Kriminal

Kriminal (25)

Ništa nije slutio turski vozač kada je primio u kamion devojku Z. T. koja je stopirala kod Pojata i zatražila da je preveze do Niša. Ono što je usledilo Turčin nikako nije očekivao.

Niška policija uhapsila je Z. T. (28) iz okoline Knjaževca i njenog saučesnika I. M. (28) iz Niša zbog sumnje da su 10. februara na auto putu Niš - Pirot opljačkali turskog kamiondžiju. Z. T. je stopirala kod Pojata i od turskog vozača, koji je primio u kamion, zatražila da je preveze do Niša. Kada su stigli na ulaz u grad, ona je zamolila kamiondžiju da joj otvori vrata jer je navodno boli noga.

Vozač se nagnuo ka njenoj strani kako bi joj otvorio vrata, kada ga je otpozadipalicom udario njen saučesnik kojem je ona javila da stiže turskim kamionom.

Turčin je iskočio iz kamiona i napadaču uspeo da otme palicu, a dok se rvao sa njim, stoperka je iskoristila gužvu, ukrala mu novčanik sa 350 evra i mobilni telefon,iskočila iz kamiona i pobegla, a njen saučesnik joj se pridružio.

Pokradeni kamiondžija je otišao do najbliže benzinske pumpe i obavestio policiju o krađi. Z. T. i I. M. je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati nakon čega će sa krivičnom prijavom za razbojništvo biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

e-max.it: your social media marketing partner

Poslovni čovek Slavko Mijović, ubijen iz **kalašnjikova** u momentu kad je pokušao da uđe u džip. Jedno vreme bio zamenik komandanta Srpske doborovoljačke garde. U jesen 2001. na meti i momci iz **bosanskog klana**...

BIO je Arkanov blizak prijatelj. Svojevremeno i zamenik komandanta Srpske dobrovoljačke garde. Pred kraj života ušao u biznis sa izgradnjom kuća i lokala, a potom ih preprodavao. Ne zna se šta ga je od nabrojanog koštalo glave. Slavko Mijović (49), zvani Mija Pijuk, ubijen je 18. oktobra 2001. godine, hicima iz zlokobnog **kalašnjikova**.

Ubice su Mijovića sačekale na prilaznoj stazi ulaza u restoran **Čukarički** u istoimenom beogradskom naselju. Ispaljeno je više od 30 hitaca iz automata, a u pravoj kiši metaka slučajno je ranjen i Žarko Petronijević, gost obližnjeg bilijar-kafića. Zločinci su sa mesta napada pobegli kolima ka centru grada.

Policija je utvrdila da je neposredno pre smrti Mijović sedeo u lokalu sa prijateljima. U jednom trenutku je ustao i krenuo ka svom, nekoliko metara dalje parkiranom džipu **micubiši pajero**. Dok je pokušavao da otključa vrata, odjeknuo je prvi rafal. Potom drugi, treći, četvrti. Smrtno ranjeni Arkanov prijatelj pao je kraj svog vozila. Jedan od kuršuma pogodio ga je direktno u glavu.

TOKOM uviđaja pripadnici SUP Beograd kod Mijovića su pronašli pištolj, ali on nije stigao ni da se maši za njega. Teško ranjeni Petronijević prebačen je u Urgentni centar sa prostrelnom ranom na glavi. Ni ovaj zločin, kao ni desetine drugih, do danas nije rešen.
Tadašnji načelnik SUP Beograd, general Boško Buha, koji je u međuvremenu i sam stradao od ruku nepoznatih ubica, rekao je na konferenciji za novinare da je Mijović bio dobro poznat policiji, kao i da je više puta osuđivan. Nekoliko godina proveo je i na robiji.
Mija Pijuk, osim velikog prijateljstva sa Arkanom, bio je u izuzetnim odnosima i sa njegovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom, koji je, takođe, pola godine ranije, spektakularno likvidiran nadomak svoje kuće. Pričalo se, takođe, da ima dobre veze u crnogorskoj i srpskoj vlasti, koje su, uostalom, krasile i Ražnatovića. Navodno, bio je blizak i sa Radmilom Bogdanovićem, bivšim ministrom policije, kao i sa Mihaljom Kertesom, nekadašnjim direktorom Carine.
Mijović je sedamdesetih godina pripadao ondašnjoj generaciji **žestokih momaka**. Zbog pljačke jednog beogradskog arhitekte, koji je zbog nanetih povreda ubrzo preminuo u bolnici, sa grupom saučesnika osuđen je na 12 godina zatvora. Kaznu je - ne celu - odležao u zatvoru u Zabeli.

