Kriminal

Kriminal (126)

default

Kantonalni sud u Novom Travniku je na osam godina zatvora osudio Zorana Gromovića Zoku (46) iz Travnika, muzičara i bivšeg učesnika šoua "Pinkove zvezde", jer je pasatom u Gornjem Putićevu kod Travnika usmrtio svoju devojku Jelenu Tursun (35), pevačicu i državljanku Srbije.

Tamošnji mediji presudu ocenjuju kao skandaloznu.

U zatvorsku kaznu uračunaće se i vreme koje je do sada proveo u pritvoru. Stav odbrane tokom suđenja bio je da se radilo o teškom delu iz sigurnosti javnog prometa, ali je Tužilaštvo podiglo optužnicu za ubistvo. Dilema oko kvalifikacije dela imalo je i Sudsko veće, ali su, ipak, utvrdili da je reč o ubistvu.

Ubistvo se može izvršiti na razne načine i raznim predmetima. U pogledu pravne kvalifikacije, mi ne sumnjamo da se ovde radi o ubistvu, a sredstvo izvršenja je vozilo – pojasnio je predsedavajući Sudskog veća Mehmedalija Huseinović.

On je kazao da je Gromović bio smanjeno uračunljiv, ali ne bitno te da je bio svestan posledica koje mogu nastati. Raskopčani delovi odeće ubijene Jelene dokaz su da je pre tragičnog događaja izbio konflikt između ljubavnog para.

"Opredelili smo se za osam godina zatvora, jer optuženi nije ranije osuđivan, ima suprugu i dvoje dece. Dobro se ponašao tokom suđenja, iako je njegov čin bio strašan", kazao je sudija Huseinović.

Ana Škorić, majka ubijene Jelene, upućena je s imovionsko-pravnim zahtevom na parnicu, a vozilo “pasat”, kao sredstvo izvršenja ubistva, oduzeto je.

Obrazlažući osuđujuću presudu, Sudsko veće ukazalo je i na nelogičnosti u iskazu Gromovića, ali i svedoka odbrane.Svi su tvrdili da su ugostiteljski objekt u Novoj Biloj napustili nakon svirke 28. novembra 2015. godine između dva i tri sata posle ponoći, a ubistvo se dogodilo oko pet.Jasno je kako u ovim iskazima postoji “rupa” od dva-tri sata.

U tom periodu došlo je do svađe, Jelena je napustila vozilo, a Zoran je krenuo prema vikendici. Nakon toga se okrenuo i vratio seoskim putem te je zgazio.

 

default

Ovaj nesuđeni automehaničar sa Novog Beograda Legiji stranaca je pristupio 1986. godine

Najpoznatiji "legionar" u novijoj istoriji definitivno je Milorad Ulemek Legija.

Ovaj nesuđeni automehaničar sa Novog Beograda Legiji stranaca je pristupio 1986. godine i u njoj je ostao skoro šest godina. 

Spekulisalo se da ga je na Korzici obučavao Ante Gotovina, koji je kasnije postao hrvatski general.

Ulemek se, inače borio u Čadu, Libiji, Bejrutu, Francuskoj, Gvajani i Iraku. Neki čak tvrde da je dezertirao iz Legije da bi došao kod Arkana u Srpsku dobrovoljačku gardu.

Na netu su se pojavila i fotografije na kojima se vidi kako je izgledao čuveni legija u ovom odredu.

Ovo su jedine fotografije Legije dok je bio u Legiji stranaca, a objavljene su na stranici "Legende devedesetih"

Danas se nalazi u zatvoru. Osuđen je na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

Kad je saznao za dečaka čiji su otac i majka skočili sa zgrade zajedno s njim, a mališan je preživeo, Darko odmah dao novac

Darko Šarić, koji je optužen za šverc droge i pranje novca, kupio je stan Milanu Ponjigeru (8), koji je preživeo skok sa šestog sprata solitera u Beogradu, saznaje Kurir. Podsetimo, njegov otac Palko (51) sa suprugom Ilankom (47) i tada trogodišnjim sinom skočio je sa zgrade u Batutovoj 21 u decembru 2011. godine.

Pljevljak je slučajno čuo za tragediju dečaka i njegove porodice, kao i da je mali Milan čudom preživeo.

- Darka Šarića je veoma potresla sudbina mališana. Pratio je tekstove u medijima i iz njih saznao da Milan nema rešeno stambeno pitanje. Zbog toga je odlučio da mu kupi stan. Naravno, Šarić je imao jedan uslov, a to je da se nikad ne sazna da je on dobrotvor - kaže naš dobro obavešten izvor, koji se iznenadio kad je čuo da je ova informacija ipak procurila u javnost.

