Poznati glumac je u prethodnom periodu boravio u Sakramentu i družio se sa legendarnim košarkašem. Da li mu je Divac zaista ovo rekao?

Vlade Divac više ne želi da ima nikakve veze sa Srbijom!

Da, zvuči šokantno, ali to je javnosti na neki način saopštio srpski glumac Sergej Trifunović koji je u prethodnom periodu boravio u Sakramentu, gde se družio sa bivšim proslavljenim košarkašima Divcem i Peđom Stojakovićem, ali i sa sadašnjom zvezdom Kingsa, Bogdanom Bogdanovićem.

- Moram vam reći da jezivo zvuči rečenica: "Ne želim da imam ništa sa Srbijom", kada je izgovori 

Malo je reći da Vlade Divac spada u jednu od najvećih ikona srpskog sporta u njegovoj istoriji i da zaista ukoliko je u nekom privatnom razgovoru rekao neku ovakvu rečenicu, zaista ne zvuči nimalo ni dobro, ni lepo, a samo govori o tome u čemu i gde se nalazi njegova rodna zemlja.

A ne zaboravimo da je Divac, bio možda i jedan od retkih koji je svuda uvek isticao svoje srpsko poreklo, bio pionir ne samo srpske, nego i evropske košarke u NBA i pronosio njenu slavu, ali i poništavao užasne stereotipe o Srbima u ono najgore vreme, tokom 90-tih godina, kada nas je maltene čitav svet smatrao zlikovcima.

Ali ni to nije sve, ne zaboravimo da Divac nije bio jedan od onih "patriota iz inostranstva", odnosno onih koji iz daleka pričaju sjajno o Srbiji, ali nemaju nameru da dođu ovde.

Ne, on je i za vreme igračke karijere, a posebno posle nje, pokušavao na različite načine da učestvuje kako u razdvoju ovdašnjeg sporta, tako i u razvoju same privrede.

Bio je potpredsednik Partizana, potom i osam godina predsednik Olimpijskog komiteta, ulagao je, investirao na različite načine i nikako da ne zaboravimo njegov humanitarni rad preko organizacije "Vlade i Snežana Divac", ali je onda još za vreme drugog mandata na čelu OKS, odlučio da se vrati u SAD, u Sakramento gde ga smatraju legendom i prihvatio posao da bude desna ruka vlasnika Kingsa.

Od tada, vrlo retko je posećivao Srbiju.

Razloge za to, ali za ovu rečenicu koju je saopštio Sergeju Trifunoviću, verovatno najpre treba tražiti u tome, što je bez obzira na ono njegove sportske zasluge, ali potom i na sve što je radio ovde, ipak često bio na udaru raznih ljudi iz različitih sfera, pa i medija.

Napadali su ga mnogi, pričali i pisali o tome da postoje brojne afere, napadan je i sa sportske strane dok je bio predsednik Olimpijskog komiteta, ali i zbog onih privatnih poslova kojima se bavio.

Na meti se našla i njegova porodica u jednom momentu i moguće je da mu je sve jednostavno prekipelo u jednom momentu i da je zato doneo neke radikalne odluke.

Ali bilo ovo, istina ili ne, dovesti u situaciju da jedan Vlade Divac zaista razmišlja na taj način, natera nas sve da se zamislimo i zapitamo o nekim stvarima.

NEKE OD MEDALJA, USPEHA i PRIZNANJA VLADA DIVCA:

*Svetska prvenstva: 2 zlata i jedna bronza sa reprezentacijom Jugoslavije

*Evropska prvenstva: 3 zlata i 2 bronze sa reprezentacijom Jugoslavije

*Olimpijske igre: 2 srebra sa reprezentacijom Jugoslavije

*Partizan: šampion Jugoslavije, osvajač Kupa Jugoslavije, osvajač Kupa Radivoja Koraća i 3. mesto na fajnal-foru Evrolige

*Najbolji košarkaš Evrope 1989. godine

*NBA: Prva petorka rukija, prvi učesnik Ol stara iz Evrope, jedan od tek četvorice evropskih igrača čiji je dres povučen od strane NBA kluba

Zvezda je u svojoj istoriji imala mnogo promašaja kada su u pitanju pojačanja, ali jedno od najvećih bio je Eli Babalj, koji je doveden iz Australije u eri dok je trener kluba bio Robert Prosinečki.

Babalj je tada najavljivan kao „novi Mark Viduka“ australijskog fudbala, a zbog konstitucije, kao i porekla sa Balkana (rođen u Sarajevu 1992. godine), navijači su ga prozvali „Zvezdin Ibrahimović“.

Ali, Eli se nij naigrao na Marakani, ali ni kasnije u svim klubovima u kojima je igrao. Za šest godina dao je samo jedan gol, iako igra napadača.

Plaćen je tada za Zvezdine uslove ogromnih 350.000 evra, ali je posle 6 meseci vraćen u Australiju. Za Zvezdu je odigrao šest utakmica i dao jedan gol, protiv Smedereva 29. septembra 2012. godine.

Po odlasku sa Marakane karijeru je nastavio u Holandiji, gde ga je kupio AZ Alkmar, ali ga je ovaj klub često slao na pozajmice. Igrao je i u Češkoj, pa čak i u Iniji, da bi na kraju 1. januara ostao bez kluba, nakon neuspešne epizode u ekipi ATK iz Indije.

Ipak, ni tako očajna statistika (koja je uzrokovana i povredama), nije smetala Brizbejn Roaru da ga angažuje pre nekoliko dana.

Babalj je potpisao za 9. tim A lige u Australiji (ukupno ima 10 ekipa), a za vikend je ušao u istoriju kluba kao 150. igrač koji je nastupio za ovaj tim u najvišem rangu australijskog fudbala.

On je meč počeo u startnih 11, ali ponovo nije uspeo da zatrese mrežu. Izašao je iz igre u 66. minutu. Njegov tim je na kraju poražen sa 2:1, a Babalj se nije našao u ozbiljnijoj šansi, iako je imao jedan pokušaj kada nije najbolje zahvatio loptu, što možete videti i u priloženom snimku.

default

Beker je na iznenađenje svih rekao jednu neverovatnu rečenicu:

- Ja bih voleo da ostanemo zajedno, ali pita se on. Novak je takmičar u srcu i kada bih mogao da biram čoveka koji bi igrao za moj život, odabrao bih njega. Toliko mu verujem - rekao je Beker.

On je zatim obrazložio čitavu sezonu i pad Đokovića na kraju.

- Prošlih šest meseci bili su najteži od kako sam šef njegovog tima. Istina, ruke su nam bile malo vezane, nismo baš znali šta da radimo pošto se fokusirao na prioritete van terena, provodeći vreme sa porodicom i oko njegovih poslovnih poduhvata. Ali zaslužio je da odmori, poslednje dve i po godine Novak je bio kao mašina - poručio je Beker i nastavio u dahu:

- On više nije imao protivnike, prave protivnike. Nadal i Federer su prosto nestali... Endi je uvek bio "četvrti čovek". Mislim da je Novaku ovaj poraz dobrodošao jer ga je zaboleo.

- To će ga inspirisati, motivisati... Na kraju krajeva, čini se da je za njega ovakav kraj godine dobar. Prvih šest meseci ove sezone bili su neverovatni. Vrhunac je bilo osvajanje Rolan Garosa, što je značilo da drži sva četiri gren slema u isto vreme što se nije dogodilo od 1969. i Roda Lejvera - rekao je Beker.

Godine dominacije na ATP turu i gomila zarađenog novca omogućile su srpskom teniseru Novaku Đokoviću da sebi može da priušti i takav luksuz kao što je stan u elitnom njujorškom kraju, Menhetnu.

I to ne jedan stan, već dva.

Naime, prema pisanju eminentnog lista "Wall Street Journal", Novak je kupio dve stambene jedinice ukupne veličine 185 kvadrata i mada se na navodi po kojoj ceni, procena je da je za to zadovoljstvo izdvojio 5,4 miliona dolara.

Pre godinu i po dana i slavni fudbaler Kristijano Ronaldo je kupio stan takođe na Menhetnu koji je platio 16,5 miliona dolara.

Novakov budući stan nalazi se u jednoj od dve kule i one su delo čuvenog arhitekte Renca Piana u čija se idejna rešenja naš teniser prosto zaljubio i njegov je veliki fan.

- Dopada mi se dizajn dve kule, a i lokacija je fantastična - rekao je srpski teniser, koji će, kao i svi ostali stanari zgrade koja će biti završena 2018. godine, na raspolaganju, pored svega ostalog, imati i bazen sa slanom vodom.

- Njujork i Majami su česta mesta na mojoj listi putovanja i biće sjajno što ću od sada imati gde da budem i da se osećam kao kod kuće - dodao je Novak koji je nedavno kupio i nekretninu u Majami Biču koju je takođe dizajnirao Piano.

Go do pojasa, trčao bi kroz hladni sibirski sneg, satima i satima. Posle trčanja, veslao je po jezerima, sve dok mu ruke ne bi prokrvarile. Rezultat je bio... nešto zastrašujuće

On je verovatno najjači čovek koji je ikad živeo! I danas, 2017. godine niko od nas "običnih" ne može da shvati kako je moguće da neko ko nije vanzemaljac izgleda, ponaša se i živi baš kao Aleksandar Kareljin - ČOVEK EKSPERIMENT!

Protivnici, teški i po 150 kilograma, su ga se užasno plašili, toliko da niko nije želeo da uđe u ring s njim. U stvari, niko nije želeo da bude ni u njegovoj blizini. Jer, te oči, taj hladni, čelični pogled... Svako ko bi ih jednom ugledao već je gubio i meč. I deo duše s njim.

"Niko ne voli da leti", rekao je jednom, upitan o strahu koji drugi rvači osećaju kad se nađu oči u oči s njim. "Moji protivnici... Oni ne razumeju. Ja sam svakog dana trenirao kao što oni nikad nisu trenirali u životu".

Aleksandar Kareljin je najveći šampion u istoriji rvanja. Visok 192 centimetra, sa 130 kg čistih mišića, okretan poput pantera i podjednako snažan i nemilosrdan, ovaj Rus je tri puta bio olimpijski šampion, devet puta svetski šampion i 12 puta šampion Evrope.

Za 13 godina međunarodne karijere imao je samo jedan poraz, i to kad je rvao sa ozbiljnom povredom, u finalu Olimpijskih igara u Sidneju. Ukupno, rvao je 889 puta. 887 puta je pobedio, dva puta izgubio.

Jednom od velikog sovjetskog šampiona, Igora Rastrutskog, 1987. godine, a drugi od Amerikanca Rulona Gardnera, u pomenutom finalu 2000. godine. Mada se danas većina ljudi iz sveta rvanja slaže u oceni da je Kareljin trebalo da dobije i taj meč, koji je izgubio na poene.

''Postoji jedna stvar koju treba da znate o Kareljinu", govorio je Mič Hal, dugogodišnji direktor rvačkog tima SAD, "njegova snaga... To nije ljudska snaga."

Rvanje je počeo da trenira sa 13 godina, u rodnom Novosibirsku, u srcu Sibira. Na jednom od prvih takmičenja, polomio je butnu kost, na pola. Njegova majka se toliko uplašila da mu je spalila triko za rvanje. Kareljinov odgovor: "Mama, ja sad ne mogu da napustim sport kojem sam dao nogu".

Odlučio je da se bori, da postane najjači. Go do pojasa, trčao bi kroz sneg, satima i satima. Posle trčanja, veslao je po sibirskim jezerima, dok mu ruke ne bi prokrvarile. Godinama.

Ovako je stekao kondiciju i snagu kakvu verovatno nijedno ljudsko biće pre i posle njega nije imalo.

U Novosibirsku je upoznao i svog "najtežeg protivnika u karijeri", kako je kasnije pričao: njegovi su kupili frižider, stari, kabasti i preteški sovjetski model težak oko 180 kilograma, a u zgradi nije bilo lifta.

- Odneo sam ga na osmi sprat, sa ove dve ruke. Ni sam ne znam kako - ispričao je Kareljin jednom prilikom.

Kareljin je bio poznat po "Kareljinovom dizanju", potezu koji je jedino on mogao da izvede (u teškoj kategoriji): protivnika (ponekad teškog i 150 kila) koji je ležao potrbuške na parteru uhvatio bi s leđa, podigao visoko u vazduh i bacio ga snažno na leđa. Ovo mu je donosilo maksimalnih (u grčko-rimskom rvanju) pet poena.

Nikad, ni pre ni posle, ovo nije viđeno u rvanju.

Za vreme karijere u rvanju, Kareljin je učestvovao, jedan jedini put, u MMA meču, protiv japanskog borca Akire Maede. Bilo je potresno gledati nemoć Japanca, inače vrhunskog majstora borilačkih veština, protiv Kareljina. Rus ga je bacao po ringu kao krpenu lutku, radio je šta je hteo, sve uz široki osmeh.

- Da je odlučio da se bori u MMA, Kareljin bi vladao sam, daleko iznad ostalih - rekao je jednom Fedor Jemelianenko, najveći MMA borac u istoriji.

Kareljin se iz rvanja povukao posle poraza na Olimpijadi 2000. Posvetio se nauci, i 2002. je doktorirao na Sibirskoj akademiji za fizičku kulturu. Na lični poziv Vladimira Putina, započeo je političku karijeru. Više puta je biran u Dumu, a danas je član odbora za međunarodne odnose ruskog parlamenta.

Zavirite u možda i najzdraviji kutak glamuroznog Monte Karla.

Skoro da nema osobe u Srbiji koja se, u nameri da prati zbivanja u svetskom tenisu – što se u značajnoj proporciji odnosi na informacije i rezultate o nastupima i karijeri Novaka Đokovića, u poslednjih godinu dana nije interesovala ili razmatrala temu njegove ishrane.

Ako zanemarimo stručni segment javnosti – nutricioniste, kondicione trenere, teniske trenere, motivacione trenere, sportske i medijske poslenike – pravo da kritikuje, debatuje, savetuje i otpisuje sadržaje koji su se navodili na stupcima naše štampe i ponajviše u onlajn medijima i društvenim mrežama sebi je prisvojio skoro svaki sportom animirani Srbin – bez obzira na to o kom sportu se radilo.

Što u šali, što u zbilji – preporučeni “spasonosni jelovnik” za uzdanicu našeg naroda je navodio sarme, bureke, roštilj u svim pojavnim oblicima, poneko pečenje sa ili bez repića – to jest, ono što će se često zateći na trpezi većeg dela samih samozvanih “nutricionih gurua” nedeljom, kada se uobičajeno navijalo za Noleta u finalima turnira širom sveta. I, eto zabave na srpski način – neizostavno nadahnute motivima nadmudrivanja i sveznalačkih preglasavanja.

Za to vreme, ili tačnije u nešto manje od godinu dana, bračni par Novak i Jelena Đoković su – u saradnji sa kulinarskim majstorima za tu vrstu hrane, veoma diskretno i sa pravom merom razvijali svoj ugostiteljski koncept baziran na prvom u očekivanom nizu restorana koji, pod širom definicijom “veganske ishrane”, promoviše sklad i harmoniju među ljudima, sa prirodom i ostalim životinjskim vrstama.

Sugestivno nazvan “Ekvita”, lociran u epicentru luksuznog kvarta Monte Karla i pored takvih zdanja kao što je Forum Grimaldi (vladarske porodice kneževine Monako) i širom sveta čuveni luksuzni restoran “Ćipriani”, nenametljivog i prijatnog enterijera i eksterijera, ovaj konceptualni ugostiteljski objekat sa samog ulaza ostavlja utisak da je sve u njemu izuzetno brižno i smisaono situirano, sa pregršt ličnih nota i prikaza izbora i ukusa njegovih ko-autora, spomenutog bračnog para.

“Ekvita je izraz naše želje da inspirišemo ljude da biraju zdraviju ishranu u njihovom svakodnevnom životu. Ona je koncept, ljubavna priča, i to moja lična – jer je delim sa mojom Jelenom!” na svakom meniju stoji uvodni citat sa potpisom autora, Novaka Đokovića.

“Naša želja je da Stefan odraste u svetu u kome se ljudi vole, imaju obzira i poštovanja za prirodu, svoju i životinjsku vrstu.

Učićemo ga od malih nogu kako treba hraniti um i telo – što u smislu ishrane znači jela bez pesticida, koja su organske prirode, bazirana na biljkama i pripremana sa ljubavlju. Ovo je naša porodična filozofija i cilj iza koncepta Ekvite!” supruga dopunjuje Jelena Đoković, u redovima koji slede, takođe potpisanim.

Od dvadeset pet manjih stolova za prosečno dva gosta, u dva sata popodne – već ih je polovina bilo puno, i to, po svemu sudeći, redovne klijentele.

Sa ulaza nas je pozdravio simpatičan barmen, poreklom sa indijskog podkontinenta, a osoblje dolazi iz latinskog govornog područja (italijani i francuzi).

Prvi kadar sa leve strane je rezervisan za prigodnu instalaciju teniskog nasleđa (reketi sa sredine prošlog veka i aranžman loptica), a sa desne – “dolče vita” to jest sladak život, odslikan velikom vitrinom sa veoma privlačnim dezertima i vinima.

Prostorom dominiraju boje i prikazi prirode – vertikalna baštica, zidovi u drvetu, biljke u raznim postavkama – a uticaj tenisa je podcrtan jedinim “haj-tek” elementom enterijera – uskim i unakrsnim staklenim prosvetljenim površinama (linijama teniskog terena) koje sklapaju dekorativni “patern” na zidovima lokala, pored krupno prikazanih lajt-motiva “Ekvita koncepta” harmonije i usklađenosti.

“Sreća, mogućnost, ishrana, svež vazduh, iskustvo, telo, prirodnost, verovanje, zdravlje, nada, promena” su te birane reči, ispisane velikim slovima, pored kojih se nalaze citati nekoliko vlasnicima omiljenih filozofa, mislilaca, znanstvenika i istoričara (Hipokrat, Hant, Urih…).

Sa plafona vise starinske bakarne svetiljke autentičnog izgleda, a motivi na zidovima – među kojima dominira par otvorenih prozorskih okana seoske kućice – oplemenjeni su raznim eksponatima, među kojima su najčešće knjige sa receptima za ovu vrstu kuhinje – kao i fotografija “vrhovnih domaćina” Monte Karla – prinčevskog para Alberta i Šarlin. Segment enterijera po kome se često rangiraju restorani – “privatne odaje” – jasno su inspirisane plavetnilom i osunčanošću Mediterana (pre svega Grčkom i Španijom), uz veliki ispupčeni natpis na zidu “What A Feeling!” (“Kakav sjajan osećaj!”), aludirajući na dobro raspoloženje – ali evidentno i “olakšanje”…

Ono što je svakako najvažnije – sam jelovnik restorana Ekvita – ostavili smo za kraj.

Sačinjen od deset segmenata – predjela, glavna jela i salate, deserti, prilozi, sveži djusevi, smutiji, topli napici, vina, bezglutenska piva i mleka (“mylks” – napisano sa “y” u “Ekvita fazonu”, kao i u “Myghty Green” ceđenom đusu od biranog “moćnog” zeleniša) – ovaj “meni”– “Od prirode, sa ljubavlju!” je malo remek-delo kombinatorike svih sastojaka koji odslikavaju reči iz Novakove i Jelenine pozdravne poruke

Od predjela – izdvojili bismo (u stilizovanom prevodu) “Lažnu paštetu sa krckavom palentom” (“Faux Gras With Polenta Crisps”) – pravljenu od smese tikvica i kapra sa krckavom palentom i krutonima, dehidriranim tađaska crnim maslinama, prepečenim bademima i pastom od godži borovnice. Cena – tu negde kao i “Karađorđeva” negde u Skadarliji, što je i za Beograd i za Monte Karlo – sasvim okej.

U glavnim jelima, pogled nam je po prirodi stvari prvo privukao “Ogoljeni burger”, u kome je “pljeskavica” sačinjena od smese mlevenog prepecenog oraha i crnog pasulja, uz mladu zelenu salatu, džem od jabuke i bundeve, domaćeg jabukovog sirćeta i paradajz pirea, prepečenih slatkih i domaćih krompirića i portobelo pečuraka.

Ekvitina Sirova Lazanja je “nanizala” slojeve kremaste smese indijskog oraha i rikota sira, mariniranog suncem-sušenog paradajza, pesta od pistaća i peršuna, crvenog kupusa i ulja sa biljnom infuzijom.

S obzirom da smo žurili da stignemo na meč Nadal – Zverev, izabrali smo da probamo nešto što smo na samom ulazu videli da spremno čeka – desert. Mango “čizkejk” je bio briljantan, i “potpisan” (u Novakovom maniru) domaćim sirupom od malina, nane i svežeg šumskog voća.

Meni sadrži i kombinacije jela za brzi ručak (može se i za poneti), kao i posebnu selekciju za najmlađe goste – i to sa Ekvitinom “picom”, dečijom pastom, spiralnom “duga” salatom, čokoladnom tortom, voćnom salatom i izborom sveže ceđenog djusa. U selekciji “smutija” (gustih i mešanih prirodnih sokova) ističu se “Novakova tajna”, “Jelenin sjaj” i “Stefanov šejk” kao jedini sadržaj na meniju koji je poneo imena troje glavnih “aktera” Ekvitine “ljubavne priče”.

Šesnaest vrsta vina i šampanjaca će lepo poslužiti da se nazdravi, a to isto mogu da urade i najmlađi i najstariji uz pet različitih vrsta mleka (mača, kurkuma, bademovo, kokosovo mleko i mleko uz hladnu kafu).

Da su briga za bližnjeg i poštovanje prirodne harmonije zaista motivi po kojima se svi koji su okupljeni oko koncepta “Ekvite” vode – videli smo na kraju našeg boravka.

Veoma uslužni kelner je “pod ruku” uzeo bakicu koja je tog dana izabrala “Ružičaste njoke” od krompira i cveklinog soka, i u maniru pravog lokalnog džentlmena je ispratio i stavio na taksi. Ona će sigurno opet doći kod Noleta i Jelene, a sigurno je da bismo to voleli i mi…

Posmatravši Novakov meč, i setivši se njegove izjave o procesu njegovog sazrevanja kao ličnosti i sportiste za Telegraf pre dva dana – nameće nam se jedan neosporan zaključak:

Novakov izbor šta, kako i sa kim dalje je suštinski njegovo suvereno pravo, za koje se sam izborio – i to u okolnostima koje su često bivale sve samo ne povoljne. Iako možda i nećete naći viđenijeg teniskog stručnjaka koji će vam potvrditi da je iti jedan svetski “broj jedan” teniser to uspevao da ostane uz isključivo vegansku ishranu – Novaku je tema ishrane više komunikacijski koncept, izraz njegove i Jelenine lične i zajedničke kulturne misije – nešto mnogo više od čistog “goriva za teniske pobede”.

I zbog toga, a i zbog činjenice da je u Ekviti sve tako prijatno, opušteno, nenametljivo i nerazmetljivo, a povrh svega – zdravo i ukusno – ovaj zajednični angažman mladog i ambicioznog bračnog para Đoković bi trebalo razumeti, podržati i pozdraviti – sa nadom da će se neka od njenih sledećih “franšiza” što skorije otvoriti u Srbiji.

A kad se to bude desilo, biće super-zanimljivo čuti “glas naroda” na temu “Novakovih trava i biljki” – jer je skromno mišljenje reportera Telegrafa da će komentari o Ekvitinom jelovniku biti barem jednako pozitivni kao i oni koji prate sjajni, stari dobri “niški roštilj”! I, kako se to kaže - čast svakome – a Novaku i Jeleni – svaka čast na ovom izrazu njihove kreativnosti i volje da predstave nove životne izbore!

U nastavku pogledajte cene iz menija, kao i još neke zanimljive kadrove iz okoline restorana.

Samo ime kluba "Hajduk" dosta govori o poreklu. Naime, hajduci po Dalmaciji i Istri bili su poznati Srbi koji se pominju i u narodnim srpskim knjigama

Fudbalski klub Hajduk iz Splita osnovali su Srbi iz Dalmacije! Ta istorijska činjenica svesno je zataškavana i menjana tokom 102 godine koliko postoji klub.

"Bile" su 1911. godine osnovali braća Fabijan i Luka Kaliterna, Lucijan Stela, Vjekoslav Ivanišević, Ivan Šakić. Pre Drugog svetskog rata sve Kaliterne su bili Srbi, Lucijan Stela je bio Srbin katolik, dok su Šakići i Ivaniševići pre rata bili Srbi, neki katolici, a neki pravoslavci, prenosi blog portal Hajduksrbija.

O srpskom poreklu braće Kaliterna postoje dokazi u knjigama Austrougarske, gde piše da su oba brata hapšena zbog srbofilije i širenja velikosrpske propagande tokom Prvog svetskog rata.

Ono što se potpuno prećutkuje jeste činjenica da su u osnivanju Hajduka učestvovali i studentsi srpske nacionalnosti koji su u tom periodu studirali u Beču i Pragu. Među njima su Blažo Primorac, Borislav Primorac, Đorđe Matavulj, Nikola Matanović, Pavle Janković, Filip Radović, Filip Janković, Jovan Divac, Novica Davnić, Branko Vuković.

Prećutkuje se i činjenica da su logističku i materijalnu pomoć za osnivanje kluba studenti dobili od organizacije "srpska zora".

Samo ime kluba "Hajduk" dosta govori o poreklu. Naime, hajduci po Dalmaciji i Istri bili su poznati Srbi koji se pominju i u narodnim srpskim knjigama, poput Stojana Jankovića, Iva Senjanina, Ilije Smiljanića, Ive Golotrba, Komnena Barjaktara...

Hajduk prvih godina igrao u crveno-plavo-beloj kombinaciji, ali je Austrugarska to zabranila pa su igrači Hajduka morali da igraju u potpuno beloj opremi.

Takođe, Hajduk prvih 30 godina postojanja, odnosno sve do 1941. godine nije imao grb na dresu. Prvi put grb im je stavio tadašnji režim Ante Pavelića, odnosno Nezavisna država Hrvatska (NDH).

Još jedna činjenica u prilog ovoj tezi je podatak da je od 1913. godine predsednik Hajduka bio Budislav Grga Anđelinović. Anđelinović je 1915. godine zbog prosrpskog govora prilikom obeležavanja Kosovskog boja u Zadru osuđen na tri godine robije od strane Austrougarskog režima.

Anđelinović je po završetku Prvog svetskog rata, kao šef policije u Zagrebu, komandovao policijom koja je ugušila pobunu hrvatskih vojnika 5. decembra 1918. godine na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu. Vojnici su protestvovali protiv odluke o osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, donetoj 1. decembra u Beogradu.

Anđelinović je tokom Drugog svetskog rata pisao je tekstove u Srpskom glasniku iz Kanade i četničkom listu "Novosti". Ipak, ono najzanimljivije za njega je da je tokom tog rata bio jedan od pomagača Vojvode Momčila Đujića.

Iz svega ovog može da se izvede zaključak da je istorija početaka Hajduka usko povezana sa Srbima iz Dalmacije.

Vremenom je deo te istorije zaboravljen, a deo namerno prikriven, pa je danas uobičajeno da se sa stadiona "Poljud" čuju ustaški pokliči poput "Za dom spremni" ili "Srbe na vrbe".

default

Život Mihaela Šumahera i dalje se drži u tajnosti, ali je nemački magazin "Bunte" uspeo da sazna gde se nalazi sedmostruki šampion Formule 1.

"Bunte" je najavio da će u štampanom izdanju objaviti i ekskluzivne fotografije kao dokaz za ovu priču.

Porodica je Mihaela prebacila iz Švajcarske na Majorku krajem prošle godine, pa je slavni vozač u Španiji dočekao Božić, Novu godinu, ali i svoj 50. rođendan, koji je bio 3. januara.

Privatnim helikopterom je Šumi iz mesta Gland na Ženevskom jezeru, gde inače živi, prevezen u vilu Jasmin, čiji je takođe vlasnik, u luci D'Andratks.

U tom delu žive samo ekstremno bogati, a komšije su otkrile da su videle Šumahera.

Mihael Šumaher je 28. decembra 2013. doživeo nesreću na skijanju na francuskim Alpima, posle čega je šest meseci bio u komi. Porodica od tada ne dozvoljava da informacije o Šumiju dospeju u javnost. 

default

Poznati hrvatski sportski komentator Neven Cvijanović zgrožen je incidentom koji se u nedelju dogodio na splitskoj rivi, kada su hrvatski hiligani napali vaterpoliste Crvene zvezde.

Tekst koji je napisao za portal "Sportklub" definitivno će odjeknuti regionom. 

Prenosimo vam deo komentara hrvatskog novinara, koji je bez ustezanja izneo svoj stav.

"Moram nešto o ovome reći, pa kud puklo da puklo, kome se sviđalo ili ne sviđalo. Pre svega, jako me je sramota. Verovatno vam je poznat taj osećaj kad se istinski sramite, kao da ste upravo vi jedini i isključivi krivac za sve. Kao da sam ja bio taj moron koji je udario te momke na splitskoj rivi, ako da je moja ruka poterala tog jadno mladića u more i kao da sam ja lično taj kreten koji je vikao "četnik". I to je zanimljivo, čak sam više vremena proveo razmišljajući o tom najnižem stupnju čovekovog pretka koji viče iz gomile, nego o toj čovekolikoj hordi koja tuče. Mislim da se taj "junak" koji huška s tbože neprimetnim "četnik" nalazi na nižoj lestvici razvoja od onog koji podiže ruku na sportiste koji su u poseti njegovom gradu, koji bi trebali iz njega poneti lepe uspomene. 

Reći će kako je ovo izolovan slučaj u jednom prilično uređenom društvu i kako ne može grad i država biti taoc male grupe neotesanih. Ali, je li zaista tako? Je li zaista istina da država i društvo sa ovim nemaju nikakve veze. Ajmo jednom da pogledamo sami sebe u lice i kažemo istinu... Pa nije baš tako.

Možda bih otišao predaleko ako bih rekao da država sponzoriše ovakve činove, ali sasvim je sigurno da malo toga radi da do njih ne dođe. Sami ste, gospodo političari, ovo sve zakuvali! Svi vaši sitnopolitički govori i prozivanja vraćaju nam se kao bumerang. Namerno nisam napisao “vraćaju VAM se” jer vi ste srećni ako status "quo" potraje, vi se zadovoljno smeškate kad pravi Hrvati mlate četnike. Zadovoljno trljate ruke kad se mrze Srbi, Hrvati, Albanci, muslimani… Srećni ste kad ljude tuku usred bela dana na splitskoj rivi.

Na žalost, tako je kako je i ništa se, barem u bližoj budućnosti, neće promeniti. Barem dok još nekoliko generacija ne odraste, ako se i onda nešto promeni. Svaka čast tim Splićanima koji su pružili ruku tom dečku koji je iz mora vikao da je Crnogorac i da nije Srbin. Svaka čast na pomoći, ali tragikomična je ta scena. Veliki i teški crnjak, a opet i neverovatno montipajtonovski komad. Pesimista sam, baš sam jebeno nezadovoljan i nesrećan zbog  činjenice da se ništa nije promenilo i da se verovatno ništa neće promeniti.

Na kraju, dragi sportisti, vaterpolisti Crvene zvezde, ako vam to nešto znači, ja vam se izvinjavam. Oprostite na našem negostoprimstvu, oprostite na našoj neukosti i uskogrudnosti. Molim vas, nemojte s vi prema nama poneti ovako kao što smo mi prema vama", poručio je priznati hrvatski sportski komentator.

Podsetimo,  Vaterpolisti Crvene zvezde napadnuti su u nedelju u centru Splita.

Četvorica igrača sedela su na kafi oko 13:40 sati na Rivi, glavnom gradskom šetalištu, kada im je prišla grupa mladića i zatražila od njih da skinu trenerke sa klupskim obeležjima, a potom nasrnula na njih i počela da ih tuče.

Zbog ovog incidenta utakmica Mornar - Crvena zvezda je otkazana.

Da li veliki skandal trese košarkaški klub Partizan? Njihov PR je morao do kasno u noć biti budan kako bi ispratio saopštenje kluba za javnost. Priča se kako je u celu situaciju bio upleten i Vladimir Vuletić, profesor iz fudbalske sekcije. Skandal je tresao Partizan zbog Sergeja Trifunovića.

Niko nije smeo da podrži tog novog lidera opozicije, koji se svakodnevno na televiziji Pink i u informeru omalovažava i iznose najveće neistine o njegovom životu. Ipak, jedan čovek se usudio. Odnosno, da se ispravimo, ceo jedan tim ljudi koji predstavljaju KK Partizan. 

Onda je usledilo skandalozno saopštenje, a Sergej Trifunović, pomalo razočaran u svoj klub, dobija gomilu podrške putem društvenih mreža.

Posle svega, vlast je napravila totalno drugačiji efekat i kod navijača Partizana izazvala gnev. 

Zašto Sergej ne sme da se slika sa trenerom Partizana? 

Gde je Batica Mirković? 

Međutim, Sergej oprašta svom omišenom klubu i navijača, ali njima nikada neće oprostiti. 

Putem svojih društvenih mreža, rekao je poslednju svoju izjavu na datu temu. 

Posle svega, očigledno da se Grobari neće tako složiti lako sa ovom odlukom uprave kluba.

Strana 2 od 10

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top