Kriminal

Kriminal (287)

Mnogi su posle njega stradali na isti način, ali je retko ko živeo i doživeo stvari kao najmlađi heroj beogradskog podzemlja. Ubijen je u oktobru 1992. godine, a samo dva meseca pre toga, Aleksandar Knežević Knele izrekao je proročanstvo koje je posle njegove smrti počelo da se ostvaruje.

Njegovo ubistvo označilo je početak krvave serije ubistava na beogradskom asfaltu, ali se Knele potrudio da pre toga ostavi dubok trag. Otkrivamo njegovo, do sada nepoznato, proročanstvo, koje je najavilo njegovu ličnu tragediju, ali i onu širih razmera.

- Bilo je kasno popodne leta 1992. godine, građanski rat je počeo u Jugoslaviji. Slovenija se već otcepila mirnim putem,  Hrtvatska takođe, a čekalo se šta će biti sa Bosnom. Tog dana je bilo loše vreme, oblačno, ali nas nekoliko klinaca iz kraja, od 17,18 godina, otišlo je na bazen Košutnjak. Nije bio otvoren tog dana, ali znali smo čuvare, pa su nas pustili da se kupamo - priča nam posle 24 godine jedan od momaka koji je tog dana bio na bazenu sa Kneletom.

Zatvoren bazen, naravno, nije bio prepreka ni za opakog momka beogradskog asfalta.

- Posle nekog vremena videli smo troje ljudi kako nam se približava. Jedan od njih bio je Knele. Došao je sa drugom i njegovom devojkom. "Kakva je voda momci?", pitao nas je najnormalnije, a onda je skinuo majicu da ispliva nekoliko dužina.

Naravno, prethodno je skinuo pet zlatnih lanaca sa vrata čija je vrednost bila oko 80.000 maraka i ostavio ih pored na peškir, a pištolj je gurnuo ispod majice.

- Iako smo ga znali samo iz priča, shvatili smo posle pet minuta da je sasvim normalan momak, da nema bojazni da će nam nauditi jer ne pripadamo tom kriminalnom miljeu koji ga se plašio. Bez problema nam je dozvolio da uzmemo njegove lance sa peškira i da ih razgledamo - priseća se naš sagovornik.

U jednom trenutku, drug sa kojim je došao rekao mi je da požuri i da izađe iz bazena da ne naiđu dušmani - tako su zvali neprijatelje 90-ih.

- Knele je, onako sa osmehom, dobacio: "Ma nema frke, samo mi dobaci pištolj, pucam ja i iz vode" - priseća se svedok jednog od poslednjih dana života Aleksandra Kneževića.

Posle nekog vremena, kada je izašao iz bazena, nekako je započela priča oko dešavanja u Jugoslaviji.

- Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova - ispričao je Knele, dok su ga klinci gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Likvidiran je dva meseca kasnije, 28. oktobra 1992, u čuvenom apartmanu 331 hotela "Hajat". Imao je samo 21 godinu. Očigledno dovoljno da zna stvari koje većina tad nije mogla ni da nasluti.

Predosećajući kakva se oluja sprema, u godinama kada su se glave gubile zbog mrkog pogleda, izrekao je čuvenu rečenicu:

- Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik.

Ubo me je šipkom u nogu, a ta rana se zagnojila, isekao me je po ruci i terao me da kažem da sam sama sekla vene, nije mi davao da jedem

Slobodan Ristić (25) iz Bele Crkve, koji je uhapšen zbog sumnje da je u četvrtak pretukao svoju nevenčanu suprugu Andrijanu L. (19) i njihovu ćerkicu A. R., nakon čega ih je zaključao u jednoj sobi svoje porodične kuće, nasrnuo je na njih jer je žena okrnjila pločicu u kuhinji.

Ispostavilo se da je tukao tokom trudnoće, izgladnjivao i terao da čuči na noši. Inače, Slobodan je u Beloj Crkvi poznat po nadimku Sloba Debil.

U četvrtak je suprugu spremala ručak i tom prilikom je okrnjila pločicu u kuhinji.

