default

Nenajavljeno izbacivanje jednog studenta na ulicu izazvalo je lavinu komentara na društvenim mrežama. Naime, student N. M. nije imao zaključen pisani ugovor o zakupu sa stanodavcem, koji je to iskoristio da ga iseli u roku od četiri dana. Poruku o iseljenju mu je ostavio na frižideru i sa zakupcem od tada nije došao ni da se pozdravi ili preuzme ključeve.

U poruci koja je bila ostavljena na vratima frižidera piše: "Obaveštavam da je stan danas prodat, i da moram da uselim stan i ljude do 30. septembra. Ljudima se svideo stan a i lepo sam zaradio. Probaj negde da se snađeš dok ne dobiješ dom. Sve najbolje! Gazda (precrtano i pored dopisano - nisam više) Joca".

Šokirani N. M. je ovu nemilu situaciju podelio na društvenim mrežama gde su se povele diskusije o pravima koje on poseduje kao zakupac, a mnogi su podelili i svoja slična iskustva. "Mog komšiju je stanodavac iselio u četiri ujutru iz stana, sa sve stvarima jer je tu noć izgubio stan na kocki, tako da eto utehe, uvek može gore", "Ovo je nehumano", "Ovo je stvarno dno dna. Dok sam čitala, delovalo mi je kao neka sprdnja. Pa gde su tu tvoja prava??" – samo su neki od komentara na objavu.

Advokat Ognjen Kostić objašnjava šta da radite ako se nađete u sličnoj situaciji, i na šta imate prava čak i ako ne potpišete nikakav ugovor sa stanodavcem.

- Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje obaveznu pismenu formu za ugovor o zakupu, tako da usmeni ugovor ima istu pravnu snagu kao i pismeni – objašnjava Kostić.

Kako on dodaje prinudno iseljavanje zakupca predstavlja čin smetanja poseda, pa zakupac može protiv zakupodavca podneti tužbu zbog smetanja državine, čak i u slučaju da je ugovor o zakupu prestao da važi protekom vremena za koje je zaključen, ili otkazom.

- Ukoliko ugovor o zakupu nije zaključen na određeno vreme, zakupodavac je dužan da prilikom otkaza ugovora o zakupu poštuje ugovoren otkazni rok, a ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom, onda otkazni rok iznosi osam dana shodno Zakonu. Zakupac ima pravo na naknadu štete koju mu je zakupodavac prouzrokovao nepoštovanjem otkaznog roka i prinudnim iseljenjem – dodaje advokat.

Prema rečima Kostića, uvek se preporučuje da ugovor o zakupu bude sačinjen u pismenoj formi, iako je Zakon ne propisuje kao obaveznu za ugovor o zakupu.

- Pismenom ispravom se postojanje i sadržina ugovora lakše dokazuju u slučaju sudskog spora.

Iako su mladići koji su danima lutkom obučenom u belo plašili vozače na magistralnom putu Bor-Zaječar uhapšeni, tvrdnje da se na ovom putnom pravcu zaista viđa bela utvara nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Bela dama je tip ženskog duha koga često ima u legendama i pričama iz ruralnih krajeva čtavog sveta, od Engleske do Filipina, od Nemačke do Japana. U nekim zemljama ona je nesrećno zaljubljena devojka,

drugde, pak, to majka koja traga za detetom. Neki narodi je vide kao osvetnicu, a neki kao vesnika skore propasti i nesreće.

Ako se prisetimo, ne tako davne 2011. godine grupa mladića zabavljajući se plašila je vozače na magistrali između Bora i Zaječara lutkom koja je trebalo da simbolizuje belu utvaru.

Međutim, samo par godina kasnije, u emisiji “Srpske misterije” emitovana je priča borskog policajca, koji je želeo da ostane anoniman, a po kome je ona vrlo stvarna.

“Na pola puta između Bora i Zaječara uhvati mene nužda, te stadoh. Taman kad sam krenuo, u tom trenutku shvatim da nisam sam. Odsekao sam se. Uperim lampu ka strani gde sam video da je nešto prošlo. Ne mogu da objasnim šta je to bilo, ali znam da je bilo beličasto. Krenem ja natrag ka kolima, držim lampu sve vreme upaljenu, uperim je ka kolima i na nekoliko metera od njih vidim nju. Uđem ja u kola, međutim, neće da upali. U tom trenutku sa svoje leve strane, do prozora, opet vidim istu belu utvaru”, rekao je za emisiju Srpske misterije borski policijski službenik.

Da li je priča o beloj dami samo urbana legenda ili nešto sasvim drugačije, ocenite sami.

default

Na srpskoj planini Rtanj dešavaju se čudne pojave, javljaju se neobične letelice, vanzemaljci, svetleće lopte koji se iznenada pojavljuju i nestaju, a pojedini koji su tamo bili tvrde da su čuli jezive glasove na nepoznatom jeziku, od kojih im se dizala kosa na glavi! Ovo su tvrdnje svetskog kongresa ufologa, održanog u američkom gradu Baltimoru, kao i američkog udruženja ljubitelja vanzemaljaca i NLO objekata.

- Srpska planina Rtanj već decenijama obiluje pojavama koje se ne mogu objasniti, a ne isključuje se ni mogućnost da je Srbija mnogim vodećim državama i vojnim silama Evrope i sveta proteklih godina bila interesantna upravo zbog ove planine - tvrde učesnici svetskog kongresa UFO.

Da je sve ovo istina, potvrđuju prepričavanja turista, a naročito iskustva meštana koji se susreću sa nepoznatim vanzemaljskim gostima.

- Često neko od nas vidi i čuje nešto od čega nam se sledi krv u venama. Ljudi, to nije šala niti izmišljotina. Znam da mnogi ne veruju, možda ne bih ni ja da svojim očima nisam video velike svetleće kugle kako se neujednačeno kreću po nebu! Još gore od toga bilo je kad sam čuo da neko izgovara moje ime, a posle nastavlja da mumla nekim jezikom koji ne može da se razume. To je tako trajalo tridesetak sekundi, a za to vreme mi se ukočilo celo telo i naježila koža na glavi, nisam mogao ni da beknem - priča J. M., stanovnik Rtnja.

Pored mnogobrojnih svedoka iz Srbije, paranormalne pojave na ovoj planini zabeleželi su i prestižni svetski mediji, a posebnu pažnju privlači oblik ove zagonetne planine.

Verujući u priče o smaku sveta 2012. godine, jedna italijanska porodica dobila je savet od ljudi koji se bave okultizmom da odu na planinu na istoku Srbije, jedinu koja će pretrpeti smak sveta. Vođeni ovom idejom Italijani su se sakrili na naš Rtanj.

Planina Rtanj ima oblik trostrane piramide, a navodno je to samo jedna od tri na celom svetu, druga se nalazi na Antarktiku, dok je treću progutala zemlja. Prema predanjima, najstarija civilizacija na Zemlji ih je gradila jer su pomagale u uzdizanju duhovne energije. Tek kasnije su građene četvorostrane.

NLO udruženja i agencije iz celog sveta želele su da postave istraživačke centre na Rtanj, ali država Srbija to nije dozvoljavala. I čuveni autor „Odiseja u svemiru 2010“ Artur Klark napisao je pre desetak godina da Rtanj nije planina, već da se ispod krije piramida, najstarija tvorevina najverovatnije vanzemaljske civilizacije.

default

Utvara devojke u vencanici koja se nocu može videti na putu, vezana je za selo Koprivnica u opštini Zajecar.

I u ovom slucaju narodom kolaju razne price od toga da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobracajnoj nesreci putujuci na medeni mesec do price da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo vencanje, ostavio verenik.

