Kriminal

Kriminal (287)

Obren Zirojević ispričao da ga je na dan kad se ubistvo dogodilo pokojni Drago Mašulović maltretirao i tukao i da mu je tada pao mrak na oči

Obren Zirojević, koji je optužen da je krajem januara u svom stanu u Mirijevu ubio porodičnog prijatelja i komšiju Draga Mašulovića, a potom raskomadao njegovo telo, juče je u Višem sudu u Beogradu izjavio saučešće porodici pokojnog tvrdeći da mu je žao zbog svega.- Kajem se iskreno zbog nemilog događaja koji se dogodio u mom stanu. Zbog svega, ja i danas imam zdravstvene probleme - obratio se porodici čoveka koga je brutalno ubio sa 15 udaraca u potiljak, a potom mu u kupatilu odsekao ruke do ramena i noge do kukova. Jedan deo odsečenog tela sakrio je u svom stanu, a drugi u Mašulovićevoj garaži.

Na Zirojevićevo pokajanje burno je reagovala porodica žrtve, ali je sudija uspela da smiri napetu atmosferu. Optuženi je nakon toga počeo da iznosi odbranu, koju je počeo pričom o sebi kao o „patrijarhalno vaspitanom i vrednom mladiću, koji se nikada u životu nije čak ni potukao“.- Moj otac i Drago bili su maltene najbolji prijatelji. Nas dvojica smo počeli bliže da se družimo kada je predložio da bude suinvestitor na zgradi koju je trebalo da počnem da gradim, ali je čekao da naplati potraživanja od nekog Eleza, koji mu je dugovao 200.000 evra - ispričao je Zirojević.On je dodao da ga je pokojni Mašulović angažovao da mu proda „audi Q5“ i „audi TT“, u ukupnoj vrednosti od 60.000 evra, a da zadrži proviziju od pet procenata. Međutim, prema rečima optuženog, koji tvrdi da je pokojnom dao novac od prodaje, Mašulović je insistirao da mu vrati proviziju.- Tog dana, 29. januara, Drago se nenajavljen pojavio na vratima. Čim sam otvorio, počeo je da viče i da me vređa. Bio sam u šoku. Lupio mi je šamar, bacio me u ostavu u kojoj je bilo alata i počeo sam da ga gađam, ali je on uzeo šipku i udario me po butini, a onda tresnuo o zid - rekao je optuženi.

Zirojević tvrdi da je pao i od straha se pomokrio.- Tad me je šutnuo u ruku, koja mi je operisana jer sam 2013. presekao vene. Tada mi je pao mrak na oči. Od tog trenutka ne znam sa sigurnošću šta se tačno događalo. Imam samo neke slike u sećanju - tvrdio je Zirojević, dodavši da je posle pokušaja samoubistva pio lekove koje su mu prepisali lekari, ali da je nekoliko meseci pre zločina prestao jer je sa suprugom Danijelom odlučio da radi na rođenju deteta.

Obren Zirojević rekao je da mu je prvo čega se seća posle dešavanja u stanu kako vozi Mašulovićev „audi TT“ 200 na sat. - Ne znam da li je to stvarno bilo ili je to moja fikcija. Ne sećam se, ali mislim da sam otišao s ocem kod Mašulovića da izjavim saučešće - rekao je ubica, navodeći da je dan ili dva pred hapšenje 9. februara postao svestan šta se dogodilo.- Ja sam policiju odveo u stan, rekao sam im: „Pođite za mnom, sve je tamo“ - ispričao je Zirojević.

Pare, slava, skupa kola, sve su to imali i nisu se libili da to i pokažu. 

Tako se tada živelo, devedesetih su u Srbiji važili drugi aršini, ali fotografije koje su tada šokirale javnost, isto osećanje izazivaju i sada, ako ne i veće jer oni koji su se rodili desetak godina kasnije o tome kako se opasno živelo devedesetih čuli su samo iz priča svojih roditelja.

Fotografija koja i dan danas izaziva veliku pažnju jeste ona na kojoj Zoran Šijan sedi ozbiljan u odelu a iznad njega doslovno padaju pare i to silne nemačke marke u godinama kada je 100 maraka značilo život - u svakom smislu. Od tih para moglo je dobro da se živi čitav mesec, a ko je imao 100 maraka u džepu bio je bogat. Živelo se ali i umiralo za 100 maraka. Vreme koje je bilo i prošlo, ne povratilo se nikad.

U vremenu dok se otimalo i ginulo i za manje od 100 maraka, Beogradom su se vozile i ovakve zveri od automobila...

Jedno od najtužnijih i najtežih sećanja jeste i ono na demonstracije 9. marta 1991, kada je stradalo dvoje ljudi. Na ovoj fotografiji se vidi Knele koji probija policijski kordon.  

a

Goran Vuković zvani Majmun rođen je 1959. godine u Beogradu. Od pentranja po prozorima i provala u stanove do ubistva čoveka koji se smatra "ocem" organizovanog kriminala u Srbiji, Vukovićev život bio je poprilično turbulentan. Ovo je priča o njemu.

Goran Vuković je od malena "sticao iskustvo" na beogradskom asfaltu. Kako je i sam bio sa Voždovca, uzor mu je bio Đorđe Božović Giška, sa kojim se družio još kao maloletnik.

Prvi put dospeva na robiju sa 24 godine, 1983. godine međutim tada je još bio mladi razbojnik kriminalac. Ipak, ubrzo mu se životni put drastično menja.

Javnosti je postao poznat 1986. godine kada je u Frankfurtu, ispred zgrade suda, upucao Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljubu Zemunca. Taj događaj ga je lansirao u sam vrh kriminalnog miljea tadašnje države, a razlog za ubistvo je, najverovatnije, osveta.

Ranije, prilikom jedne rasprave sa Magašem, na njega je zapucao Magašev prijatelj Cane kada su mu meci pogodili bubreg, jetru i debelo crevo. Pukom srećom i uz pomoć prijatelja Borisa Petkova, Majmun je uspeo da pobegne. Postoji priča da se u Beogradu hvalio kako će ubiti Ljubu, inače vođu podzemlja u Frankfurtu tog doba.

Došavši u Frankfurt na suđenje koje je imao, i u pratnji supruge, Majmun je ugledao Ljubu i ekipu ispred zgrade suda, koji su takođe imali zakazan pretres.

Po izjavama Gorana Vukovića Majmuna, nije išao u Frankfurt da bi se svetio, čak je i samom Magašu rekao da je došao svojim poslom u Nemačku. Ipak, počela je rasprava ispred suda, Majmun je otvorio vatru na Magaša i ubrzo je postao glavna vest u medijima.

Uhapšen je ispred zgrade suda smejući se, a za ubistvo Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljuba Zemunac, odslužio je kaznu od 5 godina u Nemačkoj.

Goran Vuković često se nalazio na spisku za odstrel, pa je tako sigurnu smrt izbegao čak pet puta.

Prvi put je na njega pucano iz ručnog bacača odnosno "zolje". Ovaj filmski pokušaj ubistva završio se srećno po Majmuna. Vrata na automobilu bila su otvorena a projektil je prošao između sedišta i kroz Majmunove noge.

Drugi put je ispod njegovog automobila podmetnuta bomba. Vuković je bio prepoznatljiv u gradu pošto je vozio upeatčljivi beli "BMW 850CSi". Bomba ipak, na sreću, nije aktivirana a pretpostavlja se da vozilo i Majmun nisu odleteli u vazduh jer je sa njim, kao suvozač, bio sin tada visokog i istaknutog generala.

Treći put, napadači su na Vukovića pripucali iz mraka. U rafalnoj paljbi Majmun nije mogao da vidi ko puca, ali je ostao dovoljno pribran da pobegne i sačuva život.