Darko Šarić pomogao je i nekoliko porodica koje su u majskim poplavama 2014. ostale bez doma.

- Šarić je kupio nekoliko stanova porodicama kojima je voda odnela sve. On je, kao i u slučaju Ponjiger, zahtevao da nikome ne kažu ko im je rešio stambeno pitanje - dodaje naš sagovornik.

Porodica koja trenutno brine o dečaku nije želela da komentariše naša saznanja.

Palko Ponjiger, inače penzionisani kapetan, nekoliko godina je s porodicom živeo u samačkom hotelu kao raseljeno lice. Milanovi roditelji nisu preživeli skok. Mališan je prilikom pada zadobio teške povrede, ali je ipak iz te bitke izašao kao pobednik. Kako se tada pisalo, Ponjigeri su se na samoubistvo odlučili zbog teškog života u hotelu, kao i duga prema vojnom fondu.

- Dečak je živeo u uverenju da je sa ocem, u čijem je naručju bio tokom skoka, išao na vožnju toboganom. Pitao je šta se dogodilo i rekao da više ne želi da ide na taj tobogan jer ga sve mnogo boli - pričao je tada izvor Kurira. Podsetimo, Palko Ponjiger bio je kapetan prve klase vojnog vazduhoplovstva. Sa suprugom Ilankom na malog Milana čekao je punih 18 godina. Brigu o sada osmogodišnjaku preuzeli su njegovi rođaci, uz čiju se pomoć oporavio.

Darku Šariću ponovo se sudi zbog šverca 5,7 tona kokaina, po nalogu Apelacionog suda, koji je prethodno ukinuo presudu kojom je pljevaljski bos bio osuđen na 20 godina zatvora. Specijalni sud istovremeno vodi postupak protiv Šarića zbog pranja novca, koji i dalje nije prvostepeno okončan. 

Šarić se predao u martu 2014. godine, nakon što je bio u višegodišnjem bekstvu. Poternica za njim raspisana je 2009, a ubrzo mu je počelo i suđenje, koje se odvijalo u njegovom odsustvu. Šarić sve vreme negira krivicu po svim optužnicama, a nakon što je osuđen na 20 godina zatvora, prestao je da iznosi odbranu.

Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole MUP- a, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Subotici, pohapsili su svoje kolege!

Oni su uhapsili osam policajaca iz Malog Iđoša. Od njih osmorice, petorica su osumnjičena za primanje mita, a trojica za zloupotrebu službenog položaja.

Njima je određen pritvor, zbog čega će ovi "čuvari zakona"  iza rešetaka provesti do 48 sati.

Oni se sumnjiče da su početkom ove godine, uglavnom na putu Mali Iđoš - Bačka Topola i u mestima Mali Iđoš, Feketić i Lovćenac, prilikom kontrole saobraćaja, od osoba koje su počinile saobraćajne prekršaje zahtevali i primali novac, kako ne bi evidentirali uočene prekršaje.

Na ovaj način, oni su oštetili budžet Srbije za oko 1.200.000 dinara.

Pevačica Jelene Krsmanović Marjanović brutalno je ubijena pre sedam dana, a kolege i prijatelji još ne mogu da veruju ko je mogao na tako zverski način oduzme jedan život.

Jelena je sahranjena u četvrtak, a njene bliske koleginice, pevačice Indira Aradinović Indi i Vanesa Šokčić i dalje ne mogu da poveruju šta se desilo.

"Jelena je bila velika žena. Ona je bila divna osoba. Uvek je bila nasmejana i raspoložena, a sve koji bi došli u Zoranov i njen dom dočekivala je sa osmehom. Jeca je imala strpljenja za sve", rekla je Vanesa

"Živeli su skladno, srećno, ali da li su živeli bez suglasica. Danas nijedan brak nije bez nesuglasica, ali da su imali veće probleme za to ne znam", rekla je Vanesa.

"Poznavala sam Jecu i Zorana dugi niz godina. A znam da se narod prozlobio dosta. Ovo ubistvo ne može da uradi neko normalan, vernik. Zlo je svuda oko nas. Imali su dobar brak. Retko viđen na estradi. Ovo je par koji nema polemike da je suprug to uradio", rekla je Indi u Jutarnjem programu.

"Pamtiću je kao jedno veliko dete u telu žene. Zaista je bila nasmejana, iskrena, spontana, vedrog duha. Baš kao dete u telu žene", rekla je Indi.

"Na žalost, otišao je jedan život. Ostao je jedna devojčica iza te ljubavi. Žao mi je što je na takav nažin život prekinut. Jelena je bila divna žena, uvek je sa osmehom dočekivala sve koji dođu u njen i Zoranov dom", rekla je Venesa.

default

Goran Vuković Majmun, ubio je u Frankfurtu, 1986., najvećeg beogradskog kriminalca Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac i u srpskom podzemlju samo po tome ostao upamćen.

Tokom ispovesti u kojoj je do detalja opisao ubistvo i ono šta je tome prethodilo, Vuković je bio malo nervozan, rešen da tada, i nikada više, ispriča svoju verziju događaja.

“Odrastao smau Sarajevu. Kao klinac čuo sam za Ljubu, ali upoznao sam ga tek u Frankfurtu. Spojio nas je neki Stevan Stipić, predsednik tamošnje ravnogorske organizacije. Neopevani prevarant. Predstavljao se kao četnik. Svakoga ko bi došao da se učlani, prvo je pitao: “Šta si sposoban da kradeš?” Odgovarao je za razne prevare i bio je registrovan kod Interpola. U organizaciji “Ravna gora” bilo je dvanaest članova, dvanaest lopova. Primani su isključivo kriminalci, mada smo ponekad govorili protiv komunizma, pevali četničke pesme i stavljali na glavu šubare sa kokardom. Ljuba Zemunac je figurirao kao njegov zamenik u toj organizaciji, a praktično je bio njen operativni vođa”, prisećao se Majmun.

“Niti sam ja došao u Frankfurt da Ljubi Zemuncu skinem “krunu”, niti me je to uopšte interesovalo. Rekao sam mu otvoreno: “Došli smo da radimo svoj posao. Niti te diramo, niti bismo hteli da te ugrozimo! Ti si Ljuba i svaka ti čast!”, dodao je Vuković.

U nastavku priče Vuković se prisećao kakav je zapravo bio Ljuba Zemunac.

“Stvarno je bio siledžija. Čuo sam da nije mogao da ima normalan odnos sa ženom dok je ne prebije. Nije mu se moglo osporiti jedino da je bio najjači u Frankfurtu. To bi bilo smešno, jer je bio jak kao životninja. Morao si – ili da ga ubiješ – ili da mu priznaš da je jači! Ja sam bio samo malo ponosit, ništa više. Sa Ljubom sam bio dobar, nije bilo nikada konflikta. Uvek mi je bilo drago kad bismo se sreli. Dok je bio u zatvoru, čak sam trčao da mu nađem svedoke”, priča on.

“Izađem jednom na ulicu, kad čujem: “Stoj!” Okrenem se i, kako sam to uradio, tako me nešto pogodi u leđa. Vidim izdaleka Ljubu i Caneta. Onda oni dum – dum, pucaju za mnom. Jedva sam ostao živ. Probili su mi jetru, bubreg, debelo crevo. Nikada nisam saznao šta sam im se zamerio”, kaže Majmun.

Goran Vuković se jasno sećao dana koji je za Ljubu Zemunca bio fatalan.

“Od tada se više nismo videli sve do tog kobnog susreta ispred zgrade suda. Ja sam imao zakazano suđenje za neke krađe, a i njima je bio pretres. Ne sluteći ništa, poneo sam pištolj, prosto, jer se od njega nisam nikada odvajao. Parkirao sam auto na ćošku i sa ženom i jednim ortakom pošao prema zgradi suda. U jednom trenutku video sam ih ispred nas, njih dvanaest. Nešto su se domunđavali. Tek kad sam se približio stepeništu, Ljuba je sa pratnjom krenuo prema meni. Odmah sam izvadio pištolj i rekao: “Šta hoćeš?” Planuo je: “Šta je, pederu, hoćeš da se svetiš?!” Nisam ga se nimalo bojao: “Misliš da neću da ti se osvetim?” Odmah sam opalio. Kad ga je prvi metak pogodio, bacio se na mene kao životinja. Odmah je popio i drugi.”

“Onda su njegovi pritrčali. Jedan od njih je imao pištolj, a drugi nož. Pošto onome sa pištoljem nisu smeli ništa da urade, uhvatili su tog drugog i prebili ga zato što me nije ubo u toj gužvi. Oni su posle rekli da su me po dogovoru čekala tu dva policajca. To je smešno, jer ja nisam ni hteo da bežim. Mirno sam vratio pištolj u futrolu, uhvatio ženu za ruku i rekao: “Hajde da idemo”. Naleteli smo na policajca koji je držao neka akta i izvadio je pištolj. Poslušao sam njegovu naredbu, podigao ruke i legao na zemlju dok ne dođe patrola. Nisam uopšte shvatao šta se desilo i počeo sam da se cerekam”, priseća se Vuković.

“Ni tada kad se to desilo ja Ljubu nisma prvi napao: oni su na mene kidisali. Da si, u ne znam kakvoj svađi, ako ideš sa ženom, ako ti je tu familija, niko se ne napada, sve se zaboravlja, to je uvek među nama bio neki nepisani zakon. Pa nisam valjda mogao da dozvolim da me Ljuba potcenjuje pred rođenom ženom?!”

“U trenutku smrti Ljuba nije bio naoružan, a on i njegovi su mislili da nisam ni ja. Nije bilo jednostavno ubiti Ljubu Zemunca, najveću legendu jugoslovenskog i evropskog podzemlja. Bio je vrlo opasan i okretan. Znao je šta ga gde čeka. Mnogi su pokušali da ga likvidiraju, a pre mene ga je u Milanu upucao u stomak samo Kole Debeli.

Od Ljubine pogibije najmanje sam ja izvukao korist”, zaključio je na kraju Goran Vuković Majmun.

Goran Vuković Majmun ubijen je u Beogradu 1994. godine.

default

Iz kuće Velikog brata izbačen je odmah drugi dan nakon što je u javnost procurela informacija o tome da se protiv njega vodi krivični postupak

Aleksandar Neradin, bivši učesnik hrvatskog Velikog brata, na Županijskom sudu u Rijeci osuđen je na četiri i po godine zatvora na osnovu optužnice koja ga je teretila za "seksualnu zloupotrebu deteta"

Nepravosnažnom presudom Neradin mora snositi i troškove krivičnog postupka koji iznose 16 hiljada kuna, a oduzet mu je i računar i mobilni telefon koji se dovode u vezu s krivičnim delom, a na jednom od njegovih uređaja pronađen je i pornografski sadržaj.

Iz kuće Velikog brata izbačen je odmah drugi dan nakon što je u javnost procurela informacija o tome da se protiv njega vodi krivični postupak, a nakon izlaska iz kuće Neradin nam je tvrdio kako nije kriv, te da će isto dokazati i na sudu.

To je ponavljao i tokom suđenja, a kako je kazna manja od pet godina, Neradin ne ide odmah u pritvor i do pravosnažne presude, na koju se može žaliti ostaje na slobodi.

– Nisam pedofil i nisam imao nikakav fizički kontakt ni seksualni čin s maloletnom osobom. Ovde je reč o virtualnoj komunikaciji između dve ženske osobe, od kojih je jedna maloletna. Roditelji maloletnice prijavili su policiji tu komunikaciju. Preko IP adrese došli su do baznog rutera odakle je komunikacija stvarana, ali postoje sumnje kako se više osoba spajalo na taj ruter i da je mreža jedno vreme bila otvorena. Što znači da se bilo ko iz zgrade mogao spojiti – objašnjavao nam je nakon izlaska iz kuće Velikog brata Aleksandar Neradin.

default

Kristijan Golubović rastao je bez roditelja, na ulici je tražio uzore i podršku, ušao u krimi-svet, a sve to da bi se dokazao pred mamom.

Aleksandar Kristijan Golubović i dalje je najintrigantniji učesnik rijalitija u istoriji, najviše zbog ponašanja i stavova koji su u suštoj suprotnosti sa onim što on zvanično jeste - kriminalac. Kristijan je u rijalitiju pokazao vrednoću, poštenje, lojalnost, saosećanje, a njegovi prijatelji iz detinjstva i nastavnica iz osnovne škole  kažu da ih to ne čudi, jer je Golubović bio Robin Hud i kao dečak. Prema njihovim rečima, loš odnos s majkom Milankom odveo ga je u kriminal.

- Otac mu je bio u zatvoru zbog teške pljačke koja je završena ubistvom, majka je kao stjuardesa stalno bila na putu, pa je živeo s babom, koja ga je odgajala. Očigledno je bio veoma vezan za mamu i patio je zbog udaljenosti. Da bi se izborio za njenu ljubav i naklonost, počeo je da se dokazuje pred lokalnim starijim kriminalcima sa Zvezdare, koji su ga koristili, tražili od njega da nekog prebije, opljačka. On nije znao za pojam „dome, slatki dome“, samo za ulicu. Nije imao nikog da ga usmeri na pravi put, na ulici je tražio uzore, uvažavanje, podršku, vrlo brzo je ušao u krimi-svet. Milanka je podržavala takvo njegovo ponašanje, a kasnije je postala glavni mozak svih kriminalnih poslova, pa me nije začudilo što je uhapšena s njim 2010. godine zbog dilovanja droge - kaže njegov školski drug, koji je insistirao na anonimnosti.

Golubović je prvo pohađao školu „Jelena Ćetković“, a kasnije je prebačen u OŠ „Siniša Nikolajević“. Niko od školskih drugova, profesora i osoblja nije želeo da ih imenujemo, ali su nam ispričali kako pamte Kristijana, koji je danas idol nekim novim generacijama.

- U školama se uglavnom kratko zadržavao, jer je često bio privođen i smeštan u popravne domove. Interesantno je da nemam nijednu zajedničku fotografiju s njim, jer kad god bismo imali grupno slikanje sa razredom, Kristijan je bio u domu - seća se njegov školski drug.

Jedan od nastavnika ističe da Golubovića pamti kao prepametnog dečaka.

- Bio je natprosečno inteligentan i krupniji od svojih vršnjaka. Imao je razvijen osećaj za pravdu i zaštitnički se ponašao prema drugovima. Oni su ga zvali Robin Hud jer je često pomagao i štitio slabije i siromašnije - kaže nastavnik i dodaje:

- Nikad nije bio nekulturan niti bezobrazan prema profesorima i uvažavao je njihov autoritet. Međutim, već tada je imao posla s policijom, pa je u školama tretiran kao problem. S druge strane, bio je veoma human i spreman da pomogne svakome, pa su ga pojedinci obilato iskorišćavali. Drugi su bili suroviji prema njemu nego što je on bio prema njima.

default

Slobodan Šolaja iz Banjaluke, jedan od najtraženijih begunaca od pravosuđa Bosne i Hercegovine, koji je preminuo tokom svog bekstva.

Ovaj nezvanični “kralj kokaina”, kako su ga mediji nazivali, osuđen je u Okružnom sudu u Banjaluci na osam i po godina zatvora zbog trgovine drogom, odnosno prometa 164 kilograma kokaina čija je vrednost procenjena na oko 30 miliona KM.

Količina kokaina o kojoj se govorilo uvezena je krajem 2000. godine iz Paname u Banjaluku. Kokain je bio upakovan u 144 egzotična ćupa koje su na granici otkrili tadašnji pripadnici Republičke uprave carina i kriminalistička policija MUP RS.

Šolaja je ubrzo uhapšen i u prvostepenom postupku je 2002. godine osuđen na osam i po godina zatvora. Međutim, nakon presude mu nije određen pritvor, što je on iskoristio i pobegao iz BiH. Sud je 22. aprila 2003. godine za njim raspisao međunarodnu poternicu.

Sloba Šolaja, kako se navodi na stranici "Legende devedesetih", bio je prijatelj Boška Radonjića. Pominjao se u medijima kao jedan od glavnih ljudi klana "Amerika" pored Milete Miljanića Majka, Zorana Jakšića Jakše i Željka Maksimovića Make.

O njemu se godinama nije znalo ništa...On se u bekstvu nalazio više od 15 godina i o njemu se nije znalo ništa sve do skoro kada je u "Glasu Srpske" objavljena čitulja u kojoj porodica obaveštava roddbinu i prijatelje o smrti i detaljima sahrane...

Posle svoje smrti ostaće upamćen kao jedan od najpoznatijih begunaca od pravosuđa Bosne i Hercegovine. 

Navodno je, kako su mediji preneli, on preminuo u Srbiji, a njegovo telo je prevezeno u BiH zbog sahrane. Sahranjen je na groblju "Sveti Pantelija" u Boriku.

Tri Srpkinje, sve tri sa prebivalištem u Nemačkoj, uhapšene su prošle nedelje zbog toga što su pokušale da provale u jedan stan u gradiću Ejnbek.

Slučaj je prijavio Nemac koji živi u pomenutom stanu.

Naime, prošlog utorka u popodnevnim satima, vlasnik stana čuo je da neko zvoni na njegova vrata.

Kako je bio zauzet, nije odgovarao na zvonjavu, ali je ubrzo začuo zvuke kalauza kojim je neko pokušavao da obije ulazna vrata.

Otrčao je do vrata, naglo ih otvorio, a u hodniku je zatekao tri mlade žene, koje su se razbežale.

Vlasnik stana pozvao je policiju koja je pronašla razbojnice. Nakon saslušanja, devojke su puštene da se brane sa slobode.

Strana 1 od 9

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top