BAVI SE PONIŽAVANJEM: Upaljač može da omane, Dejan Savić uvek potpali vatru

Dejan Savić je bivši vaterpolista Partizana, za koji je igrao od 1989. do 1998. godine. U tom intervalu osvojio je sa Partizanom jednu šampionsku titulu, šest nacionalnih kupova, i evropske trofeje – LEN kup 1998. godine, Kup pobednika kupova 1990. godine i Superkup Evrope 1991. godine. Bio jekapiten ekipe koja je osvojila LEN kup.
 
Selektor vaterpolista Srbije Dejan Savić posle istorijskog uspeha u Riju je za “Danas” pričao o odnosu sa igračima, „kul“ odnosu za vreme utakmica i planovima. Savić je na klupi reprezentacije od 2012. godine, vodio je ekipu na deset velikih takmičenja i osvojio je devet zlatnih medalja. Na Olimpijskim igrama u Riju sa vaterpolistima Srbije dotakao je večnost.

Baš tim rečima opisao je uspeh koji su postigli kada su osvojili zlatnu medalju i tako posle svetske i evropske pridodali bogatoj kolekciji trofeja i olimpijsku titulu. A kako je selektor Srbije za tako kratko vreme uspeo da napravi uspeh o kojem većina sanja tokom čitave karijere?

"Suština odnosa između mene i igrača leži u ogromnom međusobnom poštovanju i apsolutnom poverenju jednih u druge. Vodim ekipu kakva se retko rađa, još ređe se skuplja na jednom mestu i teško da može ‘porasti’ više od ovoga. I nisu se oni prilagodili meni, već ja njima" 

Iako im nije posao da ih nalaze, on i momci koje vodi nisu bez ideja o tome kako stati na put velikoj disproporciji između ulaganja u reprezentaciju i klubove.
„Ljudi iz vaterpola, između ostalih i ja, skreću pažnju na celokupnu situaciju, apeluju za pomoć i daju sebi za pravo da pričaju o kategorizaciji klubova. Prvo bi trebalo rangirati sportove po nacionalnoj važnosti, u trajanju olimpijskog ciklusa, a onda kategorizovati klubove u svakom od njih, s ciljem krajnjeg rezultata. Pa na kraju, na osnovu toga, deliti sredstva“.

Nekada i sam vrhunski vaterpolista, s rekordnim brojem nastupa za državnim tim, Savić zna šta priča i kada govori o važnosti ranog usmeravanja klinaca na sport.
„Nužno je ozbiljno vratiti sportske aktivnosti u škole, jer primarna selekcija treba da kreće od malih nogu. Kao nekada. Ja nisam selektor vaterpolo reprezentacije, kao što mi se zove radno mesto, zato što su to već selektirani igrači. Samo sam trener ljudima koje su „probrali“ i oblikovali, prvo, njihovi nastavnici fizičkog vaspitanja, a posle i treneri mlađih kategorija. Oni su pravi selektori“.

Vidite li sebe u društvu velikana kao što u Željko Obradović, Duda Ivković ili Pep Gvardiola? Rezultati vam daju pravo na to.
"Nažalost, ne. Ne zbog toga što tako nešto ne želim, nego što je reč o mnogo velikim stručnjacima. Nije da su nedostižni, ali su ozbiljne trenerske zvezde i smatram da je potrebno još mnogo rada da bi se njih dvojica dostigli. Gvardiolu ne računam, on nije naš. Duda i Željko su žive legende i ljudi koji su mnogo toga dali. Tek sad vidim i koliko trenerski posao oduzima"

Ako nam je, kao zemlji, Evropska unija u svemu uzor, onda bi odnos jedne od njenih članica prema vaterpolu, sa istom trofejnom tradicijom kao Srbija u tom sportu, mogao biti ideja vodilja u rešavanju problema na toliko urušenoj klupskoj sceni da ekipe neretko rade u hladnoj vodi, termine za trening dele s rekreativcima, plate i premije nisu ni na nivou prosečnih mesečnih zarada u državi, zbog nemaštine se odlažu pripreme, a navijači skupljaju dobrovoljne priloge za odlazak na evropske utakmice.
„Model postoji i već neko vreme se uspešno primenjuje u Mađarskoj. Pošto vidim da imamo dobru saradnju s našim komšijama predlažem odgovornima da se makar u neformalnim razgovorima raspitaju za pomenuto rešenje i urade copy/paste istog. Naravno, prilagođenog ekonomskim prilikama u Srbiji“.

To što sveže penzionisani reprezentativci Živko Gocić i Slobodan Nikić i njihovi saborci godinama uspevaju da se ne utope u moru problema ne znači da njihovi naslednici mogu unedogled da preplivavaju posledice propasti klubova, sa čijih bi „proizvodnih traka“ stalno trebalo da se izbacuju osvajači medalja.

„Ova reprezentacija, pri čemu ne mislim samo na trinaestoricu osvajača poslednjeg zlata nego na širi spisak sa 18 igrača, ima samo jednog momka iz domaće lige, što je ogroman hendikep. Iz dva razloga. Zbog toga smo u neravnopravnom položaju u odnosu na Italiju, Grčku i Mađarsku, čiji se svi ili skoro svi reprezentativci nalaze u njihovim nacionalnim prvenstvima. U isto vreme, mladi srpski igrači, kroz naše klubove, nemaju uz koga da stasavaju i stvaraju sebi lažnu sliku da su „zasluženo“ i uz malo truda došli do prvog tima“.

 

Koliko je teško pronaći novu motivaciju posle toliko trofeja u igračkoj i trenerskoj karijeri?
"Da bi radio bilo šta u životu, moraš da utvrdiš cilj. A motiv... To je stvar koja se uči ili se godinama stvara. Večito sam imao motivaciju kao igrač, a to sam preneo i na trenerski posao. Ako ne možeš da je pronađeš, nemoj ni čim da se baviš. Lezi u krevet i ćuti"

e-max.it: your social media marketing partner

Ostavi komentar

Prokomentariši vest koju si pročitao. Budite pažljivi i poštujte pravila privatnosti sajta Politika Ekspres Srbija.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin.

Go to top