Samo tri nedelje nakon toga, na isti način neprijatelji su ponovo pokušali da ga likvidiraju. Tada je, kao i prethodni put, skokom u zaklon sačuvao svoj život.

Peti put desio se u blizini diskoteke "Luv". Vuković je video obrise u mraku, prišao i od momka kog je zatekao oteo škorpion kao i legitimaciju saveznog SUP-a. Tada je prišao još jedan mladić, počela je tuča a za njom i revolveraški obračun, Ispostavilo se da su u pitanju dvojica policajaca koji nisu bili na dužnosti, a od kojih je jedan pogođen sa šest metaka. Ranjeni policajac se oporavio, a ubrzo je cela priča zaboravljena bez novih saznanja o sudbini dvojice policajaca.

Ako je Gorana Vukovića kroz život pratila sreća, napustila ga je 12. decembra 1994. godine. Još jedan, i kako se ispotavilo koban napad na Vukovića, odigrao se ispred Jugoslovenskog dramkog pozorišta dok je ulazio u svoj prepoznatljivi "BMW".

Napadači su prišli iz parka "Manjež" i sasuli u smeru Vukovića 25 metaka. Majmun je poginuo na mestu dok je njegov prijatelj Duško Malov pogođen sa četiri metka, i dan kasnije podlegao je povredama.

Očevici kažu da je, pre nego što je počela pucnjava, Vuković pogledao ispod svog automobila da slučajno nije podmetnuta bomba, međutim nije očekivao rafalnu paljbu.

Policija je uhvatila ubice Ognjena Žanića, navijača FK Rad! Dejan Rutalj (22) i Aleksa Vasiljević (25) iz Beograda uhapšeni su zbog sumnje da su ubili Žanića naočigled 30 svedoka u parku u Čukarici i odmah im je određen pritvor do tri meseca.

Kako nezvanično saznajemo, obojica osumnjičenih su navijači FK Rad, dok je Aleksa Vasiljević bio Žanićev najbolji ortak.

Posle višednevne potrage, policija ih je uhapsila zbog sumnje da su ubili „radovca“ kao saizvršioci.

- Vrlo je čudno da su obojica osumnjičenih „radovci“, da pripadaju navijačkoj grupi FK Rad. Međutim, ono što je najšokantnije od svega jeste to što je uhapšeni Vasiljević, zvani Lima, bio najbolji Žanićev drugar. Znaju se od osnovne škole i bili su najbolji ortaci. Njih dvojica su ranije imali ozbiljnu svađu, što može da bude motiv ubistva. Obojica uhapšenih su sa Banovog brda, a mlađi Dejan je bio žestoki momak u nastajanju - ispričao je izvor blizak istrazi za naš list.

Prema njegovim rečima, Aleksa Vasiljević je odranije poznatiji policiji.

- Više je bio po zatvorima nego na slobodi. Obojica su od pre poznati policiji. Aleksa je bio godinu i po dana u zatvoru zbog razbojništva, dok je Dejan bio u zatvoru zbog pokušaja ubistva. Aleksa se tek pre dva meseca vratio iz zatvora „Zabela“, gde je najduže ležao. On je non-stop bio po zatvorima… Taman izađe i malo bude na slobodi, pa ga opet strpaju u zatvor - kaže naš sagovornik.

Kako nezvanično saznajemo, uhapšeni Dejan Rutalj se, osim ubistva, sumnjiči i za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija.

Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Njih dvojica su se, navodno, branila ćutanjem i određen im je pritvor do tri meseca.

Podsetimo, 24. maja, oko 21.30 sati, Ognjen Žanić je ubijen dok je sedeo u parku nedaleko od ulaza u zgradu, u kojoj je živeo s roditeljima i sestrom.

Kako saznajemo, dok je Ognjen sedeo na klupi, prišla su mu dvojica muškaraca, koje je najverovatnije poznaje odranije, a jedan od njih je izvukao revolver i ispalio tri hica u njega.

Posle pucnjave, Žanić je bio živ. Prebačen je u Urgentni centar, ali je tamo izgubio bitku za život, uprkos naporima lekara da ga spasu.

Nakon ubistva Žanića, policija je započela potragu za osumnjičenima na teritoriji Čukaričke padine i Ceraka, a kako smo ranije saznali, pucnjava se dogodila pred 30 očevidaca koji su saslušani. Prema nezvaničnim informacijama, motiv ubistva su najverovatnije neraščišćeni računi, jer je Žanić poznavao uhapšene odranije. - Svađa s Aleksom mogla bi da bude glavni razlog ubistva. Njih dvojica su bili nerazdvojni, ali su posle jedne svađe prestali da se druže. Odnosi između njih od tada su zahladneli i bilo je očigledno da izbegavaju jedan drugog. Policija ispituje razlog njihovog udaljavanja - kaže izvor blizak istrazi.

“Zamahivao sam nožem, nisam ni video gde ubadam, jer mi je sve vreme glava bila iznad automobila, nisam se saginjao. Mislim da sam zamahnuo tri ili četiri puta, posle sam se okrenuo i ušao u kuću”, rekao je, na početku suđenja pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici Rade Rutalj (56) optužen za ubistvo komšije Jovana Radojčevića (54).

Ubistvo se dogodilo 18. septembra 2019. u Inđiji. Prema optužnici, Rutalj je posle kraće rasprave potegao nož i Radojčeviću naneo 18 uboda.

- Počeo je da pada mrak. Jovan je seo u kola, navodno da proba neki CD plejer. Da li ga je Rade čekao u zasedi, ne znam, ali je prišao kolima sa nožem u rukama. Rade je otvorio vrata automobila i počeo da bode Jovana, koji je još sedeo. Jovan je počeo da zapomaže i, iako već teško ranjen, uspeo je da odgurne pomahnitalog komšiju, izađe iz kola i pokuša da pobegne, ali samo na kratko - rekla je jedna komšinica.

- Rade je nastavio da ga juri, ubo ga još nekoliko puta, a onda ga je uhvatio, prislonio na žičanu ogradu i oštricom mu presekao vrat. Jovan se samo srušio, a krvi je bilo na sve strane. Svi su se uplašili, nekoliko ljudi je videlo šta se desilo, ali niko nije smeo da priđe - priča komšinica iz Ulice Stevana Sremca, gde se odigrala drama.

I ubica i žrtva su izbegli iz Hrvatske. Prema rečima komšija, obojica su ratni veterani, a Rade je navodno i ranjavan i u telu ima još šrapnela. Ni jedan ni drugi nemaju dosije i nikada nisu imali posla s policijom.

Novi detalji iz istrage ubistva pevačice Jelene Marjanović pokazali su da je misteriozni biciklista sa nasipa u stvari član porodice Marjanović.

Misteriozni biciklista kog su sigurnosne kamere snimile na nasipu Crvenka u Borči 2. aprila 2016. godine, u vreme ubistva pevačice Jelene Marjanović (33), po konstituciji odgovara jednom muškom članu porodice Marjanović, saznaje Kurir.Prema rečima našeg dobro obaveštenog izvora, policija je uspela da izoštri snimke sa kamera i sad se radi na upoređivanju te osobe s Marjanovićima.

Mutan snimak- Kamera iz autobusa GSP snimila je čoveka na biciklu koji je u vreme ubistva pevačice prošao nasipom. Snimak je bio loše rezolucije, pa je trebalo vremena da se „očisti“. Biciklista sa snimka na sebi je imao plavičasto-sivkastu odeću i navučenu kapuljaču, a nakon što je video-materijal izoštren, na njemu se mogla videti i građa te osobe, što je omogućilo upoređivanje - objašnjava naš izvor.Stručnjaci su specijalnim veštačenjem, upoređujući visinu, oblik tela, obim glave, uhranjenost, ali i pokrete muškarca sa snimka, došli do zapažanja da bi jedan muškarac iz porodice brutalno ubijene Jelene mogao da odgovara tom opisu.