Tragom ove legende obreli smo se u Negotinu, kod coveka M.S. (42) kome je susret sa mrtvom devojkom promenio život iz korena i koji posledice tog susreta oseca i danas:

- Bilo je to 1996. godine. Vracao sam se u Negotin sa puta. Kako se približavala ponoc, bojao sam se da slucajno ne zaspim, jer me je umor savladavao nakon više sati vožnje. Zato sam u kolima odvrnuo radio ne bi li me glasna muzika i glas spikera držali budnim. Na putu je bilo i neke izmaglice, što mi je još više otežavalo vožnju. Odjednom sam, uz ivicu kolovoza ugledao devojku, obucenu u belo, kako me stopira. Na trenutak sam pomislio šta li ova ovde traži kada u blizini nema ni jednog sporednog puta? Stao sam i ona me je pitala da li bih mogao da je povezem do Negotina.

Pristao sam i ona je ušla u kola. Torbicu, koju je nosila, kao i svoju belu jaknicu, spustila je na zadnje sedište. Kada je sela pored mene, prošli su me žmarci. Devojka je bila izuzetno lepa. Duga smeda kosa u talasima joj se spustala preko celih leda. Ugasio sam radio i celim putem do Negotina smo pricali o svemu i svacemu. Rekla mi je svoje ime i da je iz jednog krajinskog sela. Išla je u posetu vereniku, kome se nije javila, jer želi da ga iznenadi. Iskreno, uživao sam u njenom društvu i razgovoru. Ja sam inace oduvek bio stidljiv i smušen sa ženama, tako da mi je blizina ove lepotice itekako godila.

Ostavio sam je u centru Negotina i otišao kuci. Sutradan, kada sam ponovo ušao u auto, na zadnjem sedištu video sam njenu belu jaknu. Ocigledno ju je zaboravila. Smesta sam promenio sve planove i krenuo ka selu za koje mi je rekla da u njemu živi. Sav sam treptao iznutra što cu je ponovo videti. U selu su mi objasnili gde je njena kuca, ali su me gledali nekako cudno kada sam spomenuo njeno ime. Kucu sam lako našao. Parkirao sam auto i pozvonio na vrata. Otvorila mi je žena ispijenih, upalih obraza, na cijem licu sam odmah primetio veliku tugu. U momentu sam shvatio da joj je to majka, jer je imala istu onu lepotu, doduše vremenom istrošenu. Kada sam joj rekao koga tražim, žena je pocela da place.

„Sine – rekla mi je – ona je umrla pre 7 godina.“

Nisam shvatio u trenutku:„Kako umrla? Pa sinoc sam je odvezao u Negotin. Zaboravila je jaknu u mojim kolima. Evo je.“

Kada je videla jaknu žena je pocela još više da place. To je zaista bila njena jakna. I to ona u kojoj je sahranjena. Uvela me je u kucu, gde sam njoj i njenom suprugu ispricao citavu pricu. Oboje su plakali sve vreme. Devojka koju sam sinoc vozio u kolima, poginula je u saobracajnoj nesreci pre 7 godina. Stvarno je imala verenika u Negotinu. Na kraju su me odveli na groblje. Na velikom crnom mermernom spomeniku pisalo je njeno ime. Sa njega mi se smešila isto onako kao i sinoc u kolima“, prica nam M.S svoju neverovatnu pricu sa ivice nestvarnog.

On se nikada nije ženio. Kaže da ne može zamisliti drugu ženu osim nje.

Na grobu devojke koju je sedam godina posle smrti vozio kolima stalno ostavlja crvene ruže.

Nama se cinilo da žarko želi još jedan susret s njom. Verenika nismo uspeli da pronadjemo.

Da, baš. Pričaj to nekom drugom, prijatelju. Borsko jezero je, bre, veštačko, napravljeno je negde šezdesetih, ako se ne varam, kakva crna čudovišta u njemu! Nije ti to Loh Nes. Bio sam na ivici da počnem da ismevam svog poznanika, iskusnog ronioca koga često angaţuju u pretragama reka i jezera Srbije. Jer ono što mi je ispričao delovalo je zaista malo verovatno. 

Navodno, dok je u Borskom jezeru traţio tela dva ronioca koja su se tamo utopila, u mutnoj vodi tik pored njega prošla je ogromna, bezoblična senka koja ga je toliko uplašila da se umalo i sam nije udavio. Pričao mi je i kako su mu kasnije meštani okolnih sela koji su se okupili na obali rekli da to što se njemu dogodilo za njih nije ništa neobično i da je samo imao priliku da vidi ono što i mnogi od njih. Ĉudovište iz Borskog jezera. Elem, rekoh, bio sam na ivici da njegovu priču smestim među ona klasična narodna sujeverja koja nisu potkrepljena nikakvim dokazima, ali s druge strane, poznavao sam ga prilično dobro i znao da je momak na svom mestu, ozbiljan porodični čovek i sportista koji se ne bi bavio nekakvim budalaštinama. Nekoliko nedelja kasnije uspeo sam da sebi obezbedim slobodan vikend i zapucao sam vijugavim i trošnim putem Ţagubica-Bor, preko Crnog vrha, prema Borskom jezeru i njegovoj misteriji. 

Prva stanica bio mi je auto-kamp, smešten sa leve strane puta, samo nekoliko stotina metara od jezera. Još je bilo kasno leto i desetak prikolica i nekoliko šatora nizalo se s obe strane peščanog puteljka. Parkirao sam auto i prišao starijem bračnom paru koji se odmarao na platnenim stolicama, ispod tende  zakačene za kamp prikolicu. Očekivao sam da budu barem iznenađeni mojim suludim pitanjem, ali njihov odgovor je iznenadio mene. - Naravno da smo čuli za čudovište. Mi zbog toga i dolazimo ovde dva puta godišnje, sinko - izreče prosedi gospodin negovane brade i pronicljivih očiju. Nije mi zvučao kao da se šali. Zamolio me je da ne otkrivam njegovo ime, pa ću ga u ovoj priči zvati Milan. Elem, Milan je rodom iz okoline Zaječara i još kao dečak zainteresovao se za priče o raznim prirodnim i natprirodnim čudima kojima obiluje njegov kraj. Kada su mu roditelji emigrirali u Nemačku, on je krenuo sa njima, u Bremenu završio fakultet i postao ugledni inţenjer elektrotehnike. Oţenio se Nemicom i sa njom dobio dvoje dece, ali ga interesovanje za čudne pojave nikada nije napustilo. Zato je osamdesetih počeo redovno da se vraća u rodni kraj i istraţuje neobjašnjive pojave.

- Puno je Homolje čuda, mladiću. Zar ne misliš da je malo čudno što si u svojoj potrazi prvo naišao baš na nas? Da, bilo je više nego čudno, ali davno sam već naučio da se u ţivotu ništa, ali baš ništa ne događa sasvim slučajno. - Za čudovište iz ovog jezera čuo sam krajem osamdesetih - započeo je svoju priču Milan.

- Stanovnici okolnih sela pričali su da njihova stoka, kad je dovedu da se napoji na jezeru, netragom nestaje, čak i tokom dana. Veliku avetinjsku ţivotinju koja ţivi u jezeru prvi je pomenuo neki mladić, čiji se najbolji drug utopio dok su se zajedno jedne večeri kupali u jezeru, ali svi su to pripisali njegovom mentalnom stanju posle gubitka prijatelja. Kasnije je, kaţu, potpuno poludeo, išao je noću uz obalu i molio čudovište da uzme i njega, pa je konačno završio u nekom sanatorijumu. Milan, međutim, iako je godinama dolazio na jezero, nikada nije imao neobična iskustva. 

- Uvek sa sobom nosim dobru kameru i spreman sam da reagujem ako se čudovište pojavi. Naţalost, za sve ove godine nisam imao sreće, iako supruga i ja mnogo vremena provodimo u šetnji pored jezera i danju i noću. Ali svake godine, kada dođemo, sačeka nas poneka nova priča ljudi iz okolnih sela, koji tvrde da se u njihovom jezeru događa nešto čudno. Mada mi je Milanova priča bila zanimljiva i korisna, odgovor koji sam ţeleo da dobijem još je bio daleko. Uputio sam se obodom jezera prema Boru kako bih se u Brestovačkoj banji sreo sa Dankom, rudarskim inţenjerom koji je do tančina znao istorijat jezera. Iako se ranije nismo upoznali, već se samo čuli telefonom, gospodin Danko bio je vrlo ljubazan i predusretljiv. - Nema čoveka koji ţivi ili radi u blizini, a da nije čuo za čudovište. To je, međutim, samo bujna mašta dokonih glava - bio je vrlo samouveren inţenjer. 

