Print this page

VRATITI SRPSKU VOJSKU NA KOSOVO, SAČUVATI SRBE, PA SE PODELITI S ALBANCIMA! Da li je ovaj Đinđićev plan jedini izlaz za Srbiju?

Kosovo, Kosovo, Kosovo... Ovih dana sve i da želite, od pitanja svih pitanja za Srbe ne možete pobeći. 

Naime, u saradnji s Nebojšom Čovićem i Dobricom Ćosićem, Đinđić je formulisao strategiju za Kosovo i Metohiju. Ta strategija bila je stvaranje srpskog entiteta na KiM, nešto poput Republike Srpske u BiH, a ne podela.

Đinđić je u svojoj stategiji predvideo kompletan politički put kojim će Srbija ići ka ostvarivanju svog cilja. On je kao prvi konkretni zahtev predvideo vraćanje vojske i policije na KiM. On je takav zahtev 2002. godine uputio komandantu NATO admiralu Džonsonu, čime je trebalo da se u skladu s Rezolucijom 1244 na Kosovo vrati 999 srpskih vojnika i policajaca.

"Malo je verovatno da će se ovakav zahtev realizovati, ali insistiranjem na njemu stvaramo prostor za neke druge zahteve", rekao je tada Đinđić.

2003. godine je od Havijera Solane tražio da datum početka pregovora o konačnom statusu Kosov. Stav EU i Zapada bio je da će politika biti bazirana po principu "standardi pre statusa".

Đinđićev plan je, s druge strabe, kako podseća "Ekspres", bio da se Republika Srpska takođe poziva na princip prava na samoopredeljenje ukoliko se na KiM dogodi nešto nepredviđeno.

Kad je došlo do proglašenja nezavisnosti, vrh Republike Srpske na čelu sa Miloradom Dodikom bio je za otcepljenje, ali je navodno najveći protivnik toga bio Vojsilav Koštunica.

Zahtevi su bili sledeći:

1. Konstitutivnost srpske zajednice u poretku KiM. Po toj koncepciji, politički sistem na KiM bio bi zasnovan na saradnji albanskog i srpskog entiteta, pri čemu bi svako imao svoje institucije (slično Federaciji BiH).

2. Pravo Srbije na regularne odnose sa srpskim entitetom na KiM, kao i efikasne mehanizme zaštite kulturnih i verskih spomenika.

3. Teritorijalna podela

4. Efikasnije međunarodne garancije za Srbe u albanskom delu