- Biciklista sa snimka se, između ostalog, upoređuje i sa svim muškim članovima porodice Marjanović. To su Zoran Marjanović, suprug pokojne Jelene, svekar Vladimir, dever Miloš i pastorak Uroš. Zasad se samo Uroš može isključiti kao osoba koja je kritičnog dana vozila nasipom - kaže izvor Kurira upućen u slučaj.Pomogao ubici?Veruje se da biciklista nije ubica.

- Na osnovu do sada prikupljenih tragova, biciklista je navodno pomagao ubici da prikrije tragove, a ne isključuje se ni mogućnost da je pomogao u bacanju Jeleninog tela u kanal - dodao je izvor.Policija je uzela snimke sa tri sigurnosne kamere koje su obuhvatile nasip. Jedna kamera se nalazi na kući porodice Jahović, druga na prodavnici, a treća je kamera na gradskom autobusm. Na snimku iz autobusa uočen je čovek na biciklu koji je u vreme ubistva vozio nasipom, ali snimak je bio toliko mutan da je pre izoštravanja bio maltene neupotrebljiv.

- Na snimcima se pojavljuje osam osoba. Policija je uspela da identifikuje sedmoro, dok je samo identitet bicikliste ostao nepoznat jer mu se ne vidi lice. Još na početku istrage je utvrđeno da sedam identifikovanih nemaju veze sa ubistvom - podseća naš izvor i dodaje:- Ako se otkrije ko je biciklista, to bi mogao da bude krunski dokaz - objašnjava sagovornik.

Zoran MarjanovićPOLA CRVENKE VOZI BICIKL, I MOJA JANAZoran Marjanović kaže za Kurir da u naselju Crvenka kod Borče skoro svaka kuća ima bicikl.- Imamo i mi bicikle, i mala Jana ga vozi. Mnogo ljudi ga koristi, moji sugrađani idu na posao, pijacu, u prodavnicu. Tog kobnog 2. aprila, kad se dogodila tragedija, svi koje poznajem, od ukućana do prijatelja, vozili su se kolima - kaže Marjanović.

Osveta Radoslav Lukić, bivši čelnik DB, tvrdi da mu je advokat Mandić 17 dana pre ubistva Stojičića najavio da će Badža biti likvidiran zbog smrti Voje Raičevića.

Pre 20 godina, u noći između 9. i 10. aprila 1997, u restoranu „Mama mija“ ubijen je tadašnji vršilac dužnosti ministra srpske policije Radovan Stojičić Badža.

Izvršilac zločina nije identifikovan. Po svemu sudeći, tako će i ostati. U jutarnjem programu jedne radio-stanice odmah posle vesti o ubistvu prvog čoveka srpske policije puštena je pesma Boba Marlija „ Ubio sam šerifa“.

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije Dragan Ilić nema dilemu o motivu.

- Zašto je ubijen? Ta poruka je jasno poslata Miloševiću jer je Badža bio njegov verni saradnik. Bojim se da je jedan broj ljudi oko Miloševića u to vreme već počeo da mu radi o glavi, u vreme kada je imao i ozbiljnu opozicionu pretnju. To je jasan odnos prema vlasti - ubije se ministar policije, pa potom ministar vojske Pavle Bulatović. I u pozadinu ubistava se gura kriminalna priča - kaže Ilić.