- Istina je da je jezero na nekim mestima vrlo opasno, zbog jakih podvodnih strujanja, virova i rastinja na dnu, i zato postoje zone u kojima je kupanje strogo zabranjeno. Priobalni delovi se redovno čiste i na njima imate sjajne i potpuno bezbedne plaţe. Jezero se redovno poribljava, ima velikih šarana i somova, što ribolovci najbolje znaju, ali, uveravam vas, ničeg natprirodnog u tome nema. Nije bilo razloga da ne poverujem gospodinu Danku, pre svega zbog činjenice da je jezero nastalo veštačkim putem i ne moţe da se poredi sa drevnim Loh Nesom, ali izraz lica mog poznanika koji mi je pričao o bliskom susretu s nemani nije mi davao mira. Sledeća stanica na putu otkrivanja misterije čudovišta iz Borskog jezera bilo mi je selo Beljevina, na zapadnoj strani jezera, u kom mi je predstojao susret sa gazda  Prajom, čovekom za kojeg su mi pričali da se susreo sa nepoznatim jezerskim reptilom. Dočekao me je vitalni starac prodornih očiju i vrcavog uma. 

- Ti si, sinko, veliki put prevalio da saslušaš izlapelog starca - počeo je dok smo uz rakijicu sedeli na tremu belo okrečene kuće koja je pamtila i bolje dane. 

- Znaš, većina ljudi ovde misli da sam prolupao, ali ne brigam za to. Da su videli što i ja, rep bi im put pod nogama čistio. Gazda Praji nije trebalo čupati reči iz usta. Kao da je bio presrećan što ga neko konačno paţljivo sluša i ne misli da mu fali neka daska u glavi. 

- Ja sam ti, sinko, tone ribe nalovio u ovom jezeru. Al' najviše šarana i somova. Za njih sam tata-mata. Jedne noći sam krenuo na soma na bućkalo i neka podvodna struja me odvukla prema sredini jezera, tamo gde je najdublje, kaţu ovi ronioci što dolaze stalno da ima više od pedeset metara dubine. Bila je mesečina neka, kao reflektor da je onaj gore upalio, pa mi lampa na gas nije ni trebala. Voda mirna, ogleda se mesec, divota jedna. 

A onda mi se iz čista mira čamac toliko zaljuljao da samo što nisam ispao iz njega. Voda ispod mene poče da se peni kao kad provri voda u lončetu za kafu. E onda tu, na nekih deset-petnaest metara od mene, izroni to nešto, sad da me ubiješ ne znam kako bih ga nazvao. Onako na mesečini samo sam video da je ogromno, kao dva moja čamca najmanje. Ličilo mi je na neku veliku ribu s krilima i glavom ko u konja. Pljusnulo je nazad u vodu, a ja sam samo pao u čamac onako poleđuške. Usro sam se, sinko, ko grlica. Mislio sam, gotovo. Progutaće me, šta god da je. Leţao sam onako, pokrio glavu rukama, a čamac se tresao kao lud. 

Nemam ti ja pojma koliko je to trajalo, moţda minut, moţda manje. Ĉamac je počeo da se smiruje, a kad sam skupio muda da pogledam preko ivice, sve je bilo kao pre. Glatka voda i trag mesečine. Ništa više. Nisam ni veslo  smeo da spustim u vodu. Sedeo sam tako i čekao da svane, pa tek onda polako doveslao do najbliţe obale. Otad, sinko, u čamac nisam seo. Starina mi definitivno nije izgledao kao čovek koji bi nešto tako jednostavno izmislio. Oprostio sam se od njega i ponovo odvezao do kampa. Svestan da su mi šanse nikakve, ipak sam odlučio da prenoćim uz obalu, te makar pokušam da osetim dašak tih neopipljivih iskrica straha o kojima sam toliko slušao. 

