Kriminal

Kriminal (287)



Mali Mare je Marko Borak, revolveraš, bombaš, pljačkaš... Kada je umro imao je osamnaest godina. Borakova smrt je bila strašna. Ubica ga je prvo mučio, a potom izrešetao po nogama, više od sedam puta. Na kraju, izbacio ga je iz kola u Ulici Svetozara Markovića da iskrvari do smrti. Najbliža zdravstvena ustanova bila je stotinak metara dalje.

Kako je Borak izgradio reputaciju prekog revolveraša, "žestokog momka"? Neki kažu da je isterivao socijalnu pravdu, otimajući od bogatih. Sve što uzme davao je siromašnima, kažu njegovi prijatelji. Drugi, pak, objašnjavaju da je bio "lud" i da nije prezao da zapuca i na poneke lidere beogradskih klanova. Bilo kako bilo, imao je puno neprijatelja, koji su mu, najverovatnije i došli glave. Koliku paniku je njegov način obračuna izazivao među starijim Dorćolcima, pokazuje i činjenica da je najčešće noću, u stanove njegovih drugova upadao neki od oštećenih zajedno sa policijom tražeći Mareta. Sutradan, progonitelja bi čekalo iznenađenje, jer Mare je imao običaj da ih pozove telefonom, i najavi sledeći potez.



Još kao maloletnik, Borak je nekoliko puta bio privodjen u policiju. Kasnije, na sudjenjima, bio je optužen za tri pokušaja ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, podmetanja bombi... Za tako malo vremena, kazuju njegovi bliski prijatelji, napravio je više stvari, nego malo ko od poznatih imena prestoničkog podzemlja.


Pocetkom maja 1995 godine, ubijen je Marko Borak,koji je polako postajao strah i trepet Dorcola,ali opasan i po kasnije revolverase Beograda. Bio je izveden na sud pod optuzbob tri pokusaja ubistva,tri nanosenja teskih telesniih povreda,jedna razbojnicka kradja,razbojnistvo,tri dela izazivanje opste opasnosti,podmetanjem eksploziva.  Pucao je na sledeće kriminalce: Pejcica, Nikolica, Gavrilovica, Ristovica, Kojica i podigao najmanje petnestak vozila u vazduh.

Medjutim,da li iz straha ili po nagodbi, niijedan svedok,na sudu nije teretio Boraka i on je ubrzo pusten iz pritvora. Ispostavilo se da je taj izlazak iz zatvora za njega bio koban. Presudjeno mi je bas kako je i on voleo da sudi, iskrvario je od upucavanja u ruke i noge, dakle u delove tela koji po "medicini podzemlja" nisu vitalni. Tvrdi se, naime, da je naručilac ubistva, čovek sa jakim vezama u MUP-u Srbije.

Koliko je Borak postao popularan, svedoči i pesma "Marko Borak imao je mu*a" koju je o njemu snimio bend "Tripl Pipl".

Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u stanu svojih roditelja u kome je živela na Novom Beogradu. Stradala je nasilnom smrću u noći između 7. i 8. aprila 1994, nepuna dva meseca posle svog 30. rođendana.

Poslednji put viđena je živa u tom istom stanu 7. aprila, gde je sedela sa prijateljem do nešto posle ponoći.

Kako mu se posle rastanka nije javljala na telefon ni sledećeg dana, a ni niko od njenih kolega iz "Duge", koji su je čekali na sastanku, nije uspeo da kontaktira sa njom, "uključen je alarm".

Konačno, tek uz pomoć Bratislava Grubačića, koji je tada bio u emotivnoj vezi sa Dadom, njena dva prijatelja otključavaju vrata stana 9. aprila iza ponoći i zatiču jeziv prizor.

Policija dolazi na uviđaj koji je za poslednjih 20 godina više puta osporavan. Tada počinje potraga za istinom o smrti Dade Vujasinović.