Badža je bio rodonačelnik „novog pravila“ da se na važna mesta u MUP postavljaju samo oni koji imaju dobre relacije u politici ili policijskom rukovodstvu. Da li je Voja Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac,

U toj Badžinoj klasifikaciji spadao u „dobre“ ili „loše“, nije poznato. Nakon Vojine likvidacije 1996. u podzemlju se govorilo da je u to ubistvo umešana policija. Izgleda da su sumnje prijatelja Voje Amerikanca bile dovoljne da se sastavi spisak za likvidaciju. Na tom spisku prvi je, navodno, bio Radovan Stojičić. Do takvih saznanja pre Badžinog ubistva došao je Radoslav Lukić Lule, u to vreme pomoćnik načelnika DB:

- Pozvao me je prijatelj i rekao: „Lule, Mane hoće da se vidi s tobom.“ Ko je Mane? Reče: „Mane Mandić, advokat.“ Kada smo ubrzo se sreli, kaže mi Mane: „Lule, znaš da je telo Voje Amerikanca nađeno u Dunavu, džip je zapaljen u Rušnju. Zbog toga će biti likvidiran Badža, i to za 15 dana. Ovo sam vam sada rekao i nikada više to neću ni potvrditi ni izgovoriti“ - priča Lukić i dodaje:

- Međutim, kada sam sutradan otišao u službu i rekao da imam takvu informaciju, to nikoga od šefova nije zanimalo, sve u stilu: Daj bre, pusti nas tih tvojih veza sa ulice. Na tome se završilo.ž

- Odem odmah kod Jovice Stanišića. Pita me ko je čovek koji mi je rekao za ubistvo. Kažem: „Ma kakav čovek, to sam ja nešto sanjao, fantazirao...“ Nisam hteo da mu kažem ko je izvor - priča Lukić.

Drugi izvor takođe upućuje na ovu priču, tvrdeći da je neposredno posle ubistva Voje Amerikanca u policiju došao advokat Mandić i tražio razgovor s Miloradom Vlahovićem, tada načelnikom UKP. Mandić je optužio policiju da stoji iza ubistva Voje Amerikanca i najavio da se na tome neće završiti. Posebno interesantno jeste da informacija o ovom sastanku, kao ni informacija savetnika načelnika DB Radoslava Lukića Luleta, nikada nisu došle do štaba MUP, koji je istraživao Badžino ubistvo.

U vreme intenzivnog istraživanja ubistva Badža se nikada nije direktno dovodio u vezu sa švercom cigareta, niti se u to vreme o tome otvoreno govorilo. Međutim, nekoliko godina kasnije, 17. januara 2002. godine, pred anketnim odborom saveznog parlamenta koji je ispitivao okolnosti ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, general Branko Đurić, tada već bivši šef beogradske policije, dao je onu čuvenu izjavu: „Badžu su ubile cigarete“. Tu Đurićevu tezu potvrdio je kasnije na svedočenje pred anketnim odborom pred koji je doveden iz beogradskog CZ i Radomir Marković, bivši šef Državne bezbednosti. Ali na tim tvrdnjama se sve završilo.

Holandsko tužilaštvo traži doživotnu kaznu zatvora za državljane Srbije Dejana (33) i Denisa A. (32) i njihovog oca Ćamila (59) koji su optuženi za četvorostruko ubistvo na imanju firme koja se bavi prodajom preparata za uzgoj kanabisa u holandskom gradu Enšede, na granici sa Nemačkom.

Oni se terete da su 13. novembra 2018. godine likvidirali četvoro ljudi. Kobnog dana stradali su Maks Klasen (62), Tuan Gujen (43), Artur Sargsjan (34) i Maijkel Akfidan (27), a sumnja se da su povod za ubistvo neračišćeni računi u poslovima oko trgovina narkoticima. Sva četvorica likvidirani su u pet minuta i svi su dobili metak u glavu...

Veruje se da je prava meta bio Gujen, jer se i ranije dovodio u vezu sa švercom narkotika. Ostala trojica nisu imala policijski dosije, a veruje se da su Akfidan i Klasen stradali jer su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ipak, ostaje nejasno kako su se našli na pogrešnom mestu oko 2 sata iza ponoći, kada se i dogodilo ubistvo.

– Postoji sumnja da vlasnik gazdinstva nije isporučio kvalitetno seme konoplje Dejanu A., što je rezultiralo finansijskim gubitkom od nekoliko desetina hiljada evra.  Zbog toga je on došao sa ocem i bratom i pucao na sve koji su se tu zatekli – pisali su holandski mediji.

Tužilac koji je zahtevao najstrožiju kaznu za ovaj zločin je u završnoj reči objašnjavao koliko je likvidacija bila surova.

- Oni su ubijeni, kao životinje. Brutalno. Ubicama nije smetalo da trkeljišu beživotna tela, tragali su za novcem - rekao je tužilac prilikom suđenja koje je održano prošle sedmice, prenosi AD.

Naime, jedna od žrtava je kod sebe imala oko 8.000 evra u vreme likvidacije, ali taj novac kasnije nije pronađen.

Holandska javnost kao i članovi porodice sa velikom pažnjom pratile su suđenje srpskim državljanima.

Tužilac Aidan van Vin je rekao da sve ukazuje da je bila reč o planiranom zločinu, iako do dana današnjeg nije poznato ko je povukao oroz. I otac i sinovi nisu hteli da otkriju ko je ubica na saslušanju.

- Čak i da ih osude na najviše kazne, to neće umiriti našu bol. To je kao da se neko šali sa nama - rekla je supruga Maksa Klasena.

Presuda trojici državljana Srbije biće izrečena 6. novembra.

Ražnatović je sve vreme sedeo u publici, dok je njegova supruga bila gošća Minimaksove emisije.

Željko Ražnatović Arkan je zajedno sa svojom suprugom Cecom bio gost u čuvenoj emisiji "Minimaksovizija", piše Espreso.rs

Tom prilikom pevačici su gledaoci postavljali razna pitanja, međutim jedna gledateljka je posavetovala pevačicu da čuva Željka.

"Ne brinite, čuvam ga ja odlično", odgovorila je sa osmehom Ceca.

Cela ironija je u tome što je Željko Ražnatović ubijen samo tri dana nakon ove emisije.

Da podsetimo, Željko Ražnatović Arkan ubijen je 15. januara 2000. godine u holu beogradskog hotela "Interkontinental".

Ovu situaciju možete pogledati na snimku u 12:27 minutu.

Zemunac Ljubomir Lazić (46), ortak Željka Pavkova, bivšeg pripadnika JSO koji je ubijen prilikom obračuna sa Bijelopoljcem Elvisom Ćatovićem, uhapšen je juče zbog planiranja ubistva pomenutog Crnogorca. Lazović je u toj pucnjavi ranjen u ruku, a do danas se nije znala njegova prava uloga u obračunu. Policija je, međutim, uhapsila i Ćatovića koji je bio meta napadača.

Kako se navodi u saopštenju crnogorskog MUP, Lazić je uhapšen zbog namere da uz pomoć Pavkova ubije Ćatovića u planiranoj likvidaciji i to eksplozivom koji je kod njega pronađen!

- Prethodno je ilegalno ušao u Crnu Goru, pa su ova dva lica potom došla do mesta koje pripada Opštini Bijelo Polje a gde živi Elvisom Ćatović u nameri da ga liše života. Osumnjičeni Lazić se još uvek nalazi na bolničkom lečenju gde ga obezbeđuju policijski službenici. Nadležni tužilac će ga saslušati u zakonskom roku - navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ipak napominje i da je Ćatović uhapšen, te da će i on biti procesuiran zbog ubistva Pavkova.

Željko Pavkov (47), koji je ubijen u obračunu koji se odigrao pre tri noći u selu Potkrajci kod Bijelog Polja, bio je nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), takozvanih crvenih beretki, a onda mu se poslednjih 10 godina izgubio svaki trag.

Pavkova je ubio tridesetdvogodišnji Elvis Ćatović, koji je, kako je ispričao policiji bio meta ove crvene beretke i njegovog saradnika Ljubomira Lazića.