Zbog **poslova** često je znao da se uputi i u inostranstvo. Kada je Ražnatović otvorio poslastičarnicu **Ari**, Mijović je preko puta otvorio klub **Paladijum**. Taj lokal je, potom, prerastao u kockarnicu, a onda je zatvoren. Interesantno je da je ubrzo po otvaranju kazina na Mijovića pucano i on je tada ranjen. Brzo se oporavio, ali nikad nije hteo da kaže ko ga je napao, iako su upućeni tvrdili da on **sve zna**.
IPAK, taj napad bio je povod da se on na neki način povuče iz javnog života i krene u poslove, sa, upućeni tvrde, obe strane zakona. Išla je priča da on, navodno, ima ekipu momaka, koja je preuzimala pojedine firme u Beogradu. To su mu, kako se nagađalo, omogućavali prijatelji iz nekadašnjeg režima, ali vrha policije.

Za nekadašnjeg zamenika komandanta SDG pričalo se da se posvađao sa Arkanom 1993. godine oko toga ko je prvi čovek **Tigrova**. Posle sukoba Mijović je napustio Erdut, gde je bio kamp za obuku gardista, ali je sa Ražnatovićem i dalje ostao veliki prijatelj.
Mijović je bio u vezi i sa crnogorskim podzemljem i tvrdilo se da je učestvovao u nekim pucnjavama u Podgorici, Nikšiću i Kolašinu. Iako ga je tamošnja policija i privodila, ubrzo bi se obreo na slobodi. Navodno, to su mu omogućavali uticajni prijatelji.
Pred kraj života Mija Pijuk je, kako su tvrdili upućeni, krenuo sa građevinskim poslovima. Kupovao je zemljište, gradio kuće i lokale, a potom ih preprodavao. Pretpostavlja se da se u tom biznisu i zamerio građevinskoj mafiji koja hara Beogradom. U zamršenim nitima Mijovićeve prošlosti, ali i poslovima koje je radio pred smrt - verovatno treba tražiti i uzroke njegovog smaknuća.

Desetak dana kasnije na Karaburmi, ispred svoje kuće, ubijen je i Nebojša Pumpalović Pumpi (32). On je likvidiran hicima iz pištolja dok je popravljao svoj automobil. Pretpostavlja se da je žrtva poznavala ubice (pričalo se o dvojici), jer se neposredno pre hitaca čuo žučan razgovor. Pumpalović je na mestu ostao mrtav, a nedaleko odatle, u dvorištu, bili su mu supruga i dete.

Pumpi je u javnosti bio poznat kao jedan od vođa navijača **Partizana**, a više puta je i osuđivan. Odgovarao je za razna krivična dela, uglavnom razbojništva, ali i napade na policajce. Iz zatvora je izašao tri meseca pre smrti.

e-max.it: your social media marketing partner

Zbog veze s kriminalcima iz „slučaja Nana“ osuđen je uslovno, ali je morao da napusti policiju. Postao je detektiv koji je imao najjače veze u podzemlju

Samo nekoliko meseci pošto je napustio policiju i osnovao detektivsku agenciju, inspektor Miroslav Bižić usmrćen je hicima ispaljenim u leđa 21. maja 1996. na stepeništu ispred starog tržnog centra „Merkator“ na Novom Beogradu.

Dok je radio u policiji, Bižić je imao veliki autoritet među kriminalcima, pogotovo kada mu je u zaduženje pripao i zadatak da vrbuje kriminalce za potrebe tadašnje Savezne državne bezbednosti. Pojedine kolege su ga opisivale kao „kauboja koji je obožavao i kriminalce i policajce“, igrao se pištoljima i voleo da paradira prepričavajući dogodovštine s kriminalcima i njihovim „akcijama“ u inostranstvu. Novinari su zabeležili da je govorio kako ima „jaču ekipu od države“, misleći na kriminalce koje je angažovao za saradnju. „U nekim situacijama delovao je kao malo dete“, opisao ga je stariji kolega.

Prvi put se Bižićevo ime u medijima pojavilo nakon čuvenog „slučaja Nana“, kada je 24. marta 1990. ubijen Andrija Lakonić. Za ubistvo je optužen Darko Ašanin, ali je u oktobru iste godine oslobođen. Istraga je vođena i protiv Veselina Vukotića, koji je pobegao u inostranstvo, ali nikada nije bio optužen jer je istraga prekinuta. Sva trojica su radili za SDB.

Suđenje za ubistvo obelodanilo je postojanje tesne veze tajne policije i visokorangiranih kriminalaca, kao i to da je Bižić neposredno koordinirao tu saradnju, te omogućio Vukotiću da s lažnim pasošem pobegne u inostranstvo. Osuđen je za prekoračenje službene dužnosti i prikrivanje ubistva i dobio uslovnu kaznu. Po njenom isteku praktično je bio prisiljen da napusti policiju.

Jedan od policajaca koji ga je poznavao kaže da je po odlasku iz službe prvo započeo saradnju s Darkom Ašaninom, koji je imao dobro uhodan posao sa svojom fabrikom u Krnješevcima. Bižić uskoro počinje i samostalan posao, a specijalnost njegove detektivske agencije postaje pronalaženje i vraćanje automobila, koji su se u to vreme krali naveliko. S obzirom na poznanstva s kriminalcima iz perioda dok je bio u policiji, pretpostavlja se da je lako dolazio do informacija koja je grupa ukrala koji automobil. Upravo policajci veruju, navodeći da su tako čuli i od kriminalaca, da se Bižić preko dopuštene mere angažovao u tom poslu, sarađujući i s kriminalcima i sa oštećenima, te izvlačeći korist od obe strane. Prelaženje dozvoljene granice vide i kao osnovni motiv njegove likvidacije.

U istrazi njegovog ubistva nije se daleko otišlo. Ubica nije otkriven, motiv zločina nije utvrđen. Zbog, kako je to definisao jedan inspektor, „simboličnog truda policije da rasvetli ubistvo“, ostale su sumnje da je motiv likvidacije mogao da ima i drugačiju pozadinu, jer je Bižić predstavljao ključnu kariku i neprijatnog svedoka svega što su činili i brojni kriminalci i policajci.

Posle suđenja u „slučaju Nana“, Miroslav Bižić bio je veoma kivan na sve što ga je zadesilo, s čim su se složile i njegove kolege:

- Ono što sam radio, rade svi policajci sveta. Da bi se dobile informacije, kriminalcu mora da se plati ili da mu se učini sitna usluga. Nijedan kriminalac ne voli policiju i neće s njom da sarađuje ako ne mora... Osuđen sam na tri meseca, uslovno na godinu dana, kao poslednji šaner koji je ukrao sto grama kafe.

e-max.it: your social media marketing partner

Sreten Nikolić (22) pobesneo je pre godinu dana jer mu nisu dali da uđe u kafić, pa je pištoljem ubio radnika obezbeđenja Damnjana Dragojlovića (26) i nasumice pucao u goste.

Nikolić je pobesneo jer mu Damnjan nije dao da uđe u kafić, pa je urlao: "Je*aću vam mater svima, videćete ko sam ja!" Ubrzo se vratio s pištoljem, ubio Dragojlovića i izranjavao goste nasumice pucajući po lokalu!

"VRATIĆU SE U KAFIĆ, VIDEĆETE KO SAM JA!"

Stravičan masakr odigrao se u Knez Miloševoj ulici u centru Valjeva. Izvor iz istrage kaže da je Nikolić odranije bio u sukobu sa Dragojlovćem.

Najpre su se posvađali ispred kafića, Damnjan mu, po svemu sudeći, nije dao da uđe u lokal. Tada je Sreten počeo da psuje i da preti. Posle kraćeg vremena vratio se do kafića i prvo je ispalio jedan metak kroz vrata lokala, koji je bio krcat. Nakon toga je uleteo u kafić, pucao u Dragojlovića, a onda nasumice zapucao po ljudima i ranio troje.

Dragojlović je podlegao povredama u bolnici, gde je primljen u teškom stanju, sa ranama na glavi i grudnom košu.

Sreten je posle napada pobegao, ali policija ga je locirala i uhapsila pola sata kasnije u valjevskom naselju Peti puk. Kod njega je pronađen pištolj kojim je pucao u ljude.

Očevici krvave drame kažu da nikada neće zaboraviti tu noć.

- Mladić je uleteo u kafić mašući pištoljem, a onda je nastala panika i metež. Devojke su počele da vrište, neki su krenuli da beže. Bilo je jezivo, sećaću se toga dok sam živ - priča očevidac.

Drugovi ubijenog Damnjana imaju samo reči hvale za njega. Kažu da je bio sportski tip i da nikada nije pravio probleme.

 Valentina P., s kojom se godinama zabavljao Damnjan Dragojlović, ostavila je dirljivu poruku na Fejsbuku opraštajući se od dečka. Pored zajedničke slike napisala je: "Srešćemo se opet..."

e-max.it: your social media marketing partner

Proteklih godina su česta ubistva crnogoraskih klanova na ulicama Beograda. Sukob dva zaraćena klana se preneo na ulice prestonice, gde u suštini svi oni obavljaju i najveći deo svojih poslova. Međutim, malo ko se seća prvog velikog crnogorskog mafijaškog ubistva u Beogradu. Ubistvo se desilo ispred restorana Franš na Autokomandi, a na ulici su ostala nepokretna tela Igora Ćosovića i Zorana Jovanovića koji su izrešetani 26. decembra 1996. godine. Policija je odmah sa njihovim ubistvom povezala Voju Amerikanca, vođu klana Amerika.

Žrtve su imale podeblji policijski dosije, a teretili su se za neuspeo atentat na Božidara Pejovića, nekadašnjeg policajca, a tada vlasnika turističkog kompleksa na obali Skadarskog jezera. Naime, prema optužnici, neuspešan pokušaj ubistva usledio je kao Jovanovićeva osveta Pejoviću, koji je dok je još bio policajac ubio njegovog brata. Na suđenju, on je oslobođen odgovornosti, zbog čega su kako crnogorsko tužilaštvo misli, njih trojica isplanirali Pejovićevu likvidaciju. Ćosović i Jovanović su ubrzo nakon toga uhapšeni.

Sudija je njih dvojicu u prvostepenoj presudi oslobodio svih optužbi. Oni su imali alibi da su se na dan pokušaja ubistva nalazili u Beogradu.

Ipak, ubrzo kasnije, i na njih su poslate plaćene ubice koji su ih dugo pratili da bi konačno izvršili svoj zadatak kada su njih dvojica izlazila iz najpoznatijeg restorana u Beogradu. Tela su ostala da leže po snegu koji je vejao širom Beograda. Autobusi nisu stajali, a narod je šokiran gledao ovu scenu sa obližnje autobuske stanice.

e-max.it: your social media marketing partner

Granicni prelaz Horgos uhvacena je najjaca narko banda na pordrucju Balkana, njima su zaplenjeni osam tona  "KOKAINA" i dve tone ostalih opojnih droga.

Narko banda vodje Luke Tomica vec godinama "HARA" podrucjem Balkana i kako saznajemo uz pomoc mađarske policije i srpske policije uhvaceni su na granicnom prelazu.

Kako prenose svetske štampe, vodja ove bande Luka Tomic je reko da se nicega ne plasi i da je to sve samo jedna velika namestena igra od strane lokalnih moćnika iz trougla Kragujevac, Kruševac i Lapovo. 

Istice i da ne moze biti u pritvoru duze od 30 dana jer je to samo laz, i da jedva ceka 2021. godinu

Po našim saznanjima, prethodnih nekoliko meseci je ova banda imala vrlo velike aktivnosti na područiju Italije i Francuske. Smatra se da su tamo prenosili određenu količinu narkotika kako bi prodavali na ulicama u saradnji sa sicilijanskom mafijom. Kod vođe klana, Luke Tomića, pronađeno je nekoliko lažnih falsifikovanih pasoša na kojima se mogu uočiti sva putovanja u Italiju i Francusku. 

"Znam ga od malena, ali nisam znao čime se bavi", govori nam jedan od njegovih prijatelja Miloš Stojanović, i dodaje: "Imao je para, mislili smo da je to od roditelja. Ovako, svi smo zatečeni". Smatra se da je sa ovom bandom vrlo blizak bio deo Zemunskog klana. 

Vodja ove bande nije dzabe rekao 2021. jer bas 2021. iz zatvora u Spaniji izlazi vodja Zemunskog Klana, Luka Bojovic. 

Na nama je da cekamo i da ali drzava treba da se pobrine da izjavu Luke Tomica

e-max.it: your social media marketing partner

Njegov život ne bi mogao da prrikaže ni Holivud! Njegovu vilu u Brazilu su nazivali tvrđavom. Opasana je metalnom ogradom kroz koju je puštena struja. Brojne kamere i naoružani čuvari čuvaju njenog vlasnika, srpskog narkobosa velike moći. Bio je najveći diler u Brazilu, oženio predivnu manekenku i živio u toj utvrđenoj vili. Izvozio je tone droge upakovane u limenke voća i povrća sve dok ga nije cinkao niskorangirani kurir. Specijalcima se predao mirno, ostao bez milion eura vrednih slika i dokumenata koji će pokazati koliko je velika njegova ilegalna operacija. Goran Nešić Ciga čak je i čuvene kriminalce, braću Šarić zvao slugama.

Kada su brazilski agenti, naoružani do zuba, upali u njegovu vilu, nije pružao otpor. Bio je u društvu svoje supruge, atraktivne Brazilke. 

Radovi su trajali pune dvije godine, a nakon toga se Nešić odjednom uselio. Susjedi su posvjedočili da su jednog dana vidjeli kolonu luksuznih automobila sa zatamnjenim staklima.

Nešića na ulici nikad nisu vidjeli. Podovi kuće napravljeni su od porculana, a celi drugi sprat imao je staklene zidove kroz koje se video samo luksuzni namještaj, a stanari nikada.

Policijsku akciju Nivu pokrenuli su američki istražitelji iz agencije DEA, britanski agenti i srpsko tužiteljstvo. U konačnici je rezultirala privođenjem 47 ljudi, a zaplijenjeno je 15 luksuznih vozila, te broda, preko 30 nekretnina, luksuznih stanova i vila vrednih oko 16 miliona dolara. Nakon što je veliki bos Nešić uhićen, srušena je čitava piramida podšefova, dilera, kurira i obavještajaca od kojih su mnogi srpski državljani već ranije poznati policiji zbog šverca kokaina. Zaplijenjeno je i 620 kilograma kokaina i 864.000 eura.

Uskoro se ispostavilo da su Srbi vodili glavnu riječ u narkohobotnici.

Uz malu pomoć svojih balkanskih komšija, naravno, jer otkriveno je da su niži rangovi u njegovoj vojsci sarađivali i sa Hrvatima i Albancima pa čak i Slovencima. Među uhićenima su tada bili  i Dejan Stojanović Keka, Alen Memović Mali, Aleksandar Sekulić Seka, Milan Karanović i Aleksandar Nešić Aki.

Nešić, koji tečno govori portugalski i španski, posao posredovanja među narkoklanovima te proizvođačima i potrošačima počeo je 2003. godine.

Ubrzo je napredovao do te mere da su mu klijenti bili i talijanska mafija i braća Šarić, te kolumbijski karteli.

Droga se prekookeanskim teretnim brodovima prebacivala iz Brazila do evropskih luka. Kokain se nabavljala u Boliviji, pakovala u Brazilu, a prerađivala u okolini Madrida. Osim brodovima, deo pošiljaka se slao avionima. Pakovala se u velikim bačvama za hranu i obično je slana s voćem i povrćem. Albanci i Turci su uskočili u biznis tako da su organizovali mrežu uličnih preprodavača po evropskim metropolama. 

Nešić je ubrzo zauzeo poziciju brazilskog Scarface-a. Star samo 41 godinu, s lažnim identitetom i pasošem na ime Ilija, na vezi je držao srpske i crnogorske narkoklanove.

Srpski mediji pišu kako je po rangu i uticaju, a posebno po količini veza bio daleko iznad Darka Šarića. Saradnici su mu bili i momci iz klana Amerika. Ameriku je vodio Mileta Miljanić koji je kamione pune kokaina slao u Evropu, a onda je dolijao talijanskim karabinjerima koji su ga strpali u pritvor početkom godine.

Izvori iz vrha srpske policije tamošnjim su medijima neslužbeno izjavili kako se Nešić, da bi održao disciplinu, doslovno iživljavao na svojim saradnicima, među kojima i Šarićem i Dejanom Stojanovićem Kekom.

Ponižavao ih je i govorio im da su sluge.

"U Srbiji se znalo ko su Darko Šarić i Dejan Stojanović Keka. Zna se koliko su na ovim prostorima moćni i uticajni, ali i surovi. Dovoljno je samo podsetiti na priče što je Keka radio svojim neprijateljima i kako je regrutovao ljude u svoje redove. S obzirom na reputaciju, činilo se da su oni među glavnim bosovima i u poslovima u Brazilu i u Južnoj Americi", rekao je jedan izvor iz cele akcije.

Najveći srpski narko-lord Goran Nešić do pre nekoliko godina živeo je sa babom i dedom u Ulici Borislava Blagojevića u beogradskom naselju Zvezdara. Njegove komšije su potvrdile da ga znaju, ali niko nije smeo ništa više da kaže. Svi su uglavnom odmahivali glavom plašeći se eventualnih posledica.

- Znam da se pre nekoliko godina odselio odavde i da je otišao u inostranstvo. Kasnije sam čula da je u Argentini i Brazilu. Poznato nam je čime se bavio, ali ne želim da pričam o tome. Dok je živeo ovde, retko smo ga i viđali, obično bi to bilo u večernjim satima - procedila je kroz zube starija žena koja živi preko puta porodice Nešić.

Na pitanje da li poznaje uhapšenog, sredovečni gospodin nam je odgovorio potvrdno, a zatim i dodao da mu je ujak. Ipak, kada je upitan da prokomentariše vest o hapšenju svog sinovca, kao i moguće optužbe na njegov račun, odbio je da odgovori uz obrazloženje da nije upoznat s time.

e-max.it: your social media marketing partner

Beograđanin Milan Stojanović (48) zvani Alen, jedan od najtraženijih međunarodnih plaćenih ubica koji je osumnjičen da je pre četiri godine likvidirao vođu glavnog narko-kartela istočne Afrike Ibrahima Akašu u amsterdamskoj ulici 'crvenih fenjera', a dve godine kasnije i njegovog sina Kamaldina u Najrobiju, uhapšen je prošle nedelje u 'Grand ridžensi hotelu' u glavnom gradu Kenije, saznaje 'Blic'.

Hapšenje Stojanovića, koga traže policije Južne Afrike i Holandije, zvaničnici Kenije ocenili su kao 'ulov godine'.

Stojanović je, prema saznanjima 'Blica', rođen u Železniku, gde je i živeo do pre dvadesetak godina, kada se otisnuo u svet. Najviše vremena proveo je Francuskoj, nije se vraćao u Beograd, nema kriminalni dosije u našoj policiji, a od porodice ima mlađeg brata koji, kako navodi izvor 'Blica', takođe 'skita po svetu'. Kenijska policija je kod Stojanovića pronašla francuski pasoš i pasoš SCG koji je izdat 20. oktobra u Beogradu. Osim toga, kod njega je zaplenjeno 30.000 dolara.

Dok su kenijski novinari fotografisali Stojanovića u policijskoj stanici u Najrobiju, on im je pretio na lokalnom jeziku.

Zajedno sa Stojanovićem uhapšen je i kenijski biznismen Džejms Nganga Vaveru, a ključnu ulogu u njihovom privođenju, kako izveštavaju kenijski mediji, odigrali su sinovi ubijenog Ibrahima Akaše, Tinta i Baktaš, koji su ga uhvatili i predali policiji.

Sinovi ubijenog vođe kartela sa trojicom rođaka pratili su Stojanovića od jedne rezidencije, a stigli su ga ispred međunarodnog aerodroma 'Džomo Kenijata' u Najrobiju. Tinta Akaša mu je svojim vozilom blokirao automobil, a iz drugog su istrčali Baktaš i rođaci koji su zapretili Stojanoviću da ne dira pištolj i da krene sa njima. Tinta Akaša izjavio je za kenijske medije da su Stojanoviću kazali da žele da sa njim završe priču 'jednom zauvek'. Stojanović je tražio da krene svojim vozilom, ali mu to nisu dozvolili. Po dolasku u luksuzni apartman 'Grand ridžensi hotela', prema rečima Tinte Akaša, nastavili su razgovore o Stojanovićem predlozima koje im je ranije slao po kuririma. Akašini sinovi izjavili su da je Stojanović pretio smrću njihovoj porodici i da je tražio da napuste Mombasu, koja je njihov rodni grad i centar njihovog biznisa.

Lokalna policija istražuje kako je Stojanović sa međunarodnom poternicom ulazio i izlazio iz Kenije. Prema njihovim saznanjima, on je najmanje pet puta bio u Keniji, a uložio je veću količinu novca u jedan hotel u Najrobiju.

Inače, Ibrahim Akaša, za čije ubistvo se sumnjiči Stojanović, likvidiran je početkom maja 2000. godine u Amsterdamu u Krvavoj ulici u čuvenom kraju 'crvenih fenjera'. Akaša je bio diler koji je preko nekoliko afričkih grupa organizovao transporte velikih količina droge u Holandiju.

U to vreme Akaša se skrivao u Amsterdamu jer ga je kenijska policija tražila u vezi hašiša vrednog 12 miliona dolara, zaplenjenog nekoliko dana ranije u Mombasi. Akašu je pozvao jedan poznanik da hitno dođe na sastanak. Dok je u automobilu stajao na semaforu, prišao mu je ubica na biciklu, ispalio u glavu četiri metka i izgubio se u gužvi. Sa vođom najjačeg afričkog kartela bila je i njegova druga supruga Hajat iz Egipta, koju je holandska policija uhapsila zbog posedovanja dva lažna pasoša.

Holandski mediji spekulisali su da je Akaša ubijen u sukobu dva vodeća narko-kartela koji kontrolišu šverc droge iz Afrike u Evropu. Navodno je nešto ranije jedan od članova suparničke grupe ubijen od strane Akašinih ljudi. Zavađene kartele trebalo je da pomiri izvesni egipatski krijumčar narkotika, ali je Akaša u međuvremenu likvidiran.

Prema drugoj verziji, ubistvo Akaše naručili su neki kenijski zvaničnici kako bi sakrili svoje učešće u trgovini drogom. Zanimljivo je da je kenijska policija tada saopštila da je zadovoljna jer je ubijena osoba upravo Akaša.

Tinta Akaša zatražio je od kenijske policije da podrobno ispita Stojanovića i u vezi rekordne zaplene hašiša zbog koje je tražen njihov otac. Droga je, kako je izjavio, pronađena u Stojanovićevoj kući. Tada su uhapšeni jedan od Akašinih sinova Baktaš, dvojica policajaca iz kenijske specijalne jedinice i još petorica ljudi. Međutim, Stojanović nikada nije priveden jer je, kako tvrdi Tinta Akaša, imao zaštitu 'veoma moćnih ljudi'.

Policija takođe veruje da je Stojanović mozak ubistva Ibrahimovog sina Kamaldina Akaša, koji je sa sedam hitaca likvidiran 2002. godine na njegovoj benzinskoj stanici u Najrobiju. Posle ovog ubistva, uhapšena su osmorica osumnjičenih koji su deset dana kasnije pušteni bez optužbe.

e-max.it: your social media marketing partner

U svojoj završnoj reči pred Specijalnim sudom Sretko Kalinić, zvani Zver, rekao je da nije ubio Milana Jurišića Jureta jer on ne kristi hladno oružije prilikom likvidacija. Njegov recept su kako je rekao, likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mu je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta…

Kalinić je optužen da je sa Lukom Bojovićem, Milošem Simovićem i Vladimirom Milisavljevićem ubio Branka Jevtovića Jorgu i pokušao da ubije Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kad su nastradala dvojica njihovih telohranitelja.

Kalinić je veći deo svoje završne reči posvetio upravo brutalnoj likvidaciji Jurišića, čije je telo raskomadano i bačeno u madridsku reku Manzanares. Za ovo ubistvo u Španiji se sudilo Bojoviću, ali je oslobođen optužbe.

Tamošnji sud je prvostepenom presudom utvrdio da se ne može verovati svedočenju Kalinića, koji je optužio svog, kako on kaže nekadašnjeg prijatelja. Bojović je u svojoj odbrani tvrdio da je upravo Kalinić ubio i raskomadao Jurišića, jer je on poznat kao “kasapin”.

- Bojović je dva dana masakrirao Jurišića - rekao je Kalinić i dodao da je Bojović učestvovao u ubistvu Ilije Novovića, kao i da je Milošu Simoviću platio ubistvo Kuje Kriještorca, svedoka u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.

Kalinić je optužio Simovića da je ubio Ninoslava Konstantinovića, čija je sudbina i dalje nepoznata.

- Jedan dan mu je trebalo da iskopa rupu i pripremi sve da likvidira svog druga. On je veliki lažov i prevarant, više ljudi je zbog njegovih manipulacija izgubilo život - naveo je Kalinić.

e-max.it: your social media marketing partner

"Dušan je bio strog gazda. Svi smo stajali mirno kada bi se on pojavio",  ovo su reči N. K., jednog od stotinu radnika koji su 1999. zidali čuveno zdanje u Zemunu.

"Došli smo u Zemun, radili su se temelji. Bilo je razmeravanje terena i vidim ja tako jednu rupu. Duboka tri metra. Pitao sam šta je to, a čujem "tu će da biju". Betonirano i nema ničega. Može da se spusti samo merdevinama. Možda se neko i šalio, ali ono što smo videli, i strah i ćutanje, kao i batine, nije bilo naivno, niti smešno", priča N. K. koji je želeo da ostane anoniman.

Kako kaže, batinanje u pomenutoj rupi nije imao prilike da vidi, ali je uskoro video kako biju čoveka na ulici.

"Tukli su ga Duletovi ljudi jer nije hteo da proda neku kućicu u komšiluku. I nije on jedini dobio batine. Bio je tu jedan preduzimač, koji je u ulici ispod pravio zgradu. Trebali su mu radnici. Platio je duplo, samo da rade kod njega. A onda se pojavio Spasojević. Pitao je gde su ljudi i otišao do susednog gradilišta. I taj je dobio takve batine da je unakažen, a radnici su se vratili odmah"

Na pitanje kako se uopšte našao među ljudima koje je angažovao Dušan Spasojević, zvani Šiptar, on objašnjava da su svemu kumovale zemljačke veze.

"Kada je počela da se gradi Šilerova, pozvao me je stric, koji je sada pokojni, Dušan K., koji je bio građevinac. Poznavao je Spasojevića jer su zemljaci, iz okoline Leskovca. Svi građevinci su u početku bili „zemljaci“, tako su se i zvali. Nisam imao posla i stric me je zvao da dođem na gradilište. On je bio tesar i istovremeno i kao nadzornik"

Svoj prvi susret izbliza sa poslodavcem, odnosno čovekom koji će 2003. organizovati ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, N. K. potanko opisuje.

"Sećam se da je nosio uvek bleštave, nove patike, i kožnu jaknu. Svi smo stajali u stavu mirno kad se pojavi. Mi radnici smo se hranili u kafani u blizini. Gazdarica je bila Marija, zapamtio sam joj ime, jer me je zbog nje duša zabolela. Radnici su se požalili Duletu da je hrana loša. Jednog dana mi tako jedemo i on ulazi, prilazi mom stricu, uzima njegovu kašiku i proba. Odmah je otišao do Marije, i udario joj strašan šamar! Od tada, hrana je bila sasvim drugačija"

Kako kaže, jedna grupa radnika je radila temelje, a druga je bila zadužena za deo sa bazenom. Kontakte nisu imali međusobno, već je svako morao da radi i da gleda svoja posla.

"Bio je jedan njegov čovek koji nam je isplaćivao pare. Davali su nam dolare. I jednom deo radnika dobije lažne dolare. Kada je saznao, Dušan je pare zamenio, a tog čoveka koji je pare delio više nismo videli. Svi smo bili u strahu od Spasojevića, ali je on, činjenica, imao poštovanja prema mom stricu"

On prepričava i kako su rađeni temelji.

"Dule je zvao mog strica i popa. Pitao je da li se stavlja zlato u temelj. Na kraju su zaklali prase, jer je, prema običajima iz našeg kraja, dobro da se u gradnji kuće pusti krv da zalije temelj. Tako je prase zaklano. Temelji osveštani. Posle je ispečeno i pojedeno. Spasojević je poštovao crkvu i nije smelo da se radi kada je crveno slovo. A da li su zlato neko stavili, ne znam"

Vođa najozloglašenijeg klana u istoriji srpskog podzemlja ubijen je u policijskoj akciji zajedno sa Miletom Lukovićem Kumom.

Dušan Spasojević i Mile Luković u Šilerovoj podigli su tri objekta od gotovo 1.500 kvadratnih metara, sa bazenom 24,8 puta 12,4 metara na placu površine 40 puta 65 metara, opasnim sa bedemom visokim četiri metra. Vođe klana su u izgradnju zdanja i materijal uložili najmanje osam miliona evra. Njihova tvrđava u Šilerovoj srušena je i praktično sravnjena sa zemljom u vreme policijske akcije „Sablja“ 2003. nakon Đinđićevog ubistva.

e-max.it: your social media marketing partner
Strana 1 od 2

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top