Na licu mesta urađeno je nekoliko crno-belih fotografija (za kolor se nije imalo para). Narednih dana saslušano je nekoliko prijatelja i kolega, a 22. aprila sačinjen je i policijski izveštaj koji je potpisao policijski inspektor Gvozden Gagić. Obducent Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić uradio je obdukciju i zaključio da je reč o suicidu. "Smrt je nastupila 8. aprila 1994. godine u 01:30 posle ponoći." Time je ovaj slučaj za policiju stavljen "ad akta"

Željku Ražnatoviću Arkanu zamerila se Dada žestoko, toliko da joj je, kada ga je posle serije ubistava u Beogradu pozvala da kaže ko je sledeći on rekao: "Ti si sledeća, napiši to slobodno".

Poslednje na čemu je Dada radila je, kažu njene kolege i prijatelji trgovina oružjem. Tim povodom je otišla i na poslednji službeni put u Sandžak odakle se vratila sa pouzdanim informacijama da i MUP Srbije prodaje oružje muslimanima. 


Sav materijal za knjigu i nove tekstove držala je navodno u "zelenoj fascikli". Fascikla je bila složena na tajnom mestu u stanu sa audio kasetama iz njenog novinarskog diktafona na kojima je bio zabeležen vredan materijal. Na tajnom mestu nalazio se i novac. Od svega navedenog, u stanu je nađen samo novac, nešto razmagnetisanih kaseta i obrisana telefonska sekretarica.

ČIM sam ušao u stan i video u kakvom je stanju, bilo mi je jasno da se Dada nije ubila. Razbijen luster, sve krvavo, pramenovi njene kose između jastuka na trosedu, puška iz koje je ubijena...
Sliku iz stana u Novom Beogradu, gde je pronađena mrtva Dada Vujasinović, opisuje za "Novosti" Mladen Lojović, bivši policijski inspektor, sada vlasnik Agencije 357, koji je obavio paralelnu istragu po nalogu roditelja ubijene novinarke "Duge".
- Kasnije, kad sam video fotografije položaja tela, puška koja je bila ispod noge i činjenica da je na nogama imala papuče, a tvrdi se da je oroz povukla nožnim palcem, sve je ukazivalo da je ubijena - objašnjava Mladen Lojović, koji je u stan novinarke ušao dva dana posle njene smrti.

Radislav Vujasinović, otac nastradale novinarke, izjavio je da porodica zna ko im je ubio ćerku, ali da od nadležnih pravosudnih organa očekuje da to iznesu u javnost.

- Iza njene smrti stoje mnogo jake snage, a iza njih stoji služba. Služba je delegirala ubice. Ne bih ja sada iznosio imena - rekao je Vujasinovi

Advokat Branislav Tapušković citirao je veštačenje u kojem se konstatuje da su ključni dokazi - odeća Dade Vujasinović i delovi municije „filcani čepovi” nađene u njenom stanu, predati nepoznatoj osobi iz Gradskog SUP-a Beograd i da im se od tada gubi svaki trag. On je podsetio i da su u stanu pronađeni trgovi dve krvne grupe: O koja pripada ubijenoj novinarki i A, čije se poreklo ne zna. Podsetio je i da sa lovačke puške iz koje su ispaljeni smrtonosni hici, nikada nisu uzeti otisci. Prema rečima Tapuškovića, prvo sporno veštačenje, u kojem se navodi da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo, uradili su isti veštaci koji su kasnije tvrdili da su se dvojica gardisti u Topčideru međusobno poubijala.

Patrola policije interventne jedinice u Beogradu se odazvala na poziv da dođu i smire osobu koja vitla pištoljem po dvorištu i preti regularnoj policijskoj patroli koja ne moće da ga obuzda. Nisu mogli ni u najgorim mislima da pomisle kako će to veče proteći kao u najvećim noćnim morama.

Kada su došli u Barajevo na licu mesta su zatekli Đorđa R. (20) koji u dvorištu puca iz pištolja i sekirom uništava automobil u kojem su se nalazili lokalni policajci. Pripadnici interventne jedinice su izjurili iz vozila i povikali: "Predaj se! Spusti oružje", međutim on ih nije poslušao. Tada su ispaljeni i prvi hici upozorenja u vazduh.


Pomahnitali mladić i dalje je mahao sekirom i pretio pištoljem da će pucati u policiju. Svi pripadnici interventne su držali Đorđa na nišanu nekoliko minuta, kada su dobili dozvolu od svojih nadređenih da pucaju. Tada su odjeknula dva hica. Teško ranjeni mladić u glavu, kolima Hitne prevezen je na VMA gde su se lekari dugo borili za njegov život. Ovaj mladić je i ranije bio poznat policiji. Protiv Đođrđa R. je podneto više prijava zbog razbojništava, krađa, drskog i nasilničkog ponašanja, ucena itd. 

Na žalost, mladić je preminuo 30. decembra 2012. godine. 

Međutim, otac pokojnog Đorđa tvrdi da je ovo bila surova egzekucija pripadnika interventne jedinice, da su mu pucali u potiljak kada se okrenuo i rešio da se smiri, odnosno da pođe kući. 

Đorđe Ranković je posle večernejg izlaska u grad došao kući sa svojim drugarima gde su pustili dosta glasno muziku. Tada su se njegove komšije pobunile, a među njima i tetka mladića. Tokom svađe sa svojom tetkom, pretio je i glasno se derao, a zatim je uzeo sekiru iz obližnje šupe i počeo da uništava auto koji je bio u vlasništvu tetke. Barajevska policija je stigla u roku od nekoliko minuta, ali se on nije zaustavio, spa je istog momenta napao i policajce, udarajući sekirom i po njivovom autu. 

Nastavak kobnih događaja smo već opisali na početku ovog teksta. 


Ovako je izgledalo zvanično saopštenje policije:" Policijski službenici Interventne jedinice su, radi upozorenja, u dva maha ispalili iz službenih pištolja priojektile u vazduh, ali je Đ. R. i dalje vređao, pretio i kretao se ka njima s uperenim pištoljem. U pokušaju da odbiju napad, jedan od policajaca je ispalivši hitac slomio vetrobransko staklo službenog vozila, nakon čega su se čula dva pucnja iz pravca iz koga je išao naoružani Đ. R. Na oko pet metara od vozila iza koga su bili policijski službenici, policajci M. J. i J. Đ. ispalili su više projektila ka naoružanom napadaču, nakon čega je on povređen pao"

Unutrašnja kontrola nikada nije sprovela istragu protiv policajaca, pošto je odmah odlučeno kako oni nisu prekršili svoja ovlašćenja. Đorđe je mrtav zbog svađe sa svojom tetkom. 

Kroz tekst intervjua koji je Legijina majka Natalija Ulemek dala listu "Nedeljni telegraf", predstavljeno je da za paljenje diskoteke u Kuli Milorad nudi obrazloženje kako je bio veoma razočaran što na dan JSO, na koji je pozvao sve državne funkcionere u čijem je dovođenju na vlast i lično učestvovao, niko nije odgovorio na taj poziv i nije se pojavio u Kuli. To je bio fenomen tadašnje Srbije. Svi su smatrali kako su odgovorni za dovođenje novih demokratskih vlasti u Srbiji. 

Šta se zaista dogodilo te kobne večeri u Kuli i kako je Milorad Ulemek Legija uspeo sam da zapali diskoteku u centru grada?


U noći, između subote i nedelje, u Kuli je došlo do većeg incidenta u kojem je morala svoje angažovanje da prijavi i ekipa Hitne pomoći. Bilo je samo pitanje trenutka kada će komandant JSO Milorad Ulemek izazvati veći incident koji se neće moći prećutati. To se prema očekivanjima i dogodilo u ranim jutarnjim časovima 4. maja u diskoteci "Tvrđava" u Kuli. Ne zna se da li je prilikom šenlučenja u praznoj diskoteci Legija bio pijan, ali biće da je od mnoštva hitaca iz pištolja pucajući u šank, televizore i muzičke instrumente izazvao požar u kome je diskoteka do temelja izgorela.

"Bio sam totalno pijan, znam samo da mi je došla žuta minuta i pucao sam u televizor i iznad šanka sa pićem. U prvom momentu se ništa nije desilo, međutim sat vremena kasnije flaše sa pićem su počele jedna po jedna da pucaju. U šanku je planula vatra i diskoteka se zapalila. Još jednom napominjem da je to bila moja žuta minuta", jednom je izjavio Legija.

Stanovnici ovog grada u Vojvodini nekako nisu imali razumevanja za iživljavanja pripadnika specijalnih jedinica, što i ima smisla. Ranije je zabeleženo nekoliko manjih incidenata kada su pijani specijalci tukli omladinu stranke SPO zato što su lepili plakate sa Vukom Draškovićem, a jednom su i mrtvi pijani promašili put i skrenuli u obližnje dvorište, kroz dve šljive i betonsku ogradu koju su totalno uništili zaustavivši se neposredno ispred spoljnjeg zida kuče. U Kuli su konobari na sledeći način opisivali komadanta Ulemeka: "Nema boljeg i vaspitanijeg čoveka kada je trezan. Ali, kad se napije, sačuvaj Bože". 


Istražni sudija Opštinskog suda u Kuli nije smeo da se zamera Legiji tako da je saopštio kako ne postoje još pouzdani podaci o uzrocima požara u Kuli, u kome je izgorela diskoteka „Tvrđava". „Istraga se užurbano sprovodi. Saslušano je više građana, ali samo u ulozi svedoka. Prema tome, još se ne može ništa konkretno reći kako je došlo do požara u kome je do temelja izgorela diskoteka u centru grada i pričinjena ogromna materijalna šteta", rekao je sudija Puškar.

MUP rbije saopštilo je da je komandant Jedinica za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Milorad Luković „Legija" rano u petak izazvao težak incident u diskoteci „Tvrđava" u Kuli.

„Načelnik Resora državne bezbednosti pokrenuo je disciplinski postupak i suspendovao Lukovića do okončanja istrage", kaže se u saopštenju MUP-a Srbije.

Gradom je kružila priča kako je Milorad Ulemek sprečavao vatrogasce da obavljaju svoju dužnost i ugase požar, naredivši im da odstupe i da će pucati ako se neko samo približi diskoteci. Neki tvrde kako je rekao da ta đavolja zgrada i treba da izgori.

Naravno, ovo nije bio jedini izolovani incident komadanta Legije.


Tako je pre nekoliko godina u klubu pevača Džeja Ramadanovskog preko puta Etnografskog muzeja u Beogradu mrtav pijan prišao s revolverom povećeg kalibra disk-džokeju i sedajući preko puta predložio da malo igraju ruski rulet, s tim što je on prislanjao cev revolvera na slepoočnicu čas sebi čas ukočenom disk-džokeju. Posle nekoliko "neuspelih pokušaja" kad je na red došao njegov partner u igri Legija je napomenuo: "E, sad pomeri malo glavu unapred." Potom je povukao oroz, odjeknuo je pucanj i hitac je načinio ogromnu rupu na staklu. Povređenih nije bilo. Disk-džokej satima nije mogao da dođe k sebi.

Pored Ulemeka, zbog izazivanja požara u diskoteci "Tvrđava" u Kuli 4. maja 2001. godine pred Trećim osnovnim sudom sudi se i dalje Dejanu Ivkoviću.

Mediji su preneli da je tužba vvlasnika diskoteke protiv države odbijena jer sud smatra da Ulemek u to vreme nije bio na dužnosti, te da država ne može da odgovara za njegove postupke. Nakon više sličnih incidenata u kojima je učestvovao ili izazivao Ulemek je krajem te godine penzionisan, ali se veruje da je zadržao faktičku vlast nad JSO.

Sredoje Šljukić zvani Šljuka je ubijen 27. septembra 2002. godine na Novom Beogradu. Njegov automobil je izrešetan dok je bio u njemu zajedno sa Zoranom Šljukićem, svojim bratom. Nikada za vreme života nije bio osđen, a za sebe je govorio da je zatvor video samo na filmu. Vratimo se prvo nekoliko godina unazad...

 “Čitam da je jedan beogradski kriminalac izjavio da nema nikog u gradu ko ga može pobediti u tuči ‘na ruke’. Mora biti da on živi u Konanovo doba. Ja se nikad nisam potukao. Dok on bilduje, ja vežbam u streljani”, pričao je Bane Grebenarević, poznati heroj sa asfalta koji se vrlo često hvatao da repetira svoj pištolj. U stanju velike agresije, 1994. godine upada u jednu teretanu na Zvezdari i puca u Sredoja Šljukića Šljuku, koji je tada bio prisutan sa svojom devojkom Tanjom. U opštem metežu, Šljukini telohranitelji uzvraćaju paljbu, pa u razmeni vatre jedina strada upravo nesrećna devojka Tanja. Grebenarević tada beži i skriva se u Budimpešti, gde se sklonio od policije. Nekoliko godina kasnije je ubijen na Bežanijskoj kosi, naselju gde je živeo upravo Sredoje Šljukič. Živeo je u elitnom delu naselja na Bežanijskoj kosi, gde danas svoje kuće imaju Lepa Brena i mnoge druge estradne ličnosti. Interesantno je da je broj registraskih tablica njegovog "audija A8" bio datum rođenja 77- 72.


U jakoj razmeni vatre na mostu Gazela kod Sava Centra, te večeri su ubijeni su Sredoje Šljukić i njegov brat Zoran. Tada je sa njima u crnom automobilu registracije BG - 77-72 bio i Velibor Ćirović, koji je preživeo ovaj obračun tako što se bacio pod sedište kada su počeli da pucaju u njih. On se kasnije spominje u kontaktima vezanih za šverc droge iz Južne Amerike. Velibor Ćirović je ranjen u pucnjavi 3. marta 2015. godine na Bežanijskoj kosi. 

Dok je Šljuka vozio Audi, te kobne večeri kada je krenuo u noćni izlazak gde su ga čekale dve dame, kraljice noći, levom trakom mosta sa jedne strane im se iznenada približio sivi Audi. Odmah potom se pojavio još jedan automobil i preprečio im put. Do danas nije postalo jasno da li se napad desio u vožnji ili pošto je vozilo bilo zaustavljeno. Ima različitih interpretacija tih detalja. Šljuka je probao da izvuče svoj revolver, ali nije uspeo u tome. Ubice su ispalili na Šljukićev automobil oko tridesetak hitaca iz kalašnjikova, posle koje je Audi udario u vozilo koje se kretalo ispred. Šljuka je ostao na mestu mrtav pogođen sa šest metaka i nije bilo šanse da se izvuče. Napadači su pobegli auto putem, a preživeli telohranitelj je izašao iz kola i pokušao da zaustavi neko od vozila kako bi braću Šljukić prebacio do bolnice. Prema rečima svedoka ovog ubistva, seo je u izrešetana kola i odvezao ih do Kliničkog centra. Tamo je preminuo i Zoran Šljukić. Policija se pojavila na mestu zločina u velikom broju, postavila kontrolne punktove, razglasila opis vozila, privela na informativni razgovor uobičajene sumnjivce i uopšte se držala pravila službe i zanata, međutim... Ubice su pobegle kolima bez registarskih tablica, svedoci su se razbežali i nisu želeli da pričaju sa policijom, dok Šljukin telohranitelj nije bio mnogo od pomoći. Sivi automobil smrti, audi A4 je kasnije  pronađen i ustanoviće se da je ukraden, dok je puška kojom je Šljuka ubijen završila duboko u Dunavu. 

Motiv likvidacije Sredoja Šljukića, za koga se verovalo da je jedan od vođa klana sa Zvezdare, najverovatnije leži u njegovim aktivnostima, a priča se da je bio umešan u mnoge sumnjive poslove i da se mnogima zamerio. Sam zvezdarski klan se često dovodi u vezu sa razbojništvima, reketom, ucenama, švercom nafte, krijumčarenjem droge, ubistvima... Poznavaoci prilika u beogradskom podzemlju smatraju da je ubistvo Šljukića još jedan obračun za prevlast nad narko-tržištem u celoj Srbij. Šljukića policija nikada nije povezala sa nekim zločinom, bar po pitanju dokaza, iako su gradom kružile verzije da upravo on stoji iza pojedinih likvidacija. Mnogo puta je privođen i mnogo vremena je proveo u policiji na saslušanju, ali mu nikada nije suđeno.


Zvanično saopštenje policije je glasilo: "Sredoje Šljukić (30) i njegov rođak Zoran (25) ubijeni su noćas u 23.45 sati u svojim kolima na auto putu Beograd-Šid kada su na njih, za sada nepoznati, napadači ispalili više hitaca iz automatskog oružja, saopštio je SUP Beograd. Šljukići su se nalazili u vozilu "audi A8" (BG 77-72) kojim je upravljao Sredoje Šljukić kada ih je sustigao "audi" sive boje iz kojeg ispaljeno više hitaca. Sredoje i Zoran Šljukić su pogođeni sa više hitaca u glavu i telo, dok je Velibor Ćirović koji je sedeo na zadnjem sedištu zadobio samo lake telesne povrede".

Ko stoji iza ubistva Šljuke? Bila je mrkla noć, selo blizu Beograda, nazvano Meljak. Sprovodila se najbitnija i istorijska akcija naše policije. Mete su bili Šiptar i Kum, naručioci ubistva premijera Zorana Đinđića. U belešci koju je objavila novina Press, stoji priča vezana za tu noć. Šiptar i Kum nisu mogli da pobegnu. Zatečeni su u kući, stigli su da izlete do dvorišta, kada ih je sustigao odred na čellu sa izvesnim majorom policijem čije prezime počinje na K. Luković i Spasojević su klekli na zemlju kao da se predaju, dok je major K. pucao u njih i tom prilikom izgovorio "Ovo vam je za Šljuku, mamu vam jebem!".

Kasnije, za izvršioce ubistva je ustanovljeno da su to bili Dejan Milenković Bagzi, Kalinić Sretko Beli i Mile Luković Kum, a saučesnici i podstrekači Dušan Spasojević Šiptar, Krsmanović Dušan, Milisavljević Vladimir Budala, braća Simović, Jurišić Milan i Pović Zoran Pova.

Šljukićevo ime se, navodno, pojavljuje čak i u dokumentima koje je Momir Gavrilović, bivši radnik DB koji je kasnije ubijen, ostavio u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice, 3. avgusta 2001 godine.


Zanimljivo, da se Šljukina udovica kasnije preudala za Aleksandra Šapića, dok mu je sin osvojio medalju na OI u Riju 2016. godine kao član selekcije veslača Srbije. "Svestan sam da me mnogi doživljavaju kroz očevu prizmu, ali se ne opterećujem time. Svako može da priča šta god želi, nemam problema sa tim. Mogu samo da kažem da sam imao najboljeg oca na svetu i, ako osvojim medalju u Riju, njemu ću je posvetiti", izjavio je mladi Andrija Šljuić, srpski veslač.

Koliko je jak bio Šljuka, govori i izjava Velimira Ilića: "„Ja sam Šljukića samo jednom u životu video. Našli su snimak da je bio na jednom mitingu. Jednom sam ga video u prostorijama Demokratskog centra posle 5. oktobra, kada je došao u društvu Boška Buhe, kome je doneo trenerku da se presvuče, i tad sam se samo pozdravio sa njim jer je u njegovom društvu bio jedan moj zemljak iz Čačka."

