default

Da fudbalski svet ume organizovati najbolje žurke pokazao je i Ronaldo, brazilski as koji je pre nekoliko godina prestao da se bavi profesionalnim fudbalom. Oduvek se znalo da voli lep život, dobre devojke i odličnu muziku. Zato su njegove žurke i bile najbolje. Ovaj put se među gostima našao i legendarni Mesi, ali i još neki poznati južnoamerički fudbaleri, kao i nekadašnji saigrači Ronalda. 

Druženje u hotelu Enkor je organizovao legendarni Brazilac, Ronaldo , povodom UFC meča između Andersona Silve i Krisa Vajdmana. Mesiju su društvo pravila braća Matijas i Rodrigo, a ovakva vrsta zabave nije mogla da prođe ni bez mnogobrojnih lepotica u tangama, koje su još više ulepšale druženje.

Primetićete da su slike usnimljene tajno i prodate su za basoslovnu sumu jer je fotografisanje bilo strogo zabranjeno. Ipak, od javnosti se ne može pobeći, tako da smo se svi mogli upoznati sa orgijama koje prave veliki fudbaleri. 

default

Rivalstvo ova dva fudbalera traje već godinama i izgleda da će se to nastaviti i u budućnosti.  Iako su i jedan i drugi neverovatni fudbaleri, mi ipak smatramo da je Ronaldo taj koji zaslužuje titulu najboljeg fudbalera. Naravno, to ne znači da ne volimo Mesija i da ne cenimo njegov neverovatni stil igre.

Lionel Mesi je legenda za sebe koji će kao i Ronaldo, ostati upamćen zauvek u istoriji fudbala. Mesi je pokazao da je pravi naslednik Maradone, a sama činjenica da može da parira Ronaldu je dovoljna da kaže da je on jedan od najboljih fudbalera svih vremena.

Iako je tanka linija izmešu ova dva igrača, mi vam predstavljamo 10 razloga zbog kojih mislimo da je Ronaldo bolji od Mesija.

10. Ronaldo je kompletniji igrač

Ronaldo i Mesi su definitivno najkompletniji igrači na svetu, ali kada bi ih međusobno uporedite, Ronaldo je za dlaku bolji.

Ronaldo je viši i jače građe od Mesija i ova fizička razlika utiče na njihove stilove igre. Mesi je niži i ima manje snage, ali je vrlo pokretljiv, brz i ima  sjajnu kontorlu lopte. Međutim, Ronaldo pored svoje snage, poseduje i ove osobine. Njegova snaga i način igre čine ga savršenim igračem, koji takođe ima bolji učinak u šutiranju slobodnjih udaraca.

Takođe, zbog svoje visine, Ronaldo je mnogo bolji u skok igri, za razliku do Mesija.

09. Veliki je humanista

Nemojte nas shvatiti pogrešno. I Mesi je vrlo darežljiv čovek koji veliko bogastvo daje u dobrotvorne svrhe, ali Ronaldo je ipak malo darežljiviji. 2004. godine, posle velikog cunamija u Indijskom okeanu, Ronaldo je donirao veliku sumu novca kako bi pomogao ljudima. 2013. godine, Ronaldo je bio odgovoran za spasavanje života jednog dečaka kome je bio potreban novac za operaciju, a čak je i Srbiji pomogao kada je imala tešku situaciju sa poplavama.

08. Ima svoj muzej

Kada ti je soba sa trofejima prepuna da više ne znaš šta ćes sa njima, onda je najbolje da otvoriš muzej. E pa, to je upravo Ronaldo uradio. U portugalu, Ronaldo ima svoj muzej koji je naravno posvećen njemu, njegovim uspesima i njegovim timovima.

07. Ima bolju statistiku

Kad je reč o postignutim golovima, Mesi i Ronaldu su vrlo blizu jedan od drugog i često se prestižu, ali kada gledamo statistiku, Ronaldo je tu bolji. Ronaldo je postigao 501 gol, dok je Mesi postigao 467 golova.  Ronaldo je takođe jedini igrač koji je ikada uspeo da postigne preko 60 golova u jednoj kalendarskoj godini i to je uradio 4 puta.

06. Osvojio je zlatnu kopačku 4 puta

Zlatna kopačka dodeljuje se najboljem strelcu, a Ronaldo je ovu nagradu osvojio 4 puta. To vam sve govori. Ronaldo je jedini igrač koji je uspeo da osvoji ovu nagradu četiri puta, a imajte na umu i to da njegova karijera još nije pri kraju.

05. Osvojio je dve lige za dva različita tima.

Za razliku od Mesija koji je dominira samo u Španskoj ligi i Barseloni, Ronaldo je uspeo da osvoji Premier Ligu i La Ligu. Sa Mančester Junajtedom uspeo je da osvoji 3 titule, da bi kasnije u Real Madridu prestigao Barselonu.

04. Ne povređuje se često

Iako su povrede sastavni deo ovog sporta, Ronaldovo fizičko stanje je toliko jako da su povrede kod njega vrlo retke. Mesi nije toliko otporan i nedavno je imao težu povredu koja će ga sigurno dosta usporiti i pokvariti mu igru. Ronaldo je uspeo da svoje telo dovede do maksimuma i da povrede svede na minimum, a oporavak na maksimum.

03. Ronaldo je prepoznatljivija ikona

Iako je i Mesi svetski poznato lice, Ronaldo je jednostavno mnogo uspešniji u tom polju. Ronaldu je u poslednjih nekoliko meseci sklopio dogovore sa vodećim reklamnim sponzorima pa je postao zaštitno lice najpopularnijih svetskih brednova. Ronalda ćete jednostavno videti svuda oko sebe.

02. Tim koji ga vodi je najbolji na svetu

Tokom njegove karijere, Ronaldo je imao pomoć najboljih svetskih stručnjaka ovog sporta. Tokom svoje Mančester ere, sarađivao je sa legendarnim Alekson Fergusonom, a kao i sa isto toliko bitnim Hose Murinjom.  Ronaldo je sada u sarandji sa Karlom Anćelotijem, još jednim fudbalskim veteranom koji će ga sigurno zadržati na vrhu.

01. Najbolji je fudbaler svoje zemlje.

Za razliku od Mesija koji iza sebe ima fudblaske legende kao što je Maradona, Ronaldo je definitivno najbolji Portugalski igrač svih vremena.

default

Mnogi vole da filozofiraju kakve su vežbe potrebne da bi izgradili mišićnu masu, ali da se ne lažemo, lista ovakvih vežba je veoma kratka. To nam pokazuje i Kristijano Ronaldo koji je u razgovoru za jedan popularan bodibilding magazin u svetu, otkrio tajnu svoje mišićne mase i jedine vežbe koje radi u teretani za takve potrebe.

Predsavljamo SEDAM vežbi iz teretane koje koristi KRISTIJAN RONALDO za povećanje svoje mišićne mase:

1. NABAČAJ IZBAČAJ S BUĆICAMA
Mišići rastu pod uticajem kombinacije podignutog tereta i vremena pod tenzijom. Započinjući vežbu s bućicama uz bokove i zatim ih podižući na visinu ramena, udvostručujete vreme aktivacije ruku, ramena i mišića gornjeg dela leđa.

2. ČUČANJ SA ŠIPKOM
Često spominjem ovo ako neka vežba radi, treba je izvoditi na svakom treningu. Čučanj je najvažnija vežba za povećanje mase. To je razlog što je, poput ostalih ovde navedenih vežbi, uključena u svaki trening u ovomesečnoj MH vežbi.

3. MRTVO DIZANJE NA RAVNE NOGE
Izvodićete ga tik nakon čučnjeva kako biste zadnjoj loži osigurali dodatnu stimulaciju. Radije je nazivam “vežbom tonusa” nego jednom od temeljnih vežbi treninga zato što njome želim postići određeni efekat na jednu grupu mišića.

4. VESLANJE NA KOSOJ KLUPI
Još pre pet godina moj bi izbor bilo veslanje šipkom u pretklonu. Ako se izvodi pravilno, to je sjajna vežba. Ali, izvedeno onako kako najčešće vidite da ga ljudi izvode u teretani, ono previše opterećuje donji deo leđa. Izvodeći veslanje ležeći prsima na klupi, rešićete taj problem i osloboditi se rizika za donji deo leđa.

5. ZGIBOVI
Zgib je vežba koja obavlja dve stvari sjajna je za izgradnju latisimussa i ujedno najbolja vežba za trbušne mišiće koju znam. Još nisam sreo nikoga ko je u stanju da izvede više od 20 zgibova, a da pritom ne briljira na testovima abdominalne snage.
POTISAK S PRSA SA ŠIPKOM
U kombinaciji s nabačajemizbačajem, potisak s grudi osigurava sav rad potreban vašim grudima, ramenima i tricepsima.

6. BICEPS-PREGIB SA ŠIPKOM
Mnogi stručnjaci su napustili izvođenje biceps-pregiba zato što smatraju kako je to “izolacijska” vežba. Ja pravilno izveden biceps-pregib (s laktovima u ravni s torzom, bez ljuljanja i pravih leđa) smatram prozorom u ukupnu snagu. Teško da ćete sresti nekoga ko je u stanju da izvodi biceps- pregib s velikim težinama a ima tanušne ručice.

7. FARMERSKI HOD
Mrzim kad me pitaju koja je vežba najbolja za snagu i veličinu. Ali imam spreman odgovor farmerski hod. Uzmite pola težine svoga tela u svaku ruku i hodajte; svaki centimetar tela će vam govoriti o efikasnosti vežbe.

Pogledajte zakuvavanje ko uragan od strane 16-godišnje košarkašice iz Kanade. Ovaj video je postao viralan u svetu. Samo zamislite koliko je teško jednoj ženi ovako da zakuca. 

Nije puno igrao u NBA, ali nije nikada dao na sebe. 

Ovo je scena koja se i dan danas prepričava. U glavnoj ulozi Dikembe Mutombo, košarkaš sa osam nastupa na All star susretima. Veliki kršni crni čovek se zaleteo ka košu. Ispred sebe je imao jednog bledog klinca. Međutim, Dikembe nije znao da je taj dečko iz Srbije i da se zove Darko. 

Naš Darko Miličić je u ovom napadu zalepio bananu čuvenom košarkašu. Ovaj, očigledno uznemiren ovim potezom srpskog košarkaša, uputio je pretnje koje su zabeležile i TV kamere. Darko je saslušao olstar igrača, sasvim kulturno, a potom se samo nasmejao na njegove pretnje što je dodatno isprovociralo Dikembe Mutomboa. 

Pogledajte i prisetite se kako je to izgledalo

Slava, moć i poštovanje. To sve prati NBA igrače i njihove karijere. Ne samo oni najpoularniji, već i epizodisti mogu izazvati pažnju starleta i devojaka koje vole da se hvale kako su bile bar jedno veče sa poznatom zvezdom. Normalno, o ovome se ćuti i to je nepisano pravilo u NBA svetu. Svi imaju ozbiljne porodice koje kući čekaju da se vrate muževi i očevi sa svoje turneje. Naravno, dešavalo se i da pojedinci iskoriste samo prisustvo NBA zvezda, pa se predstavljaju kao "oni koji nikada ne igraju", pa tako uspeju da "odvoje" koji dobar primerak mlade piletine. 

Gde se tu svuda nalaze košarkaši iz Srbije? Malo je poznato da je prvi NBA košarkaš sa ovih prostora bio Radisav Ćurčić, a zatim za njim su put mlađim naraštajima utabali Žarko Paspalj, Vlade Divac, Predrag Danilović, Miloš Babić, Aleksandar Đorđević, Predrag Stojaković itd. Svi oni su izazivali pažnju ovakvih deojaka. Ostaje pitanje kako su se oni snalazili u okruženju momaka crne puti. Bilo je i pojedinih interesantnih priča.

Sigurno najveći skandal majstor predstavlja Darko Miličić. Drugi pik na draftu, najveće ostvarenje evropske košarke, ali bez onog dela sudbine koji ti predodredi uspeh i karijeru. Umesto toga, potpao je pod uticaj novca i brzog života. Sve je manje trenirao, a više provodio vremena po klubovima i diskotekama. Čak je i njegova kuća bila jedna vrsta kluba gde je stalno bilo mnogo gostiju. Darko ih je primao sve kod sebe i veoma dobro se provodio. Međutim, zapostavio je košarku, menjao je klubove i nije dobijao minutažu. Posle svega, nije bilo povratka i Darko Miličić veoma mlad prestaje da se bavi košarkom.

"Ja sam kao klinac mislio da sam Bogom dan, niko nije Bogom dan, Bog ti podari talenat, ti taj talenat treba da iskoristiš u pravom smislu te reči. Terao sam inat. Možda i ta mladost ima veze s tim. Opcija tada je bila odlazak u NBA ili opstanak u Srbiji, jer „Hemofarm“ je znao da, ukoliko odem u NBA, dobiće dosta veće obeštećenje nego da sam otišao u neki evropski klub. A tamo, kao pušten s lanca. Razumeš, ovde sirotinja i beda, a tamo novac", u jednoj svojoj ispovesti je definisao stanje mladih igrača u NBA.

Postoji jedna anegdota sa svetskog prvenstva u Indijapolisu gde su za stolom sedeli naši košarkaši na čelu sa Vladom Divcem i Predragom Danilovićem. U tom momentu dolaze dve bomba ribe, male, starletice i Divac se hvata za glavu. "Ajmo momci, ko želi ove dve da primi kod sebe, ne mogu više. Celu noć su kod mene. Nemam snage", ponudio je Divac svojim kolegama pravi mali poklon paket. 

Mnogi kažu da Sale Đorđević nije uspeo u NBA zato što je bio veran svojoj ženi.

Dok Rastko Cvetković, koga mlađi naraštaji verovatno ni ne pamte. Postoji priča kako je bio čest gost orgija koje su pratile NBA igrače i koje su često organizovane u hotelima gde su igrali gostujuće susrete. Rastko je bio omiljen na tim žurkama, a mnogi saigrači su spominjali veličinu njegovog ponosa. Ko bi rekao da je Rastko Cvetković takav mačor.

Vredi li u ovoj priči spominjati po/no ol stara, Marka Jarića? O njemu postoje pojedine mega anegdote za koje jednostavno ne možete poverovati da su istinite.

Uglavnom, NBA sistem života prijao je većini naših košarkaša koji su lako upali u celu priču i ispoštovali zgodne mlade devojke koje su se nalazile u njihovom okruženju. Sistem nije mogao da prevari. Razrađen je dugo godina unazad, još od Medžika Džonsona. Doduše, njega je možda sistem i prevario , jer se osnovano sumnja da mu je jedna prostituka prenela virus side.  

default

Sedmostruki šampion Formule 1 Mihael Šumaher 29. decembra 2013. godine doživeo je stravičnu nesreću na skijanju u francuskim Alpima.

Nemac se od tada nalazi u komi, a trenutno je smešten u porodičnom domu. Iako porodica troši ogroman novac na njegovo lečenje, čini se da većih pomaka u njegovom zdravstvenom stanju nema.

O tome je progovorio Mihaelov dugogodišnji menadžer Vili Veber.

"Mesecima tvrdim da Mihaelova porodica ne govori pravu istinu o njegovu stanju. Mislim da je vreme da se ćutanje prekine i da milioni navijača saznaju o čemu je reč. Osećam se kao da udaram glavom o zid", rekao je Veber.

Vili Veber je čovek koji je Šumahera pratio tokom cele njegove karijere. Upoznali su se dok je Mihael bio junior i napravili zajedno najveće rezultate. Prvu titulu su osvojili 1994. godine, isto ponovili 1995. godine, a onda i pet puta zaredom od 2000. do 2004. godine.

"Uvek kad mi zazvoni kućni telefom nadam se da je s druge strane Mihael i da će me pitati kako sam".

 

 

Nekako u senci tada nadolazećih uspeha fudbalera Crvene zvezde i osvajanja Kupa evropskih šampiona, ostala je uspomena na velike nerede koji su se dogodili neposredno pred utakmicu u Drezdenu tokom gostovanja Crvene zvezde za prolaz u polufinale KEŠ-a. Naime, Dinamo Drezden je važio za klub sa velikom podrškom neonacista, pokreta koji je doživeo svoj procvat u tom vremenskog perioda. Drezden je bio grad u istočnoj Evropi, zaspao u siromaštvu i socijalnim prividom društvenog otrežnjenja od strane Sovjetskog saveza.

Nakon eliminisanja Grashopersa i Glazgov Rendžersa, sledećeg rivala na svom putu je Zvezda imala u Dinamu iz Drezdena. Prva utakmica četvrtfinala Kupa evropskih šampiona odigrana je u Beogradu, 6. marta 1991. godine. Crvena zvezda, pojačana Sinišom Mihajlovićem koji je došao iz Vojvodine. Tada je Robert Prosinečki bio sigurno brži, sa svojim trkom ka severnoj tribini, od tada neprikosnovenog Karla Luisa. 

Tribine najvećeg stadiona u Srbiji bile su premale kako bi prihvatile sve zainteresovane navijače koji su došli da podrže fudbalere Ljupka Petrovića. Iako je štampano nešto manje od 90.000 karata, na tribinama je bilo 100.000 duša, a mnogi navijači ostali su ispred stadiona jer mesta više nije bilo. Usledila je veličanstvena partija izabranika Ljupka Petrovića, tako da je put u Drezden predstavljao samo formalnost, posle furiozne utakmice u Beogradu. 

Zvezda je stigla u Drezden kao favorit. Na utakmici u Beogradu, navijači iz Drezdena su pravili nerede neposredno pred početak utakmice, međutim sve je to u povoju ugasila narodna milicija. Srpski navijači su zato tražili osvetu. Stadion u Drezdenu, pod nazivom Rudolf Harbig, nije konstruisan da primi veliki broj gledalaca. Prisustvovalo je svega desetak hiljada duša, od koji 4.000 njih pevalo pesme posvećene uspecima Crvene zvezde. 

Tokom 80. minuta utakmice dolazi do prvih incidenata tokom utakmice. Crvena zvezda je bila u jednom od mnogobrojnih napada i dobila je korner. Prosinečki je krenuo ka korner zastavici, ali onda su krenuli da lete upaljači i kamenice. Bacane su stolice, flaše, konzerve, sve što se našlo pod rukama nacista. I to je trajalo nekoliko minuta. Na ovu utakmicu su dosta ranije najavili svoj dolazak i neonacisti iz Berlina, Lajpciga, Roštoka, Magdeburga itd.  Sakupili su se skoro svi viđeniji neonacisti iz Istoćne Nemaćke.Tada kao po naredbi se zaleće nekoliko stotina Delija ka domaćim navijačima, međutim u napadu ih je omela postavljena žica i nekoliko kordona policije spremna da se odbrani na svaki mogući način. Takvih napada je bilo nekoliko, gde su navijači Zvezde probali da probiju tu žičanu konstrukciju i dođu bar u blizinu navijača Drezdena. Za to vreme, neonacisti su srpske navijače gađali svim mogućim predmetima. Do bližeg sukoba nije došlo tokom utakmice, ali pred utakmicu u blizini stadiona se vodila sasvim drugačija priča.

Dva dana pred utakmicu, iz Srbije kreće veliki broj autobusa ka Drezdenu. Kontrola na granici je rigorozna i bačeno je gomila flaša pića. Navijači nastavljaju svoj put. Jedan deo viđenijih navijača dolazi u Drezden avionom, na sam dan utakmice. Već na aerodromu su počeli nemiri, kada se jedan momak zaleteo na tri Nemca koji su stajali sa strane i provocirali. Počeli su da beže, nastala je opšta jurnjava nekoliko Delija za tri Nemca. Jedan od njih je bio uhvaćen, ali je uspeo iz džepa da izvuče sprej za totalnu paralizu i poprska svoje napadače. Dečko je jedva preživeo taj opasan sprej, a onda su besne Delije krenule u osvetu. Odmah je napadnuto nekoliko Švaba koji su naišli niz ulicu blizu stadiona. Bili su krvavi a jedan ili dvojica su ostala da leže na pločniku. Do te scene policije nigde nije bilo. Odjednom, krenuše sirene, niz ulicu se moglo videti nekoliko patrolnih kola, konjica itd.

Tada i stiže informacija da su ostali navijači Zvezde koji su došli autobusom napadnuti na drugom kraju stadiona. Krenulo se u akciju, uzimali su se štapovi, kamenice, toljage, sve što je moglo da udara i leti. Oko trista Delija se kretalo ulicom i izgledalo je zastrašujuće. U suštini, Delije su krenule da vijaju Naciste. Policija je shvatila da je vrag odneo šalu i počela je sa reorganizacijom svojih položaja. Ovaj korto Delija je opkoljen i uvučen u jednu ulicu odakle nisu mogli da izađu. Krenuo je žestok okršaj sa policijom. Mnogo krvi, razbijenih glava i vilica, po ulici su počele da padaju kacige, toljage, batine itd. Policija Istočne Nemačke je bila slabo opremljena, tako da su dobili dosta batina od strane navijača Zvezde. Navijači koji su došli iz Srbije nisu imali gde. Sa jedne strane ulice je bila policija, dok ih je sa druge strane opkolila konjica. Odmah pored mesta okršaja, proticala je lokalna reka. Dosta policajaca se našlo u njoj tokom borbe koja je izgledala kao pravi rat. 

Tuča se nije baš brzo završila, trajala je.Policija nije mogla da izdrži strahovite napade Delija. U jednom od silnih naleta uspeju da probiju kordon i krenu da beže. Za njima je pojurila cela policija Drezdena. Odjednom se, kao poslat dar od boga, pojavljuje kamion pun kamenica. Krenu u istom momentu zasipanje ogromnom količinom kamenja. Policija je prinuđena da se povuče. U tom momentu je navijačima Zveezde stiglo i pojačanje od strane onih koji su došli autobusom. Svi zajedno su naterali policiju u veliki beg. 

Za Crvenu zvezdu su na ovoj utakmici golove dali Savićević i Pančev. Ukoliko je to bitno za ovu priču. Činilo se već tada, da sa Sinišom Mihajlovićem u timu, Ljupko Petrović ima izuzetno kvalitetan tim kadar da osvoji najveće evropske vrhove. Pančev je igrao u svojoj najboljoj formi, dok je Genije mogao eksplodirati u svakoj utakmici. Zvezda je lako prošla Dinamo iz Drezdena, pa su usledili istorijski trenutci protiv još jednog giganta iz Nemačke, Bajern Minhen. Ponovo su se na toj utakmici našli specijalci iz Mingena, oči u oči sa vođama Delija.  

Posle utakmice ogromno obezbeđenje nije dozvoljavalo ni najsitniji kontakt među navijačima, tako da su Delija morale ostati durgo na stadionu, slaveći zbog prolaska u polufinale.

Ovo gostovanje mnogi navijači Zvezde pamte kao najveću makljažu u istoriji svih evropskih gostovanja gde su protiv dobro opremljene policije pokazali svoju upornost i taktičku snalažljivost. Nisu imali mnogo kontakta sa nacistima, ali ih je policija dobro zapamtila. Moramo napomenuti da je lokalna policija tada bila pojačana sa specijalnom jedinicom iz Minhena. Sigurno izuzetno dobro pamte ova dešavanja iz Drezdena, pa su zato Zvezdini navijači praćeni pod rigoroznim merama tokom poslednjeg gostovanja u Kelnu.

Posle utakmice u Drezdenu, kada se sve završilo, daleko u noći, svi navijači Zvezde su bili sprovedeni u dva voza i poslati nazad u Srbiju. Na granici ih je dočekala narodna milicija...

"Sve što se dogodilo ni za koga od nas nije bilo iznenađenje, a skoro svi koje sam znao kao ljude koji su deo "severa", bili su na toj utakmici. Mi smo živeli za tu utakmicu. Kad god bismo išli u Zagreb, očekivali smo tuču",izjavio je svojevremeno Aleksandar Vučić o svom učešću u nemirima koji su se odvijali na Maksimiru pre utakmice Dinamo - Crvena zvezda. Naravno, Aleksandar Vučić važi za vatrenog navijača Crvene zvezde i interesantno je pogledati šta je svojevremeno govorio o nemirima na fudbalskoj utakmici, pa uporediti sa onim šta tačno danas govori. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će oni koji su izazvali i učestvovali u incidentu na utakmici Parizan - Crvena Zvezda dobiti zasluženu kaznu za svoje huligansko ponasanje, dok će se videti da li tu ima elemenata i za pokretanje nekih drugih postupaka, uz ocenu da sigurno nisu došli na utakmicu "da gledaju kvalitet fudbala".Kako je rekao sve se prati i ispituje a odgovarajući na pitanja u vezi reakcije policije na samom stadionu naveo je da postoji neka vrsta nepisanog pravila da se, za manje incidente na istoj tribini, ne meša odmah policija kako ne bi dolazilo do eskaliranja. On je, pošto je poznato da je navijač Crvene Zvezde i svojevremeno dolazio na utakmice, kazao da to pravilo postoji i još od pre 25 godina "kada je napustio tribinu".

Vučić je rekao da je bilo određenih propusta, da je trebalo, posebno oni koji prate trržište droge i ono što se tamo dešava, da budu upoznati sa postupcima nekih mafijaških bosova. Naveo je da to i nije sve baš tako lako i da je "na kraju krajeva" reakcija bila dobra.

A svojevremeno je Aleksandar Vučić prisustvovao i uzeo učešće u nemirima na Maksimiru. Utakmica između Dinama i Zvezde nikada nije odigrana, a Vučić se seća kako je taj dan sve počelo. 

"Prvi veliki incident dogodio se u Vinkovcima. Obično bi nas Dinamovi i Hajdukovinavijači čekali na samoj stanici i kamenovali voz. Međutim, tog su dana shvatili da dolazi ogroman broj Zvezdinih navijača pa su pričekali da voz krene prema Slavonskom Brodu. Kako je voz krenuo, zasuli su ga kamenjem, ali sa suprotne strane. Sećam se da je Krle povukao ručnu kočnicu.

On je bio jedan od starijih i hrabrijih vođa navijača, nije se fizički isticao, ali je bio autoritet. Voz se zaustavio i sećam se da je veliki broj navijača izleteo izvan voza. Vidio sam nekoliko Hrvata na zemlji, u baš teškom stanju. Sve u svemu, izgledalo je prilično jezivo", rekao je Vučić.

Nekoliko hiljada Delija predvodio je Željko Ražnatović Arkan, a na južnoj tribini maksimirskog stadiona bio je i Vučić.

"Kad smo stigli u Zagreb, prvi put se dogodilo da nas je doslovno dočekala kolona policajaca. Sproveli su nas do južne tribine. Međutim, mi koji smo bili iskusni, prepoznali smo neke navijače Dinama koji su imali zadatak da prate hoće li se neko od nas izdvojiti, pa da ga prebiju.

Prepoznao sam Šejtana, Sarmu i još neke. Nisam video Klokana i Sandra koje sam znao kao vođe Bad Blue Boysa. Onda sam saznao da su i ostali Zvezdini navijači to primetili pa su ih ispred jednog kafića presreli i pretukli.

Zatim su iz kafića izašli drugi navijači Dinama, vikali su "udri četnika". Ali sve je to nije bilo ni novo ni neuobičajeno", rekao je Vučić, koji je tada imao 20 godina.

Zvezdini navijači su se osećali veoma snažno i moćno iz nekoliko razloga. Prvo, u to vreme se podizao srpski nacionalizam, ali i bili su tu u velikom broju. Jer, nije tu bilo samo mnogo ljudi iz Beograda, iako mislim da se nikada neće ponoviti gostovanje na koje će otići veći broj momaka nego tada. Došao je ogroman broj ljudi iz Gline, Petrinje, Knina, iz čitave Krajine, jer su posebno u tom dalmatinskom delu svi Srbi navijali za Zvezdu.

Sve je to davalo osećaj moći Zvezdinim navijačima, kao što je taj rastući hrvatski šovinizam ili nacionalizam, zovite ga kako god hoćete, njihovim navijačima dao određeni osećaj slobode i moći koji dotad nisu imali. Osećala se iskrena mržnja, s obe strane su se čule najjezivije pesme jednih o drugima", priča Vučić.

"Onda je krenula ta priča sa Bobanom na terenu. Sukob između Zvezdinih i Dinamovih navijača počeo je baš na tom manjem delu južne tribine gde je bilo više Dinamovih nego Zvezdinih navijača. Ja sam bio na donjem delu, ali svi smo se brzo popeli gore. Tu je došlo do manjeg obračuna u kojem su Zvezdini navijači potisnuli Dinamove na travu.

Ali, Dinamovi navijači sa "severa" su već uleteli na teren, a sa „istoka" je prema nama letelo sve što su mogli baciti.

Budući da su u odnosu na nas oni stajali na visini, mi odozdo i nismo mogli bogzna kako da uzvratimo. Taj sukob je trajao neko vreme, onda više nije bilo stolica kojima bismo se mogli gađati. U međuvremenu je policija ušla u obračun s Dinamovim navijačima na terenu".

"Sve što se dogodilo ni za koga od nas nije bilo iznenađenje, a skoro svi koje sam znao kao ljude koji su deo "severa", bili su na toj utakmici. Mi smo živeli za tu utakmicu. Kad god bismo išli u Zagreb, očekivali smo tuču.

Zato, ne verujem u priču da je rat počeo na "Maksimiru", mislim da se tad samo pokazalo kakvi su odnosi u društvu. Kad vam se tako nešto pokaže u masovnom obliku, jasno vam je šta predstoji i šta je u dušama ljudi.

Čak ne mislim ni da je Bobana neko nagovorio da udari policajca. I da Boban nije to napravio, došlo bi do navijačke tuče. Sukobi navijača su se uvek događali, bili su normalna stvar, a fudbal je uvek samo odraz onoga što se događa u društvu, konstatovao je Aleksandar Vučić.

default

"Došli smo tri dana pred utakmicu. Regularno smo prešli granicu sa ličnim dokumentima. Nismo se zaustavljali do Beograda, gde su nam unapred rezervisali sobe u jednom hotelu, centar grada", ovako svoju izjavu na saslušanju počinje jedan od šestorice uhapšenih Hrvata koji su pravili nerede tokom fudbalske utakmice. "Kada sada razmislimo, nismo znali gde smo pošli. Mislili smo da je priča sigurna, da imamo oslonac, ali desila se izdaja", nastavlja svoju izjavu i dodaje: "Prvi sastanak sa našim domaćinima održan je u jednom restoranu van Beograda. Neka stara, nešto.. Tako se zove to selo. Dogovorili smo se da taktički odradimo celu situaciju i dai iskoristimo priliku. Domaćini su preneli informacije kako da uđemo na stadion i gde da se smestimo. Trebali smo ih okružiti zajedno sa grupom Grka i Mađara. Za ovo nismo bili plaćeni u novcu". 

Naš novinar je imao uvid u ovu izjavu, pa prenosimo integralnu verziju. Podsetimo se, veliki neredi na derbiju srpske superlige u fudbalu, trajali su oko desetak minuta. Za to vreme, pokušan je prevrat na južnoj tribini od strane nekoliko navijačkih grupa. Napad su započeli paljenjem baklji, što je bio znak da se krene. Međutim, trenutni vladari južne tribine su se odlučili na povlačenje, možda i iznenađeni trenutnom situacijom. Međutim, kada su se baklje ugasile, usledio je kontra juriš uz povike "Udri cigane". Među navijačima na južnoj tribini se proneo glas da su sve to infiltrirani cigani, koji su se pojavili na tribini u želji da ukradu i zapale zastave, najveći trofej svake navijačke grupe. Tada je usledio pokolj. Napadači su morali da prolaze kroz špalir navijača Partizana gde su paljeni bakljama, udarani kamenjem i palicama, da bi konačno i bili skinuti do gole kože i bačeni na atletsku stazu. Čak je i policija bila iznenađena ovakvim razvojem situacije, pa u jednom momentu nisu ni znali kako da reaguju. Kako naši izvori u policiji govore, tada je i stigla komanda da se ne mešaju mnogo i da puste navijačke da reše svoj međusobni sukob. Napad na južnu tribinu nije prošao. Ostaje pitanje, odakle uopšte svi ti strani plaćenici.

"Dogovor je bio da ojačani spoljnimi faktorom, preuzmemo vlast na tribini. Znate kako, to su milioni evra u pitanju. Kada postanete gazde tribine, rukovodite i distribucijom narkotika. Vojnici na tribini dalje preprodaju drogu na ulici, a nazad vraćaju velike količine novca vođama navijačkih grupa. Kada ova frakcija postane glavna, tada bi se roba dobavljala direktno iz Italije. Taj transport robe bi organizovali mi u Splitu i Dalmaciji. Zato smo u ovome i videli svoj interes. Nismo bili dodatno plaćeni. Ponovo govorim, u pitanju su milionii"

Svakako, još od devedesetih godina kada su organizovani u ovakvom smislu, vođe navijača učestvuju u organizovanju kriminalnih aktivnosti širokog aspekta. Tu je preprodaja droge, reketiranje klubova, obezbeđenje i još mnogo stvari koje se vezuju za kriminal i korupciju. Naravno, političke vođe ne smeju da se umešaju u njihove poslove. Policija je nema, zato što je korumpirana sa svih strana. Naravno, sve se slično organizuje na obe strane, odnosno i na Severnoj tribini, odnosno na Južnoj. Razlika je u tome što vođe navijača Crvene zvezde svoj posao i lične sukobe skrivaju daleko od očiju javnosti, dok je na jugu situacija drugačija. Tamo se već desetak godina vode sitni sporadični ratovi koji se mogu videti skoro na svakoj većoj fudbalskoj utakmici. 

"Kada smo došli u hotel, bili smo mnogo naloženi. Trebalo je da okružimo navijačke vođe, a potom iznutra da usledi napad nekoliko frajera koji su trebali biti na našoj strani. Sve je to izostalo. Kada smo videli znak za start akcije, bili smo iznenađeni jer oko nas nikog nije bilo. Niko nije ostao da se suprostavi. U tom momentu je za nas usledio pakao. Odjednom su počeli udarci sa svih strana, pao sam dole između onih stolica i pokušao da se zaštitim. Nogama su me šutirali, a potom sam samo čuo: DOSTA!", stoji u izjavi koju je ovaj huligan dao u policiji tokom saslušanja posle spektakularnog hapšenja u hotelu Zira. 

"Ne znam gde nije štimalo. Na tom sastanku van Beograda, naši domaćini su rekli da imaju tu pomoć iznutra, da su potplatili i neke političare, ali i policiju odnosno da imaju svog čoveka u sudstvu ako nam zatreba posle ove akcije. Da li je sve to bila laž ili njihovo verovanje, nisam siguran posle svega što se desilo", stoji pri kraju izjave.

POLAZAK NA STADION

"Na utakmicu smo krenuli dosta ranije, jer smo hteli i da jedemo u nekom restoranu brze hrane. Smestili smo se na tribinu, negde u centru, bliže levoj strani, a po prethodnom dogovoru i iscrtanom planu. Na tribini su već bili smešteni Grci, sa desne strane, i Mađari, bliže nama. Malo smo pričali, da neko ne bi provalio kako smo Hrvati. Kužili smo već na početku utakmice da će ovo biti žestok fajt, jer su vođe bile okružene sa mnoštvom ćelavih likova, ko od betona. Naravno, ulog je bio velik da bi se sad vraćali nazad"

"Eto, sjebali su nas kad su uzviknuli da smo cigani. Tada se cela tribina zapenila ka nama. Većina navijača je verovatno do kraja utakmice mislila da smo cigani"

PUT DROGE NA BALKANU

Od polovine prošlog veka se znalo da najviše droge u staroj Jugoslaviji ima baš u Splitu. Kao lučni grad, imali su priliku da transportuju drogu brodovima ka svim delovima sveta. Jedno vreme se smatralo da za centar transporta narkotika važi upravo Split. Droga se najčešće švercovala iz Južne Amerike, gde je bila i najjeftinija. Međutim, u ovom veku se moglo saznati da je droga vrlo često transportovana iz Italije malim čamcima koji su brzo prenosili na obalu Jadranskog mora u blizini Splita, ispod Marjana. 

"Plan je bio da osvojimo južnu tribinu i prepustimo je našim domaćinima. Mi bi preko italijanske veze, dovozili robu do Splita, odakle bi transportovali prvo do Bijeljine, a onda preko Drine i u Srbiju. Tada bi je preuzimali vojnici sa južne tribine. Posoa je za nas bio vredan nekoliko miliona evra. Sa prevlastom na tribini, krenuli bi i u menadžerski posao koji kao da je stvoren za pranje velikih količina novca", stoji u izjavi.

Strana 4 od 5

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top