Lepota i zdravlje

Lepota i zdravlje (193)

default

Svetski dan zdrave hrane obeležava se 16. oktobra širom sveta.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO, ustanovila je ovaj datum 1981. godine kao Svetski dan zdrave ishrane, u cilju podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih.

U susret ovom danu želimo da vam skrenemo pažnju na mnoge zablude i mitove koji su ukorenili a tiču se zdrave i nezdrave hrane, pa samim tim i unose zabunu u ono što bi trebalo da bude zdrava odnosno nezdrava ishrana.

Prošle godine smo na ovu temu razgovarali sa jednim od naših najcenjenijih stručnjaka, dr Zoranom Vujčićem, redovnim profesorom na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Po onome što vidimo u medijima, na internet forumima, u reklamama, raznoraznim oglasima, zablude su ostale iste i zato smatramo da je potrebno ponoviti ovaj intervju kako bismo vam pomogli da se snađete u moru neistina.

"Svi pričaju o hrani. Često potpune besmislice. U tome prednjače “inovativni” novinari, koji znaju šta je čudesna hrana, kako i koje bolesti leči, šta ne bi trebalo jesti (ali nikada i zašto), koja hrana ne sme da se podgreva (uz netačna objašnjenja). Ljudi koji se ne bave hemijom hrane ili bezbednošću hrane (na celom putu od proizvodnje do trpeze) imaju pravo da znaju da je hrana loša, da razne vlade izbacuju hranu iz svojih država, a da ona čudom završava kod nas. Poslednji slučaj je meso iz Brazila. Strah jeste realan, pa ga mnogi pokvarenjaci iskoriste da bi se ili promovisali ili zaradili", kaže prof. Vujčić u ekskluzivnom intervjuu za Kurir.

Jedan nutricionista zagovara hrono, drugi upozorava na bele smrti, treći priča o baznim i kiselim namirnicama... Ponekad se pitam jesu li svi učili istu školu...

Jesu. Nutricionizam jeste nauka. Kao i medicina, farmacija i hemija. Kada ima farmaceuta koji „valjaju“ sodu bikarbonu bez aluminijuma, što i nutricionisti ne bi bili pomodarni ili tačnije pokvareni. Kao i lekari koji uzimaju mito, razni budući doktori nauka koji su ukrali tuđe radove i sl. To je problem morala.

Ono što ne valja je što TV program i to ne komercijalni, menja stvarnost.

Pojavi li se neki „nutricionista“ u popularnoj TV emisiji ili ga citira neki portal ili tabloid, on postaje lažni Bog znanja. A nema pojma o čemu priča. Jer kao što rekoh nutricionizam jeste nauka, ne jedinstvena i ne potpuno saglasna, ali nikako u njoj ne postoje hrono pomodarije, bele smrti (prevaziđeno odavno) i dr.

Ipak zakišeljavanje organizma je Kraljica gluposti.

Evo za vaše čitaoce i za sve ostale neka neko konačno objasni KAKO se to organizam zakišeljava namirnicama koje varenjem daju baznu pH vrednost (meso), a kako to organizam postaje bazan kada se piju voćne sokovi koji su kiseline. Limun je sveti gral internet lupetanja.

Svi hoće sada zdravo da se hrane. To postaje "moderna religija"... Šta je zapravo zdrava ishrana?

Biću objekativan – nema je. Kako bi i mogla da se pravi zdrava hrana kada su i voda i vazduh zagađeni. Tu i tamo nešto što se proizvede na Zlataru ili nekom selu u Srbiji do koga ne stiže saobraćaj je sigurno zdravo. Čim se umeša industriska proizvodnja hrane, menja se sve. Hemija zaštite bilja daje veće prinose, prskanje sprečava gubitke. Na umanjeni kvalitet utiče i ranije branje i voća i povrća, upotreba plastenika.

Ko proizvodi zdravu hranu? Niko, jer je to danas prosto nemoguće. Sada možemo da pređemo na realnost. Ko pravi manje zagađenu hranu od ostalih? Pre svega seljaci. Onda poneko ko se reklamira da ima „organsku“ hranu. Ostali prave za tržište, za profit. Svesno preterujući u merama zaštite, varajući na datumima, analizama i sl. Inače kako objasniti da naši „sjajni“ proizvodi uvek budu vraćeni iz inostranstva i to onih država koje imaju zastrašujuću analizu kvaliteta onoga što uvoze.

Mi nemamo nešto što je odavno trebalo da imamo. Nemamo nacionalnu laboratoriju, nemamo institute za pojedinačno voće ili povrće. Nemamo dovoljno stručnih i posvećenih ljudi. Naučnike i stručnjake država ionako marginalizuje odavno. Pri tome, svaka nova vlast nas gura što dalje od realnog uticaja na tok života. Zato su tu bruke sa uvozom i izvozom šećera, pokavrenim voćem, bakterijama i gljivama, turskim paradajzom i sl. Siromaštvo tera ljude da kupuju jeftino, a ne kvalitetno.

U vremenu u kome se voće i povrće onoliko prska, a u meso dodaju neki "čudni" nazivi koji počinju sa E, šta je danas uopšte zdrava namirnica?

Morano da razgraničimo ove stvari. Prskanje ako se radi po stručnim savetima ne mora da bude (ozbiljan) problem. Više puta sam čuo seljake kako pričaju da to oni – onako…jer nije za njih, dobro isprskaju. Postoji tu još mnogo drugih problema, kao što je preuranjeno branje. Voće i povrće se beru pre fiziološke zrelosti što im menja hemiju sazrevanja, a to znači i kvalitet.

Kada neka žena kupi kremu za lice ne bi sigurno volela da joj neko kaže kako će moći da je koristi 10 dana ako je čuva u frižideru. Želi da traje. To isto očekuje i od hrane. Zato su tu potrebni ti E brojevi. Neki od njih označavaju toksične hemikalije, pa se pazi na dozu, kao npr. nitriti, a neki kao vitamin C su savim bezopasni. Pri tome oba su prirodni sastojci. Nitrita ima u povrću, celeru, a vitamina C u paprikama i u svemu ostalom u manjim količinama.

Zdrava namirnica je ona koja ne može da nam nanese štetu kratkoročno ili dugoročno.

Sećam se da sam kao dete brao paradajz u bašti moje babe. I jeo ga tu, odmah, neopranog. Taj ukus osetim tek ponekad na selu. U gradu nisam decenijama. O jedenju neopranog voća i povrća danas nema govora.

Kad smo kod “E”... Da li bi trebalo da izbegavamo sve sa “E” ili ima i nešto što je bezopasno?

Regulativa propisuje vrstu i količinu E dodataka. Ja recimo ne podnosim žute boje u sokovima (nisu prirodne), bez obzira na stručno objašnjenje da boja nije opasna, Izbegavam ono što znam ili verujem da je opasno. Ali ako neko alarmira da su svi E-ovi opasni, da su aspartami i ciklamati kancerogeni, da je GMO hrana kancerogena, a da se sve uklanja zeolitima, ozonizatoriuma i slične budalaštine, onda se stvara panika i poverenje u te glasne neznalice. Da ne kažem neku jaču reč.

Za stvarno značenje reči opasnost od nekog aditiva potrebno je solidno znanje hemije.

Ali evo primera.

Hrana bez konzervanasa (pokvarena) je ubila u 1 (JEDNOJ) godini više ljudi nego svi E brojevi zajedno od početka njihovog korišćenja.

 

Žitarice su danas na udaru. Doduše ne sve, ali je najomraženija pšenica. Koliko u tome ima istine i da li je hajka na žitarice opravdana?

 

To je tako moderno. Recimo Novak je alergičan na gluten, ja sam alergičan na gluten, dakle slični smo. Poistovećivanje, želja da se bude moderan i slično navodi nas da menjamo navike. (Ja sam se šalio za sebe i gluten. Obožavam ga.)

Najnovija istraživanja kažu da je smanjeno unošenje glutena povezano s većim unosom arsena i žive. Pa birajte. Ako nemate celijakiju ne provocirajte evoluciju. I da napomenem spelta ima glutena. Nešto manje od pšenice, ali onima kojima smeta ta razlika nije bitna.

 

Preporuka FDA je da se ne bira hrana koja je bez glutena, već kvalitetna hrana. Zanimljivo je kako se bajka o škodljivosti mleka raširila navodnim istraživanjima i rezultatima u Kini, a kineski gluten je svuda i u svemu.

 

I dok jedni napadaju žitarice, drugi su se okomili na meso. Koliko je ono opasno i da li se proteini koje dobijamo iz njega mogu nadoknaditi nečim drugim (čija semenke i slično)?

 

Ako smo rekli na početku da nema zdrave hrane, onda da budemo dosledni, meso jeste opasno. Ali ne zbog proteina koji ga prirodno čine, već zbog hormona i antibiotika koji se daju da povećaju prinose i smanje gubitke.

 

Postoji opasnost i od mesa koje je usoljeno, baš kao što je opasan presoljeni soja-sos.

 

Urbani mit da meso izaziva rak vezan je za prerađena mesa, koja su „obogaćena“ nitritima. Nitriti menjaju DNA.

Biljna hrana ima pesticide, herbicide, teške metale, afla i druge toksine, spore i ko zna šta još od bakterija. Meso ima hormone, antibiotike i poneko od zagađenja prenetog iz biljne hrane. Po kvalitetu proteina životinjsko meso je daleko najkvalitetnije, a brojne moderne verzije ishrane bez mesa dovodo do anemije, nedostatka vitamina B12, potrebe za većom količinom biljnih proteina da bi organizam izvukao za sebe ono što mu treba. Jednom rečju meso, mleko, jaja, žitarice, voće i povrće u raznim kulturama, po različitim količinama daje najkvalitetniju hranu.

 

Sve ostalo je šminka. I reč koju mnogi mrze - UMERENOST. Ta reč je u suprotnosti s rečju hedonista.

 

Pomenuh malopre “čiju i slično”... Jesu li one toliko zdrave i korisne koliko se priča? Šta od semenki bi trebalo izbegavati a šta ne?

 

Čija semenke su ušle u legendu, kao i spelta i heljda. Verovanje da se dugogodišnje loše navike najlakše mogu poništiti hrono-hlebom. A on je gomila čudnih semenki i trava, nikako od pšenice i eto čuda. Nažalost nema čuda.

 

Čija semenke nemaju nikakav poseban efekat na zdravlje. Postoje o tome moderna istraživanja.

 

Tako da meksičko seme snage (chia) ima sličan efekat kao i heljda, ječam, ovas.

 

Ali nisu tako fensi.

 

Trebalo bi izbegavati sve prodavnice zdrave hrane iz kojih se bilo koje semenke, keks ili drugi proizvodi sipaju iz džakova, otvorenih polica. Uz to, čim isklija zagadi se salmonelom kao i svaka druga hrana.

 

Nije super hrana, već sasvim obična alternativa. Ako je tako prihvatimo eto još jednog ukusa u našem meniju.

 

Sve više je poklonika konzumiranja sirovih namirnica. Objasnite nam šta sme a šta ne sme da se jede sirovo?

 

Teško je to reći u malo reči.

 

Semenje koje se uobičajeno jede sirovo (orasi, badem, lešnik), voće i povrće (računajući i lubenicu, ali ne onu koja je prepolovljena pod folijim provela pola dana) takođe.

Spanać, krompir (Brojsovi preparati), celer i druge kombinacije sirove pojedinačno ili u smeši ne. Čak i hrana koja je bezbedna kao sirova, npr banana, postaje opasna ako se čuva u frižideru, jer joj se menja sastav, pa time i otpornost. Hrana za koju znamo da se jede posle termičke obrade je u sirovom obliku nutritivno manje vredna. A bakteriološki značajno opasnija. Karoteni (od kojih u našem organizmu nastaje vitamin A) se bolje resorbuju ako se šargarepa skuva.

 

Ovde samo da napomenem učestali mit da se blenovanjem smanjuje u smutijima vrednost hrane jer se „gube“ vlakna. To nije tačno. Vlakna postaju dostupnija. Nažalost postoje drugi problemi koji smanjuju vrednost takve hrane. Hrana se oksiduje (tamni) menjajući nutritivnu vrednost, a bakterije bujaju.

 

Može li se ishranom menjati PH vrednost u organizmu?

 

Može da se menja pH organizma. U širokim granicama.

 

Npr. kada pojedemo limun ili popijemo limunadu promenili smo pH usta s pH 7,3 na 3 ili niže. Pri tome se pH krvi promenilo s pH 7,4 na 7,399. Slično je i s mokraćom. Ona može da se „zakiseli“ od sokova. I dalje je pH u tkivu bešike vrlo blizu 7,4.

 

Lekari su odavno pokazali da pijenje ili kiseline ili baze može da dovede do smrti. Takođe razne bolesti dovode do acidoze ili aklaloze. Ako se pređe vrednost od 0,2 sledi teško stanej, a ne retko i smrt.

 

Zato su tekstovi o kiselom organizmu glupost.

 

pH može da varira, čak i u mišićima, jer se metabolički stvara mlečna kiselina. Ali organizam to bikarbonatima odmah kompenzuje. U selima su ranije bila i samoubistva sodom (rastvor NaOH) i kriminalni čin bacanjem sode u oči. Ta nagla alkalizacija dovodila je do teških oštećenja organa i smrti.

 

Ali ako stvorite mit da se zakišeljavanjem organizam razboljeva (setite se vežbanja), onda prodajete sodu bikarbonu (koja ničemu ne služi), pa joj date magijska svojstva ako nema aluminijum (a pekarska ga svakako nema) i eto polja za fenomenalnu zaradu na očajnim i prevarenim ljudima.

 

Ulja su posebna tema. Na tržištu ih ima raznih. Koja su dobra ulja za pripremanje hrane?

 

Problem s uljima je kompleksan, jer se dans često prave i u naučnim krugovima površna istraživanja, kada se analizira jedan od uticaja hrane na zdravlje.

 

Objektivno bi trebalo proveravati uticaj ulja na zdravlje u dugom vremenskom periodu u kontrolisanim uslovima (svi rade i žive na isti način) na potpuno istoj grupi ljudi da bi bila zadovoljena prava naučno-statistička analiza. Ovako neki popularni doktori proglase kokosovo ulje lekovitim i eto gomile problema. Zatim proglase ulje od semenki grožđica, pa laneno itd.

Maslinovo ulje nije lekovito za rad srca, koliko sam ja do sada iščitao radove drugih naučnika. Naprotiv. Previše ovog ulja u svakoj salati, dovodi do viška kalorija.

Dakle nezasićena ulja za salate, dinstanja i kuvanja. Zašto?

Zato što sve dok je voda u procesu, temperatura ne prelazi 102 stepena Celzijusova.

Ako se hrana prži (što nije zdravo iz mnogo razloga i isto koliko je po mnogima i ukusnija) onda su bolja zasićenija ulja – palmino, loj i svinjska mast.

E tu se sada otvara polemika. Ako se svinja hrani koncentratima, u zatvorenom prostoru, ona je debela i ima masne kiseline koje njenu mast čine sličnijim biljnim uljima. Isto važi i za goveda. Zato bi fenomenalno bilo kada bismo hranu jeli kuvanu, a ulja kao nosioce omega 3 masnih kiselina koristili u salati. Kada opet ne bi bilo kontradiktornih rezultata o značaju omega 3 masnih kiselina. Bojim se da ćemo krajnju preporuku još čekati.

Do tada, ja bih uvek izabrao za prženje svinjsku mast, a maslinovo hladno ceđeno ulje za salate. Nikada ne pržite na hladno ceđenim uljima – to dokazano generiše kancerogena jedinjenja.

Koji je najzdraviji način pripreme hrane i šta se dešava kada nam nešto zagori pa to unesemo u organizam?

Kuvana hrana je najzdravija. Potom dinstana, pa pečena. Pržena je najgora. Zapravo hrana (pomfrit) i ono što hrabri ljudi zovu hranom (čips, smoki) sadrži i kancerogeni akrilamid.

E sada zamislite sve one silne reklame i Mesijev nemoral.

Karamelizacija i proteinsko ogorevanje su dva procesa dehidratacije koje vode ka dobijanju uglja. Nažalost međuproizvodi nisu zdravi i mogu da oštete lipide membrana.

Dakle, zagorelu hranu je bolje baciti u kantu nego se pitati za posledice.

Šta izbaciti obavezno iz ishrane?

Komercijalna gazirana pića, čips, komercijalni krekeri, keks, slatkiši iz kesica, hamburgeri i pljeskavice. Gotove supe i druga gotova jela konzervirana. Friteza generiše najveće zlo, bez obzira da li je Karađorđeva šnicla ili čips.

So - jedna od one 4 bele smrti. Tako kažu... Da li umesto obične soli kupujemo morsku ili danas sve popularniju himalajsku so?

Nikako. Jodirana so i da se konzumiranje unete soli svede na preporučenih 2 g dnevno i bar 20 odsto kardivaskularnih problema će nestati.

Za himalajsku so evo jedne logike koja je zabavila mnogo ljudi. Stara je 200 miliona godina, a rok upotrebe joj je 2 godine. Izuzetno je čista (so je natrijum hlorid po sastavu), a boja joj potiče od gomile minerala. So ne treba da ima minerale. So je začin. Minerali se nalaze u vodi i hrani. Himalajska so je prevara decenije.

Da ne zaboravimo šećere i brašno. Vredi li dati više para za ovseno, raženo, speltino? Koristi li nam da beli šećer zamenimo žutim ili smeđim?

Vredi svako brašno uneti u ishranu, da malo promeni ukuse i navike. Cena je previsoka, ali svaka škola se plaća.

Naši preci su kao simbol kvaliteta života imali belo brašno, jer nije bilo bolesti (gljiva) koje se zadržavaju na mekinjama. Danas svi jedu mekinje iako su na njima iste gljive, bakterije, teški metali i pesticidi. Integralni hlebovi koji se jedu svakodnevno zato mogu da oštete zdravlje. Još su tu i gubitak cinka, kalcijuma i gvožđa zbog prisutnih fitata.

Zbog svih nedostataka koje ima integralno brašno radim sa svojom ekipom na razvoju dijetetskih vlakana, koja bi imala sve prednosti integralnog brašna, a zahvaljujući inovativnoj tehnologiji uklanjaju se sve rezidue, pa čak i gluten s vlakana.

Beli šećer je zdraviji od žutog. Žuti (braon, smeđi) je veštački napravljen šećer kada se preko kristala belog (rafinisanog) šećera sipa melasa. Melasa daje drugačiju aromu, ali nije hranjivija, naprotiv. Kao ilustracija, pčele uginu kada se hrane melasom.

Napisali ste jednom da “da bi hrana bila zdrava moramo svi da poguramo osnivanje Nacionalne laboratorije”. Šta je potrebno za tako nešto? Politička volja? Dosta novca?

Jesam to rekao. Svaka zemlja ima nacionalnu laboratoriju. Recimo to ovako. Neko nas optuži da nam je voće lošeg kvaliteta. Mi tu ne možemo ništa, jer je za to potrebna nacionalna laboratorija da proveri i pobije optužbe. Samo ona ima ovlašćenja. Ona bi bila tu da nas brani od loše hrane koju svi pokušavaju da nam prodaju.

Zašto je nema je političko pitanje.

Pare i oprema, kao i lokacija su odavno dobijene. Sada je možda i kasno da je osnujemo, jer nemamo više dovoljno kvalifikovanih ljudi da je vode. Mnogo je to metoda. Mnogo izgubljenog znanja, jer je bahato doneta odluka da se niko ne zapošljava. Generacije će plaćati cenu zbog par loših političkih odluka. A dve – da se niko ne zapošljava i da se „orobe“ plate i penzije su donele nepopravljivu štetu našoj zemlji.

Da li je zapravo poluznanje opasnije od neznanja i koliko su nam poluinformacije danas u vezi sa ishranom donele lošeg?

Nije to poluznanje. To je neznanje. Problem je što je hemija, fizika i biologija hrane, baš kao i agronomske mere, čuvanje, procesovanje toliko kompleksno da ljudi koji nisu obrazovani, niti stručni lako prihvataju analoške činjenice. Kao „lečenje“ homeopatijom. Zašto se niko ne hrani homeopatski?

Šalu na stranu mnogo ljudi deli saveta šta, kad i kako jesti. Posebno me ljuti kad čujem pušača kako priča o hronodijeti. Ili kada neko opravdava svoje postupke moranjima. Morao je zbog gazde, da ne ostane bez posla, zbog Mesija, zbog Noleta.

Zapravo najviše me ljuti kada poznati ljudi kao Novak i njegova nepoznata žena (nepoznata po delima, poznata po udaji) daju savete kako spremati hranu i šta jesti, jer oni ne kuvaju.

Oni muljaju. Mogu oni da muljaju skupe sastojke. Kako će to sirotinja u Srbiji koje ima bar 80 odsto populacije?

Mislim da bi mi mnogi zamerili da vas ne pitam za “čudotvorne” supstance poput - sode bikarbone (samo da je bez aluminijuma), B17, petrolej...

Nema čudesne alternative, niti leka koji ne bi farmakomafija već iskoristila da zaradi. B17 nije lekovit generalno, a NIJE ni vitamin.

Ako se pojede može zavisno od količine da izazove i smrt.

Soda bikarbona odlično riba zagorelu hranu. I smanjuje gorušicu. Njeno regularno povišeno unošenje izaziva krvni pritisak. Pri tome nije ni preventiva. Petrolej je za lampe i kao hemijska sirovina. Lek nije ni za kožu.

Ovde moramo da pravimo razliku alternativnog (prevarantskog) lečenja u koje ubrajam i homeopatiju od lečenja lekovitim biljkama. Većina značajnih lekova, pa i onih koji se koriste za tretman kancera su poreklom iz biljaka. Zato je to farmakognozija, nauka za razliku od zelene gline, zeolita i veštičjeg krila.

I za kraj par kratkih pitanja:

- Mlečni proizvodi da ili ne?

Da,obilno.

- Ima li istine u tome da treba jesti samo hranu sa podneblja odakle smo?

Ja verujem da je odgovr da. Nemam naučnih argumenata osim podataka koliko su se naši ljudi koji se odsele navikavali dugo na hranu drugog podneblja. Sa podneblja gde se nalazimo svakako.

- Ima li koristi od konzumiranja organske hrane?

Ja sam skeptik po prirodi i ne verujem da više od 5 odsto onih koji imaju sertifikat proizvode zdravu hranu. Voleo bih da grešim.

- Kada hoćemo da korigujemo ishranu zbog zdravlja kome se obratiti a koga izbegavati?

Doktoru. Mnogi krenu na promenjeni režim ishrane, a pojma nemaju šta im se dešava u organizmu. Tada profesionalnim nutricionistima koji su završili ozbiljne škole, sve dok vam ne savetuju da pijete bademovo "mleko" umesto životinjskog. Tada znate da ste pali u ruke prevarantu.

default

Da bi očistili krvne sudove, ljudi posežu za lekovima. Ali onda dođe do opterećenja rada jetre i bubrega. Da biste sasvim očistili krvne sudove, a da pri tome ne oštetite druge organe pokušajte sa ovim receptom.

Godine i nepravilna ishrana dovodi do toga da se krvni sudovi istroše, postaju manje elastični, a na unutrašnjim zidovima se nakuplja sloj holesterola. Zbog toga su znatno suženi. Kao rezultat, dolazi do slabog snadbevanja krvlju organa i sistema. Začepljenje krvnih sudova je opasno po život.

Osim toga, mozak znatno pati, a krvni pritisak raste. Posledica ovih procesa mogu biti moždani, srčani udar, kao i druge ozbiljne bolesti.

Da bi očistili krvne sudove, monogi posežu za lekovima, ali oni opterećuju rad jetre i bubrega. Postoji još jedna mogućnost, a to je tradicionalna medicina.

Ovaj stari nemački recept precizno čisti holesterol sa krvnih sudova, a ovo su njegovi osnovni sastojci:

4 cela limuna; kriška korena đumbira; 2 litra vode; 4-5 čenova belog luka; 2 kašike meda.

Temeljno operite limun i prelijte ga vrelom, ključalom vodom da biste uklonili nečistoće. Zatim, ga izvadite iz vode i nasecite na tanke kolutove. Đumbir i beli luk očistite, isecite u blenderu ili sameljite na mlinu za meso. 

Stavite limun u šerpu zapremine 3 i više litara. U posebnoj šerpi, prokuvajte 2 litra vode i ostavite da se ohladi na oko 60 stepeni. U vodu stavite beli luk, đumbir i med. Sve dobro izmešajte, pa dodajte u šerpu sa limunom.

Ostavite da sve vri 2 sata. Kada se prohladi sve prebacite u teglu zapremine 3 litra. Sada je napitak spreman.

Kako se koristi:

Svaki dan popijte na prazan stomak oko 100 ml ujutru, pa isto toliko uveče. Lečenje traje oko 3 nedelje. Napravite pauzu od nedelju dana, pa posle još 4 nedelje uzimajte ovaj napitak.

Efekat ćete osetiti već nakon 10 dana. Ovaj napitak čuvajte u frižideru.

default

Dijete koja traje 21 dan funkcionišu po principu ishrane koja je u kalorijskom smislu ograničena.

Rigorozne dijete “pale” samo na kratkoročne staze, a nakon prestanka držanja strogog režima ishrane kilogrami se vraćaju munjevitom brzinom.

Vrlo lako možete nabaciti višak kilograma nego što ste imali pre držanja dijete.

Da bi se uspešno promenile životne navike, potrebno je da se ponašate na određeni način barem 21 dan.

Upravo zato brojne su “dijete” organizovane u periodu od tri nedelje kako bi se telo i um navikli na novi način ishrane.

U zavisnosti od toga koliko kilograma imate i kakvu kilažu želite, planovi ishrane vrte se u kategorijama od 1.200 do 1.500 kalorija, od 1.500 do 1.800 kalorija te od 1.800 do 2.100 kalorija.

Tokom dana jede se šest manjih obroka otprilike svaka tri sata. Naglasak se stavlja na neprocesirane celovite namirnice poput belančevina, vitamina i minerala te se smanjuje unos ugljenohidrata.

Dopušteno je čak i konzumiranje slatkih zalogaja, a s obzirom na to da se jede manje kalorija nego što je to uobičajeno, kilogrami se tope čak i bez vežbanja.

Redovna fizička aktivnost ne bi trebalo da se izbegava, a rezultati će biti još bolji ako u svakodnevnu rutinu uvrstite šetnju, vožnju bicikla, odlazak u teretanu ili koji drugi vid razgibavanja.

Osnovna je ideja usvojiti nove navike u ishrani te se naviknuti a zdraviji način života, koji će s vremenom doneti i vidljive rezultate u ogledalu.

Primer jelovnika od 1.200 do 1.500 kalorija:

Doručak u 9 h: 2 kuvana jaja, mali mafin od ovsenih pahuljica, banane i borovnica (koji ste sami ispekli)

Užina u 11h: 2 supene kašike maslaca od kikirikija s 1 kriškom krekera od riže

Ručak u 13 h: Salata sastavljena od 115 grama kuvane piletine, 150 grama paradajza, 50 grama sveže paprike, 100 grama zelene salate, kašičica ulja i sirće.

Užina u 14 ili 15 h: 12 badema

Večera u 18 h: 150 grama mlevenog mesa s pečenom tikvicom, 1 voćka za dezer

Užina u u 20 h: Mala činija pečenih kokica

Primer jelovnika od 1.800 do 2.100 kalorija:

Doručak u 9 h: 100 grama ovsene kaše, 3 supene kašike maslaca od badema, 200 grama svežeg bobičastog voća

Užina u 11 h: Jedna kriška integralnog hleba s četvrtinom avokada i 50 grama paradajza.

Ručak u 13 h: 230 grama mlevene puretine sa 100 grama pardajza, 50 grama luka, 50 grama iseckanog zelja, 50 grama paprike, kašičica ulja i sirćeta.

Užina u 15 h: 1 krastavac sa 150 ml niskokaloričnog grčkog jogurta.

Večera u 18 h: 200 grama odreska, 100 grama kuvanog krompira s jednom kašičicom maslinovog ulja, 150 grama kuvanih mahuna i 50 grama pečuraka.

Užina u 20 sati: Jedna srednje velika banana.

Otac Tadej je bio jedan od najcenjenijih duhovnika novijeg vremena koji je poslednjih decenija života bio proglašen za najprosvetljenijeg monaha u Srbiji.

Njegovih pouka i saveta nikad nije dosta. 

Otac Tadej kaže da kancer može biti i Božija kazna, odnosno da je nastao zbog greha pa se duše kroz bolest tela čiste i ispaštaju. Ako hoće da se izleče prvo mora da prekine lanac greha (praroditeljskog, roditeljskog ili ličnog). A to se, kako kaže može postići samo okretanjem Bogu, odnosno, okretanjem leđa grehu.

"Rak nije ni zarazan niti prelazan" kaže Otac Tadej. Gospod je otkrio kako se leči ova opaka bolest. Hranom se unose otrovi u organizam koji ga izazivaju, pa ga i lekovitom ishranom i treba lečiti.

Saveti oca Tadeja za izlečenje obolelih od raka:

default

Paradajz je jedna od supernamirnica koji život čini ukusnijim i zdravijim.

 

Ako u ishranu ubacite i sok od paradajza, šanse za redukciju kilaže, ali prvenstveno masnih naslaga na stomaku su vam dosta povećane!

 

Lekari ističu da je moć soka od paradajza dovoljno velika da utrostruči delotvornost dijete.

 

Broj kalorija u soku od paradajza je mali, meri se gotovo sa kockicom čokolade, a ima sposobnost da vas drži sitim i do nekoliko sati. Ispijanjem ovog napitka unosite u sebe zdravlje, što je mnogo više od sredstva za mršavljenje.

 

Sok od paradajza za ravan stomak nije samo mit, on je dokazano vaš saveznik za ciljano skidanje masnih naslaga. Naime, on je idealan prirodni napitak koji služi za detoksikaciju organizma. Osim toga, pospešuje varenje i sprečava zadržavanje vode u organizmu što je često najveći problem ljudima koji imaju problem sa kilogramima.

 

Uvek možete da napravite alternativnu verziju, ili kako bi je neki nazvali, napredniju verziju. Za ovaj sok će vam biti potrebna dva velika paradjza, jedan celer, jedan krastavac, malo peršuna i pola kašičice soli. Sve što treba da uradite je da sameljete sok u blenderu i da ga odmah popijete

Ljudsko telo je neverovatno. Ono je sposobno da trči maratone i stvara život - stvari koje zaista ulivaju strahopoštovanje kada zastanete i razmislite o njima.

Ljudsko telo ponekad reaguje na čudne načine. 

1. Da li ste ikada osetili potrebu da jako kinete na mestu na kome to ne bi bilo prigodno? Samo stavite prst na filtrum (udubljenje između usana i nosa) i nežno pritisnite. Za čas posla ćete izgubiti potrebu za kijanjem!

2. Postoji li bol poput agonije zbog glavobolje od sladoleda? Sledeći put kada vam se mozak" smrzne", pokušajte ovaj trik. Jednostavno pritisnite jezikom nepce. "Smrzavanje" mozga se dešava kada se krvni sudovi suviše brzo rašire. 

3. Želite li da dotaknete prste na nogama, a ne možete? Zaustavite to što radite i pročitajte par rečenica unazad nekoliko puta i onda pokušajte da dotaknete prste. Niko ne zna kako ovaj trik funkcioniše, ali bićete toliko impresionirani da ćete morati da ga podelite sa prijateljima!

4. Ako ste izgoreli jezik tako što ste pili vrelu kafu ili probali picu tek izvađenu iz rerne, oduprite se potrebi da stavite kocku leda na jezik. Umesto toga, promućkajte hladnu vodu u ustima. Ovo će ukloniti vrelinu i bol bez "šokantnog" efekta kocke leda.

5. Zapušeni sinusi su prava muka! Ako vam je potrebno brzo olakšanje, na smenu pritiskajte jezik na nepce, a onda pritisnite nežno prstima između očiju. Ovaj trik ne fukcioniše kod svakog, ali se oni kojima je doneo olakšanje, kunu u njega!

6. Ako ste u bučnoj prostoriji i borite se da čujete osobu pored vas, blago savijte i pritisniite ušnu školjku. Možda ne možete da načuljite uši kao pas, ali će ovo imati sličan efekat

7. Ako ne možete da zaustavite štucavicu, pokušajte ovaj trik: zadržite dah, progutajte dva puta, a onda izdahnite. Gutanje vazduha će pomoći jer ćete se tako rešiti prvobitnih mehurića vazduha koji su izazvali štucavicu.

8. Ako vam ide krv na nos, ne naginite glavu unazad. Krv će se tako spustiti u vaše grlo, što nije dobro. Umesto toga, uhvatite nos odmah iznad nozdrva - kao što pkazuje doktor Harvard Levajn sa Harvarda - i blago se naginjite unapred. Odmah će vam biti dobro!

9.Sisanje palca možda zvuči detinjasto, ali postoji savršeno dobar razlog zašto bi odrasli trebalo to da rade. Ako ste suviše anksiozni ili na ivici napada panike, stavite palac u usta i pokušajte da izdišete vazduh preko palca. Ovo će značajno smiriti rad vašeg srca.

10. Ako ne možete da izbacite pesmu iz glave, uzmite da žvaćete žvakaću gumu i ne brinite kolliko dugo će vam pesma biti u glavi. Ponekad nerviranje zbog crva u uhu može samo da pogorša situaciju!

default

"Nakon sedam godina rada u jednoj od najvećih psihijatrijskih bolnica na svetu, 18 godina rada u psihološkom zatvorskom odeljenju, dve godine u najvećem Centru za mentalno zdravlje i više od 11 godina u Hitnoj pomoći, nema šta nisam video. Lično sam se uverio da demoni postoje. Video sam ih, pričao sa njima i mogu vam reći da su stvarno veoma strašni", započinje svoju ispovest ugledni psihijatar koji je želeo da ostane anoniman zbog svojih pacijenata i njihovih porodica.

"Glasovi koje čuju šizofreničari nisu halucinacije kao što psihijatri tvrde. Moja struka insistira da se ovim halucinacijama ne treba pridavati pažnja jer se tako stanje pogoršava. Ipak, otkrio sam da glasovi koje šizofreničari čuju imaju sasvim jasan, precizan, predvidiv i veoma destruktivan šablon, što se veoma razlikuje od uobičajenih halucinacija.

U trenutku kada "halucinacije" (demoni) postanu svesne da ja pacijentima dajem savete koji će ih oslabiti, ja postajem pretnja, ali i meta. Jednom se dogodilo čak da mi je pacijent rekao kako ga je "glas" upozorio da se drži podalje od mene, i to nekoliko minuta pre nego što sam uopšte ušao u salu.

Otkrivanje pacijentima šta se sa njima zapravo dešava i kako demoni upravljaju njihovim životima poslednje su što ovi entiteti žele. Oni žele da verujete da su u eri nauke demoni samo fikcija, bajke za neobrazovane. Oni žele da ignorišete 23 ili više puta kada je Isus Hrist proterivao demone, a još više kada verujete da je Biblija potpuno irelevantna za ove stvari. Njima ide u prilog kada ne verujete u njih, jer im je tako lakše da obave svoj posao.

Da se razumemo, ja ovde ne govorim o religiji. Govorim vam da razumete da duhovi postoje i da se oni zli zaista plaše ljubavi, ali i određenih fraza iz Biblije!

Ono što ih najviše uznemiri i na šta najjače reaguju jeste shvatanje da ga je osoba postala svesna. Oni isisavaju i kradu vašu životnu energiju. Prvi korak je pretvaranje vaših misli u negativne, jer je to osnova da "započnu život u vama". Oni ne žele da imate porodicu, prijatelje, ni da saznate kako možete da se izborite sa njima. Oni žele da budete izolovani i sami. Ne podnose kada idete u crkvu, čitate Bibliju, pa nastoje da vas ubede kako su ove aktivnosti dosadne i besmislene. Ovo rade vrlo suptilno - ubacuju vam ideje u glavu i pokušavaju da vas ubede da verujete u njih i počnete da ih sledite, makar i na sopstvenu štetu.

Postati svestan da demoni zaista postoje je prvi korak ka suočavanju i eliminisanju njihovog negativnog uticaja na vaš život.Ako pogledate iza sebe, sigurno ćete shvatiti da ste više puta bili potpuno negativni, da tada ništa niste mogli da završite, da odjednom nemate snage, ali niko se nikada ne zapita gde je rezerva energije nestala. Mnogi šizofreničari prijavljuju da bukvalno osećaju kako energija odlazi u trenutku kada glasovi počnu da govore.

Koga demoni napadaju i zašto?

Napašće svakoga ko im to nesvesno dozvoli. Oni znaju kako da uđu u ljude na najrazličitije načine - od neslanih šala o prizivanju duhova, do pravih pokušaja izvođenja satanističkih rituala i čitanja knjiga koje se bave ovom tematikom.

Žrtve teškog fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja su primarne mete, jer se oni već osećaju loše. Ekstremni slučajevi napada najčešće se označavaju kao paranoidna šizofrenija, ali žrtva može biti bilo ko.

Ono što treba da znate jeste da ako ste napadnuti, ne znači da ste mentalno bolesni. Tu ne postoji disfunkcija mozga. Reći suprotno bilo bi isto kao reći da su žrtve pljačke ili silovanja mentalno bolesne. Oni su bili napadnuti, a sada ste vi, ali na drugi način.

Kako isisavaju ljudsku energiju?

Negativna energija koja se proizvodi usled negativnih emocija jeste njihova hrana. To je razlog zašto nas filmovi o vampirima i drugim strašnim bićima uzdrmaju i preplaše. Ovi entiteti su zaista energetski vampiri.

Kako oni to rade?

Trude se da vas nateraju da proizvodite negativne emocije kojima će se ubuduće hraniti tako što vam ubacuju krivicu, strah i uznemirujuće misli u vaš um i teraju vas da na njih odgovarate kao da su ispravne. Manipulišu vama proizvodeći glasove i strašne osećaje. Demonska aktivnost postaje jasna prosečnom čoveku kada mu se u um usadi uporna misao toliko odvratna da se sami sebi zgadite i svakako nemate nameru da tako nešto sprovedete u delo. Instinktivno osećate da je ta misao pogrešna, da nije vaša i da ne pripada vašem umu.

Razmislite - ako za vas nije normalno da imate takvu misao i ponašate se tako, odakle je onda potekla? Ako nije vaša i ne pripada vama, znači da i ne dolazi od vas.

Da li su ljudi bespomoćni protiv ovoga?

Ne. Uopšte niste bespomoćni, ali morate da postanete svesni da demoni zaista postoje i da shvatite kojim se metodama služe. Mnoge stvari možete da uradite da biste se odbranili, a neki uspeju čak i potpuno da se izoluju od njihovog prisustva i napada.

Ako vam u životu sve ide loše, velika je verovatnoća da ste na konstantnom udaru. Najvažnija tajna koju demoni žele da sačuvaju od vas jeste da oni imaju moć da potpuno zaposednu vaš um, da su pravi energetski paraziti,a jer se hrane vašom energijom kao što crevni paraziti uzimaju hranu kada uđu u ljudski organizam. Ovim entitetima je neophodna negativna energija da bi opstali.

Uspevaju u svojim namerama onda kada vi počnete da prihvatite ideje koje vam usađuju kao vaše. Oni vam i govore da su vaše. Jednom kada postanete svesni igrica koje su počeli sa vama da igraju, važno je da ne nasednete ni na šta od ovoga, da shvatite da to niste vi. Ovo nije fizički rat - ne možete da se odbranite fizički, ovo su spiritualne igre i veoma su ozbiljne.

Možda će vas iznenaditi da čujete kako ovi zli paraziti imaju potpuni pristup vašoj memoriji. Kod jednog pacijenta uspeli su da izvuku osećaj krivice iz detinjstva koji je pacijent odavno zaboravio. Oni će uvek nastojati da nađu najnegativnija sećanja koja uzrokuju osećaj krivice, daih izvuku nazad u vašu svest i nastave bukvalno da vam ih "nabijaju na nos" sve dok vas ne učine nesposobnim da oprostite sebi i nateraju da ponovo proizvodite negativne emocije.

Sve negativne misli koje vam demoni usađuju u um pažljivo su odabrane da bi vam izazvale krivicu, bes, osećaj bezvrednosti, bespomoćnosti i beznadežnosti. Da li vam možda liči na simptome depresije?

Sigurno možete da se setite bar jednog puta u životu kada ste bili opsednuti greškama iz prošlosti i svakodnevno mislili Samo da nisam uradio/rekao to... Samo da sam bio tamo... To su vam oni na delu. Što duže uspevaju da vas poražavaju takvim mislima, proizvodićete više negativne energije, a njima obezbeđivati veću "gozbu". Zatim će iskoristiti vašu životnu energiju protiv vas, terajući vas da izazivate konflikte i mislite kako se nikome ne sme verovati. 

Iz stručnog iskustva vam kažem: majstori negativnih misli - paranoidni šizofreničari znaju šta su demoni, ali nažalost, retko ko ih shvata ozbiljno. Nakon napada, oni nemaju snage ni da ustanu iz kreveta, fenomen nedostatka energije kod njih je konstantan. 

Psihijatrija se drži načela da su u pitanju halucinacije nastale zbog disbalansa hemijskih reakcija u mozgu, ali za ovo ne postoji nijedan naučni dokaz. Mene kao psihijatra zabrinjava činjenica da moja struka zanemaruje jedno od najvažnijih pitanja: Odakle misli dolaze?

Ja sam ovo pitanje postavio na jednom od najprestižnijih seminara u psihologiji i psihijatriji pr svima. Odgovor na to pitanje zapravo je bio razlog što sam se prijavio za učešće na ovom seminaru. Glavni profesor pogledao me je kao da sam upravo ispao iz svemirskog broda. Ćutao je nekoliko trenutaka, a zatim rekao: Razgovaraću sa vama nakon predavanja.

Napustio je predavanje pre vremena i nikada nije dogovorio", ispričao je psihijatar.

default

Svaka žena želi da izgleda mlađe, ali nekada nismo svesne da određenim greškama ubrzavamo starenje.

Praktikovanje svakodnevnih loših navika uzrokuje nastanak bora, čineći vašu kožu starijom nego što zapravo jeste.

Multitasking

"Ako vam se čini da vam se obaveze gomilaju iako sve činite da vam se smanjuju, malo odahnite jer s nametanjem raznih obaveza samo stvarate veći stres", kaže dr. Rejmdon Kaskiari iz bolnice St. Džozef u Orangeu u Kaliforniji.

Nekoliko studija pokazuje da hroničan stres izaziva oslobađanje slobodnih radikala, nestabilnih molekula koje oštećuju ćelije i uzrok su starenja.

Stoga, doktor predlaže da se fokusirate na samo jedan zadatak i krenete dalje tek kada njega završite. 

Ne možete da odolite slatkišima

Pored toga što konzumiranje slatkiša možete da se ugojite, vi dodajete i godine vašem licu.

"U koži molekula šećera vežu za proteinska vlakna u svakoj od naših ćelija", kaže dermatologi dr. Susan Stjuart iz San Dijega.

Taj postupak, poznat kao glikacija, može da rezultira gubitkom sjaja, tonusa kože, nadutošću, povećanjem sitnih linija i bora, te gubitkom kontura lica i povećanjem pora.

Nedovoljno sna

"Manjak sna ne uzrokuje samo podočnjake - već je povezan i s kraćim životnim vekom", kaže dr. Kaskiari, koji je u bolnici St. Josef osnovao laboratorijum za spavanje.

"Spavanje od sedam sati je optimalno. Idite u krevet ranije ako imate simptome nedostatka sna, koji uključuju nedostatak dnevne energije, mentalnu tromost, probleme s pažnjom ili debljanje, kaže doktor.

Niste fizički aktivni

U studiji koja je obuhvatala od oko 11.000 Australijanaca uzrasta od 25 godina i više otkriveno je da se na svakih sat vremena gledanja televizije životni vek smanjio za 22 minuta.

Ljudi koji su prosečno dnevno proveli šest sati gledajući TV živeli su pet godina manje od onih koji televiziju uopšte nisu gledali.

"Ovaj učinak se više odnosi na sedenje i neaktivnost nego na gledanje televizije", kaže dr. Kaskiari i dodaje:

"Kad sedite više od 30 minuta, telo počinje da odlaže šećer u ćelije, pa je mnogo verovatnije da ćete početi da se gojite. Bez obzira gledate li televiziju ili ste za radnim stolom, ustanite svakih 30 minuta ii prošetajte.

Loša kozmetika

Čak i rutina nege kože mora uključivati dobru zaštitu od starenja. Koža oko očiju je tanja od kože na ostatku lica i brže pokazuje starost, kaže dr. Stuart. Ako vlažite područje oko očiju, vaše lice može izgledati mlađe.

"Kreme za oči koje su najefikasnije jer sadrže retinol A, oblik vitamina A", kaže dr. Stjuart. Ostali važni faktori uključuju emolijente i ovlaživače, antioksidanse, hijaluronsku kiselinu i vitamin C.

"Oni podstiču stvaranje kolagena i elastina i tako smanjuju fine linije oko očiju", kaže dr. Stjuart.

Nedovoljna zaštita od sunca

Samo hodanje kada je sunce može više da šteti koži nego dan na plaži, kaže profesorka dermatologije na Wake Forest Baptistu dr. Sara L. Tejlor.

"Prvi uzrok preranog starenja lica su UV zraci", kaže dr. Tejlor. "UV svetlo je prisutno i kada je oblačno ili kiša.

"Zaštitite svoju kožu nošenjem krema za sunčanje uvek kad izađete napolje kaže dr.Tejlor koja preporučuje SPF između 30 i 50 za svakodnevnu upotrebu.

Prejaka šminka

"Previše majkapa može da nas učini starijima jer velike količine šminke, posebno proizvoda na bazi ulja, mogu da začepe pore na koži i izazovu izbijanje nepravilnosti", kaže dr. Stjuart.

Osim toga, prekomerna upotreba proizvoda s mirisima, iritantnim hemikalijama i alkoholnim sredstvima može da isuši kožu i ukloni nena prirodna ulja, što uzrokuje preranu pojavu bora.

Spavanje naslonjeni licem na jastuk

Spavanje na stomaku ili na boku s licem naguranim na jastuk može da izazove pojavu bora i ubrza starenje.

"Vezivno tkivo i kolagen na licu postaju slabiji", kaže plastični hirurg za lice i stručnjak za negu kože, dr. Džejms C. Marota i dodaje:

"Kada spavate na istoj strani lica iz noći u noć, vaša koža se neće glatko izvijati niti će se vratiti natrag tako brzo kao kad ste bili mlađi.Te linije nabora s jastuka mogu postati trajne.

On savetuje da spavate na leđima ili kupite satensku jastučnicu kako bi koža ostala glatka.

Boravite u pretoplom domu

"Bez obzira palite li kamin ili uključujete termostat, s tim usisavate vlagu iz vazduha.To može da dovede do suve, upaljene kože koja s vremenom počinje izgledati starije", kaže dr. Marota.

Dr. Marota preporučuje i stavljanje vlažnog peškira iznad radijatora ili posude s hladnom vodom, da se nadoknadi izgubljena vlaga.

Pijete na slamčicu

Konzumiranje tamnih pića kroz slamčicu može da spreči mrlje na zubima, ali baš kao što škiljenje može s vremenom da uzrokuje nastanak bora oko očiju, stiskanje usana takođe može da dovede do preranog stvaranja bora oko usta.

"To se događa i zbog pušenja cigareta", kaže dermatolog iz Njujorka, dr. Dženet Pristovski.

Izbegavate masne namirnice

"Nešto masti potrebno je za održavanje mladolikog osećaja i izgleda",  kaže certifikovani nutricionista i fiziolog Fransi Kohen za portal Health.

"Omega 3 masne kiseline zdrave su za srce, a ima ih u masnoj ribi (poput lososa i skuše) i određenim orašastim plodovima (poput lanenih semenki i oraha). One održavaju kožu podatnom, sprečavajući nastanak bora, a jačaju i zdravlje srca i mozga ," objašnjava.

default

Dragana Đurović Karadžić iz Sokolca, u svojoj ispovesti istakla je da želi pronađe svoju rođaku, ćerku tetke Slavke koja je pre 44 godine ostavljena ispred doma za nezbrinutu decu. Oseća da je živa i zdrava i da liči na svoju majku

Dragana Đurović Karadžić (28) iz Sokolca želi da pronađe svoju sestru od tetke za koju tvrdi da je kao novorođenče, pre više od 40 godina, ostavljena ispred Doma za nezbrinutu decu. Dragana je ubeđena i oseća da je njena sestra, koja sada ima 44 godine, živa i zdrava. Možda ju je usvojila porodica iz BiH, postoji mogućnost da je u Srbiji ili inostranstvu, a moguće je i to da su je kao mali odveli u Italiju, jer su, kako kaže, iz tog doma ranije odvodili decu u tu zemlju. O svojoj rođaki trenutno ništa ne zna, a jako bi volela da je pronađe, zagrli je i kaže joj da nije sama.

Dragana navodi kako je njena tetka Slavka Đurović krila trudnoću, te da je nakon porođaja pobegla iz bolnice. Porodica, kako tvrdi, zna da je rođena devojčica i da joj je dala ime Dobrila, ali nikada nisu stupili u kontakt s njom.

- Pokušavam da pronađem sestru od tetke (prvu rodicu) koju je moja tetka, nažalost, napustila kada ju je rodila. Tetka je neko vreme živela u Sarajevu, čuvala je tada prvu ćerku moga oca, pa je moguće i da je tamo upoznala biološkog oca deteta i zatrudnela. Porodila se 1975. godine u Sarajevu, u bolnici "Jezero" i odmah nakon porođaja je pobegla iz bolnice i ostavila je bebu ispred Doma za nezbrinutu decu "Bjelave", tadašnji naziv "Ljubica Ivezi" - započela je Dragana svoju nesvakidašnju priču kojom je rastužila region.

Majka dvoje dece iz Sokoca kod Istočnog Sarajeva jedno vreme nije ništa znala o tome, pošto je njena pokojna tetka vešto krila taj težak detalj iz svog života.

- S obzirom na to da sam rođena mnogo kasnije nego što se sva ta drama odigrala, na početku nisam znala ništa o tome. Kasnije sam na osnovu priča i raznih glasina načula da bi to moglo da bude istina, što mi je potvrdio i moj otac. Tetka je jednom prilikom rekla kako ne zna gde je njena ćerka kojoj je po rođenju dala ime Dobrila - kaže Dragana  

Za tetku kaže da je rođena 1951. godine u Sokocu i da je imala izuzetno težak život. Morala je da radi teške poslove da bi se prehranila i preživela.

- Vodila je težak seoski život. Znate kako je bilo živeti u ruralnom području u to vreme. Kasnije je živela u gradu u jednoj baraci. Sigurno joj nije bilo lako. Tek pre nekoliko godina od opštine je dobila stan - ispričala je gospođa Karadžić teške detalje iz života svoje tetke, da bi potom pokrenula i priču o jenoj ćerki za koju tvrdi da ju je rodila pre 44. godine.

- Tetka je najpre brinula o dvoje dece mog oca. tada još nisam bila rođena. Nikada se nije udavala, a pretpostavljam da je u Sarajevu upoznala čoveka sa kojim je zatrudnela. Vešto je skrivala svoju trudnoću, jer je u to vreme bila velika sramota da kaže u utrobi nosi dete, a da nije ni udata. Znala je da njen otac i braća zbog ruralnog i primitivnog načina života koji je bio zastupljen u to vreme ne bi opravdali njeno vanbračno dete i ko zna kako bi se sve završilo da su saznali.

Kada se Slavka Đurović porodila u sarajevskoj bolnici, kaže Dragana, odlučila je da učini ono za šta je mislila da je najbolje i za njen, a i za život njenog deteta.

- Kada je izašla iz porodilišta, odmah je otišla do Doma za nezbrinutu decu "Bjelave" i ostavila svoju ćerku ispred te ustanove. Verovatno joj je teško palo, ali iz maločas pomenutih razloga, nije razmišljala o opciji da je zadrži, niti je to smela. Od tada je više nikada nije videla, niti je čula nešto o njoj. Za života je tetka rekla jednoj osobi kako se ne usuđuje da je potraži. Verovatno nije znala šta bi rekla svojoj ćerki kad bi je srela, kako bi taj susret prošao i kako bi je ona prihvatila - ističe mlada mama iz Sokolca.

Bolni detalji iz života Slavke Đurović nisu ostali sakriveni. Vremenom se pročulo o sudbini te žene koju život nimalo nije mazio, a mnogi su saznali da je imala ćerku i na koji korak se odlučila. Dragani, međutim, niko od familije ne želi da pomogne. Štaviše, na društvenim mrežama je objavila kako je mnogi od njih osuđuju što želi da potraži svoju sestru, a da joj poneki čak i prete.

- Svi na žalost koji bi nešto znali o tome, koji su možda znali nešto opširnije, umrli su. Tetka, njeni roditelji, moj otac... Svi su se upokojili. O članovima familije ne želim da govorim. Njima neka je na čast. Treba da ih bude sramota za to što rade. Sigurna sam da bar tri osobe iz naše šire porodice znaju celu priču, ali ćute - ogorčenim tonom govorila je Dragana, nakon što je javno podelila status u kom najljubaznije moli pojedine rođake da prestanu da joj prete i sabotiraju njenu potragu za osobom koja joj znači i koju bi volela da sretne i zagrli.

Dragana Đurović KaradžićDragana želi da ispriča svojoj sestri svoju životnu priču, da je zagrli i kaže joj da nijie sama; Foto: Facebook/Milka Dragana Djurovic Karadzic

- Osećam da je moja sestra, kojoj je teka tada dala ime Dobrila, živa i zdrava. Znam da me osećaj ne vara, sigurna sam da je živa. Želim da je potražim i da je nađem jer nisam hladnokrvna kao moja familija. Želim da joj kažem da nije sama, da ima neko ko želi da je upozna i ko bi joj pružio puno pažnje, ljubavi, topline i svega onoga što možda nikad nije imala - istakla je Slavkina bratanica koja takođe sa sobom nosi teške detalje i činjenice iz prošlosti.

- Ja sam takođe ostavljeno dete. Ta žena, nazovi moja majka, ostavila me je kad sam bila mala i odrasla sam bez te potrebne majčinske ljubavi. Želim da moja rođaka, tetkina ćerka, čuje i deo moje životne priče. Svoju majku osuđujem što me je ostavila, ali to je neka druga priča o kojoj ne bih iznosila mnogo detalja. U svakom slučaju drastično se razlikuje od sudbine moje tetke - rekla je Dragana i dodala da tetku ipak ne osuđuje što se odlučila na to da ostavi novorođenče ispred doma.

- Tetku Slavku ne osuđujem, jedino je žalim. Žalim što nije bila uporna kasnije kada se otarasila straha od familije. Žalim takođe i što sama nisam bila dovoljno zrela da potražim sestru dok je tetka bila živa. Čitavog života je ovde živela i radila. Bila je svojevremeno u fabrici za preradu drveta "Romanija", a kasnije je radila i kao čistačica u školi. - iznela je još poneki detalj svoje ispovesti

Dragana Đurović Karadžić je u srećnom braku, a sa mužem ima dvoje dece koje su joj sve na svetu. Njena tetka nije želela mnogo da priča o toj temi. Vešto je skrivala i izbegavala razgovor o tome.

- Pokušala sam nešto da saznam preko tetkinih prijateljica koje poznajem, ali niko od njih ništa ne zna. Zaista ne znam gde bi moja sestra sada mogla da bude. Sigurna sam da je preživela sva ona nedaća iz 90-tih godina. Može da bude bilo gde, u Bosni i Hercegovini, Srbiji ili inostranstvu. Možda je čak i odvedena u Italiju, jer su ranije decu iz tog doma odvodili u tu zemlju. Moguće i da ju je kao malu usvojila porodica iz BiH. Zaista ne znam. Posetila sam i dom "Bjelave", ali oni nemaju podataka pod imenom Dobrila, niti imaju podatke o mojoj pokojnoj tetki.

Za sestru Dobrilu, koja se sada možda i drugačije zove, pretpostavlja da bi mogla da liči na svoju majku.

- Tetka je imala dugu, kovržavu kosu, kao i moj otac. Imala je oduvek jake i prirodne nokte, a to sam i ja nasledila od nje. Ako pretpostavimo da je genetika učinila svoje, možda bi to moglo da bude nasledno i kod njene ćerke. Moguće da i ona ima jaku kosu i nokte. Tako je i zamišljam, a zaista mnogo želim i puno mi znači da je pronađem. Iskorsitila bih priliku da zamolim sve dobre ljude koji pročitaju ovu moju priču i koji eventualno znaju nešto više, da mi se jave i pomognu mi - zaključila je Dragana.

default

Pošto su tri trudnice i četiri bebe preminule za samo nešto više od mesec dana, vanredna inspekcija Ministarstva zdravlja proverava zdravstvene ustanove u Srbiji kako bi se utvrdilo da li je eventualno bilo nesavesnog lečenja, pišu danas "Večernje novosti".

 

Kako je listu rečeno u Ministarstvu, inspekcija se vrši u odeljenjima ginekologije i porodilištima u KC Niš i opštim bolnicama u Kruševcu, Aleksincu i Majdanpeku.

- Kontrola je sprovedena u roku od sedam dana od saznanja o smrti trudnica i beba - kažu u Ministarstu i dodaju da su prvi nalazi već dostavljeni, ali još nisu dostupni javnosti jer moraju da se obave dodatne provere.

"Novosti" navode da do sada nisu utvrđene nepravilnosti, ali će svi detalji slučajeva smrti beba i porodilja znati tek po dobijanju izveštaja nakon vanredne provere.

List podseća da su 1. avgusta u Nišu preminule majka i njena beba, 8. avgusta u Aleksincu porodilja, a u istom gradu 17. avgusta beba, dok je 30. avgusta u Kruševcu trudnica izgubila blizance u osmom mesecu trudnoće, a 1. septembra u Majdanpeku preminula je trudnica.

Strana 1 od 14

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top