Ono što ga čini nezaobilaznim u bilo kojem štivu o našem podzemlju, je činjenica da Ranko Rubežić svojom pojavom i pogibijom predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju. Popularni Dač Šulc, kako su ga nazivali, ubijen je 19.februara 1985. godine u prvom spektakularnom mafijaškom ubistvu u sačekuši, u Beogradu. Ubijen je na spektakularan način u maniru “poznatog čikaškog obračuna na Dan svetog Valentina”. 

Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu. I sicilijanska mafija zazirala je od Ranka Rubežića! Sa sobom je uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu, magnum, kratež, uzi.... Od oružja se nije razdvajao. Postoje isvedočenja da je na plaži u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa “magnumom” u futroli ispod miške. Zasedu Ranku Rubežiću kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja, Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov i Bojan Petrović. Likvidiran je, kako je saopštila istraga, sa više hitaca iz pištolja, a radila je i skraćena sačmarica, omiljeno oružje Sicilijanaca - "lupara”. 

U dramatičnom sudskom procesu ustanovljeno je da su Rubežića likvidirali Dragan Popović i Milovan Vujisić, koji su osuđeni na po 15 godina zatvora, dok su Petkov i Petrović za saučesništvo dobili po pet godina zatvora. U beogradskom podzemlju i danas živi mit o Ranku Rubežiću, čoveku koji se po svemu razlikovao od drugih. Taj mit pothranjen je činjenicama da je Boris Petkov, saučesnik u Rubežićevom ubistvu, preživeo atentat ispred hotela “Slavija” 19. decembra 1991. godine pošto je došao u zemlju na sahranu Đorđa Božovića Giške, a taj atentat je u podzemlju okvalifikovan kao osveta za Rubežićevo ubistvo.


Ranko Rubežić je od detinjstva krenuo stranputicom. Zbog krađa, džeparenja i provala postao je "pitomac" Kazneno-popravnog doma za maloletna lica. Posle tog "univerziteta", kao i većina kriminalaca iz Beograda, našao se u inostranstvu. Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji. U Beograd se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima. 

U decembru 1984. godine, ispred diskoteke “Lav” u Beogradu teško je ranio Jovana Simendića. U kafani “Čuburska lipa” na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi. 

Na Rubežića je pokušavano nekoliko atentata. Sve je preživeo, pa se u podzemlju uveliko pričalo kako ga neće metak. Međutim, 1984. došao je u sukob sa Giškom. Pravi uzrok sukoba verovatno se nikad neće razjasniti. U podzemlju su prepričavane tri verzije uzroka netrpeljivosti između Giške i Dačmena. U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, a u drugoj Giškina superiornost koju Rubežić nije mogao da podnese. I treća, po kojoj je Rubežić u Beču ubio dvojicu naših momaka, koji su bili Giškini prijatelji.



Uglavnom, u leto 1984. Giška se sa Bojanom Petrovićem našao ispred lokala “Nana”. Po glasniku pozvao je Rubežića da izađe napolje da se objasne. Rubežić je izašao i odmah potegao pištolj “kolt 41” i rekao Giški: "Šta je debeli, hoćeš da te upucam?" Giška je oteo Rubežiću revolver, prislonio mu ga na grudi i opalio. Ostavio ga je tako ranjenog na železničkim šinama. Iste noći Giška je pobegao u Nemačku, a Ranko Rubežić je operisan, preživeo, ali bez jednog plućnog krila.

Iz bolnice je izašao posle dve nedelje. Posle njegovog izlaska pola beogradskog podzemlja iz straha je zapalilo preko granice. Svi su se plašili logike Dača Šulca, koji je posle ranjavanja kod “Nane” policiji rekao da ga je upucao Ljuba Zemunac, koji je tada bio u zatvoru. 

Kad je ubijen 19. februara 1985. godine, beogradsko podzemlje je slavilo njegovu pogibiju. Rešili su se nepredvidivog igrača, čoveka koji je od svih mogućih osobina imao jedan kvalitet:“Bio je hrabar, imao je muda za desetoricu”, tvrde oni koji su ga dobro poznavali.

Jednom prilikom Ranko je sedeo u kafani na Crvenom krstu i naručivao nacionalističke pesme koje su bile zabranjene. Ostalo je zabeleženo da je pola gradske policije došlo da ga hapsi, a on je sa bombom u ruci prevrtao celu kafanu. Na kraju su se svi povukli jer su znali da je spreman da digne sve u vazduh.

Ubistvo koje je zgrozilo Srbiju. Zbog ljubomore rešio je da naudi svojoj 23 godine mlađoj devojci. Jadna Marija nije imala šanse da preživi. Krvolok je 39 puta upotrebio čekić da zada smrtni udarac. Policija je bila frapirana kada je pronašla telo. Jadnu devojku je iskasapio do neprepoznatljivosti.

Njen nestanak je prijavio otac. Policija je brzo reagovala. Njeno beživotno telo je pronađeno u njivi u zaseoku Počević, pored puta Smederevska Palanka - Mladenovac. Odmah kasnije, saslušan je njen dečko, harmonikaš u zajedničkom bendu. Vrlo brzo je priznao ubistvo.

On je objasnio kako se ubistvo dogodilo na kilometar i po od mesta gde je telo pronađeno. Posle njihovog muzičkog nastupa, došlo je do žestoke svađe u kolima optuženog, posle čega je žrtva izašla iz automobila i pešaka krenula ka svojoj kući. Za njom je krenuo i optuženi harmonikaš koji je ispod sedišta izvadio veći čekić. Izašao je iz kola, krenuo ka Mariji i zadao joj prvo jedan udarac u glavu nakon čega je ona pala. Krvolok je zatim jadnu devojku udario još 38. puta. Telo je odvezao u obližnju njivu, u kanal desetak metara pored puta,  i prekrio je granjem, nakon čega je otišao kući i mirno legao da spava.

Marija je preminula vrlo surovo, smrskana joj je glava. Leš je pronašla slučajno žena, vlasnica njive pored puta. Za ovaj zločin, harmonikaš je osuđen na 15 godina zatvora. Da li je kazna mala? Naime, veštak sa obdukcije tokom izučavanja ovog zločina je dokazivao da je žrtva od svakog udarca (od njih ukupno dvadesetdevet) čekićem mogla da padne u duboku komu, i da u tom stanju nije trpela bolove. Iz ttog razloga harmonikaš nije optužen za svirepo ubistvo i maksimalnu robiju.

Harmonikaš je bio u ljubavnoj vezi sa žrtvom koju je ubio. Mnogi su seprotivili njihovoj vezi, jer je on bio 23. godine stariji. Takođe, bio je i šef orkestra u kojem je pevala Marija. Ipak, ona je htela da ga ostavi, verovatno zbog drugog muškarca. To nije mogao da preboli, pa je u emotivnom naboju učinio zločin koji će Srbija pamtiti. 

Na saslušanju u policiji izjavio je: "Krenuli smo mojim kolima kod bubnjara iz benda. Marija je htela da svratimo do njenog dilera da kupi drogu. Počela je svađa jer nisam hteo da je vozim po drogu i onda je zapretila kako će me tužiti policiji zbog seksualnog zlostavljanja. Kada je to rekla, meni je pao mrak na oči".

Harmonikaš je inače bio oženjen i imao je jedno dete. Komšije su pričale da je bio miran i normalan tip osobe, pa nikada ne bi rekli kako bi učinio takav zločin.

Ipak, on je ubio Mariju koja je imala samo dvadeset godina.

Na sledećoj strani možete pronaći i video materijal o ovom zločinu.


Strana 21 od 21

Preporuka za čitanje

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji