Kriminal

Kriminal (224)

Nekadašnja vlasnica Dafiment banke Dafina Milanović je devedesetih godina političarima davala velike sume novca, o čemu je Kurir pisao, ali su se na njenom platnom spisku našle i mnogobrojne druge ličnosti, poput komandanta Srpske dobrovoljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana!

Naime, u dosijeu Državne bezbednosti (DB), u koji je Kurir imao uvid, a koji predstavlja „presek saznanja“ o Milanovićevoj, navodi se da je Arkan od kontroverzne bankarke dobio milion i po maraka, ali i lokale na atraktivnoj lokaciji u Beogradu.

Pomoć u ratu

- Prema nekim informacijama, pokojnom Željku Ražnatoviću Arkanu uručila je, navodno, 1,5 miliona nemačkih maraka za otvaranje menjačnice na jednoj od lokacija u Čumićevom sokačetu i poklonila mu lokale kod beogradske stanice Vukov spomenik - piše u dokumentu DB, koji nosi oznaku „službena tajna, strogo poverljivo“. Dokument je sačinjen nakon 2000. godine.

Inače, ranije se u javnosti spekulisalo da je Milanovićeva davala Arkanu pozamašne sume novca tokom ratnih sukoba na prostoru SFRJ, odnosno u vreme dok je on komandovao „tigrovima“ na ratištu u BiH. Navodno je i Arkan, prema svedočenju brata Dafine Milanović, jednom rekao da je „Dafiment banka finansirala i rad Centra Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu“.

Bivši operativac DB Božidar Spasić potvrđuje za Kurir da je Ražnatović bio među onima koji su, kako kaže, uzimali „šakom i kapom“ novac iz Dafiment banke.

- Arkan je dobijao pare ili ih je uzimao reketom, koliko mu treba, uz saglasnost države. DB je desetak dana pre bankrota banke znao da će se to desiti. Privilegovanima je sugerisano da idu po novac. Arkan je noć pre zvanične objave o bankrotu upao kod Dafine Milanović i u džakovima iznosio para koliko je smatrao da treba da iznese - navodi Spasić.

Podsetimo, osim Ražnatoviću, novac iz ove banke odlazio je i političkim strankama, političarima, biznismenima... Kako je i Milanovićeva rekla u jednoj od retkih prilika, „novac iz Dafiment banke je razvlačen u džakovima“. Ona je, inače, u narodu ostala poznata po tome što je nudila visoke mesečne kamate na štednju, čime je privukla veliki broj građana, koji su potom prevareni.

Tražila izlaz - HTELA DA UCENJUJE POLITIČARE

Dafina Milanović nameravala je da za propast svoje banke optuži državu ili kriminalce, a čak je bila spremna i da ucenjuje političare, piše u dosijeu DB:

- Nelikvidnosti u poslovanju Dafiment banke nagnala je Milanovićevu da razmišlja da za neuspeh pokuša da optuži ili kriminalce (koji su je, navodno, opljačkali), ili državu. U to vreme, izražavala je spremnost da ucenjuje vladajuće strukture pretnjom da će objaviti gde i kome je dala novac, mada svesna da, u slučaju bankrotstva, i i nju mogu da ucene oni koji su u njenu banku novac ulagali pod garancijom.

Vođe Zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković dugo su krili identitet svog najboljeg vojnika i glavnog egzekutora.

Na stranici posvećenoj dešavanjima devedesetih godina prošlog veka pojavila se fotografija na kojoj Spasojević pozira u društvu svog najboljeg vojnika kojeg je dugo držao u tajnosti.

Kalinić, poznat pod nadimcima "zver" i "kasapin" se nikada nije družio sa ostalim Zemuncima.

Znali su ga samo po nadimku "Beli". Živeo je u Novom Sadu i dolazio u Beograd samo kada treba da se odradi posao nakon čega bi se vratio kući.

Gadio se mafijaša i sebe nikad nije smatrao jednim od njih, za sva svoja ubistva kaže da je "samo čistio beogradske ulice od mafijaškog ološa"

Njegov recept su kako je rekao, likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi.

O hladnokrvnosti sa kojom je vršio "posao" i brutalnosti koju je ispoljavao prilikom egzekucije govore i njegove reči pred Specijalnim sudom.

On je u svojoj završnoj reči rekao je da nije ubio Milana Jurišića Jureta jer on ne kristi hladno oružije prilikom likvidacija. Njegov recept su kako je rekao, likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mu je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta…

Kalinić je optužen da je sa Lukom Bojovićem, Milošem Simovićem i Vladimirom Milisavljevićem ubio Branka Jevtovića Jorgu i pokušao da ubije Andriju Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kad su nastradala dvojica njihovih telohranitelja.

Kalinić je veći deo svoje završne reči posvetio upravo brutalnoj likvidaciji Jurišića, čije je telo raskomadano i bačeno u madridsku reku Manzanares. Za ovo ubistvo u Španiji se sudilo Bojoviću, ali je oslobođen optužbe.

Tamošnji sud je prvostepenom presudom utvrdio da se ne može verovati svedočenju Kalinića, koji je optužio svog, kako on kaže nekadašnjeg prijatelja. Bojović je u svojoj odbrani tvrdio da je upravo Kalinić ubio i raskomadao Jurišića, jer je on poznat kao “kasapin”.

- Bojović je dva dana masakrirao Jurišića - rekao je Kalinić i dodao da je Bojović učestvovao u ubistvu Ilije Novovića, kao i da je Milošu Simoviću platio ubistvo Kuje Kriještorca, svedoka u slučaju atentata na premijera Zorana Đinđića.

Kalinić je optužio Simovića da je ubio Ninoslava Konstantinovića, čija je sudbina i dalje nepoznata.

- Jedan dan mu je trebalo da iskopa rupu i pripremi sve da likvidira svog druga. On je veliki lažov i prevarant, više ljudi je zbog njegovih manipulacija izgubilo život - naveo je Kalinić.

Presuda Višeg suda kojom je optužena Zaječarka osuđena zbog ubistva Mirjane Kostić preinačana je nakon žalbenog postupka

Apelacioni sud u Nišu smanjio je kaznu Marini Savić (36) iz Zaječara, koja je u aprilu 2017. godine sa više od 30 uboda nožem iskasapila svoju prijateljicu Mirjanu Kostić (49), i osudio je pravosnažno na 12 godina zatvora.

Ovom odlukom, Apelacioni sud je preinačio presudu Višeg suda, kojom je Savićeva bila osuđena na maksimalnih 15 godina zatvora i izrekao joj kaznu manju za tri godine.

Podsetimo, zločin koji je šokirao Zaječar dogodio se pre skoro dve godine, kada je ugljenisani leš Mirjane Kostić izvučen iz njenog stana u kom je buknuo požar. U prvi mah se verovalo da je nesrećna žena stradala od vatrene stihije, ali je obdukcija pokazala da je usmrćena sa više uboda kuhinjskim nožem.

Komšija pokojnice je imao sigurnosnu kameru ispred svojih vrata, pa je policija videla kako neposredno pre požara iz stana nastradale žene izlazi Marina Savić.

- Savićeva je u početku negirala da je počinila ubistvo, ali je pred dokazima priznala. Ona je, navodno, došla kod Kostićeve i tražila joj novac na zajam, ali joj je nesrećna žena odgovorila da nema novac, nakon čega je došlo do svađe. U jednom trenutku Marina je pobesnela, dohvatila nož i počela da ubada Mirjanu, tražeći da joj prizna gde drži novac - ispričao je nakon zločina 

Kostićeva je počela da zapomaže, ali je Savićevu to još više razbesnelo, pa je nastavila da je ubada nožem. U tom trenutku je sa šporeta, na kojem je Mirjana kuvala ručak, ispao žar i pao na tepih, a vatra se ubrzo proširila po celom stanu.

Teško ranjena Mirjana nije uspela da pobegne. Vatra joj je zahvatila više od 80 odsto tela i nanela joj opekotine drugog i trećeg stepena, od kojih je, uprkos brzoj intervenciji vatrogasaca, preminula u zaječarskoj bolnici.

Četvoro srpskih državljana poginulo je juče neposredno posle krađe u blizini naselja Alvinjano, u okrugu Kazerta na jugu Italije, dok je pokušavalo da umakne policijskoj patroli! Vozač „škode karavan” je četvoricu od petorice putnika odveo pravo u smrt kada je brzinom od oko 160 kilometara na sat vozilom sleteo s puta. Jedan od njih je uspeo da izađe, ali ga je neposredno posle toga usmrtio kamion koji je naišao. Peti čovek je prebačen u bolnicu, gde mu je ukazana pomoć.

Filmska potera se okončala tragično na magistralnom putu u blizini tog grada, jer su naši zemljaci odbili da se zaustave na zahtev policijske patrole iz grada Teleza Terma, iz okruga Benevento, koja je procenila "da su sumnjivi".

"Svi su bili u „škodi karavan”, koju je presrela policijska patrola iz Teleze Terme. Nakon dvadesetak kilometara potere, automobil je sleteo s puta i četvorica od njih petorice su poginula. Jednog je usmrtio kamion po izlasku, dok je od četvorice zarobljenih u prevrnutom automobilu samo jedan preživeo. Morali su da intervenišu vatrogasci da bi izvukli teško povređenog i tri tela. Policija pokušava da identifikuje žrtve, sumnjaju da je reč o grupi provalnika koja je krala u gradovimo Benevento i Avelino", preneli su italijanski mediji navodeći da su neposredno pre prevrtanja izbegli direktan sudar.

"Automobil je u jednom trenutku prešao u suprotnu kolovozonu traku i za dlaku izbegao da se zakuca u kamion koji mu je dolazio u susret. Uspeli su da izbegnu direktan sudar, ali je škoda karavan posle toga sletela sa puta pravo na liticu. Lakše su povređena i dva policajca koji su učestovali u poteri", prenose lokalni mediji.

Odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve da u četvrtak penzioniše vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu bila je znak da u javnost napokon mogu da isplivaju sve kriminalne radnje za koje se sumnja da je u njima učestvovao vladika. Zbog straha od njegove moći informacije tek pomalo cure, ali „Blic“ uspeva da dođe do najvažnijih detalja.

Najšokantniji je slučaj mladog bogoslova Milića Blažanovića, koji je sa 19 godina stradao 1999, ali je slučaj pred pravosuđem pokrenut tek nedavno, kada je porodica angažovala advokata Duška Tomića.

Prema zvaničnoj verziji, Blažanović se ubio bombom u manastiru Papraća kod Šekovića. Međutim, njegova majka Dragica Jovičić u ispovesti za „Blic“ tvrdi da je Milić ubijen jer je odbio da spava sa vladikom Vasilijem. Priseća se da je sinu savetovala da se čuva vladike „jer se pričalo da je pedofil“.

Sin ju je, kaže, poslušao, i pokušavao je da ne bude nikad sam u prostoriji sa Kačavendom. Ipak, priča majka, nije prošlo mnogo i Milić je „primetio kako ga vladika gleda“.

- Nikada mi nije pričao o tome. Međutim, majka mi je nakon smrti Milića ispričala šta je njoj rekao i zakleo je da ne sme nikom ni reč da kaže. Ispričao joj je da je jedno veče u crkvu u Doboju došao Kačavenda. Bio je pijan i Miliću je bacio ključeve od sobe, navodno da ide da je pospremi. Međutim, uspeo je da izvrda. Nije otišao, preplakao je celu noć. Ujutru je odmah prebačen u manastir Papraću jer nije pristao na ono na šta je vladika mislio. Znala sam da je tamo leglo pedofilije - priča Jovičićeva.

Nekoliko dana nakon toga Milić je nađen mrtav u svojoj sobi. Međutim, nastavlja majka, roditelje niko iz manastira nije pozvao da im javi za smrt.

- Oni su tokom noći sve sredili. Prostorija je okrečena, pa je izgledalo kao da se ništa nije desilo. Milić se nije ubio. Znam njegov karakter. Sigurno je znao više nego što je trebalo i morao je da umre. Kada sam smogla snage i otišla u manastir Papraću, na dužnosti je bio sveštenik Stefan. Rekao mi je da se Milić taj dan ponašao normalno i da su nakon nekog krštenja svi otišli u svoje sobe na odmor. Ništa više nije smeo da mi kaže. Poručio mi je da ćutim. Posle sedam dana Milićevi prijatelji mi javljaju da je otac Stefan premešten u Srbiju. Imala sam želju da Stefana posetim, ali je umro - nastavlja potresnu ispovest Dragica Jovičić, koja se razvela od muža.

Nekoliko godina nakon smrti Milića, kod Mostara je pronađen mrtav i njegov ujak, prevoznik voća iz Crne Gore u RS. Kako saznajemo, tragedija se dogodila nakon što se u jednoj kafani na putu požalio kako mu je sestrić nastradao zbog vladike Kačavende.

Mihajlo Ulemek je ispričao da su ga zvali da skloni negde Kristijana, koga do tada nikada nije video, jer Golubovića traži policija od kad je pobegao sa suđenja.

Nekadašnji oficir Srpske dobrovoljačke garde i stric Milorada Ulemeka Legije, Mihajlo Ulemek, ispričao je kako je prvi put upoznao Kristijana Golubovića i otkrio da li je Goluboviću Arkan nudio čin pukovnika.

Mihajlo Ulemek je ispričao da su ga zvali da skloni negde Kristijana, koga do tada nikada nije video, jer Golubovića traži policija od kad je pobegao sa suđenja.

"Zovu me, kažu on je natekao sav... Prvi put sam ga video. To je konjina jedna velika, jak, visok, leđa ko u slona, nos orlasti... On nije imao šta da radi u zatvoru pa je trenirao... On kad je iskočio iz suda natekle mu i ruke i noge. Imam jednu babu u Golubincima. Ona je svim fudbalerima rešavala iščašenja i prelome. Mi njega ne smemo kod lekara", priča Ulemek.

Prema njegovim rečima on je Kristijana stavio u džip i pravac za Staru Pazovu.

Odem kod te baba Stane u Golubincima. Kad je njega baba Stana videla reče - "Mile moj, de si ovoga našo?" On je imao 17 iščašenja, nijedan prelom. Svih 17 ona je sanirala za dva dana. On nije rekao "jao". Odma je zvao Batu Trlaju i Mastifa. Posle 10-ak dana je trčao kao da ništa nije bilo. Posle odlazio na bazen. On ko cirkus, onako istetoviran, deca trče za njim", priča Ulemek.

Jedan dan Ulemeku u kuću uleću Kristijan i Golub i kažu kako je policija blokirala Novu Pazovu.

"Odvedem ih u Banovce, uveče Kristijana stavim u kola i opet za Erdut. On tamo napravi sranje, postrojavao i tukao vojnike. Zove Arkan, jebe majku i meni i Legiji.

"Vraćaj onu stoku odande da vas ne pobijem", vikao Arkan.

Setim se nekog Gline iz Bačke palanke. Dovedem Kristijana kod njega i ostavim. Prošlo mesec i po dana i zove me Glina kaže policija traži Kristijana a traži i tebe. I ja odem tamo", priča Ulemek.

Ti policajci mi kažu da treba da kažem Kristijanu da dođe jer je red da se stavi tačka na sve to.

"Koliko je odležo toliko će biti osuđen. Reko neću da ga prodam. Ali mi je taj što je bio neki načelnik obećao da će biti onako kako je rekao. Samo će, kaže, prenoćiti a bićeosuđen na onoliko koliko je odležo. Dođe on sa sve magnumom za pojasom. Ja mu sve ispričam. Pita načelnika jel mu garantuje, ovaj kaže - garantujem. "Ne bude li tako, robijo sam ja 5 godina u samici u Nemačkoj odrobijaću i ovo. Al kad izađem prvo ću ti ubiti ženu i decu pa tebe", rekao mu Kristijan", ispričao je Ulemek.

Ujutru je otišao u Četvrti opštinsi sud na NBGD.

"Obezbeđenje je bilo veliko. Ušao sam unutra. Potpiso je zapisnik, oslobođen, otišli kod mene u kafanu proslavili i posle se rastali. Posle smo se jednom videli kad je bio ranjen u nogu. Zvao me da dođem. Ja dođem, uđem u zgradu al nema struje. Došao ja do 6-7 sprata, kažem ja ovom njegovom dokle idemo - kaže on idemo do 17. sprata. Kad smo došli ja jedva dišem, a Kristijan se smeje. Pa reko što se smeješ? A on mi kaže - Pukovniče ja sam preključe ranjen a noćas sam 4. puta trčao gore dole. To je životinja. Ja mu jedino zameram što laže. To što je pričao da je bio na ratištu, to laže. Ne mora toliko da laže. Nikad mu Arkan nije nudio čin pukovnika", ispričao je Ulemek.

Mladenović je radio u pekari, mahom u trećoj smeni, vozio auto star dvadesetak godina, a novinarima su njegove bivše kolege ispričale da su mu čak pozajmljivale novac, koji bi, kada stigne plata, uredno vraćao

 Raško Mladenović, Paul Cezanne Foto: Wikipedia/Paul Cézanne, mugshot

Raško Mladenović iz privatnog muzeja u Cirihu odneo četiri vredne slike, a potom s porodicom živeo običnim životom u Čačku radeći kao pekar.

Nazvali su je najvećom pljačkom umetničkih dela ikada izvedenoj u Evropi i nimalo nisu pogrešili.

Iz privatnog muzeja, zadužbine E. G. Brilea u Cirihu, tog 10. februara 2008. godine odneti su pravi dragulji slikarstva procenjeni na rekordnih 161 milion evra: „Makovi blizu Veteula“ Kloda Monea, „Grana kestena u cvatu“ Vinsenta van Goga, „Grof Lepik i njegove ćerke“ Edgara Degaa i najvredniji „Dečak u crvenom prsluku“, Pola Sezana.

Senzacionalna pljačka, s pravom se našla u grupi od top deset ikada izvedenih u svetu, a pune četiri godine je izazivala ogromnu pažnju svetskih medija. Upravo toliko je trajala potraga ne samo za lopovima, već i za Sezanovim „Dečakom“.

Interpol i sve policije Evrope rastrčale su se po belom svetu i mada su znale koga traže, pronašle su ga tek posle filmskog raspleta.

Mediji su kasnije otkrili da je jedan od ključnih „igrača“ iz ove pljačke – Beograđanin Raško Mladenović, pune četiri godine s porodicom živeo sasvim običnim životom u Čačku, radeći u pekari.

– Zaista je filmska priča – smeje se Mladenović dok razgovaramo u parku zatvora u Nišu gde robija zbog ove krađe.

Prvi put od kada je uhapšen, Mladenović pristaje da priča za neki medij o pljački koja ga je već upisala u istoriju najvećih ikada izvršenih u Evropi.

– Ozbiljno razmišljam da o svemu što se događalo, od trenutka kada sam planirao da ukradem te slike, pa do trenutka kada sam uhapšen, pretočim u neki roman ili scenario za film. Supruga mi je već donela transkripte razgovora holandskih inspektora koji su godinu dana radili kao insajderi, glumeći kupce za ukradene slike. Sada te izveštaje treba detaljno da prelistam, a reč je o osam kilograma hartije, svaka strana je kopirana s obe strane – kaže ovaj 40-godišnjak.

Nema šanse da bi ga u civilstvu označili kao prevejanog kriminalca. Prefinjenih manira, s merom pazi kako će izgovoriti svaku rečenicu. Mladenović je sve samo ne klasičan robijaš, a pokazao je već i da nije tipičan kriminalac.

– Sebe ne svrstavam u kriminalce, ali sam svakako pravio krivična dela. Nikada nisam radio u zemlji, uvek napolju i to najviše u Švajcarskoj i Belgiji, ali samo zlatan nakit, skupocene satove i „kamenje“ – dijamante. U Belgiji mislim da imam neku kaznu od osam godina, ali nikada ranije nisam bio u zatvoru.

Mladenović je u Nišu od avgusta prošle godine, a preostaje mu još četiri od ukupno šest koliko je dobio za ovu spektakularnu krađu.

– Naravno da sam znao šta ćemo opljačkati i koliko te slike vrede. Rekoh, često sam boravio u Švajcarskoj, a posebno Cirihu. Volim taj grad. Plan pljačke sam smišljao najmanje godinu dana. Pitate, da li sam se pripremao kao što to čine lopovi u američkim filmovima, sa dosta uloženog novca u savremenu opremu i slično. Neću vam sve otkriti da bi bilo zanimljivo pročitati u romanu, ali za ovaj naum mi ipak nisu bili potrebni milioni. Naravno, uložio sam izvesnu svotu novca jer je taj muzej zaista opremljen najsavremenijim kamerama i onim vidljivim i onim tajnim, zatim raznim senzorima na pokret. Ipak, najveći problem bilo je premostiti alarm koji, ako se ne deaktivira u roku od 30 sekundi pali centralni alarm posle čega se vrata automatski zatvaraju, a policija stiže u roku od par minuta. Međutim, sve smo završili brzo, kao i samo bekstvo – priča naš sagovornik.

Kaže, posle detaljne analize, akciju su započeli onda kada se obezbeđenje tome najmanje nadalo – pred kraj rada muzeja.

– Stigao sam ispred muzeja s dvojicom pomagača. Njihov jedini zadatak bio je da slike pažljivo skinu sa zidova kako ih ne bi oštetili, a ja sam stražarima zapretio pištoljem – lažnjakom, kupljenim na nekom buvljaku i onda ugasio ključne alarme. Ako me pitate koliko je sve to vremenski trajalo slagaću da znam. U tim trenucima adrenalin radi 1.000 na sat, pa vam se sekunde čine kao sati. Mislim da smo sve vrlo brzo odradili. Spakovali smo slike u automobil i pobegli do drugog, automobila za bekstvo.

Usledila je potera vredna A produkcije, američkih akcionih filmova, a za to vreme, Mladenović se s porodicom: suprugom i dvoje dece, iz Beograda preselio u Čačak. Tamo je kupio stan, zaposlio u pekari… Sve to vreme, na skrivenom mestu se nalazio i „Dečak“ – umetnički dragulj čija je vrednost oko 100 miliona evra.

Na pitanje da li je zaista, tokom skrivanja učestvovao u kvizu Želite li da postanete milioner, ne želi da odgovori direktno.

Raško Mladenović pretpostavlja da bi ga i ranije uhapsili, ali da policiji nije bio interesantan bez slike.

– Još dok je bio u zatvoru u Holandiji, mom drugaru su tamo podmetnuli prikrivenog islednika s kojim su kasnije i otpočeli pregovori da prodamo sliku ljudima koji bi kasnije od muzeja naplatili nagradu. Postalo je jasno da ćemo teško da nađemo kupca, već da je mnogo realnije da dobijemo „nagradu“ od vlasnika. Prvo smo tražili pet miliona, pa smo se „našli“ na tri i po. Prvo su isplatili 1,4 miliona, pa smo predali sliku Degaa, zatim još 1,4 miliona. Prilikom treće isplate od 1,3 miliona, tokom simultane primopredaje novca i slike, priča je bila završena. Usledilo je hapšenje – priča naš sagovornik.

– Ima tu još milion zanimljivih podataka. Ima šta da se napiše, a verujem i da će biti zanimljivo ljudima da pročitaju. Ali, neophodno mi je da sebi prvo stvorim neki mir, da razmislim o svemu dobro. Na prvom mestu su mi porodica, supruga i deca, pa su osnovni planovi da prvo oni pređu u Francusku da žive, a da im se priključim, kada završim robiju – kaže nam učesnik i planer jedne od najvećih pljački umetničkih dela u svetu.

Da se ipak ne može sve isplanirati do detalja i da uvek neka sitnica pokvari i najgenijalniji plan, Mladenović se uverio u praksi. Naime, kada su prelazili u drugi automobil shvatili su da su dve slike prevelike za gepek.

– Platna „Makovi blizu Veteula“ Kloda Monea i „Grana kestena u cvatu“ Vinsenta van Goga nismo mogli da smestimo u gepek automobila za bekstvo, a auto kojim smo izvršili pljačku sam planirao da zapalim kako bih uništio sve dokaze. Međutim, nisam mogao da uništim ove vredne eksponate, pa sam ih ostavio u prvim kolima, na zadnjem sedištu. Policija je ubrzo pronašla jednu vlas moje kose i tako su utvrdili ko je izvršio pljačku, pa su ubrzo sve policije na svetu znale koga da jure – priča Mladenović.

Dok je policija tragala za slikom Sezana, ali i prvih 1,3 miliona evra koliko su dobili od lažnih kupaca, Mladenović i ostali iz te grupe su živeli obične – porodične živote.

Jedan od aktera, Ivan Petković je nosio svoč sat i vozio golf dvojku. Istovremeno, mimo očiju javnosti, a otkrivaju mediji, po Beogradu je ulagao u gradnju stambeno-poslovnih objekata.