Prema istrazi, oni su došli do Ćatovićeve kuće i zapucali na njega. Kako je Ćatović ispričao policiji, osetio je da je ranjen u ruku, ali pucanj navodno nije čuo. Nakon toga, prema njegovoj verziji napada, on je pobegao ka njivi i odatle zapucao na napadače.

Tokom pucnjave ubio je Pavkova, a ranio Lazića, koji je inače iz Zemuna.

Ćatović je ispričao da je bio meta napada od lica koje nije poznavao i sa njima nikada nije imao kontakt.

- On je tri lica primetio. U momentu dok je zaključavao automobil čuo je šum prilaska s leđa jednog lica, okrenuo se i u neposrednoj blizini od par metara vidio je nešto kao maglu nakon čega je počeo da gubi vid, udara telom od automobil i kuću s namerom da pobegne - rekao je Ćatovićev branilac.

Ćatović je pogođen u predelu nadlaktice, ali je nakon ukazane medicinske pomoći uhapšen zbog pokušaja ubistva i nedozvoljenog držanja oružja.

Prilikom vršenja uviđaja nađen je veliki broj tragova: čaure, municija kao i dva pištolja kalibra 7,76 mm, od čega jedan sa prigušivačem. Svi tragovi su izuzeti s lica mesta i poslati su na veštačenje Forenzičkom centru u Danilovgradu. Telo pokojnog Pavkova poslato je na obdukciju, dok je Lazić zadobio teške telesne povrede i nalazi se na lečenju u Kliničkom centru u Podgorici.

Odlikovani pripadnik JSO

Pavkov je bio nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), takozvanih crvenih beretki. Kao pripadnik te jedinice nagrađivan je i odlikovan spomen znakom.

Odlikovan je i priznanjem za zasluge, a u toj jedinici bio je član izviđačkog odreda.

Prema nezvaničnim informacijama u Srbiji je osuđivan zbog pokušaja ubistva 1999. godine.

Kako nezvanično saznajemo srpska policija poslednjih deset godina nema nikakav trag o kretanju Pavkova. Crnogorski mediji pišu da je on unajmljen kako bi likvidirao Crnogorca, koji nije osuđivan, pa motiv pokušaja ubistva za sada nije poznat. Prema nezvaničnim informacijama crnogorskih medija, Pavlov je navodno bio plaćeni ubica.

I Ćatović je policiji poznat jer je neko vreme radio kao građevinski radnik na gradilištima u Nemačkoj odakle je proteran nakon što je naneo teške telesne povrede jednom radniku.

Ćatović je, navodno, konstantno dobijao preteće poruke preko svog brata od tetke zbog obračuna koji se desio u Nemačkoj.

Prema nezvaničnim informacijama, Ćatović je hapšen i u Srbiji zbog više krađa automobila u Novom Sadu. Kako se sumnja, Ćatović je otuđena vozila prodavao u Crnoj Gori. Nakon hapšenja, Ćatović je pristao na saradnju sa Specijalnim Tužilaštvom u zamenu za blažu kaznu. On je, kako saznaje ovaj portal, istražnim organima odao imena saradnika u tom poslu.

Ćatović je istražiteljima ispričao da su državljani Srbije "došli da traže" reket i kako su objavili mediji, naplate dug. Da je bio svestan da mu neraščišćeni računi predstavljaju opasnost potvrđuje i to što se uvek naoružan kretao gradom što se i nije trudio da prikrije.

Nakon bekstva iz Nemačke, Ćatović se počeo intenzivno da provodi vreme sa sugrađaninom, inače beguncem iz švajcarskog zatvora, Safetom Kolićem. Kolić je robijao zbog više desetina provala i krađa.

Pištolj u ilegalnom posedu koji je od njega oduzet nakon vatrenog obračuna ispred kuće je, kao i džip marke "nissan", kako se javno hvalio, dobio na poklon upravo od Safeta Saka Kolića.

Ćatović je u proteklom periodu bio stalno u društvu Kolića i za njega obavljao mnoge poslove vezano za izvođenje građevinskih radova.

Strana 1 od 21

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji