Kriminal

Kriminal (176)

default

Dve zaraćene porodice nastavile su u sredu tuču koju je 15. maja prekinula policija, a tokom koje je jedan od učesnika Dejan R. zadobio frakturu lobanje nakon što je primio sekiru u glavu

Čvoruge i modrice, sedam prekršajnih i dve krivične prijave zbog nanošenja povreda epilog su nove masovne tuče meštana aleksinačkog sela Prćilovica čiji je povod svađa zbog otete neveste

Dve zaraćene porodice nastavile su u sredu tuču koju je 15.maja prekinula policija, a tokom koje je jedan od učesnika Dejan R. zadobio frakturu lobanje nakon što je primio sekiru u glavu. Teška povreda nije mu bila smetnja da se ponovo priključi svojim rođacima u odbrani povređene porodične časti i ponovo se potuče s familijom nesuđenog zeta.

- Prćilovački Monteki i Kapuleti zaratili su zbog zabranjene ljubavi 17-godišnje devojke i tri godine starijeg momka Dalibora S. Nakon duže veze Dalibor je odlučio da se 8. februara izabranicom srca svog oženi i protiv njene volje.

Presreo ju je tada na ulici, strpao u kola i odveo kući - priča naš izvor i dodaje:

- To je razgnevilo njene rođake Dalibora J. (23), Ivicu J. (22), Slobodana J. i Dejana R., koji su krenuli za njima u nameri da povrate otetu maloletnicu. Dejan je poneo i sekiru. Čim su došli u Daliborovu kuću, Dejan je krenuo sekirom na Toplicu, mladoženjinog oca, ali mu je on oteo oruđe i udario ga njime u glavu. Usledila je masovna tuča tokom koje su letele kamenice i flaše na obe strane. Najgore je prošao Dejan, inače brat od ujaka otete devojke, koji je od udarca sekirom u glavu zadobio frakturu lobanje

Protiv nesuđenog mladoženje Dalibora S. tada je podneta krivična prijava zbog protivpravnog lišenja slobode, dok je njegov otac Toplica uhapšen zbog nanošenja teških povreda opasnih po život.

Nakon dvomesečnog zatišja, pripadnici dva tabora ponovo su se sreli u Prćilovici.

- U sredu oko 17.30 časova Svetlana S. iz Prćilovice prijavila je da su Ramba S. tukli Dejan R. i Slobodan J. Policija je izašla po prijavi i ustanovila da je došlo do tuče između mladine rodbine Slobodana J., Dalibora J., Miloša J. i Dejana R. sa jedne strane i Daliborovih rođaka Ramba S., Tomislava S., Toplice S., Nebojše S. i Rajne S. sa druge strane. Ustanovljeno je da je Miloš J. udario šipkom po glavi Nebojšu S. a da je Rajna S. lopatom tresnula Miloša J. u leđa. Rambo S. je zadobio povrede koje su mu naneli Slobodan J., Dalibor J. i Dejan R. - kažu sagovornici.

default

V. P. (17), učenik drugog razreda, iz čista mira je na času prišao Vesni Radić i svom snagom je udario. Ona se ukočila i zanemela od šoka

Učenik Tehničke škole u Mladenovcu V. P. (17) iz čista mira je na času svom snagom udario šamar profesorki Vesni Radić!

Incident se desio u sredu oko 17.30. Mladić je pobegao, a profesorka Radić i ostali đaci ostali su u šoku!

- Ušla sam u učionicu, nisam stigla ni da upišem čas kad mi je V. P., učenik drugog razreda, prišao i iz sve snage opalio šamar. Jako me je zabolelo. Sve se desilo u sekundi! Ukočila sam se od šoka i zanemela. Stajala sam kao kip, a on je izašao - priča profesorka.

Ona kaže da je V. P. delovao „razjareno, besno i izuzetno agresivno“.

- Kad sam došla sebi, otišla sam kod pedagoga. Pozvali smo direktora škole, policiju i dečakove roditelje. Roditelji su i sami bili zatečeni. Izvinjavali su mi se zbog svega što se desilo - objašnjava Radićeva, koja je zatražila pomoć i u hitnoj službi zbog zujanja u desnom uhu i glavobolje:

- Glava me i sada boli. Nemam vidljive povrede, ali sam pod velikim stresom! Ne znam šta je uzrok ovakvom njegovom ponašanju. Dešavalo se i ranije da ometa nastavu, zbog čega sam ga prošle nedelje udaljila sa časa i poslala kod psihologa, ali ovako nešto - nikad! - kaže Radićeva.

Direktorka Snežana Blagojević ističe da je nakon incidenta formiran tim za borbu protiv nasilja i da su obavešteni svi nadležni, od prosvetne inspekcije do policije.

- V. P. već ima dvojku iz vladanja zbog čestih izostanaka. Njegovi roditelji su nakon ovog slučaja podneli zahtev da se dete ispiše iz škole. U toku je postupak, pa ćemo videti šta će se desiti - navodi direktorka.

Od dečakovih roditelja juče nismo mogli da dobijemo komentar o ovom incidentu.

Kako nezvanično saznajemo, maloletni V. P., koji je sin lokalnog policajca, probleme je pravio i u osnovnoj školi, gde se tukao s vršnjacima. Pre šest meseci udario je i jednog policajca na dužnosti.

- Svi u odeljenju ga se plaše, stalno pravi probleme i ukoliko se nešto ne promeni, neki profesori su spremni da stupe u štrajk - kaže naš sagovornik iz škole.

default

Mirko Šijan, sin folk pevačice Goce Božinovske, ne krije koliko mu nedostaje otac Zoran, koji je ubijen pre osamnaest godina. Mirko je tada imao samo sedam godina, a budući da je odrastao bez oca, on daje sve od sebe da uspomene na njega nikada ne izblede.

On je nedavno objavio Zoranovu staru fotografiju, a onda je sa prijateljima na Instagramu podelio jednu od najvrednijih stvari u njegovom porodičnom domu u Surčinu - sliku tragično ubijenog kik-boksera.

Na fotografiji koja je rastužila mnoge vidi se oslikan lik Mirkovog pokojnog oca, njegova uramljena fotografija preko koje je postavljena crna traka, kao i crvena ruža tik do nje. Međutim, detalj zbog kojeg su se svi naježili jeste lik uplakane žene koji verovatno simbolizuje neutešnu Gocu.

Goca je, inače, kobne noći 1999. godine pevala u Austriji, a svojevremeno je sadržaj poslednjeg razgovora sa suprugom podelila sa javnošću.

- Tu noć sam pevala u Beču i poslednje što sam razgovarala sa njim bilo je to da mi je rekao da je ćerku Zoranu ostavio kod kuće sa bakom, a da je petogodišnji sin Mirko s njim. Čula sam ih obojicu. Zoran je rekao da se Mirko sav umazao i vikao je da brzo opere ruke. U pozadini sam čula glas sina kako kaže: "Dobro, tajo, dobro" - prisetila se neutešna pevačica.

 

default

Aleksandar Knežević Knele bio je žestoki momak beogradskih ulica devedesetih godina. Mlad, prgav, jak... Izazivao je strah i trepet kad god se pojavio. 

Knele je ubijn 28. oktobar 1992. godine. Kratak, ali buran i turbulentan život Kneževića i danas se prepričava. Na Fejsbuk stranici Legende devedesetih često se objavljuju Kneletove fotografije, kao i kratki opisi o momku koji je važio za jednog od najžešći u onom periodu. 

Na ovoj stranici objavljena je još jedna Kneletova fotografija sa veoma interesantnim i do sad neobjavljenom pričom koja će mnoge iznenaditi. 

Naime, jedna od Kneletovih omiljenih pesama bila je "Kockar" od Milete Kitića.

Legenda kaže da je Knele jedne noći bio u kazinu koji je držao Zoran Kovačević Koča. Seo je za rulet, pištolj stavio na sto i uložio mnogo novca, a momku koji radi rekao da sve stavi na broj 17...

Sedamnestica nije došla, Knele se iznervirao, polomio staklo i stavio kuglicu na broj 17. I tako iznova i iznova... Jer, vodio se izrekom "Sam si kovač svoje sreće". Zaposlenom momku je na kraju ostavio pune vreće, što je ovaj prvo odbio, ali onda mu je Knele rekao: 

- Nemoj to da radiš, vređa me, bio si dobar - i momak je uzeo novac. 

Prošlo je 25. godina od likvidacije mladog kriminalca. Ipak, ni dan danas njegovo ubistvo nije rešeno. Policija, nadležni, ostali iz njegove branše, nisu otkrili ko je Kneleta lišio života davne 1992. godine, ali njegov lik i delo i dalje su predmet priča i novinskih tekstova... Može se reći da ga je smrt učinila besmrtnim. 

default

Željko Tojaga zvani Žmigi (46), bivši pripadnik „crvenih beretki”, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog pokušaja ubistva premijera Zorana Đinđića kod „Kombank arene“ 21. februara 2003. godine, kosi travu u požarevačkom zatvoru „Zabela“.

Ovaj „doktoru za zolju“, kako su ga zvali u Jedinici za specijalne operacije, trebalo bi da izađe na slobodu krajem ove godine, jer je odležao dve trećine kazne

- Tojaga je već duže vremena slobodnjak. On izlazi kući redovno za vikende kako bi video suprugu Adrijanu i dvoje dece. Ovaj status je dobio zbog dobrog vladanja, pa ima pravo na slobodno kretanje u zatvoru i odlazak kući, za razliku od svojih kolega, koji izdržavaju kaznu u strogo čuvanom delu sedmog paviljona, u kojem su smeštene „beretke“ - navodi naš sagovornik.

Jedno vreme je kontrolisao vodu u ovom kazamatu, ali se ne libi, kaže naš izvor, da se prihvati bilo kakvog fizičkog posla.

- Naučio je sve da radi, iako je rođen u Crikvenici, u Hrvatskoj, a vrlo brzo je prešao u „beretke”. Pre tri godine je izdržao dve trećine kazne, pa je imao pravo da traži uslovno puštanje na slobodu. On je redovno pisao i sada piše žalbe za uslovno puštanje na slobodu, ali ne verujemo da će da izađe pre isteka cele kazne - dodaje izvor

Tojagu je presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal od 23. maja 2007. godine veće sudije Nate Mesarović osudilo na 30 godina zatvora, ali je krajem 2008. Vrhovni sud prepolovio kaznu. U obrazloženju odluke je navedeno da je procenjeno da je Tojaga učestvovao samo u jednoj radnji izvršenja krivičnog dela (pokušaj ubistva Đinđića kod tadašnje hale „Limes” u Novom Beogradu), kada je „‘zoljom‘ trebalo da sa Zvezdanom Jovanovićem Zvekijem (52) puca na premijera.

Međutim, od toga su odustali jer, kako je Jovanović rekao, „to bi bio masakr”.

Tojaga je na suđenju izjavio da nije učestvovao u atentatu na Đinđića, navodeći da od 16. do 21. februara 2003. nije ni „silazio s Kopaonika”. Na suđenju je pokazao i novinarsku fotografiju rekonstrukcije pokušaja ubistva premijera kod hale „Limes“, tvrdeći da „zoljom“ nije moguće gađati automobil u pokretu sa bočne strane.

On je nazvao lažnom izjavu Zvezdana Jovanovića zvanog Zveki, koji je osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera, koji je izjavio da je Tojaga učestvovao u pokušaju ubistva.

Na suđenju je tražio da se suoči sa Zvezdanom Jovanovićem, kako bi dokazao da sa atentatom nema nikakve veze.

- Voleo bih da Zvezdan Jovanović Zveki, koji me je jedini doveo u vezu sa atentatom, i Dušan Krsmanović progovore i kažu istinu o ubistvu premijera, koja je suprotna njihovim izjavama iz istrage. Oni se brane ćutanjem, a ja sam zbog tih lažnih izjava 533 dana bez razloga u pritvoru - rekao je Tojaga na suđenju u septembru 2004.

- Oni sada ćute, a odgovorno tvrdim da sam, kao najbolji „zoljaš” u JSO, ubačen u celu priču jer je nekome u vreme vanrednog stanja to odgovaralo - izjavio je Tojaga tokom suđenja.

Tojaga je godinu dana štrajkovao, od marta 2003. do februara 2004. godine. Tada je naveo da „316 dana jede samo hleb“ i „da želi da dokaže da sa celim slučajem nema ništa”.

- Od 32 uhapšena pripadnika JSO pre mene, samo sam ja optužen, jer sam, eto, ludi „zoljaš” i ubica koji šeta po gradu sa otvorenom „zoljom”, dugom dva metra. Ne verujem u celu ovu priču jer je njima trebala jedna budala sa „zoljom” - ironično je na suđenju izjavio Tojaga.

Monstruozno ubistvo koje se u nedelju dogodilo u okolini Zaječara podiglo je građane Srbije na noge, pa su rešili da pokrenu peticiju za vraćanje smrtne kazne.

Vladica Rajković je silovao, a zatim i brutalno ubio trogodišnju devojčicu Anđelu. Ovaj zverski zločin bio je inicijalna kapisla da se građani pobune i zahtevaju najveću moguću kaznu. Ipak, jedino što vlada može da uradi jeste da uvede doživotnu robiju.

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 1992. godine i to na Dan zaljubljenih 14. februara. Tada je u Somboru streljan Johan Drozdek zbog toga što je ubio, a zatim i silovao šestogodišnju Ivanu Salijević iz Karavukova.

Tragedija, kakvu ovo mesto nadomak vojvođanskih Odžaka, dotad nije doživelo, dogodila se kada je Drozdek, ne bi li se osvetio njenom ocu, devojčicu odvezao na biciklu njenog oca do seoskog groblja, gde ju je prvo ubio, a potom silovao.

Ubio pa silovao zbog bicikla?!

U sudnici Okružnog suda u Somboru, Drozdek nije poricao zločin. Govoreći o motivu, naveo je da se jako naljutio što mu “Džemo” nije dao bicikl, i da u besu nije znao šta radi. Ispričao je da ga je “nervirala mala kada je, počela da plače i sve glasnije moli da je vrati kući”.

- Kajem se, nije trebalo da je ubijem - rekao je sudiji Drozdek.

Smrtna kazna ukinuta je 2002. godine, a građani sada zahtevaju njeno ponovno vraćanje zbog istog zločina koje se dogodilo u okolini Zaječara.

default

- Očekujem da će MUP RS u najkraćem mogućem periodu rasvetliti zločin, a što se tiče ovog čoveka, koji je naneo zlo mojoj porodici, nisam ga nikada videla - rekla je za "Nezavisne" Sandra Jošić (41), supruga ubijenog Banjalučanina Damira Ostojića Šijana (43), upitana da prokomentariše hapšenje Stefana Samardžije iz Istočnog Sarajeva, koji je priveden u četvrtak naveče jer se dovodi u vezu sa ovom likvidacijom.

Jošićeva je početkom septembra 2018. teško ranjena, ali je uspela da se spasi praveći se da je mrtva, nakon što je u nju i njenog supruga sasuta kiša metaka, a Samardžija je, kako je u petak objavljeno, osumnjičen da je ukrao vozilo kojim se ubica dovezao na mesto zločina.

- Prošla sam vrlo težak period. Bila sam u Minhenu dva meseca i vratila sam se pre četiri sedmice. Još me čeka nekoliko operacija. Dakle, moje kliničko lečenje nije završeno. Primila sam osam metaka, i gde god sam došla, svi se čude, ne mogu da veruju da sam živa - izjavila je Jošićeva.

Ističe da očekuje i da traži da ubica bude kažnjen najstrožom kaznom.

- Nakon što je ovaj čovek uhapšen, sada se nadam da će se stvari odvijati lančano. Videćemo. Nadam se da će u najskorijem vremenu MUP RS konačno razrešiti ovo ubistvo - rekla je Jošićeva za "Nezavisne".

Kaže da je nakon svega svesna situacije, kao da se zločin juče desio.

- Nisam plakala, nisam paničila. Sama sam svoj život spasila. On je pucao i u mene. Nakon što je upucao mog supruga, spustio je pušku, pomerio se do retrovizora, podigao pušku i nastavio da puca u mene! Ja sam primila osam metaka. Kada je ispucao osmi metak, napravila sam se da sam mrtva. Pognula sam glavu, digla ruku, isplazila jezik, jer je to bio jedini mogući način da, možda, ostanem živa - navodi Jošićeva prisećajući se najtraumatičnijeg događaja u svom životu.

Dodaje da je ubica pomislio da je umrla, a ona je nastavila da žmuri.

- Nisam smela da otvorim oči, jer nisam znala gde se on nalazi. Kada sam pogledala u retrovizor, videla sam da ide iza mene sa spuštenom puškom, toliko sporo kao da nikad ništa nije uradio - naglašava Jošićeva.

Sa druge stran, Bojan Veselinović, Samardžijin advokat, potvrdio je za "Nezavisne" da ga je osumnjičeni pozvao nakon hapšenja.

- Prvo je obavestio svoju majku pa onda mene. Da li će za njega biti predložen pritvor, ne znam. Znam da ga je inspektor pozvao u četvrtak te da je on otišao u policijsku stanicu i onda su ga uhapsili. Za šta ga konkretno sumnjiče, zasad stvarno ne znam - izjavio je Veselinović za "Nezavisne".

Podsjetimo, nekoliko dana nakon što je Šijan ubijen, a njegova supruga ranjena, policija je u Piskavici, nadomak Banjaluke, pronašla zapaljeni automobil i u njemu automatsku pušku. Potom je iz policije potvrđeno da je u pitanju vozilo koje je mesec i po dana pre pronalaska ukradeno u Sarajevu, a sada, po svemu sudeći, upravo Samardžiju sumnjiče da je taj automobil ukrao.

Kako je objavljeno, Stefan Samardžija odranije je poznat policiji, a u zadnje vreme dovodi se u vezu sa auto-mafijom koja deluje na području Sarajeva i Istočnog Sarajeva. U žižu javnosti dospio je krajem prošle godine, kada je uhapšen zajedno sa još tri osobe zbog sumnje da se mogu dovesti u vezu sa ubistvom dvojice sarajevskih policajaca Adisa Šehovića i Davora Vujinovića. On je ranije tvrdio da nema veze sa ubistvom policajaca te da ima alibi.

Podetimo, najmanje 15 čaura pronađeno je 5. septembra naveče na mestu ubistva Ostojića i ranjavanja Jošićeve, na koje je vatra otvorena iz zasede, dok su se rendžroverom vraćali kući!

Ubica je u Kozarskoj ulici, u banjalučkom naselju Kočićev vijenac, u momentu nailaska terenca u kojem su bili supružnici, iskočio i u njih sasuo rafal.

default

Likvidacije i pucnjave u Crnoj Gori sve više liče na one sa meksičkih ulica.

Jedna od kamera zabeležila je trenutak kada su nepoznate osobe 10. juna sa motora u pokretu pucale na automobil u kojem se nalazio Beranac Edin Šuntić (28).

Na snimku se vidi da se osobe sa motora nisu obazirale na to što se pored vozila u kojem je bio Šuntić, u trenutku pucnjave nalazilo i dete na biciklu, a još jedno u neposrednoj blizini.

Takođe, na snimku se vide i nekoliko osoba iz neposredne okolike koje su u strahu počele da beže.

Šuntić nije povređen, a iz policije je saopšteno da se pucnjava odigravala duž cele Ulice 29. novembra.

Zbog pucnjave je privođeno više ljudi, ali niko nije zadržan u pritvoru.

Šuntić, prema nezvaničnim informacijama iz policije, nema kriminalni dosije.

default

Nekadašnja vlasnica Dafiment banke Dafina Milanović je devedesetih godina političarima davala velike sume novca, o čemu je Kurir pisao, ali su se na njenom platnom spisku našle i mnogobrojne druge ličnosti, poput komandanta Srpske dobrovoljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana!

Naime, u dosijeu Državne bezbednosti (DB), u koji je Kurir imao uvid, a koji predstavlja „presek saznanja“ o Milanovićevoj, navodi se da je Arkan od kontroverzne bankarke dobio milion i po maraka, ali i lokale na atraktivnoj lokaciji u Beogradu.

Pomoć u ratu

- Prema nekim informacijama, pokojnom Željku Ražnatoviću Arkanu uručila je, navodno, 1,5 miliona nemačkih maraka za otvaranje menjačnice na jednoj od lokacija u Čumićevom sokačetu i poklonila mu lokale kod beogradske stanice Vukov spomenik - piše u dokumentu DB, koji nosi oznaku „službena tajna, strogo poverljivo“. Dokument je sačinjen nakon 2000. godine.

Inače, ranije se u javnosti spekulisalo da je Milanovićeva davala Arkanu pozamašne sume novca tokom ratnih sukoba na prostoru SFRJ, odnosno u vreme dok je on komandovao „tigrovima“ na ratištu u BiH. Navodno je i Arkan, prema svedočenju brata Dafine Milanović, jednom rekao da je „Dafiment banka finansirala i rad Centra Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu“.

Bivši operativac DB Božidar Spasić potvrđuje za Kurir da je Ražnatović bio među onima koji su, kako kaže, uzimali „šakom i kapom“ novac iz Dafiment banke.

- Arkan je dobijao pare ili ih je uzimao reketom, koliko mu treba, uz saglasnost države. DB je desetak dana pre bankrota banke znao da će se to desiti. Privilegovanima je sugerisano da idu po novac. Arkan je noć pre zvanične objave o bankrotu upao kod Dafine Milanović i u džakovima iznosio para koliko je smatrao da treba da iznese - navodi Spasić.

Podsetimo, osim Ražnatoviću, novac iz ove banke odlazio je i političkim strankama, političarima, biznismenima... Kako je i Milanovićeva rekla u jednoj od retkih prilika, „novac iz Dafiment banke je razvlačen u džakovima“. Ona je, inače, u narodu ostala poznata po tome što je nudila visoke mesečne kamate na štednju, čime je privukla veliki broj građana, koji su potom prevareni.

Tražila izlaz - HTELA DA UCENJUJE POLITIČARE

Dafina Milanović nameravala je da za propast svoje banke optuži državu ili kriminalce, a čak je bila spremna i da ucenjuje političare, piše u dosijeu DB:

- Nelikvidnosti u poslovanju Dafiment banke nagnala je Milanovićevu da razmišlja da za neuspeh pokuša da optuži ili kriminalce (koji su je, navodno, opljačkali), ili državu. U to vreme, izražavala je spremnost da ucenjuje vladajuće strukture pretnjom da će objaviti gde i kome je dala novac, mada svesna da, u slučaju bankrotstva, i i nju mogu da ucene oni koji su u njenu banku novac ulagali pod garancijom.

Vođe Zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković dugo su krili identitet svog najboljeg vojnika i glavnog egzekutora.

Na stranici posvećenoj dešavanjima devedesetih godina prošlog veka pojavila se fotografija na kojoj Spasojević pozira u društvu svog najboljeg vojnika kojeg je dugo držao u tajnosti.

Kalinić, poznat pod nadimcima "zver" i "kasapin" se nikada nije družio sa ostalim Zemuncima.

Znali su ga samo po nadimku "Beli". Živeo je u Novom Sadu i dolazio u Beograd samo kada treba da se odradi posao nakon čega bi se vratio kući.

Gadio se mafijaša i sebe nikad nije smatrao jednim od njih, za sva svoja ubistva kaže da je "samo čistio beogradske ulice od mafijaškog ološa"

Njegov recept su kako je rekao, likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi.

O hladnokrvnosti sa kojom je vršio "posao" i brutalnosti koju je ispoljavao prilikom egzekucije govore i njegove reči pred Specijalnim sudom.

On je u svojoj završnoj reči rekao je da nije ubio Milana Jurišića Jureta jer on ne kristi hladno oružije prilikom likvidacija. Njegov recept su kako je rekao, likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mu je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta…

Kalinić je optužen da je sa Lukom Bojovićem, Milošem Simovićem i Vladimirom Milisavljevićem ubio Branka Jevtovića Jorgu i pokušao da ubije Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kad su nastradala dvojica njihovih telohranitelja.

Kalinić je veći deo svoje završne reči posvetio upravo brutalnoj likvidaciji Jurišića, čije je telo raskomadano i bačeno u madridsku reku Manzanares. Za ovo ubistvo u Španiji se sudilo Bojoviću, ali je oslobođen optužbe.

Tamošnji sud je prvostepenom presudom utvrdio da se ne može verovati svedočenju Kalinića, koji je optužio svog, kako on kaže nekadašnjeg prijatelja. Bojović je u svojoj odbrani tvrdio da je upravo Kalinić ubio i raskomadao Jurišića, jer je on poznat kao “kasapin”.

- Bojović je dva dana masakrirao Jurišića - rekao je Kalinić i dodao da je Bojović učestvovao u ubistvu Ilije Novovića, kao i da je Milošu Simoviću platio ubistvo Kuje Kriještorca, svedoka u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.

Kalinić je optužio Simovića da je ubio Ninoslava Konstantinovića, čija je sudbina i dalje nepoznata.

- Jedan dan mu je trebalo da iskopa rupu i pripremi sve da likvidira svog druga. On je veliki lažov i prevarant, više ljudi je zbog njegovih manipulacija izgubilo život - naveo je Kalinić.

Strana 1 od 13

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top