Mladenović je radio u pekari, mahom u trećoj smeni, vozio auto star dvadesetak godina, a novinarima su njegove bivše kolege ispričale da su mu čak pozajmljivale novac, koji bi, kada stigne plata, uredno vraćao.

Mnogi su posle njega stradali na isti način, ali je retko ko živeo i doživeo stvari kao najmlađi heroj beogradskog podzemlja. Ubijen je u oktobru 1992. godine, a samo dva meseca pre toga, Aleksandar Knežević Knele izrekao je proročanstvo koje je posle njegove smrti počelo da se ostvaruje.

Njegovo ubistvo označilo je početak krvave serije ubistava na beogradskom asfaltu, ali se Knele potrudio da pre toga ostavi dubok trag. Otkrivamo njegovo, do sada nepoznato, proročanstvo, koje je najavilo njegovu ličnu tragediju, ali i onu širih razmera.

- Bilo je kasno popodne leta 1992. godine, građanski rat je počeo u Jugoslaviji. Slovenija se već otcepila mirnim putem,  Hrtvatska takođe, a čekalo se šta će biti sa Bosnom. Tog dana je bilo loše vreme, oblačno, ali nas nekoliko klinaca iz kraja, od 17,18 godina, otišlo je na bazen Košutnjak. Nije bio otvoren tog dana, ali znali smo čuvare, pa su nas pustili da se kupamo - priča nam posle 24 godine jedan od momaka koji je tog dana bio na bazenu sa Kneletom.

Zatvoren bazen, naravno, nije bio prepreka ni za opakog momka beogradskog asfalta.

- Posle nekog vremena videli smo troje ljudi kako nam se približava. Jedan od njih bio je Knele. Došao je sa drugom i njegovom devojkom. "Kakva je voda momci?", pitao nas je najnormalnije, a onda je skinuo majicu da ispliva nekoliko dužina.

Naravno, prethodno je skinuo pet zlatnih lanaca sa vrata čija je vrednost bila oko 80.000 maraka i ostavio ih pored na peškir, a pištolj je gurnuo ispod majice.

- Iako smo ga znali samo iz priča, shvatili smo posle pet minuta da je sasvim normalan momak, da nema bojazni da će nam nauditi jer ne pripadamo tom kriminalnom miljeu koji ga se plašio. Bez problema nam je dozvolio da uzmemo njegove lance sa peškira i da ih razgledamo - priseća se naš sagovornik.

U jednom trenutku, drug sa kojim je došao rekao mi je da požuri i da izađe iz bazena da ne naiđu dušmani - tako su zvali neprijatelje 90-ih.

- Knele je, onako sa osmehom, dobacio: "Ma nema frke, samo mi dobaci pištolj, pucam ja i iz vode" - priseća se svedok jednog od poslednjih dana života Aleksandra Kneževića.

Posle nekog vremena, kada je izašao iz bazena, nekako je započela priča oko dešavanja u Jugoslaviji.

- Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova - ispričao je Knele, dok su ga klinci gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Likvidiran je dva meseca kasnije, 28. oktobra 1992, u čuvenom apartmanu 331 hotela "Hajat". Imao je samo 21 godinu. Očigledno dovoljno da zna stvari koje većina tad nije mogla ni da nasluti.

Predosećajući kakva se oluja sprema, u godinama kada su se glave gubile zbog mrkog pogleda, izrekao je čuvenu rečenicu:

- Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik.

Ubo me je šipkom u nogu, a ta rana se zagnojila, isekao me je po ruci i terao me da kažem da sam sama sekla vene, nije mi davao da jedem

Slobodan Ristić (25) iz Bele Crkve, koji je uhapšen zbog sumnje da je u četvrtak pretukao svoju nevenčanu suprugu Andrijanu L. (19) i njihovu ćerkicu A. R., nakon čega ih je zaključao u jednoj sobi svoje porodične kuće, nasrnuo je na njih jer je žena okrnjila pločicu u kuhinji.

Ispostavilo se da je tukao tokom trudnoće, izgladnjivao i terao da čuči na noši. Inače, Slobodan je u Beloj Crkvi poznat po nadimku Sloba Debil.

U četvrtak je suprugu spremala ručak i tom prilikom je okrnjila pločicu u kuhinji.

- Počeo je da viče na mene, ali sam ćutala kao i do sada. Počeo je da me udara, da me šutira i mene i dete. Kasnije je izašao i zaključao nas. Razgovarao je nešto sa majkom. Sigurna sam da su smišljali kako da mi uzmu dete - kaže Andrijana za naše medije.

Slobodan je zaboravio telefon u sobi u kojoj je Andrijana ostala sa detetom, a ona je uspela da pozove svoju majku.

- Moja majka me je našla zaključanu u sobi u kojoj je treštao televizor kako se ne bih čula. Kada je policija došla, Slobodan ih je napao i rekao da lažem.

Andrijana kaže da se nisu dobro poznavali pre deteta.

- Nismo se dobro poznavali. Bila je to ljubav na prvi pogled. Tukao me je i tokom trudnoće, a kada sam se porodila, sačekao je mesec dana, pa me je opet udarao. I dete je počeo da bije. Mala je istraumirana - kaže Andrijana.

- Jedno vreme mi nije dao da idem toalet, već sam morala na nošu. Ubo me je šipkom u nogu, a ta rana se zagnojila. Isekao me je po ruci i terao me da kažem da sam sama sekla vene. Nije mi davao da jedem.

Roditelji brane sina krvoloka i kažu:

- Nije on kriv, ona i njena majka i babe su bacile vradžbine na njega.

Takođe dodaju da on nikad nije zaključavao Andrijanu iako su na svim vratima katanci i lanci.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, uhapsili su Ivana Borovčanina (1978) zvanog Lucifer, iz Novog Beograda, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, falsifikovanje isprave i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja. U pitanju je veoma blizak saradnik vođe novobeogradskog klana, Dejana Stojanovića Keke, mnogi kažu, njegov poslednji čovek od poverenja.

Prilikom hapšenja osumnjičeni, koji je kod sebe imao pištolj marke "glok 17", sa metkom u cevi, pokušao je da pobegne, ali ga je policija u tome sprečila i razoružala. Borovčanin. je, kako se sumnja, koristio falsifikovane lične isprave, a za njim je bila raspisana i potraga zbog izvršenja kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Lucifer je 2008. godine pao u Kruševcu, iako je promenio identitet, ali ovo hapšenje nema veze sa tim slučajem. Kad je uhapšen, ustavljeno je da je on glavni osumnjičeni za ubistvo Milana Vukmanovića 1996. godine ispred Sava Centra. Prvostepeni sud ga je osudio na zatvorsku kaznu, kao i pokojnog Vujadina Pejakovića, zvanog Vule Balavi. Apelacioni sud ga je 2013. oslobodio optužbi za ubistvo Vukmanovića.

Zapravo, Apelacioni sud je samo potvrdio oslobađajuću presudu Višeg suda i odbio žalbu tužioca.

U obrazloženju odluke, pisalo je, između ostalog, je Vukmanović pucao pre nego što je pogođen, i da stoga postoji realna mogućnost da je neko od prisutnih lica (Borovčanin, Pejaković) postupao u nužnoj odbrani.

- Kako se nije moglo utvrditi ko je pucao u Vukmanovića, pravilan je zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da je ga ubio Borovčanin - naveo je Apelacioni sud.

Što se tiče Vujadina Pejakovića, on je ubijen 2012. godine u kafiću "Ki Largo" u Bloku 45, kada je na njega ispaljeno desetak metaka.

Inače, u Beloj knjizi MUP-a Srbije se navodi da je uslov ulaska u Kekinu grupu bio da su članovi do sada već izvršili neko ubistvo ili pokušali nekog da ubiju. Grupa je više godina bila u sukobu sa grupom pokojnog Jezdimirović Stevana zv. Jezda, a zbog primata za teritoriju Novog Beograda. U tom sukobu koji je dugo trajao bilo je na obe strane više mrtvih i ranjenih.

Kriminalna delatnost grupe je vršenje svih težih krivičnih dela: ubistva, pokušaji ubistva, silovanja, razbojništva, iznude, ucene, nasilničko ponašanje, oduzimanje motornih vozila, vraćanje ukradenih vozila uz otkup, krijumčarenje opojne droge i dr. Članovi grupe se dovode u vezu sa izvršenjem više krivičnih dela ubistava i pokušaja ubistva u Beogradu. Za većinu tih krivičnih dela podnošene su prijave koje nisu okončane presudama, a izvršioci su na slobodi.

Strana 5 od 16

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top