- Počeo je da viče na mene, ali sam ćutala kao i do sada. Počeo je da me udara, da me šutira i mene i dete. Kasnije je izašao i zaključao nas. Razgovarao je nešto sa majkom. Sigurna sam da su smišljali kako da mi uzmu dete - kaže Andrijana za naše medije.

Slobodan je zaboravio telefon u sobi u kojoj je Andrijana ostala sa detetom, a ona je uspela da pozove svoju majku.

- Moja majka me je našla zaključanu u sobi u kojoj je treštao televizor kako se ne bih čula. Kada je policija došla, Slobodan ih je napao i rekao da lažem.

Andrijana kaže da se nisu dobro poznavali pre deteta.

- Nismo se dobro poznavali. Bila je to ljubav na prvi pogled. Tukao me je i tokom trudnoće, a kada sam se porodila, sačekao je mesec dana, pa me je opet udarao. I dete je počeo da bije. Mala je istraumirana - kaže Andrijana.

- Jedno vreme mi nije dao da idem toalet, već sam morala na nošu. Ubo me je šipkom u nogu, a ta rana se zagnojila. Isekao me je po ruci i terao me da kažem da sam sama sekla vene. Nije mi davao da jedem.

Roditelji brane sina krvoloka i kažu:

- Nije on kriv, ona i njena majka i babe su bacile vradžbine na njega.

Takođe dodaju da on nikad nije zaključavao Andrijanu iako su na svim vratima katanci i lanci.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, uhapsili su Ivana Borovčanina (1978) zvanog Lucifer, iz Novog Beograda, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja. U pitanju je veoma blizak saradnik vođe novobeogradskog klana, Dejana Stojanovića Keke, mnogi kažu, njegov poslednji čovek od poverenja.

Prilikom hapšenja osumnjičeni, koji je kod sebe imao pištolj marke "glok 17", sa metkom u cevi, pokušao je da pobegne, ali ga je policija u tome sprečila i razoružala. Borovčanin. je, kako se sumnja, koristio falsifikovane lične isprave, a za njim je bila raspisana i potraga zbog izvršenja kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Lucifer je 2008. godine pao u Kruševcu, iako je promenio identitet, ali ovo hapšenje nema veze sa tim slučajem. Kad je uhapšen, ustavljeno je da je on glavni osumnjičeni za ubistvo Milana Vukmanovića 1996. godine ispred Sava Centra. Prvostepeni sud ga je osudio na zatvorsku kaznu, kao i pokojnog Vujadina Pejakovića, zvanog Vule Balavi. Apelacioni sud ga je 2013. oslobodio optužbi za ubistvo Vukmanovića.

Zapravo, Apelacioni sud je samo potvrdio oslobađajuću presudu Višeg suda i odbio žalbu tužioca.

U obrazloženju odluke, pisalo je, između ostalog, je Vukmanović pucao pre nego što je pogođen, i da stoga postoji realna mogućnost da je neko od prisutnih lica (Borovčanin, Pejaković) postupao u nužnoj odbrani.

- Kako se nije moglo utvrditi ko je pucao u Vukmanovića, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da je ga ubio Borovčanin - naveo je Apelacioni sud.

Što se tiče Vujadina Pejakovića, on je ubijen 2012. godine u kafiću "Ki Largo" u Bloku 45, kada je na njega ispaljeno desetak metaka.

Inače, u Beloj knjizi MUP-a Srbije se navodi da je uslov ulaska u Kekinu grupu bio da su članovi do sada već izvršili neko ubistvo ili pokušali nekog da ubiju. Grupa je više godina bila u sukobu sa grupom pokojnog Jezdimirović Stevana zv. Jezda, a zbog primata za teritoriju Novog Beograda. U tom sukobu koji je dugo trajao bilo je na obe strane više mrtvih i ranjenih.

Kriminalna delatnost grupe je vršenje svih težih krivičnih dela: ubistva, pokušaji ubistva, silovanja, razbojništva, iznude, ucene, nasilničko ponašanje, oduzimanje motornih vozila, vraćanje ukradenih vozila uz otkup, krijumčarenje opojne droge i dr. Članovi grupe se dovode u vezu sa izvršenjem više krivičnih dela ubistava i pokušaja ubistva u Beogradu. Za većinu tih krivičnih dela podnošene su prijave koje nisu okončane presudama, a izvršioci su na slobodi.

Veruje se da je ubistvo Nika Roganovića nastavak obračuna Kavačkog i Škaljarskog klana, kako prenose crnogorski mediji

Novljanin Niko Roganović (66) ubijen je tokom noći, u 1 sat i 20 minuta posle ponoći u hercegnovskom naselju Dubrava, u klasičnoj sačekuši, potvrđeno je "Vijestima" iz Uprave policije. Inače, Niko Roganović je otac Duška Roganovića koji je u podmetnutoj eksploziji 25. aprila ove godine ostao bez obe noge. Oni su samo neki od članova porodice Roganović koja je često bila u medijima u regionu, zbog umešanosti u zločine i istrage.

Prema prvim saznanjima policije, na Roganovića su pucale najmanje dve osobe, a od zadobijenih povreda podlegao je u hercegnovskoj bolnici. Iz policije su kazali da intenzivno rade na rasvetljavanju ubistva Roganovića.

- Policija intenzivno radi na rasvetljavanju ubistva N.R. (66) iz Herceg Novog, koje se dogodilo u toku noći 25/26. 07. 2017. godine u naselju Dubrava, u Herceg Novom. Naime, u navedenom periodu oko 01:20 časova su za sada nepoznata lica prišla vozilu u kojem se nalazio N.R. i u njegovom pravcu ispalili više hitaca iz vatrenog oružja od kojih je N.R. preminuo.

O događaju je obavešten državni tužilac u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici koji je na licu mesta izvršio uviđaj sa policijskim službenicima. Službenici CB Herceg Novi i drugih organizacionih jedinica preduzimaju intenzivne mere i radnje na identifikovanju i pronalasku izvršilaca ovog krivičnog dela - navodi se u saopštenju Uprave policije.

On je 2009. godine uhapšen i zadržan u pritvoru kao jedan od pomagača svog sina, pomenutog Duška Roganovića, jednog od osumnjičenih za učešće u obračunu u kojem je dum-dum metkom ubijen vođa navijača "delija" Marko Vesnić (29) iz Beograda i ranjen njegov sugrađanin Ivan Marković (27). Osim Nika Roganovića, koji se sumnjiči da je pomogao sinu i bratancu Vladi Roganoviću, kao i Draženu Čađenoviću, da se sakriju posle zločina, policija je, zbog sumnje da je učestvovao u skrivanju tada zadržala i njegovog prijatelja Milana Veličkovića.

Prema pisanju crnogorskih medija, i ubijeni Niko Roganović je imao veze sa kriminalom. On je, naime devedesetih bio osuđen za šverc 11 tona cigareta.

Pre toga, 2005. godine, Niko je takođe bio hapšen, i ovoga puta kao i devedesetih zbog šverca kao deo 12-očlane bande. Naime, tada je crnogorska policija zaplenila jedan veći brod, ribarsku koču i tri teretna kamiona, kao i 28 tona cigareta, čija je vrednost je procenjena na oko dva miliona evra.

Podgorički dnevni listovi 'Vijesti' i 'Dan' objavili su da su, između ostalih, uhapšeni Niko Roganović, Ranko Martinović, Predrag - Pedo Pejović, Vukašin Jovanović i Dragan Matković, svi iz Crne Gore, i Rajko Ilić iz Srbije. Tada je uhapšeni i jedan policajac, čije ime nije objavljeno, a koji je, prema pisanju podgoričkog "Dnevnika", u rođackim vezama sa Nikom Roganovićem.

Niko Roganović je inače bio vlasnik dva lokala u Herceg Novom i predsednik Udruženja ribara Crne Gore. Njegova ribarska koča “Uskok” sa kojom je, prema navodima medija, vršen pretovar cigareta, zaplenjena je u tadašnjoj policijskoj akciji. Policija je tada zaplenila i brod “Alba” koji je plovio pod albanskom zastavom, kao i tri kamiona natovarena cigaretama.

Podsetimo, Duško N. Roganović (32) je u podmetnutoj eksploziji 25. aprila ove godine ostao bez obe noge. nakon toga srpska policija uhapsila je i njegovog brata od strica Vladimira M. Roganovića (31), zajedno sa njegovim prijateljima Igorom Bošnjakom i Lukom Medićem, zbog sumnje da je falsifikovao dokumenta, ali ova braća iza sebe imaju mnogo mračniju istoriju.

Braća Roganovići okarakterisani su kao vođe "kavačkog klana" a u žižu javnosti dospeli su 2009. godine nakon ubistva vođe navijača "Delija" Marka P. Vesnića. Obojica su, zajedno sa Draženom Čađenovićem koji im je bio saučesnik, bili u bekstvu, dok se nisu predali. Zbog ovog ubistva Duško Roganović osuđen je na 12 godina zatvora, a odlukom Apelacionog suda smanjena mu je zatvorska kazna na osam godina.

Koliko su braća Roganović moćna i navodno povezana sa sigurnosnim službama svedoči i slučaj sa početka godine, kada je crnogorski list "Dan" objavio fotografiju na kojoj je Roganović, navodno, na slavi kod rukovodioca Odseka za javni red i mir Duška Koprivice, pored još nekoliko ljudi iz sumnjivog sveta i saradnika rukovodioca.

Duško i Vlado Roganović su braća od stričeva i odranije su poznati organima gonjenja. Duško Roganović je takođe osumnjičen da je 29. oktobra 2006. godine pokušao da ubije Vladimira Dželatovića iz Herceg Novog.

Kako piše crnogorski "cdm.me" sumnja se da je ubistvo Nika Roganovića samo nastavak obračuna Kavačkog i Škaljarskog klana. Nedavno, kako saznaje lokalni medij, oko kuće Roganovića primećena su nepoznata lica koja su pokušala da napadnu Roganoviće, policija je obaveštena tada o događaju i uzela snimke nadzornih kamera.

Zajedno sa crnogorskom i srpska policija već dugo radi na razbijanju kriminalnih organizacija i ratova crnogorskih klanova koji su se prelili i na Beograd. Tako je pre hapšenja Vladimira i njegovih prijatelja, beogradska policija 24. aprila u Beogradu uhapsila i Novljanina Nemanju Zurovca (20), nakon što je kod njega pronađeno oružje i municija, a u automobilu se nalazio sa Beograđaninom Strahinjom Kneževićem (29).

Izvor iz vrha crnogorske policije za "Vijesti" kaže da je Zurovac blizak saradnik Vladimira Roganovića, koji je član jednog od dva zaraćena kotorska klana. Prema nezvaničnim informacijama, Roganovići su bliski sa Kavačkim klanom, čiji je vođa Slobodan Kašćelan nedavno optužen od strane crnogorskog Specijalnog tužilaštva za organizovanje kriminalne grupe i izvršenje niza krivičnih dela - od zelenašenja do trgovine narkoticima. Kašćelan je inače preživeo pokušaj ubistva u Novom Sadu, u junu 2016. godine.

I dok je Vladimir za ubistvo Vesnića oslobođen optužbi a sada uhapšen od strane srpske polcije, Duško je robijao zbog svojih kriminalnih radnji a onda ostao bez obe noge, a sada i bez oca.

Inače, majka Duška Roganovića je svojevremeno važila za jednu od najvećih lepotica iz Srbije, a kasnije se udala i preselila u Crnu Goru, gde je i rodila Duška, pored kojeg ima još jednog sina, dok Vladimir Roganović ima rođenu sestru.

Kavački klan i Škaljarski klan važe za dva najjača, a suprotstavljena kriminalna klana u Kotoru, a 2016. godine je u njihovim međusobnim obračunima za samo mesec dana likvidirano osam ljudi, dok je četvoro teško ranjeno, kako navode crnogorski mediji.

Vladimir, inače, važi za jednog od vođa Kavačkog klana, na čijem razbijanju srpska policija naporno radi.

Dva naselja po kojima su dobila imena dva najveća klana u Crnoj Gori, svoje kriminalne aktivnosti raširili su bukvalno po celom svetu i dobili status crnogorskog Korleonea, ističu mediji.

Naime, film je bio inspirisan TV prilogom Predraga Jeremića o dvojici maloletnih kriminalaca. Desilo se to da je jedan upucao drugog s pet metaka, posle čega je kako bi poravnao račune i spasao prijateljstvo, tražio od ranjenog druga da ispali jednaki broj metaka u njega.

Dragojević je za taj događaj saznao od prijatelja i odlučio da na njemu zasnuje scenario. Glavnu ulogu je poverio Dušanu Pekiću, momku koji je imao sličan život kao Pinki. Nažalost, Dušan je tragično završio i preminuo samo dve godine nakon snimanja filma.

Dragojević izbegavao da sam pogleda reportažu, jer nije hteo da ona utiče na scenario, podelu uloga i režiju. Pošto je film završen, pogledao je reportažu i izjavio da su ga zapanjile sličnosti između glumaca i pravih junaka ove priče

"Film je mogao da nastane jedino na ovaj način na koji i jeste. Vrlo grubim, nasilnim tretiranjem vremena o kojem govorimo. Mislim da bi svako ispoljavanje emocija oko tih klinaca film odvelo u neku vrstu pedagoške poeme, napravilo ga prepatetičnim, na neki način bi film odvelo u onu stranu gde nisam želeo, gde bi mogla da se postavi teza: e, ti klinci, ipak postoji neka nada za njih, ipak su oni u dubini duše ljudi. Ja smatram da jesu, ali da je od njih nastala neka sasvim druga vrsta ljudi, ne njihovom krivicom naravno. Na neki način, oni apsolutno jesu takvi kakvi jesu, proizvod jednog surovog i bezosećajnog vremena. S tim što moram da kažem da se ne slažem da u filmu nema emocija. Ali su te emocije skrivene grubošću, skrivene montažom koja ne dopušta da se emocija razvije", ispričao je svojevremeno Dragojević.

Transport Ekvadorska policija uhvatila je Nenada Miloševića (36) zajedno sa Špancem u trenutku kad su na brod hteli da pretovare narkotike namenjene evropskom tržištu

Nenad Milošević (36), državljanin Srbije, i Hose Luis S. C. (33), državljanin Španije, uhapšeni su u Ekvadoru zbog sumnje da su planirali transport 222 kilograma kokana iz Ekvadora u Evropu! 

Policija sumnja da je uhapšeni Srbin bio povezan s ozloglašenom grupom “Amerika”, čiji je vođa Zoran Mihajlović Jakšić (57), uhapšen u julu na granici Perua i Ekvadora.

Milošević i Hose Luis uhapšeni su u jednom luksuznom stanu u gradiću Puerto Santa Ana 10. novembra, nakon što su ih istražitelji pratili mesec dana.

Policija dobila dojavu

- Utvrđeno je da su Srbin i Španac u Ekvador ušli 13. oktobra. Nakon što su policajci dobili poverljive informacije da su dvojica stranaca došli u Ekvador kako bi preuzeli drogu, pripremili je za transport i poslali je brodom iz luke u Gvajakulu, započeli su ozbiljnu istragu. Pratili su Miloševića i Hose Luisa i uhapsili ih pre nego što su uspeli da spakuju drogu na brod - kaže izvor iz istrage.

Kokain je nađen na parkingu zgrade u centru ekvadorskog gradića. Uhapšeni su u istoj zgradi imali iznajmljeni štek stan, u kojem su boravili tokom pripremanja transporta droge.

- Narkotici su nađeni u crnom kombiju marke “ford F150”. Bili su spakovani u osam crnih džakova od jute u kojima je bilo čak 200 paketa. Droga je bila spakovana u zelene pravougaone pakete nalik ciglama. Utvrđeno je da je u džakovima ukupno bilo 222,4 kilograma kokaina - saopštili su iz policije.

Istražitelji su utvrdili da su uhapšeni Srbin i Španac pripadnici dobro organizovane međunarodne kriminalne grupe, koja se bavi švercom narkotika iz Latinske Amerike u Evropu.

Veze sa Jakšićem

Istražitelji proveravaju da li najnovija zaplena droge ima veze s ozloglašenom grupom “Amerika”, čiji je jedan od vođa Zoran Mihajlović Jakšić, uhapšen u julu 2016. godine dok je pokušavao iz Perua da pređe u Ekvador.

- Jakšić se sumnjiči da je organizovao šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu, a uhapšen je u gradu Tumbesu u Peruu, koji je od grada Puerto Santa Ane udaljen svega 200 kilometara. Jakšić je pre hapšenja trebalo da pređe u Ekvador, ali je njegov plan osujetila policija. Zato se detaljno proverava veza između sada uhapšenog Nenada Miloševića i Jakšića. Postoje neke indicije da je Milošević radio baš za klan “Ameriku” - ispričao je izvor iz istrage.

Jakšić bio u Beogradu

TUKAO GA MEDA

Latinoamerički mediji Zorana Jakšića označili su kao čoveka sa hiljadu lica, jer je kod njega nađeno 10 različitih pasoša i utvrđeno je da je koristio 46 imena. Za njim postoje poternice iz čak pet država. Iako je, prema policijskim dosijeima, Zoran Jakšić u Srbiji poslednji put bio 2010. godine, Kurir je došao do snimka koji je prošle godine nastao u jednom beogradskom klubu. Na snimku se vidi kako je Darko Ristić Meda, prijatelj ubijenog Aleksandra Stankovića, pretukao Zorana Jakšića. Na snimku sa sigurnosnih kamera vidi se kako Ristić nokautira Jakšića, a potom ga još nekoliko puta brutalno udara.

Vrščanin Ljubomir Đaković (61), u čijem automobilu je novopazarska policija u petak pronašla blizu 22 kilograma marihuane, osuđen je danas na sedam godina zatvora.

On je pred Višim tužilaštvom u tom gradu priznao izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i zaključio sporazum koji je prihvatio i Viši sud.

- Presuda je postala pravosnažna i Đaković će biti upućen na izdržavanje zatvorske kazne u trajanju od sedam godina. Osim toga, od njega je oduzet i automobil BMW 530d, koji je korišćen prilikom izvršenja krivičnog dela – kaže Asmir Mehović, portparol Višeg tužilaštva.

Đaković je uhapšen u zajedničkoj akciji novopazarske i granične policije prilikom ulaska iz Crne Gore u Srbiju, na graničnom prelazu Špiljani.

Policija je prilikom pregleda njegovog automobila pronašla specijalno izrađene bunkere u kojima su se nalazila 24 paketa marihuane, ukupne težine 21,8 kilograma.

Prema nezvaničnim informacijama, Đaković je završio Fakultet dramskih umetnosti, radio je kao producent, a navodno je i glumio u nekoliko pozorišnih predstava.

Stručnjaci iz Hrvatske naveli su da je Marjanovićeva prvi udarac po glavi mogla da zadobije dok je stajala, nakon čega je sigurno pala na čvrstu podlogu.

Naime, sa CFI je kontaktirao sudski veštak i specijalista neurohirurgije.

- Preko Jutjub kanala pratio me je sudski veštak iz Hrvatske. Prilikom putovanja sa vodećim veštacima i profesorima Medicinskog fakulteta analizirali su fotografije i došli su do istog zaključka da Jelena udarce ni u kom slučaju nije zadobila na tlu nasipa i u vodi kanala – kaže Šipka.

Stručnjaci iz Hrvatske naveli su da je Marjanovićeva prvi udarac po glavi mogla da zadobije dok je stajala, nakon čega je sigurno pala na čvrstu podlogu.

- Svi sledeći udarci su zadati u ležećem položaju, glava je bila oslonjena o tvrdu podlogu. Da je Jelena udarce zadobila s glavom u vodi u plućima bi se našla voda, a ne u dušniku. Krvarenje je bilo obilno i prskajuće budući da je srčana akcija bila održana, ali samo kod prvih udaraca. Nakon toga je krvarenje bilo više gravitacijsko i ne tako obilno – naveli su stručnjaci u mejlu prosleđenom Šipki.

Oni su naveli da bi bar pola litre krvi pevačica izgubila posle dva tri udarca, dok na mestu na kom je pronađeno telo obilnijeg krvarenja nije bilo. 

- Moralo je biti rasprskavanje po okolini, kosa je morala biti slepljena krvlju, majica natopljena krvlju. Voda to nije mogla očistiti bez obzira na to što je bila potopljena. Udarci nisu bili fatalni da bi došlo do smrti u sekundi, dakle, disala bi u vodi, pluća bi bila napunjena vodom. U vodi je imala samo poslednji udah – dodao je hrvatski veštak.

Šipka je objasnio da zaključci veštaka nedvosmisleno upućuju na to da je Jelena dovezena i bačena u kanal gde je i umrla.

– Pritrčala sam separeu i ugledala zgrušanu krv na Željkovom levom oku koje je bilo zatvoreno.Zubi su mu bili izbijeni, a kada sam ga protresla, počeo je da kašlje i izbacuje krv iz usta. Manda je sedeo pognut i krvario je iz oka i usta, a Garić je ležao pored separea i držeći se za stomak jecao: “Joj, joj”. U jednom trenutku čula sam Zvonka Mateovića kako viče: “Spusti pištolj!”

– Okrenula sam se i ugledala mladića u žuto-teget jakni, kako diže pištolj sa poda. Nikada ga više nisam videla – svedočila je Svetlana Ceca Ražnatović, svojevremeno tokom procesa za ubistvo njenog supruga Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića Mande i Dragana Gavrića, koje se dogodilo 15. januara 2000. godine u hotelu “Interkontinental”. Iako jeubistva Arkana nesumnjivo, što je dokazano svedočenjima desetina svedoka, i dalje se pojavi poneki pobornik teorije zavere koji tvrdi da je Ražnatović živ, i to dan danas.

Prošlo je 18 godina, a ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dalje jednako intrigira javnost. Ko je pravi nalogodavaclikvidacije – još uvek se ne zna.

Tog 15. januara 2000. godine ispred “Interkontinentala”, oko 17 časova stala su dva automobila. Iz opela Kalibre izišli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, koji su od ranije bili poznati policiji.

Iz drugog vozila, golfa, izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd, Dobroslav Gavrić.

Pegla je ostao na parkingu, dok su ova trojica ušli u hol spremajući se da počine trostruko ubistvo. U holu hotela bila je neviđena gužva. Arkan je sedeo u separeu nedaleko od recepcije. U hotel je došao sa suprugom Svetlanom Cecom Ražnatović, njenom sestrom Lidijom Veličković i telohraniteljem Zvonkom Mateovićem.

Dok su sestre u pratnji Mateovića obilazile butike, Arkan je sa društvom sedeo u holu. Nekoliko minuta posle 17 sati, prišli su im Gagi i Miki.

Rukovali su se sa Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepeništu koje je vodilo ka hotelskim salama za banket. Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu.

Minut kasnije, Gavrić je ustao od stola. Ispod kaputa je izvadio pištolj “CZ 99″. Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak. Na pod hola u “Interkontinentalu” padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a gosti su zalegli na pod sklanjajući se od rafalne paljbe. Policija je na lice mesta došla brzo, ali ne i hitna pomoć.

Ceca i Lidija su, plačući i moleći za pomoć, vukle Arkana do izlaza hotela. Ceca je zatim pokušala da nagovori jednog policajca da službenim vozilom odveze Arkana do bolnice. Odbio ju je jer nije imao dopuštenje od pretpostavljenog. Konačno, Arkan je BMW-om prebačen u Uregentni centar. Tamo je i zvanično proglašen mrtvim.

Darko Nikolić i njegov kum Dejan Životić izbegli su smrtnu kaznu, ali ne i robiju od 40 godina zbog serije likvidacija koja je Čačak pretvorila u Čikago

Scenario: Mladić iz ugledne porodice intelektualaca. Vaterpolista, talenat za reprezentaciju, ali gubi osećaj za igru. Na bazenu upoznaje mafijaškog bosa. Sam se ponudi da radi za njega. Od oca uzima stari automobil, novac za gorivo i počinje da radi. Obezbeđenje gazde. Mesec dana kasnije gazda mu predlaže odmor na Tajlandu. Odužiće mu se radom za taj trošak. A onda mu predlaže da mu, po povratku, reši jedan problem. Jednu osobu. Radikalnom metodom. Mladić ne spava celu noć. Razmišlja. Sutradan pristaje. Po povratku postavlja eksploziv ispod automobila mete. U momentu kada je meta krenula ka vozilu, a on čekao da aktivira eksploziv, na ulicu su istrčala deca iz škole. U sekundi je zgrabio kesu sa eksplozivom i pobegao. Zatim je usledila druga meta. Noć, hici iz žbunja u „mercedes”. Ubija dvojicu pogrešnih mladića. Treća meta. Kafić u tržnom centru. I ponovo promašaj. Umesto mete, ubija noćnog čuvara. Tri nedužne žrtve ubijene. Nije dobio ni pare. Odustaje od posla, ali ne odustaje gazda. Traži mu da nađe drugog ubicu. Ima još meta. Rat je u podzemlju. Mladić zove kuma, pekara, debeljka, i on pristaje. Ubija dvojicu. Ne greši. Mladić odlazi kod gazde, koji je već odbegao u beli svet. Izbija svađa. On vadi pištolj i prislanja ga gazdi na grudi. Škljoc. Ništa. U narednih par sekundi obojica potežu oružje. Pucnjava. Obojica su pogođena, ali živa… Gazda iz bolnice beži dalje. U svet. Mladića isporučuju u njegovu zemlju. Osuđuju ga na smrt. I njega i kuma.

Svi elementi za dobar holivudski blokbaster. U stvarnosti opis prvog plaćenog ubistva u Srbiji. Za koje plaćeni ubica nije dobio ni dinara. A ubio je troje pogrešnih ljudi.

Ime: Darko Nikolić. 

Rođen u Beogradu 1967. godine. 

U požarevačkoj Zabeli služi kaznu od 40 godina zatvora.

S njim u zatvoru je i kum, Dejan Životić, dvostruki ubica.

Čikaška era u Čačku

A sve je, naravno, počelo devedesetih godina, i to ne u Beogradu, već u Čačku, gde se u to vreme vodio bespoštedni rad između vodećih ljudi tamošnjeg podzemlja: Gorana Bojovića (58), s jedne strane, i Tomislava Mihailovića zvanog Toma Gibanica i Dragana Drobnjaka Dropsa (61), s druge.

Bojović je Srbin s najdužim stažom na poternici Interpola. I niko sada ne zna gde je. Drobnjak je trenutno na izdržavanju zatvorske kazne zbog ubistva. Tomislav Mihailović je u tom ratu ubijen. Sva trojica u ono vreme su u Čačku bili poznati po iznudama, reketiranju, zelenašenju, pucnjavama… Radili su zajedno. Onda su postali zakleti neprijatelji. Zbog njihovog poslovanja, a zatim i sukoba, Čačak je devedesetih godina nazivan srpskim Čikagom.

A onda je prst sudbine u njihovu priču uveo Beograđanina Darka Nikolića, mladića koji do tada nikad nije ni kročio u Čačak i za koga tada niko nikada ne bi mogao ni da pomisli da će postati plaćeni ubica u mafijaškom ratu. Prvi plaćeni ubica u Srbiji.

Nikolić je, po deportaciji u Srbiju, u beogradskoj policiji saslušavan 36 sati. Dvadeset jednu godinu kasnije, „Ekspres” ekskluzivno objavljuje njegovu izjavu, koja je šokirala sve tadašnje inspektore policije.

Strana 10 od 21

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji