Print this page

Ušli smo u Novakov veganski restoran u Monte Karlu: Bezglutensko pivo, ogoljeni burger i gužva u dva popodne (FOTO)

Zavirite u možda i najzdraviji kutak glamuroznog Monte Karla.

Skoro da nema osobe u Srbiji koja se, u nameri da prati zbivanja u svetskom tenisu – što se u značajnoj proporciji odnosi na informacije i rezultate o nastupima i karijeri Novaka Đokovića, u poslednjih godinu dana nije interesovala ili razmatrala temu njegove ishrane.

Ako zanemarimo stručni segment javnosti – nutricioniste, kondicione trenere, teniske trenere, motivacione trenere, sportske i medijske poslenike – pravo da kritikuje, debatuje, savetuje i otpisuje sadržaje koji su se navodili na stupcima naše štampe i ponajviše u onlajn medijima i društvenim mrežama sebi je prisvojio skoro svaki sportom animirani Srbin – bez obzira na to o kom sportu se radilo.

Što u šali, što u zbilji – preporučeni “spasonosni jelovnik” za uzdanicu našeg naroda je navodio sarme, bureke, roštilj u svim pojavnim oblicima, poneko pečenje sa ili bez repića – to jest, ono što će se često zateći na trpezi većeg dela samih samozvanih “nutricionih gurua” nedeljom, kada se uobičajeno navijalo za Noleta u finalima turnira širom sveta. I, eto zabave na srpski način – neizostavno nadahnute motivima nadmudrivanja i sveznalačkih preglasavanja.

Za to vreme, ili tačnije u nešto manje od godinu dana, bračni par Novak i Jelena Đoković su – u saradnji sa kulinarskim majstorima za tu vrstu hrane, veoma diskretno i sa pravom merom razvijali svoj ugostiteljski koncept baziran na prvom u očekivanom nizu restorana koji, pod širom definicijom “veganske ishrane”, promoviše sklad i harmoniju među ljudima, sa prirodom i ostalim životinjskim vrstama.

Sugestivno nazvan “Ekvita”, lociran u epicentru luksuznog kvarta Monte Karla i pored takvih zdanja kao što je Forum Grimaldi (vladarske porodice kneževine Monako) i širom sveta čuveni luksuzni restoran “Ćipriani”, nenametljivog i prijatnog enterijera i eksterijera, ovaj konceptualni ugostiteljski objekat sa samog ulaza ostavlja utisak da je sve u njemu izuzetno brižno i smisaono situirano, sa pregršt ličnih nota i prikaza izbora i ukusa njegovih ko-autora, spomenutog bračnog para.

“Ekvita je izraz naše želje da inspirišemo ljude da biraju zdraviju ishranu u njihovom svakodnevnom životu. Ona je koncept, ljubavna priča, i to moja lična – jer je delim sa mojom Jelenom!” na svakom meniju stoji uvodni citat sa potpisom autora, Novaka Đokovića.

“Naša želja je da Stefan odraste u svetu u kome se ljudi vole, imaju obzira i poštovanja za prirodu, svoju i životinjsku vrstu.

Učićemo ga od malih nogu kako treba hraniti um i telo – što u smislu ishrane znači jela bez pesticida, koja su organske prirode, bazirana na biljkama i pripremana sa ljubavlju. Ovo je naša porodična filozofija i cilj iza koncepta Ekvite!” supruga dopunjuje Jelena Đoković, u redovima koji slede, takođe potpisanim.

Od dvadeset pet manjih stolova za prosečno dva gosta, u dva sata popodne – već ih je polovina bilo puno, i to, po svemu sudeći, redovne klijentele.

Sa ulaza nas je pozdravio simpatičan barmen, poreklom sa indijskog podkontinenta, a osoblje dolazi iz latinskog govornog područja (italijani i francuzi).

Prvi kadar sa leve strane je rezervisan za prigodnu instalaciju teniskog nasleđa (reketi sa sredine prošlog veka i aranžman loptica), a sa desne – “dolče vita” to jest sladak život, odslikan velikom vitrinom sa veoma privlačnim dezertima i vinima.

Prostorom dominiraju boje i prikazi prirode – vertikalna baštica, zidovi u drvetu, biljke u raznim postavkama – a uticaj tenisa je podcrtan jedinim “haj-tek” elementom enterijera – uskim i unakrsnim staklenim prosvetljenim površinama (linijama teniskog terena) koje sklapaju dekorativni “patern” na zidovima lokala, pored krupno prikazanih lajt-motiva “Ekvita koncepta” harmonije i usklađenosti.

“Sreća, mogućnost, ishrana, svež vazduh, iskustvo, telo, prirodnost, verovanje, zdravlje, nada, promena” su te birane reči, ispisane velikim slovima, pored kojih se nalaze citati nekoliko vlasnicima omiljenih filozofa, mislilaca, znanstvenika i istoričara (Hipokrat, Hant, Urih…).

Sa plafona vise starinske bakarne svetiljke autentičnog izgleda, a motivi na zidovima – među kojima dominira par otvorenih prozorskih okana seoske kućice – oplemenjeni su raznim eksponatima, među kojima su najčešće knjige sa receptima za ovu vrstu kuhinje – kao i fotografija “vrhovnih domaćina” Monte Karla – prinčevskog para Alberta i Šarlin. Segment enterijera po kome se često rangiraju restorani – “privatne odaje” – jasno su inspirisane plavetnilom i osunčanošću Mediterana (pre svega Grčkom i Španijom), uz veliki ispupčeni natpis na zidu “What A Feeling!” (“Kakav sjajan osećaj!”), aludirajući na dobro raspoloženje – ali evidentno i “olakšanje”…

Ono što je svakako najvažnije – sam jelovnik restorana Ekvita – ostavili smo za kraj.

Sačinjen od deset segmenata – predjela, glavna jela i salate, deserti, prilozi, sveži djusevi, smutiji, topli napici, vina, bezglutenska piva i mleka (“mylks” – napisano sa “y” u “Ekvita fazonu”, kao i u “Myghty Green” ceđenom đusu od biranog “moćnog” zeleniša) – ovaj “meni”– “Od prirode, sa ljubavlju!” je malo remek-delo kombinatorike svih sastojaka koji odslikavaju reči iz Novakove i Jelenine pozdravne poruke

Od predjela – izdvojili bismo (u stilizovanom prevodu) “Lažnu paštetu sa krckavom palentom” (“Faux Gras With Polenta Crisps”) – pravljenu od smese tikvica i kapra sa krckavom palentom i krutonima, dehidriranim tađaska crnim maslinama, prepečenim bademima i pastom od godži borovnice. Cena – tu negde kao i “Karađorđeva” negde u Skadarliji, što je i za Beograd i za Monte Karlo – sasvim okej.

U glavnim jelima, pogled nam je po prirodi stvari prvo privukao “Ogoljeni burger”, u kome je “pljeskavica” sačinjena od smese mlevenog prepecenog oraha i crnog pasulja, uz mladu zelenu salatu, džem od jabuke i bundeve, domaćeg jabukovog sirćeta i paradajz pirea, prepečenih slatkih i domaćih krompirića i portobelo pečuraka.

Ekvitina Sirova Lazanja je “nanizala” slojeve kremaste smese indijskog oraha i rikota sira, mariniranog suncem-sušenog paradajza, pesta od pistaća i peršuna, crvenog kupusa i ulja sa biljnom infuzijom.

S obzirom da smo žurili da stignemo na meč Nadal – Zverev, izabrali smo da probamo nešto što smo na samom ulazu videli da spremno čeka – desert. Mango “čizkejk” je bio briljantan, i “potpisan” (u Novakovom maniru) domaćim sirupom od malina, nane i svežeg šumskog voća.

Meni sadrži i kombinacije jela za brzi ručak (može se i za poneti), kao i posebnu selekciju za najmlađe goste – i to sa Ekvitinom “picom”, dečijom pastom, spiralnom “duga” salatom, čokoladnom tortom, voćnom salatom i izborom sveže ceđenog djusa. U selekciji “smutija” (gustih i mešanih prirodnih sokova) ističu se “Novakova tajna”, “Jelenin sjaj” i “Stefanov šejk” kao jedini sadržaj na meniju koji je poneo imena troje glavnih “aktera” Ekvitine “ljubavne priče”.

Šesnaest vrsta vina i šampanjaca će lepo poslužiti da se nazdravi, a to isto mogu da urade i najmlađi i najstariji uz pet različitih vrsta mleka (mača, kurkuma, bademovo, kokosovo mleko i mleko uz hladnu kafu).

Da su briga za bližnjeg i poštovanje prirodne harmonije zaista motivi po kojima se svi koji su okupljeni oko koncepta “Ekvite” vode – videli smo na kraju našeg boravka.

Veoma uslužni kelner je “pod ruku” uzeo bakicu koja je tog dana izabrala “Ružičaste njoke” od krompira i cveklinog soka, i u maniru pravog lokalnog džentlmena je ispratio i stavio na taksi. Ona će sigurno opet doći kod Noleta i Jelene, a sigurno je da bismo to voleli i mi…

Posmatravši Novakov meč, i setivši se njegove izjave o procesu njegovog sazrevanja kao ličnosti i sportiste za Telegraf pre dva dana – nameće nam se jedan neosporan zaključak:

Novakov izbor šta, kako i sa kim dalje je suštinski njegovo suvereno pravo, za koje se sam izborio – i to u okolnostima koje su često bivale sve samo ne povoljne. Iako možda i nećete naći viđenijeg teniskog stručnjaka koji će vam potvrditi da je iti jedan svetski “broj jedan” teniser to uspevao da ostane uz isključivo vegansku ishranu – Novaku je tema ishrane više komunikacijski koncept, izraz njegove i Jelenine lične i zajedničke kulturne misije – nešto mnogo više od čistog “goriva za teniske pobede”.

I zbog toga, a i zbog činjenice da je u Ekviti sve tako prijatno, opušteno, nenametljivo i nerazmetljivo, a povrh svega – zdravo i ukusno – ovaj zajednični angažman mladog i ambicioznog bračnog para Đoković bi trebalo razumeti, podržati i pozdraviti – sa nadom da će se neka od njenih sledećih “franšiza” što skorije otvoriti u Srbiji.

A kad se to bude desilo, biće super-zanimljivo čuti “glas naroda” na temu “Novakovih trava i biljki” – jer je skromno mišljenje reportera Telegrafa da će komentari o Ekvitinom jelovniku biti barem jednako pozitivni kao i oni koji prate sjajni, stari dobri “niški roštilj”! I, kako se to kaže - čast svakome – a Novaku i Jeleni – svaka čast na ovom izrazu njihove kreativnosti i volje da predstave nove životne izbore!

U nastavku pogledajte cene iz menija, kao i još neke zanimljive kadrove iz okoline restorana.