partner

Pre par godina se pojavila šala na internetu da je proizvođač heroina priznao nezavisnost svom distributeru. Radilo se o Afganistanu, koji je prvi priznao nazavisnost Kosova, koje se ilegalno odvojilo od Srbije.

Kosovo je od tad postao tranzitna tačka za drogu koja se prevozi iz Azije u Europu. Po nekim procenama, oko 65% svetskog heroina prolazi kroz bivšu srpsku provinciju; dok 90% sve droge koja dolazi u Europu, šalje se preko Kosova.

Prema kanadskom detektivu Stjuartu Keloku, albanska narko mafija funkcioniše sa tajnim pristankom SAD-a. Kelok kaže da američke diplomate sprečavaju da se ozloglašeni trgovci drogom strpaju u zatvor. Kanadski detektiv je takođe potvrdio da kosovski premijer Hašim Tači vodi najveći albanski klan mafije.

Prema KFOR-ovim tajnim izveštajima, klan poseduje tri ilegalna laboratorija za obradu heroina, a ljudi umešani u šverc drogom nalaze se na visokim mestima u vladi. Mediji govore o vezama između američke vojske na Kosovu i lokalnih dilera drogom, ali da li je to zaista tako?

Službeno, Amerikanci se trude da suzbiju proizvodnju heroina u Afganistanu, ali u stvarnosti oni, uglavnom CIA, koriste prinos od trgovine droge, uključujući ilegalno trgovanje drogom iz Afganistana do Kosova, koje se uglavnom dovozi preko Bondstil baze, da napune svoje tajne kase.

Glavni deo afganistanskog heroina ide u Europu preko Kosova! Prema tvrdnji direktora Federalne službe RF za kontrolu i promet narkotika, Viktora Ivanova, na teritoriju Kosova deluje oko 15 krupnih narko-kartela. Oni osiguravaju tranzit u Europu kako afganistanskog, tako i latinoameričkog kokaina.

Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Afganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakiranje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje. Kilogram heroina košta 1.000-2.000 eura na granici Tadžikistana i Afganistana, na Kosovu 10.000 eura, a u zemljama Zapadne Europe je njegova cena dostizala 150.000 eura. Profesor Peter Dale Scott, bivši kanadski diplomat kaže:

‘Osnovni izvor svetskih problema s narkoticima ne nalazi u Kabulu, nego u Washingtonu’.

Glavni deo afganistanskog heroina (više od 70%) ide u Evropu preko Kosova. Poseban značaj u isporuci narkotika u Evropu ima balkanska ruta iz Afganistana za koju je Kosovo ključni tranzitni čvor. Tu se odvija priprema za pretprodaju i pakiranje heroina za narednu isporuku u evropske zemlje.

Od trgovine narkoticima kosovski mafijaši ne dobivaju veliki novac, (relativno, naravno), njihov prihod se procenjuje na 3 milijarde dolara godišnje, a da bi sačuvali svoje prihode, od njih se zahteva da revnosno služe svoje gospodare i ne ponavljaju pogreške Medelinskog kartela.

Ali, ko je pravi gazda albanskih ‘revolveraša’? Pogledajmo neke činjenice. Godine 2008. kosovski Albanci su jednostrano (naravno, uz podršku SAD i EU) proglasili nezavisnost Kosova od Srbije.

Na taj način je policiji Srbije onemogućen pristup za izvođenje operacija u toj regiji. Ipak, stvar nije čak ni u tome. Novoformirani ‘narkobanditistan’ nema vojne snage i bilo kakav politički uticaj. Njegov takozvani suverenitet se održava na izravnoj vojnoj podršci Sjedinjenih Država.

Možda je to stil washingtonskog humora, ali prva država koja je priznala nezavisnost Kosova bio je Afganistan, pre Kostarike, ako se računa razlika u satnim zonama. Očito su se mule umorile od predugog stajanja pod svežnjevima natovarenog heroina i trebalo je jadne životinje hitno rastovariti.

Evropu je preplavio kosovski heroin izuzetne čistoće. Da je Kosovo glavni europski centar za skladištenje, proizvodnju i tranzit droge dalje u Europu, ali takođe i za dopremanje kokaina iz Južne Amerike opšte je poznata činjenica i prilično je jasno zašto je ta uz američki blagoslov samoprozvana država toliko zanimljiva međunarodnim moćnicima, prvenstveno SAD-u, koji su stalno tamo prisutni diplomatski i vojno, ali i Europskoj uniji.

Globalna trgovina ilegalnim drogama je uz trgovinu oružjem, ali i ljudima, među najunosnijim poslovima i nema nikakve sumnje da se veliki broj tih poslova odvija pod kontrolom istih onih država koje se tobože naveliko bore protiv tih istih droga na svojim ulicama.

O vezi između američke službe CIA i trgovine narkoticima napisane su brojne knjige, a o toj temi govorili su i mnogi bivši šefovi i agenti te najpoznatije špijunske organizacije koja je proteklih decenija prečesto bila privatna prćija za obavljanje prljavih poslova radi čega su često rušili čitave režime i države, a generalno, njihovi najprljaviji poslovi financirali su se upravo iz crnih fondova osiguranih novcem od droge.

Još od čuvenih Opijumskih ratova svetske vlade ratuju za drogu i zbog droge koja je bila izuzetno važna tema i u vreme vijetnamskog rata koji se odvijao u blizini poznatog heroinskog zlatnog trougla (Laos, Burma i Tajland), pa do ovoj generaciji najbližeg, rata u Avganistanu, zemlji koja je najveći svetski proizvođač opijumskog maka, glavne sirovine iz koje se proizvodi heroin.

Američka CIA je praktički i nastala na heroinu jer je tokom Drugoga svetskoga rata američka vojska upravo zahvaljujući potpori mafije pod vodstvom Lakija Lučiana ušla na Siciliju, a tom je akcijom iz pozadine dirigivala agencija OSS, preteča CIA.

Uz pomoć glavnog sicilijanskog kuma don Calogero Vizzinija Amerikanci su osvojili Siciliju i kao što je poznato, nastavili napredovati preko Italije, a tada ustanovljene veze između mafije i državnih službenika, nakon rata su osigurale transport heroina u američke gradove koje će nekoliko decenija kasnije uhvatiti pandemija zavisnosti o heroinu.

Tako je počela do danas neprekinuta veza CIA i heroina, kasnije ponavljana u celom nizu prilika, početkom pedesetih godina u Burmi, šezdesetih i sedamdesetih u Laosu, a kasnije širom čitave Južne Amerike gde je na meniju umesto heroina bio kokain. Nije preterano posmatrati u kontekstu droga mnoge ratove, državne udare i veće i manje sukobe u kojima su indirektno ili direktno sudelovale SAD u razdoblju od proteklih pedesetak godina jer narkotici su za tu moćnu ekonomiju (pred bankrotom) važni barem koliko i nafta, odnosno (ne)legalna prodaja oružja.

Rat je idealno stanje za ekonomiju, a ako već ratuješ za nacionalni interes, bila to droga ili nafta, nabolje je osigurati prodaju vlastitog oružja svim zaraćenim snagama. Kada već postoji užas, stradanje i ljudske žrtve, onda bi bilo ekonomski apsolutno neprihvatljivo ne iskoristiti situaciju po pitanju trgovine ljudskim organima, pa čak i ljudima, okovati ih i prodati u roblje.

Još je početkom 2005. godine nemačka služba BND objavila detaljne izveštaje o kriminalnom podzemlju na Balkanu, a među glavnim protagonistima nelegalnih aktivnosti u regiji prepoznali su upravo Hašima Tačija i identifikovali ga kao jednog od ključnih igrača balkanske kriminalne infrastrukture.

Prema saznanjima BND-a, današnji predsednik kosovske vlade bio je tada jedan od važnijih ljudi u poznatom klanu Osmani i lično je održavao bliske veze sa šefom klana Qazimom Osmanijem, zvanim Felix. Već tada zapadne su tajne službe, ne samo nemačka već i holandska i američke, kako je nedavno objavio Wikileaks u jednom izveštaju iz 2007. godine, upozoravale da je Kosovo kriminalna država i da su u te aktivnosti usko povezani ljudi koji vode tu državu.

Kosovo vode kriminalci – rekao je tadašnji holandski državni sekretar za evropska pitanja Frans Timmermans u razgovoru s američkim diplomatima. Timmermans je zabrinut u vezi s budućim implikacijama uticaja EU-a na Kosovo. Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala, oni nemaju druge izvore prihoda, navodi se  poverljivoj depeši američke ambasade u Haagu, do koje je došao WikiLeaks.

Timmermansovo viđenje kosovskih lidera objavljeno je nakon što su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika zbog objavljivanja dokumenata NATO-a u kojima se takođe opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u razna nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubojstva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

Nemačka ipak nije te 2005. svoja saznanja i službeno prosledila NATO saveznicima i EU i zapravo je ignorisanjem činjenica u trenutku kad se EU bavila odlukom o priznanju Kosova, direktno pogodovala širenju i reorganizaciji kriminalnog klana Osmani.

Da priča o Kosovu kao evropskom narko centru, doslovno narko državi, nije puka teorija nego gola činjenica, nedavno je potvrdio i šef ruske Federalne službe za kontrolu prometa drogama Vladimir Ivanov. On procenjuje da balkanskom rutom godišnje prođe oko 150 tona heroina radi čega predlaže što hitniju uspostavu balkanskog anti heroinskog saveza jer se te ‘žute’ tone samo povećavaju iz godine u godinu.

Heroin, inače, na Kosovo stiže iz još jedne zemlje koja, baš kao i Kosovo, svoje postojanje duguje SAD-u i njihovim vojnim trupama koje će ih svojom prisutnošću još dugo ‘štititi’, gotovo kao da su i sami jedna zvezdica na američkoj zastavi, iz Avganistana.

Ruski šef Federalne službe zadužene za droge Ivanov smatra da se najveći deo posla oko same trgovine između dilera i kupaca odvija baš na Kosovu gde se to doslovno može odraditi u kontrolisanim uslovima, u poslovnim uredima gde biznismeni mešetare dopom kao da rade na trgovini kukuruza ili aluminija, bez straha od represivnih organa koji su na Kosovu tu da štite glavnu nacionalnu ekonomiju i zapravo čitav je državni aparat na usluzi trgovini drogama.

Dop iz Avganistana, kasnije se preko Kosova transportuje dalje u Europu, kao i kokain koji na Kosovo stiže preko Albanskih luka, a za kilogram najčišćeg heroina trenutno dostupna u Europi, na Kosovu treba izdvojiti svega oko 10 hiljada eura. Za isti taj kilogram, kada dobro uhodanim i od establišmenta osiguranim rutama jednom stigne na zapad, već u većim gradovima bivše SFRJ trebaće izbrojiti 150 hiljada eura što je zarada nemoguća u ijednom drugom poslu. Sve one zaplene, sva ona roba koja u međuvremenu pada, bude otkrivena na granicama ili u tranzitu, u preko 95 slučajeva je roba konkurencije koja nema međudržavni blagoslov.

U izveštaju State Departmenta, upućenom američkom Kongresu, stoji da je Kosovo tako značajan narko centar zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine, te da je borba protiv droge jako nisko na lestvici prioriteta kosovske policije koja je ionako slabo opremljena, ekipirana i stručna. Kao direktni proizvođač droge, Kosovo nije značajno, ali preko te države transportuje se heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana koji se dopremaju preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu.

Na Kosovu se droga prepakuje i transportuje dalje, stoji u izvešću State Departmenta uz zaključak kako je, s obzirom na količinu krijumčarenja droge bilo premalo hapšenja, a oni koji su uhvaćeni uglavnom su bili pojedinci ulovljeni zbog posedovanja manje količine droge, iako postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

U izveštaju američke ‘Drug Enforcement Administration’, navode da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi između 800 i 1.200 tona heroina stopostotne čistoće što znači da se od kilograma može napraviti i četiri, a da ta roba i dalje bude besprekorna na tržištu bilo kojeg evropskog grada. Što znači da se od onog spomenutog kilograma koji u Prištini košta 10 hiljada eura, može napraviti i preko pola miliona eura.

Taj odnos može biti i veći, puno veći. Kilogram heroina ploča je veličine kutije DVD-a, tek nešto deblja pa je lako zamisliti kako se relativno jednostavno može prošvercovti i na njemu zaraditi. Uz dobre veze i želudac za prljavi posao, dakako.

Kokain iz Kolumbije kao i heroin iz Avganistana, na Kosovo se dopremaju preko albanskih luka ili albanskih teritorijalnih voda odakle se gliserima droga prevozi na obalu. Na Kosovo najveći deo robe stiže preko Prokletija, ali očigledno više ne konvojima na magarcima nego preko legalnih poduzeća, s fakturama, upakiran u idealnim uslovima kako i dolikuje tako skupocenoj robi.

Jasno, granična kontrola između Albanije i Kosova propusnija je od Šengena, a ionako te dve države kvalitetno održavaju simbiozu i profitiraju od narko ekonomije dok svet gleda na drugu stranu, a američka DEA tek povremeno, reda radi, oglasi se nekim mizernim saopštenjem.

Na Kosovu se ipak najveći deo heroina i kokaina ‘reže’, meša sa izgledom sličnim praškastim materijalima pa roba koja se dalje transportuje u EU nije ni približno čista kao izvorna. Prosečni zavisnik nikad u životu ne proba heroin u kojem je iznad 10 posto droge, a kada se dogodi da se dobra roba pojavi na ulicama, nažalost dolazi do predoziranja, do smrtnih ishoda jer organizam prosečnog zavisnika naučio je na smeće.

Iako je dakle, očigledno da je Kosovo evropski narko centar za heroin, a u poslednje vreme sve češće i distributivno središte za kolumbijski kokain s čime su američke i institucije drugih država jako dobro upoznate, DEA i srodne represivne službe to ignorišu i kao da problem ne postoji. Očito je da su ili jako nesposobne ili će pre biti da ih Kosovo ne zanima. Jer ih ne sme zanimati.

Prema najnovijim procenama, čak 65% svog svetskog heroina koji se u ovom trenutku iz Azije transportuje na zapad, u nekom je trenutku bio na Kosovu. Istovremeno, čak 90% svih vrsta droge koja dolazi u Evropu iz čitavog sveta, šalje se preko Kosova, naizgled siromašne i nezanimljive provincije.

Kosovo je danas teritorija gde mafija doslovno upravlja svime, a šverc, ubistva i drugi oblici kriminala su svakodnevni. Kanadski detektiv Stewart Kellock koji je, sudeći po informacijama s interneta i izveštajima u kojima se spominje, jako dobro informisan o balkanskoj kriminalističkoj narko sceni, otvoreno tvrdi kako SAD prećutno odobrava trgovinu drogom na Kosovu i da američki diplomati otvoreno štite tamošnji kriminalni vrh od kaznenog progona.

On nadalje tvrdi kako upravo Hašim Tači vodi najveći mafijaški klan što onda znači da mafija doslovno upravlja jednom evropskom državom, itekako priznatom i važnom od EU i SAD-a. Takvu slobodu rada i sigurnost od zakona nije imao niko, nikada u modernoj istoriji, pa čak ni čuveni kralj kokaina Pablo Escobar dok je bio član kolumbijskog parlamenta.

U svetskoj istoriji nije zabeležen primer gde je čitava jedna teritorija bila potpuno u funkciji kriminala, kao jedinstvena globalna enklava, narko laboratorija i skladište svetskih moćnika usred Europe. Profit koji se tamo svakodnevno obrće nemoguće je i pokušati zamisliti, to su definitivno ogromne cifre u milijardama eura.

A u toj igri, očito učestvuju brojni državni službenici i ljudi s najviših položaja u kosovskoj vladi, a kako kaže, iako SAD službeno prodaju priču o naporima da suzbiju proizvodnju opijuma i heroina u Avganistanu, u stvarnosti upravo preko CIA vode ilegalnu trgovinu heroina iz Avganistana prema Kosovu.

Najveći dio Avganistanskog heroina koji doprema CIA na Kosovo dolazi preko američke vojne baze Bondsteel koja se nalazi kod Uroševca. reč je o najvećoj američkoj vojnoj bazi na svetu sa kapacitetom osiguranim za 5.000 vojnika i potpuno je infrastrukturno opremljena i nezavisna o vanjskom svetu.

Osim što se spominje kao glavni centar za dopremanje droge, ta je baza više puta spominjana i u kontekstu nekih drugih prljavih rabota, u rasponu od prostitucije do trgovanja ljudskim organima. Baza se nalazi pokraj lokalnih naftnih postrojenja, a navodno je u blizini i vredno nalazište urana.

I brojne američke novine pisale su proteklih godina o povezanosti baze Bondsteel i trgovanju drogama koje je američkoj vojsci blisko još iz vremena Franka Lucasa, poznatog crnog njujorškog dilera koji je za vreme rata u Vijetnamu heroin vrhunske čistoće dopremao iz ‘zlatnog trougla’ u kovčezima s telima mrtvih američkih vojnika, o čemu je Ridley Scott napravio sjajan film ‘American gangster’.

Prema informacijama dostupnima iz medija i na internetu, čini se kako kosovskim kriminalom upravlja devet tamošnjih mafijaških porodica, a sve su jako dobro povezane međusobno, ali i sa mafijama u susedstvu, pa tako i srbskim kriminalcima što ne treba čuditi jer je kriminal imun na sve sukobe i sve ideologije.

Da je tako, uverili smo se tokom ratova iz devedesetih kada su sve strane međusobno trgovale sa svim i svačim, od nafte, droge, do svakodnevnih potrepština, pa čak i oružja i municije. To je posebno dolazilo do izražaja u BiH. Uostalom, jedino je mafija preživela pad u bivšoj Jugoslaviji rat među nekadašnjim republikama, danas nezavisnim državama.

Dugo je u Italiji bila moderna ona uzrečica ‘druge države imaju svoje mafije, a kod nas mafija ima svoju državu’, ali nikad tako doslovno kao na Balkanu, kao na Kosovu. Dobri poznavaoci zbivanja na Kosovu skloni su verovati da je čak i onaj posljednji incident s nemirima na granici, u mainstream medijima prikazan kao još jedan ideološki, međunacionalni incident u nizu, zapravo uzrokovan puno banalnijim razlozima, onim kriminalnim.

Kosovski premijer Hashim Thaci, prema takvim je razmišljanjima, poslao specijalce da preuzmu dva granična prelaza sa Srbijom na severu Kosova, koje su dotad nadzirali kosovski policajci srpske nacionalnosti, upravo radi uspostave kontrole nad tranzitom droge i druge ilegalne robe.

Njima itekako odgovara da na svim graničnim prelazima nadzor preuzmu albanski carinici, kako bi se šverc mogao nesmetano odvijati.

Granični prelaz Brnjak naziva se glavnom tranzitnom tačkom za šverc cigaretama što je samo jedna od brojnih delatnosti kojim se kosovske mafijaške porodice bave, uz droge, oružje, krađu i transport luksuznih automobila po čitavoj Evropi, gorivo, a sve češće spominje se i trgovina ljudskim organima.

Profit je mafiji jedina svetinja, a ova kosovska mafija nameće se kao jedna od najmoćnijih u Evropi. Kako i neće kad vlastitu državu imaju. Na kraju, zanimljivo je pokušati sagledati ovu priču iz perspektive sveta u kojem živimo, koji je istovremeno tako moćan, tehnološki i na svaki drugi način besprekoran, a istodobno neverovatno naivan i jadan.

U trenutku kad bez ikakve sumnje moderna nauka može proizvesti otrov kojim će u nedelju dana potamaniti kompletan prinos Avganistanskog maka u zemlji koja je pod američkom kontrolom, u toj državi se baš otkad su je Amerikanci okupirali proizvodi opijuma kao nikada ranije u istoriji.

U Evropi je veštački formirana državica koja je, očigledno, do boli u suprotnosti sa svim službenim europskim vrednostima ali ona opstaje, njezini čelni ljudi na TV ekranu izgledaju fino i pristojno.

Predstavnik Rusije pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, u intervjuu za Rusku gazetu 2008. –  odgovarajući na pitanje ‘zašto se ispostavilo da je za Amerikance Kosovo najvažnija regija’ – odgovorio je iskreno i emotivno: ‘Ni ja ne razumem. Zašto ne Baskijci, ne Korzika, ne Kurdi, ne kavkaske republike, ne Severna Irska, ni Tibet … zašto kosovski Albanci’?

Sve je vrlo jednostavno. O čemu god se vodio razgovor, uvek se govori o novcu. Razmislite, ima li Bela kuća planove ili ona deluje u okviru poimanja jednostaničnog stvorenja? Dakle, ‘projekt Kosovo’ – to je projekt izgradnje i organizacije najvećeg u Evropi narko-dozatora!

Kosovo – to su stotine milijardi dolara od trgovine narkoticima i to bez popunjavanja porezne deklaracije. Što je tu komplikovano? U ovom svetu, kriminal je problem samo ako igraš za krivu stranu, za sve ostalo tu je CIA. I profit naš svagdašnji. A Kosovo je upravo tipično dete, tipičan produkt sveta u kojem živimo, uzdanica Novog svetskog poretka kojem moćnici teže.

e-max.it: your social media marketing partner

Države koje su glasale PROTIV prijema Kosova u UNESKO: Južna Afrika, Angola, Argentina, Jermenija, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kongo, Kuba, Ekvador, Eritreja, Španija, Etiopija, Ruska Federacija, Gruzija, Gvatemala, Ekvatorijalna Gvineja, Indija, Indonezija, Kazakhstan, Kirgistan, Liban, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Meksiko, Mijanmar, Namibija, Nikaragva, Uganda, Palestina, Paragvaj, Filipini, Sirija, Moldavija, Demokratska Republika Kongo, Narodna Demokratska Republika Laos, Narodna Demokratska Republika Koreja, Republika Srbija, Slovačka, Južni Sudan, Šri Lanka, Surinam, Urugvaj, Venecuela i Zimbabve.

Države koje su glasale ZA prijem Kosova u UNESCO: Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora, Saudijska Arabija, Australija, Austrija, Bahami, Bahrein, Belgija, Belize, Benin, Brunej Darusalam, Bugarska, Burkina Faso, Kanada, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Danska, Džibuti, El Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati, Estonija, Makedonija, Fidži, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gama, Grenada, Gvineja, Gvajana, Haiti, Honduras, Mađarska, Kukova Ostrva, Solomonska Ostrva, Irska, Island, Italija, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Letonija, Liberija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malavi, Malta, Monako, Crna Gora, Nauru, Niger, Norveška, Novi Zeland, Oman, Pakistan, Palaos, Panama, Papa Nova Gvineja, Holandija, Portugalija, Katar, Dominikanska Republika, Cceška Republika, Tanzanija, Velika Britanija, Ruanda, Sent Lucija, Sent Kitc i Nevis, Sent Marin, Samoa, Senegal, Siera Leone, Slovenija, Somalija, Sudan, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Istočni Timor, Togo, Tonga, Turska, Tuvalu, Vanuatu i Jemen.

Države koje su bil UZDRŽANE na glasanju: Alžir, Bangladeš, Barbuda, Butan, Bosna i Hercegovina, Burundi, Kamerun, Komori, Egipat, Grčka, Gvineja-Bisao, Jamajka, Japan, Kenija, Mali, Nepal, Nigerija, Peru, Poljska, Centralno Afrička Republika, Republika Koreja, Rumunija, Sent Vinsent i Grenadini, Sejšeli, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis, Vijetnam i Zambija.

Države koje NISU PRISUSTVOVALE glasanju: Azerbejdžan, Zelenorska Republika, Kambodža, Maršalska ostrva, Iran, Irak, Madagaskar, Maldivi, Mauritanija, Mongolija, Uzbekistan, Svazilend, Tadžikistan, Turkmenistan i Ukrajina.

e-max.it: your social media marketing partner

Ovo je sigurno najskuplja kuća na Kosovu. Unutrašnjost kuće je priča za sebe... Na tavanici se nalaze preslikani motivi iz Sikstinske kapele, svuda je pozlaćeni namještaj i skulpture rimskih bogova, a svakako najčudniji eksponat je, ni manje ni više nego Lamborghini u predsoblju.

Vlasnik vile kaže da je bio inspirisan helenističkom kulturom, a na to bi trebalo da ukaže i jedna od slika Kosovskog boja koji se odigrava pred hramom Partenon. Portal “Bota sot” objavio je prilog o ovom zanimljivom domu i njenom graditelju Kenedu Frrokaju, koji inače duži niz godina živi i radi u Švicarskoj. 

Pitamo se samo kako je zaradio za kuću...

e-max.it: your social media marketing partner

Uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivu u Briselu, predstavnici privremenih institucija Kosova smatraju da će jedna od tema sastanka biti zaključivanje šestogodišnjeg dijaloga i pitanje priznavanja kosovske nezavisnnosti Kosova, piše prištinski Zeri.

Uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivu u Briselu, predstavnici privremenih institucija Kosova smatraju da će jedna od tema sastanka biti zaključivanje šestogodišnjeg dijaloga i pitanje priznavanja kosovske nezavnisnosti Kosova, piše prištinski Zeri.

Opozicija, međutim, smatra da je to u praksi nemoguće tako da postoji veliki razdor na njihovoj strani.

(TANJUG)

e-max.it: your social media marketing partner

Na Kosovu se ništa što je u vezi s drogom, prostitucijom, švercom cigareta i oružja nije moglo uraditi bez klanova iz Peći i Prizrena. Iz svedočenja Albanaca, koja se nalaze u prepisci vođenoj 2003. godine između nekoliko zvaničnika Međunarodnog suda u Hagu, može se zaključiti da su najpoznatija braća s Kosova i njihovi najbliži saradnici znali šta se dešava na toj teritoriji.

Daut Haradinaj i Naim Maljoku su bili glavni za Peć, Đakovicu i jug do Junika. Maljoku je bio veoma moćan i skoro ravnopravan partner Ramušu Haradinaju. U Prizrenu, Suvoj Reci, Orahovcu, Uroševcu i delu opštine Mališevo bila je druga grupa. Autonomna, ali pod uticajem braće Haradinaj. Oblasni lideri bili su Islam Kastrati, Šićiri Đeljaj i Džavid Eljšani.



Spomenuti Daut Haradinaj je bio glavni za baze OVK u oblasti Tropoje od 1998. godine. Braća su tražila od lokalnih komandanata OVK da se uzdrže od dalje osvete. S druge strane, organizovali su kidnapovanja preostalih Srba u oblastima pod svojom kontrolom i njihovu deportaciju u severnu Albaniju. Nastavili su sa egzekucijama kao odmazdom. Imali su odlične kontakte u Turskoj i nekim drugim zemljama, gde su prodavali organe i to im je donosilo ogromne količine novca.

e-max.it: your social media marketing partner

Nemački radio Dojče vele u emisiji na albanskom jeziku jutros prenosi, pozivajući se na neimenovane izvore, da je sastanak delegacija Beograda i Prištine, sinoć u Briselu, "u potpunosti propao", a na srpskoj strani, prema saznanjima Tanjuga, rastu strahovanja da Priština ne odustaje od ideje napada na Srbe na severu Kosova. Srbi na severu Kosova su uznemireni zbog ovakvih tvrdnji i pirpremaju se na najgori scenario. Trenutno se u Kosovskoj Mitrovici nalazi nekoliko pripadnika vrha vladajuće koalicije, pokušavajući da smiri strasti među Srbima. Odeljenje žandarmerije na jugu Srbije nalazi se u pripravnosti. 

Šta se prošle večeri dogodilo u Briselu, na drugom sastanku Beograda i Prištine na visokom nivou, nije saopšteno, a učesnici sastanka su sinoć u Briselu poštovali dogovor sa visokom predstavnicom Federikom Mogerini da ne daju izjave novinarima.

Lider SRS Vojislav Šešelj tvrdi da Albanci planiraju da upadnu sa oružjem u četiri opštine na severu KiM u kojima žive Srbi u vreme ili posle posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Kosovu.

Šešelj je na konferenciji za novinare rekao da tu informaciju iznosi u javnost jer želi da spreči incident, da to nije pretnja Albancima, već poziv državi da reaguje i zaštiti srpsko stanovništvo.

 

e-max.it: your social media marketing partner

Komunističke vođe Albanije planirale su na tajnim sastancima, krajem 70-ih, vojnu operaciju “Eksplozija”. Njome je bilo predviđeno da posle smrti Josipa Broza Tita počnu unutrašnje borbe za vlast u Jugoslaviji i da brzom akcijom svoje armije prisvoje Kosovo, delove Makedonije i Crne Gore u kojima albansko stanovništvo čini većinu.

Ove navode objavio je ruski istoričar Artjom Ulunjan u tekstu: “Tajna operacija Eksplozija: Kako se Enver Hodža pripremao za haos posle Tita”. On se u pisanju oslanjao na albanske i ruske arhive, zapisnik sa sednica Politbiroa Partije rada Albanije i sećanja tadašnjeg ministra odbrane Velija Ljakaja.

Ulunjan kaže da je jedan od mogućih razloga zbog kojeg Albanija nije potpisala Završni akt helsinškog samita 1975. godine, na kojem su definisane granice posleratne Evrope, upravo Kosmet. Ulunjan navodi izjavu ministra unutrašnjih poslova Kadrija Hazbijua iz 1977. godine da se “prvi i jedini put” u tako važnom dokumentu Hodžinog režima pominje “da Vlada Albanije podržava ideju ujedinjenja svih Albanaca”.

– Mi smo, kada su i koliko dopuštale okolnosti, svim silama podržavali Šiptare sa Kosmeta. I mi smo za to da se oni ujedine sa Albanijom, jer bi to osiguralo nacionalno jedinstvo – pisao je Hazbiju.

– Ne treba žaliti sredstva za Kosmet, jer će se to kad-tad isplatiti u budućnosti – zaključio je albanski diktator. Stoga je 1978. godine u strukturi CK APR osnovana Kancelarija inostrane propagande, koja je nazvana Kancelarija za Kosovo.

Kako nevolja nikada ne dolazi sama, osim oskudnih informacija o zdravstvenim tegobama druga Tita, od koga su zazirali u Albaniji još od 1946. godine, kada im je prijateljski nudio federaciju, događalo se još toga. Na nesreću albanskih vođa, tada su se posvađali sa svojim jedinim saveznikom Kinom, pa su se nenadano našli na brisanom prostoru u očekivanju ozbiljnih potresa u regionu koji je, prema njihovom mišljenju, najavljivao Titov bolesnički krevet.

e-max.it: your social media marketing partner

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top