Zbog somova grdosija, povećih amura, šarana i raznorazne bele ribe, Vlasinsko jezero decenijama je omiljeno odredište zagriženih sportskih ribolovaca iz mnogih evropskih zemalja.

U srpsko more onomad su predstavnici Predela izuzetnih odlika i Kluba sportskih ribolovaca ”Vlasinsko jezero-pastrmka” iz Surdulice pustili u vodu 10.000 komada potočne pastrmke.

Šef Predela izuzetnih odlika “Vlasina” Novica Stanković izjavio je za “Alo.rs” da je poribljavanje jezera počelo davne 1953.godine, kada je pušteno 500.000 komada ohridske pastrmke.

- Jezero na 1.210 metara nadmorske visine nastalo je davne 1949.godine, kada je na reci Vlasini podignuta brana i napravljena veštačka akumulacija. Jezero površine 12 kilometara isto toliko je dugo, široko je oko dva kilometra u maksimalno duboko 20 metara. Ribolovci uglavnom na plovak pecaju pastrmku, babušku, grgeča, bodorku, bandara, klena, karaša, šarana i soma, rekao je Stanković.

Sportske ribolovce iz Srbije i inostranstva najviše privlače somovi grdosije, koje hvataju varaličarskim priborom i na bućku. Zarad razvoja ribolovnog turizma, surduličke vlasti sedam godina organizuju “Vlasinsku somovijadu”. Som se u jezeru nastanio 1998.godine. Od tada na Vlasinskom jezeru vlada pecaroško ludilo.

Stravstveni pecaroš Dragan Tasić Duka iz Surdulice ulovio je u avgustu 2014. godine soma kapitalca dugog 203 centimetra i teškog čak 46 kilograma.

- U čamcu nasred jezera osetio sam trzanje. Sve je to u početku bilo bezazleno, ali sve više teško i zanimljivo. Posle više od jednog sata uspeo sam sa prijateljima da savladam vlasinsku grdosiju. To je ujedno moj najveći trofej u dugogodišnjoj ribiolovačkoj karijeri, presrećan je bio Tasić.

Iz jezera je 2011. godine izvučena ogromna brkata riba teška 36 kilograma,a duga 190 centimetara.

Na ovogodišnjoj “Vlasinskoj somovijadi” pecaroši iz Leskovca Igor i Vladica Arsić u Slavoljub Stošić ulovili su krajem avgusta soma od 42 kilograma.

Čudovište su vukli po jezeru bezmalo dva časa. Pobedili su,jer su pre toga iz vode izvukli brkatu grdosiju od 27,5 kilograma. Leskovačka ekipa 2016. godine ulovila je soma od 32, a prošle godine alu od 28,8 kila, zbog čega ribolovci juga Srbije njihova imena izgovaraju s poštovanjem.

Od 2.500 stanovnike u Jadranskoj Lešnici je čak 250 neženja. Iako su gotovo svi dobrog materijalnog stanja, sa velikim imanjima i mehanizacijom, para, kažu, imaju, ali ljubavi ne.

Pored dobre infrastrukture, povoljnih uslova za život i razvijene poljoprivrede, ovo selo kraj Loznice ima veliki problem sa neženjama. Međutim, ovo mesto poznato je i po ženama koje dolaze iz Afrike, Rusije, Moldavije i Ukrajine – da bi se udale i ostale u tom lozničkom selu.

Dragan Marković, iz Jadranske Lešnice navodi da se nije oženio jer devojke neće da žive u selu.

„Brat ima 50 godina, a ja 47 godina, nismo se oženili, a imamo sve uslove. Žena nema u selu“, jada se Dragan Pajević, iz Jadranske Lešnice.

I dok Lešničanke odlaze, Marija Marković je u selo došla iz Afrike. Sa troje dece trenutno je sama u domovini supruga, jer se on zbog posla vratio u njenu rodnu zemlju – Gvineju.

„Godina dana kako sam ovde, kako se kaže, svi su super, imam komšinice da pijemo kafu, da se družimo. Sve imaju i deca, sve je u redu“, objašnjava Markovićeva.

Slobodanka Marković, Marijina svekrva navodi da je snaju dobro prihvatila.

Ovakvih primera je u još 40 domaćinstava. Dom u ovom selu našle su devojke sa svih kontinenata, osim Australije. A kada bi, kažu u selu, oženili sve momke zidali bi i novu školu.

„Ne bi meštanima i mom Savetu Mesne zajednice bilo teško da napravimo još jednu školu kad bi dao Bog da se oni ožene“, navodi Dragan Todorović, predsednik MZ Jadranska Lešnica.

Razlog za veliki broj neženja, dodaju, nekada je bila loša infrastruktura. Sada Jadranska Lešnica ima gotovo sve, od dobrih puteva, do vrtića i ambulatne, a sa boljim izgledom sela, nadaju se i novim snajama.

default

OTIŠAO je naš drug, koji je i bio "za bogove", a ne za ovozemaljski, običan život. Neshvatljivo je i nezamislivo da se sve ovako završi - ponavljali su juče drugovi Uroša Milanovića (25) iz Loznice, koji se ubio u utorak skočivši sa litice planine Gučevo. Da je bio uporan u nameri da sebi oduzme život pokazuju i ostaci kanapa kojim je prvo pokušao da se obesi. Pošto mu nije uspelo, bacio se u smrt sa visine od 60 metara.

Beskrajna tuga osećala se juče ispred porodične kuće Milanovića, gde su majka Olivera i otac Dragan u šoku i neverici primali saučešće povodom tragične smrti sina.

- Zvali smo ga jednostavno Uki, a na neki način taj nadimak simbolizovao je njegovu plemenitost, toplinu i ljubav koju je širio - neutešni su bili prijatelji stradalog Uroša.

Mladić je bio stručnjak u oblasti informacionih tehnologija, živeo je u Beogradu i radio kao inženjer u opštini Stari grad, gde su kolege ostale šokirane činjenicom da je sebi oduzeo život.

- Za mene si bio doktor i akademik u telu mladog intelektualca. Ako odlaze takvi kao ti, pitam se, ima li išta na ovom svetu smisla? Ubeđen sam, sretaćemo se mi još negde - napisao je na društvenim mrežama Đorđe Čolaković, kolega iz Opštine Stari grad, opraštajući se od Uroša.

Prema nezvaničnim informacijama, dan pre nego što se odlučio da sebi oduzme život, Uroš je iz Beograda otišao do Banje Koviljače, ne svraćajući u rodnu Loznicu. Odatle je poslao oproštajna pisma porodici, a USB ostavio najboljem prijatelju. Rukopis na papiru, prepoznala je Uroševa starija sestra. U pismima je, između ostalog, naveo da dok njegovi bližnji budu čitali pismo, on neće biti sa njima i da ih mnogo voli.

Niko nije mogao ni da nasluti zašto je Uroš odlučio da digne ruku na sebe, ali je, prema nekim informacijama, verovao da se život posle smrti nastavlja i često govorio o zagrobnom životu. Kako pričaju komšije iz Loznice, iza Uroša je, na kobnoj litici ostao ranac, jedna jabuka, bočica s vodom i iskorišćene maramice. Potraga za njim trajala je 24 sata, a potom je telo nađeno podno litice. U blizini naselja Kamp, proveo je detinjstvo, jer se tu nalazi kuća njegovih babe i dede.

Uroš će danas biti ispraćen na večni počinak na Gradskom groblju u Loznici. 

UROŠ je bio član Demokratske stranke, a 2011. godine pobedio je na takmičenju u besedništvu, posvećenom Zoranu Đinđiću, koji mu je bio jedan od idola. Prvi je bio sa besedom "Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio". Na društvenim mrežama promovisao je demokratsku ideju, a pisao je i knjigu koju nije stigao da završi.

default

Niš je jedan od najznačajnijih balkanskih gradova, kako kroz istoriju tako i danas. Jedan od tri grada u Srbiji koji imaju aerodrom za civilno vazduhoplovstvo, mesto istorijskih veličina i legendi, fantastičnih prirodnih lepota i specifičnog duha. Pođite u obilazak Niša uz PutujSigurno i otkrijte čari Južne Srbije.

Da li postoji veća potvrda da neki grad ima bogatu istoriju od činjenice da se u njemu rodio Konstantin Veliki (272. – 337. godine), rimski car, osnivač viševekovne vizantijske prestonice Konstantinopolja (današnjeg Istanbula) i donosilac Milanskog edikta, akta koji je zabranio golgotu hrišćana i hrišćanstvo stavio u ravnopravan položaj sa drugim religijama. A istorija grada seže daleko dublje, jer su u njemu živeli ljudi još u 6. milenijumu p.n.e.

Kelti su mu u čast reke Nišave kraj koje se razvijao, dali ime Naissa, dok su ga Rimljani zvali Naissus. Menjao je ovaj grad zavojevače i imena sve dok nije ustalio ovo sadašnje, slovensko Niš. Tokom burne istorije ovde su tutnjile i stražu smenjivale razne vojske – rimska, vizantijska, srpska, turska, ugarska i brojne druge. Deo moderne srpske države Niš je postao 1878. godine kada se u njega ušetao Milan Obrenović i pripojio ga svojoj Kneževini Srbiji. Tokom Prvog svetskog rata postaje prestonica Kraljevine Srbije duže od godinu dana, a između svetskih ratova bio je centar Moravske banovine.

Danas je Niš središte Nišavskog okruga, treći najveći grad u Srbiji, jedan od najvažnijih privrednih, kulturnih, zdravstveni i univerzitetskih centara, raskršće mnogih važnih drumova, grad koji čuva lepe i ružne uspomene na sve epohe koje je Nišava odnela i sve vladare koji su mu podarili mnoga kulturna, istorijska i verska znamenja, grad kome pripada i Niška banja čija je blagotvorna topla voda opevana u pesmama. Reka je ponovo simbol za lepotu, prolaznost, a nekada i brzinu vremena.

U Nišku banju ljudi dolaze odasvuda kako bi u njoj pronašli lek za srce i dušu. I tako je od davnina, još od Rimljana koji su u 2. veku ovde izgradili kupatilo. I Turci su imali svoje hamame u Nišu, ali je pravi razvoj banjskog turizma otpočeo u 20. veku, između dva svetska rata. Topla banjska voda prava je meka za one što ih muči reuma, sterilitet, za obolele od kardiovaskularnih bolesti, one što se oporavljaju od šloga, operacija i povreda.

Nije banja jedina prirodna blagodet Niša. U okolini se nalaze dve klisure – Sićevačka i Jelašnička, smeštene u ambijentu razbujale prirode. Izetište Bojanine vode pravi je prirodni raj na obroncima Suve planine. Kamenički vis sa osmatračnicom predstavlja najlepši vidikovac  sa kojeg se širi zadivljujući pogled ka gradu. U njegovoj blizini nalazi se Cerjanska pećina, jedno od najvećih prirodnih blaga ovog kraja, nastala pre više od 2 miliona godina.

Kada već pričamo o prirodi, red je pomenuti i dva gradska parka – Čair i Park Svetog Save. Sa velikom pažnjom održavane zelene oaze u sred gradske vreve i gužve, sa raznovrsnim sadržajima za rekreaciju i uživanje, omiljena su mesta okupljanja ljudi svih generacija.

U vreme kada je naša prestonica postala gotovo jedina stanica na kojoj ljudi žele da izađu u potrazi za boljim životom, ovo je jedan od retkih primera nekoga ko Južnom prugom ide u drugom smeru. 

Naći se na raskrsnici života u doba kada želite samo da ubirate plodove svog teškog rada nije nimalo lako, posebno ako ste u toj avanturi bez oslonca. 

Napustiti prestonicu za jednu rođenu Beograđanku i njenog muža znači neki novi početak i nada za mirnu starost. 

Nažalost, kao što je svima novac jedna od onih stvari koje ih teraju daleko od rodnog mesta u Beograd, ili neki veći grad, tako je ovo dvoje penzionera izračunalo da im je skupo da baš tu provedu svoje penzionerske dane. 

Oboje kažu, ne plaši ih starost već nemoć. Zbog toga, najvažniji razlog koji ih je i usmerio ka Nišu bio je – male penzije. 

Iako je radila 30 godina u uspešnoj kompaniji u centru grada s pogledom na Narodnu banku Srbije, M. Đ. nije očekivala da će je jednog dana mala penzija primorati da razmišlja da se odseli. Njen muž bio je nekada rukovodilac u Robnoj kući, a danas, samo su komunalije u Beogradu jedva nešto manje od jedne njihove penzije. 

"Razmišljali smo ovako: Ukoliko jedno od nas ode pre na onaj svet, drugo neće moći samo da živi od jedne penzije u ovom stanu, s ovolikim komunalijama. Rešili smo da onaj koji ostane ima toliko da može pristojno da živi.“ 

Kažu, u Nišu na primer, komunalije su dvostruko jeftinije nego u Beogradu, a i privukla ih je niža cena nekretnina. M. Đ., koja sa svojih 68 nema problem sa tehnologijom, brzo je našla stan preko interneta i odmah su se uputili da pogledaju svoj novi dom. 

Uspeli su, pričaju, da od prodaje stana u Beogradu kupe lep, prostran stan u Nišu, a je im je i ostala određena svota za nedavno rođenog unuka. 

Njihov unuk, inače, živi u Madridu sa sinom ovog zanimljivog bračnog para i njihovom snahom. Oni su odlučili da se nikad neće vratiti da žive u Srbiji, što je bio dodatni teg na tasu Niša. 

"Kada smo shvatili da se naš sin nikada neće vratiti u Srbiju, počeli smo da razmišljamo o prodaji stana, shvatili smo da nema svrhe da mi sami sedimo ovde, a s druge strane, prednost je i što imamo rodbinu u Nišu.“ 

Njihova ideja o preseljenju tinja još od 1999. godine, kada su bili ugovorili prodaju ovog istog stana za tadašnjih 80.000 maraka, međutim, u tome ih je sprečilo bombardovanje, pa su od te ideje odustali. 

Prošlo je 25 godina otkako im je sin u Španiji, oni su ostarili, kažu, stigla ih je i bolest i ideja se opet probudila. 

Još jedan razlog, i još jedan finansijske prirode za Niš, je i sam put do njihovog unuka i njegovih roditelja. Shvatili su da im je jeftinije da lete iz Bugarske do njih nego iz Beograda, a nadaju se i da će niški aerodrom uvesti direktne letove do Španije. 

"Poslednji put kada smo išli, karta Madrid – Sofija bila je 76 evra (bez taksi), a karta Madrid – Sofija. Beograd koštala je 295 evra. Računica je bila jasna“, kaže M. Đ., koja je tada išla do Niša iz Sofije pa autobusom do kuće, tom prilikom je sebi obećala da će zaobilaziti Beogradski aerodrom. 

Ali kaže, nedostajaće im mnogo toga drugog od Beograda. Na primer, druženje s prijateljima kojih nemaju mnogo ali ih imaju godinama, komšiluk, pogled s prozora, leta na Adi, njihovo drvo na plaži, beogradske kafane u koje i danas odu... 

"Beograd je moj, ali ni Beograd nije više ono što je bio. Beograd je nekada imao dušu, volela sam samo da prošetam Knez Mihailovom, danas nemam više tu želju, jer to nije to. Što bi Kapor rekao, ’od Beograda nije ostao Beograd’, ali ipak on će uvek biti u mojoj duši“, kaže M. Đ. 

Od Niša očekuju sve najbolje, ako ništa, kažu da će tamo bar imati nekog. Takođe kažu da je za njih Niš lep grad i da će i tamo posećivati pozorišta, galerije, ali i kafane... 

Ovaj par poručuje da treba živeti život onako da ni za čim ne žalite na kraju, kao što su ga i oni proživeli, a veruju i da sudbina umeša uvek prste kada treba, jer čudno je kako se poklopilo, sasvim slučajno da su se uselili u ovaj stan u Beogradu 4. 12. 1979. godine, a odlaze iz njega na isti datum, 4.12. 2015.

Park Svetog Save na Bulevaru Nemanjića krasi i dominira njime Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene, zdanje koje je Grad Niš sagradio u čast najvećeg njegovog vladara cara Konstantina i njegove majke carice Jelene, a povodom proslave velikog jubileja – 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Saborna crkva Svete Trojice treći je po veličini pravoslavni hram u Srbiji i sedište eparhije Niške.

Crkva Svetog Pantelejmona, osnovana 1878. godine, predstavlja  prvi verski objekat u Nišu i Južnoj Srbiji podignut  po oslobađanju od viševekovne turske vlasti. Svetonikoljska crkva nalazi se u objektu koji je sagrađen 1863. godine, ali kao džamija koja se transformisala u pravoslavnu crkvu 1878. godine. Najstarija verska građevina u Nišu i okolini je Latinska crkva u Gornjem Matejevcu, podignuta u prednemanjićkoj epohi, u ranom 11. veku. Ni druge verske zajednice nisu zapostavljene, pošto u Nišu postoje i dve džamije, Katolička crkva, Baptistička crkva, Adventistička crkva i Sinagoga.

Izlet u prošlost grada na Nišavi podrazumeva obavezan obilazak arheološkog lokaliteta Medijana, ruiniranog rimskog naselja iz kasnog 3. ili ranog 4. veka. Arheološkim istraživanjima otkriveno je da su se ovde nalazile letnje rezidencije cara Konstantina i drugih viđenijih stanovnika antičkog Naisusa.

Na hrabrost srpskih ustanika i njihovog vođe Stevana Sinđelića u Prvom srpskom ustanku podseća monumentalna Čegarska kula koja simbolizuje vojne logore srpskih vojnika.  Podignuta je u čast junaštva slavnog srpskog vojskovođe koji je u boju na Čegru 1809. godine dao svoj život za slobodu Srbije. Na tragične događaje iz raznih istorijskih epoha uvek nam skreće pažnju nekoliko spomenika u gradu.

Sablasnu Ćele kulu sazidali su Turci od lobanja ubijenih srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka. Ukupno su 952 lobanje ugrađene u kulu, a među njima je i ona koja je pripadala Stevanu Sinđeliću. Logor Crveni krst bio je stacionar za zatvorenike u Drugom svetskom ratu. U njemu su se Nemci iživljavali nad Srbima, Jevrejima, Romima, izgladnjivali ih, mučili i streljali. Danas je ovo jezivo mesto pretvoreno u Memorijalni kompleks 12. februar. Na Bubnju su tokom Drugog svetskog rata Nemci streljali  više od 10.000 ljudi. To mesto je danas Spomen park Bubanj.

Najveći simbol grada je Niška Tvrđava, smeštena u njegovom centru, uz obalu Nišave. Ovo monumentalno zdanje je jedno od najbolje očuvanih utvrđenja na prostoru Srbije, ali i čitavog Balkana.  Prva fortifikacija na ovom mestu bila je rimska utvrda iz 2. veka, u srednjem veku tu se nalazilo vizantijsko utvrđenje, koje je kasnije menjalo vlasnike i više puta je rušeno i obnavljano. Sadašnji utvrđeni grad sagradili su Turci u razdoblju od 1719. do 1723. godine. Danas je Niška tvrđava svojevrsna turistička atrakcija koja u svojoj unutrašnjosti posetiocima nudi raznovrsne sadržaje. Osim većeg broja kulturno-istorijskih spomenika, galerija, epidarijuma, u njoj se nalazi i više ugostiteljskih objekata, kao i Letnja pozornica, domaćni brojnih manifestacija – Niških filmskih susreta, međunarodnog džez festivala Nišvil, muzičkog festivala Nisomnia itd.

Niš ima i svoj boemski kutak, čuveno Kazandžijsko sokače, kaldrimsanu ulicu u centru grada u kojoj su nekad svoje radnje imale najcenjenije niške zanatlije, a danas se u njoj okupljaju mladi i stari, Nišlije i turisti, kako bi uživali u bogatoj ponudi ugostiteljskih objekata.

Niš je od davnina bio važan saobraćajni centar, a tako je i danas. Autobuski saobraćaj povezuje ovaj grad sa svim važnijim odredištima u Srbiji, ali i mnogim gradovima širom Evrope. Niška autobuska stanica jedna je od najprometnijih u našoj zemlji. Svega 4 km od centra Niša smešten je i Međunarodni aerodrom Konstantin Veliki.

Ne dozvolite nikome da Vas ubedi u to da jug Srbije nije divan i interesantan. Ovo je Niš mesto istorije, prirodnih lepota i postojbina velikih rimskih imperatora. Malo li je? Dobrodošli.

default

Prema tvrdnjama Tanje M., ovaj nemili događaj desio se nakon što je u jednoj poznatoj kockarnici u centru Beograda izgubila više stotina evra na kocki

Beograđanka Tanja M. (31) prijavila je policiji da ju je silovao muškarac koji se ponudio da je preveze kući. Prema njenim tvrdnjama, ovaj nemili događaj desio se nakon što je u jednoj poznatoj kockarnici u centru Beograda izgubila više stotina evra na kocki.

- Ona je navela da je 3. aprila zajedno sa suprugom otišla u kazino da se provedu i kockaju. Nakon izvesnog vremena, kada su izgubili sav novac, rešili su da se vrate kući.

Ipak, Tanja nije mogla da se suzdrži i prihvati gubitak, pa je čekala da muž zaspi kako bi opet otišla da okuša sreću - navodi se.

Prema priči izvora iz istrage, ona je te noći ponela 600 evra i mislila je da će uspeti da povrati gubitak koji je zajedno sa suprugom napravila.

- Ipak, nije uspela da vrati izgubljeni novac, već je ostala i bez tih 600 evra. Kada je krenula kući, prišao joj je muškarac koji je sve vreme posmatrao i predstavio se kao Ratomir – priča dalje isti izvor.

On se ponudio da je odveze kući, što je ona prihvatila.

Međutim, umesto kući, on ju je u automobilu primoravao da ga oralno zadovolji, a zatim je prisilio na seksualni odnos.

Policija je identifikovala napasnika, koji je od ranije poznat po raznim krivičnim delima

U blizini današnjeg sela Kostol kod Kladova, gde Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru, nalazio se Trajanov most. Spajao je Gornju Meziju i Dakiju (današnju Srbiju i Rumuniju), dve provincije Rimskog carstva.

Izgrađen je po naredbi rimskog cara Marka Ulpije Nerva Trajanad, a svečano otvoren 105. godine tokom Drugog pohoda rimskog cara Trajana na Dačane. Čak 1000 godina važio je za najduži most koji je ikad igde u svetu bio izgrađen. Upoznajte njegovu neverovatnu istoriju.

Rimski car Trajan početkom drugog veka naredio je da se izgradi put kroz Đerdapsku klisuru i most do tada neviđenih razmera. Glavni Trajanov cilj bio je da premosti Dunav i svoje trupe prebaci na levu obalu reke, koju su kontrolisali Dačani. Podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su sam arhitekta i istoričari Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Izgled mu je uklesan mnogo godina kasnije na Trajanovom stubu u Rimu.

Dužina mosta iznosila je 1.097,5 metara, širina oko 800 m. Projektovao ga je najveći arhitekta toga doba – Apolodor iz Damaska – zbog čega spada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva. Gradnja je trajala samo od 103 – 105. godine.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.”

Ostaci prvih stubova na obe strane, tj. 12 koliko ih je sačuvano, i danas se mogu videti na obalama Dunava. Ostale stubove odnela je voda, a dva stuba 1906. godine Međunarodna komisija za Dunav odlučila je da uništi jer su ometali navigaciju. Svakako, ovih 12 ostaju da svedoče o monumentalnom čudu kakvo je u Srbiji postojalo pre više od 900 godina.

Pogledajte ovu čudesnu rekonstrukciju Trajanovog mosta

default

Učenica trećeg razreda Srednje ekonomske škole “Bosa Milićević” u Subotici pronašla je kovertu sa 800 evra i vratila je vlasniku, čije ime je pisalo na poleđini. Njen gest je za svaku pohvalu, međutim, očekuje se da poštenom pronalazaču sledi i neka nagrada. U ovom slučaju “nagrada” je više nego ponižavajuća.

Po rečima oca devojke, koverta je pronađena na rampi hotela “Patria”, gde učenica obavlja obaveznu školsku praksu.

– Čim je ugledala i videla da na njoj piše ime, vratila se na recepciju i u hotelu su pronašli vlasnika. U koverti je bilo 800 evra, tri novčanice u apoenima od 500, 200 i 100 evra – priča otac za sajt Subotica.com.

Vlasnik je uzeo kovertu i počeo da broji novac, rekao hvala i okrenuo se. Posle intervencije radnika hotela sišao je do recepcije i dete počastio sa 200 dinara.

Otac, ponosan na postupak svoje ćerke, dodaje da nije reč o svoti nagrade, nego o potezu koji je na neki način ponizio dete.

– Da se razumemo, nije bitan iznos kojim je počastio, nego sam njegov gest – naglašava otac. – Svi u okolini su joj rekli svaka čast, ali ne mogu da se načude kako neko može tako da odreaguje.

default

Marija Ivanković i Novica Simanić odrastali su u Beogradu. Iako tek u svojim dvadesetim, odlučili su da ne čekaju šansu već poslovnoj sreći odlučno krenu u susret.

Njihove startne pozicije poprilično se razlikuju od većine mladih koji odrastaju u našoj zemlji. Oboje su, naime, deca odrasla bez roditeljskog staranja.

– Odrastao sam u Domu za decu i omladinu “Jovan Jovanović Zmaj” na Voždovcu. Marija je odrastala bez roditelja, odgajali su je baka i deda. U detinsjtvu sam razmišljao o ozbiljnom poslovnom poduhvatu i mnogo toga podredio tom cilju. Uspesi su donosili i veće ambicije, ali sam poslednjih godina prvenstveno želeo da Mariji otvorim salon, kako bi se ona osamostalila od tadašnjeg poslodavca – objašnjava za Dnevno.rs Novica.

Velikom upornošću, radom, ali i uz pomoć ljudi koji su prepoznali njihov potencijal uspeli su da u centru Beograda otvore frizerski salon.

– Nisam razmišljao o tome da ću se jednog dana ozbiljno baviti ovim poslom. Pre nego što sam odlučio da krenem na berberski zanat, stekao sam određeno iskustvo u stolarskim i obućarskim radionicama. U međuvrmenu sam žarko želeo da devojci Mariji otvorim mali salon sa jednom stolicom kako bi samostalno radila. U tome su mi pomogli prijatelji iz centra “Jaki mladi”, a prethodno mi je omogućeno da pohađam obuku za berberina kako bih se i ja uključio u čitav projekat. Kurs je trajao 30 časova, završio sam ga uspešno i počeo da primam prve mušterije – priseća se Novica početka rada salona koji se po enterijeru, opremi i kompletnom ambijentu izdvaja od mnogih u Beogradu.

– Bavim se frizerskim poslom još od detinjstva – kaže frizerka Marija Ivanković.

Potpuno je fokusirana na posao i brižljivo sređuje frizuru svojoj stalnoj klijentkinji koje je sve više u njihovom malom salonu na Dorćolu.

Salon koji se nalazi u Ulici Cara Uroša odiše modernim izgledom. Na prvi pogled stiče se utisak da su Novica i Marija imali dosta izdataka kako bi obezbedili neophodan nameštaj koji i najzahtevnijim klijentima pruža vrhunsku udobnost.

Jedan detalj posebno privlači pažnju – postolje na kome se nalaze skejtbordovi koji se savršeno uklapaju u tematiku salona pod nazivom “Xtreme”.

– Od svoje devete godine vozim skejt i to mi je u krvi, a što se tiče dasaka koje se nalaze u salonu, one su u vlasništvu mog dobrog prijatelja. Kod nas imaju ulogu eksponata, a ako se pojavi ozbiljan kupac tu smo da ih uputimo na pravu adresu – objašnjava Novica i dodaje da je poslovnom poduhvatu prethodila ljubavna veza između Marije i njega.

– Znamo se dugo, a poslednje četiri godine smo u vezi. Ona je frizer po profesiji i bavi se ovim poslom dugi niz godina. Na predavanja u centar “Jaki mladi” otišao sam po preporuci prijatelja. Dok sam pohađao obuku za berberina, saznao sam da ova organizacija može pomoći određenim novčanim sredstvima. Pojavio sam se na prvom predavanju i članovi organizacije su mi ponudili pomoć. Sada sa na kursu za muškog frizera. Želim da rasteretim Mariju, tako da muškarce sada šišam ja – kaže Novica i dodaje da su oboje tokom svog odrastanja prošli težak put sa šansama za uspeh dosta manjim od većine vršnjaka.

Mladić navodi i samo neke probleme sa kojim se mladi radnici susreću u privatnom sektoru.

– Prethodno sam završio kurs za elektro-zavarivača, a radio sam u autoperionici, raznim magacinima, molerski posao, komercijalu… Ja sam svoje probleme uspeo da savladam u hodu, ali su nevolje sa kojima se susretala Marija ponekad bile veoma neprijatne. Mnogi su mislili da nije dovoljno sazrela da preuzme odgovornost, a sada mi je drago što vidim da naša priča funkcioniše – zaključuje sagovornik portala Dnevno.rs.

Novica i Marija salon su otvorili uz podršku Centra “Jaki mladi”, projekta koji su SOS Dečija sela Srbija pokrenula sa ciljem podrške mladima koji su odrasli bez roditeljskog staranja, kroz edukacije, pomoć u zapošljavanju ili pokretanju sopstvenog posla.

Devojka Ana L. iz Zaječara koja je prijavila da ju je silovao komšija biće tužena za lažno prijavljivanje.

Više tužilaštvo u Zaječaru, prema saznanjima srpskih medija, obustavilo je postupak protiv mladića Lazara L.

- Postupak protiv njega je obustavljen zbog lažnog prijavljivanja i traženo je ukidanje pritvora - rečeno je u Višem tužilaštvu u Zaječaru.

Oštećena ima pravo da uloži prigovor Apelacionom tužilaštvu u Nišu u roku od osam dana na odluku zaječarskog Višeg tužilaštva da obustavi istragu protiv Lazara L.

- Nakon što Apelaciono tužilaštvo donese odluku mi ćemo najverovatnije pokrenuti postupak protiv devojke za lažno prijavljivanje - kažu u zaječarskom tužilaštvu.

Zaječarska policija uhapsila je mladića iz okolnog sela Lazara L. (20) zbog sumnje da je svoju komšinicu Anu L. (19) prebio, silovao i izujedao tako da je na telu imala više od 30 ugriza.

Osumnjičeni je, kako saznajemo, na saslušanju negirao krivicu, a istraga je odmah nastavljena, pa je Tužilaštvo saslušalo i oštećenu devojku.

Podsetimo, zaječarska policija uhapsila je Lazara (20) zbog sumnje da je prebio, izujedao i silovao Anu L., međutim istraga je pokazala da do napada nije ni došlo.

Prema pisanjima medija, Ana L. je priznala u policiji da je patološki zaljubljena u Lazara i da nije mogla da podnese to što je on ignoriše. Zbog toga je sama sebi nanela brojne povrede po telu, a kada je njena porodica primetila da je izgrebana i da joj je odeća pocepana, ona je tvrdila da ju je Lazar silovao

default

Mesecima je proganja, kupuje joj poklone, hteo je da se oženi njom. A uhapšen je tek kad je izašla slika u novinama, priča Verica Stanisavljević o uhapšenom Nenadu Stevanoviću

Da sam zakon, ja bi ga odmah na vešala! Ogorčena sam na nadležne jer sam tog manijaka već prijavljivala, a on je i dalje bio na slobodi.

Ovim rečima počinje ispovest Verica Stanisavljević (43) iz Vranja, majka devojčice (13) koju je mesecima proganjao sugrađanin Nenad Stevanović (37). On je uhapšen posle objavljivanja u medijima fotografije na kojoj je ljubio devojčicu ispred njene škole „Radoje Domanović“ u Vranju.

Verica, inače pomoćna radnica u jednoj vranjskoj firmi, priča da je čitava golgota za nju, njeno dete i porodicu počela u julu ove godine kad je policiji i tužilaštvu prijavila nestanak svoje ćerke.

- S Nenadom se upoznala preko Fejsbuka. Otišla je kod tetke, muževljeve sestre, a nije se vratila kući jer ju je Nenad odveo u Vranjsku Banju i hteo da se oženi njom. Sve to sprečila je policija nakon moje prijave i ja sam se nadala da će pedofil tada biti zatvoren. Da sam zakon, ja bih ga vešala - priča očajna majka.

Međutim, tužilaštvo je tada donelo odluku da ne pokrene krivični postupak.

- Nakon razmatranja dokaza u predistražnom postupku, a naročito zbog činjenice da je maloletna svojom voljom i inicijativom zvala Nenada Stevanovića i krenula s njim, da je on nije prisilio ni terao na to, utvrđuje se da nema mesta pokretanju krivičnog postupka protiv Stevanovića - navodi se u saopštenju tužilaštva koje nam je pročitala Verica.

Na pitanje da li se ćerka možda zaljubila u čoveka koji može da joj bude otac, Verica odgovara:

- Ona je dete, džabe joj pričaš kad je on zavodi ispred škole. Srećom, oni nisu bili zajedno. Ona je obećala da neće više nikada da se vidi s njim, ali... Zvao me je oslovljavajući me sa „nano“ da ga navodno opravdam kod policije da ga ne zatvore. On joj kupuje poklone, od igračaka do parfema. I drugarice su joj govorile i sve je prihvatala dok se on ne pojavi.

Majka priča da je ponovo prijavila pedofila kad je ćerka u ponedeljak pokušala da se otruje.

- Ona se uplašila da će Nenad da nas ubije, kako joj je pretio. Kupila je „analgin“ i popila nekoliko tableta. I mene je, verujte, strah od manijaka, strah me je da izađem do prodavnice. I muž ima zdravstvenih problema, samo što je napustio bolnicu - priča naša sagovornica i dodaje:

- Šta sam ja prebrodila i koliko sam suza prolila samo moja duša zna. Pričala joj sam i pričala. Udala sam se sa 25 godina. Imam dvoje dece, dve ćerke, nemam dvadeset. Starija ćerka ima 15 godina i ona se udala mlada, ali sporazumno smo odobrili taj brak. Mislim da je sve ovo krenulo otkad se starija ćerka udala. Pritiskali smo je zbog te veze. Taj manijak joj je govorio: „Celu porodicu ću da ti pobijem“. Ona je u strahu. Mi smo zbog svega bili preplašeni i vodili smo je do škole i čekali posle časova. Kod pedagoga i psihologa, svuda smo išli.

- On je bolestan čovek, i to pokazuju poruke koje šalje detetu. Sada je drugo vreme i društvene mreže utiču na decu, menjaju ih nagore - kaže očajna majka.

Kako saznajemo, Nenad Stevanović je radnik rudnika „Grot“ u Krivoj Feji.

Na predlog tužioca, sudija za prethodni postupak je Nenadu Stevanoviću (37) iz Krive Feje odredio pritvor do 30 dana. Stevanović je saslušan u subotu u tužilaštvu.

Kako je u petak saopštila PU Vranje, njemu je prethodno određeno zadržavanje do 48 sati zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje. Osumnjičeni se, prema navodima policije, tereti da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad jednim detetom.

Strana 1 od 17

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top