Smestio sam se ispod drveta na samo dva-tri metra od obale i naslonio se na njegovu hrapavu koru, dok je preda mnom pucao pogled na mirnu vodu jezera, baš onakvu o kakvoj mi je pripovedao gazda Praja. Noć je došla, topla i zavodljiva, veliki mesec se šepurio na crnom nebu, a umor se poigravao sa mnom kao sa derištem koje poslednjim snagama pokušava da pobedi san. Nemoguća misija. Znam da sam nešto sanjao. Ĉesto sanjam, moralo je tako biti. Pljusak nečeg masivnog i velikog u vodi trgao me, ali su oči progledale tek kada je od njega ostala samo pregršt talasića koji su se širili prema obali. Zgrabio sam dvogled koji mi je leţao pored nogu, ali dok sam uspeo da namestim fokus, nestao je čak i trag na vodi, na mestu na kojem se nešto dogodilo. Ako se uopšte i dogodilo. Pogledao sam na sat. Tek je bilo prošlo dva. Uz kafu iz termosa i paklu cigareta uspeo sam da ostanem budan do prvog svitanja, ali se više ništa neobično nije desilo. Ponavljam, ako uopšte i jeste. Odspavao sam još sat-dva u kolima i, pre nego što sam krenuo prema Beogradu, svratio da se pozdravim sa Milanom i njegovom ţenom, Nemicom koja je odabrala sudbinu da leta umesto na nekoj egzotičnoj, dalekoj plaţi, poput svojih zemljakinja, provodi među borovima pored srpskog jezera. 

- Jesi li imao sreće, novinaru? - upitao me Milan kroz  osmeh čim me je video. 

- Jesi li video čudovište? Mi smo noćas patrolirali uz obalu do pola tri-tri. Opet ćorak. Zaustio sam da mu kaţem kako me je probudio nekakav pljusak vode, da mu ispričam o koncentričnim krugovima talasa koji su se širili prema obali, ali sam se brzo predomislio.

- Nisam, Milane. Nisam ni ja. Izgleda da su to ipak samo prazne priče. Gledao me je sa nekim čudnim poluosmehom, kao da mi čita misli. 

- Jeste, novinaru. I ja tako mislim...

Policija pojačala kontrolu u beogradskim šumarcima kako bi presretala ljubavne parove u zanosu i tako sprečila narušavanje javnog reda i mira. Novčana kazna do 20.000

Ljubitelji ljubavnih izleta u prirodi morali bi dobro da se pripaze jer bi to zadovoljstvo, ako se zanesu, moglo skupo da ih košta. Naime, policija je, podstaknuta sve češćim žalbama građana na buku iz obližnjih šumaraka, krenula u „ozbiljnu“ raciju na švalere.

Kako su policiji odlično poznate omiljene lokacije za švaleraciju, neoprezne parove bi hvatanje da delu, kad remete javni red i mir, moglo da košta 20.000 dinara. Ako im se zalomi neki nezgodan sudija, mogli bi da završe čak i 30 dana iza zešetaka.

Seks na javnim mestima najčešće upražnjavaju preljubnici koji su u braku, a uporedo imaju i ljubavnicu/ljubavnika i nemaju mogućnost da plate sobu u nekom hotelu.

- Najčešće ih hvatamo u seksu u automobilu. Ređe to rade na otvorenom, upravo zbog toga da ih neko ne bi video. Možete ih sresti radnim danima čim padne mrak, dok ih vikendom ima manje. Odvezu se kolima do lokacije pogodne za seks i nakon toga odlaze svako svojoj kući kao da se ništa nije desilo. Priznajem da je malo neprijatno prekinuti nekoga u naletu strasti, ali to nam je u opisu posla - kaže naš sagovornik iz policije.

On ističe da u ovim avanturama godine nisu važne.

- Ima ih od tinejdžera pa do penzionera, starijih od 60 godina - kaže naš sagovornik i dodaje da se dosad nije desilo da privode bilo koga zbog seksa na nekom od izletišta, osim u slučajevima kada su akteri prostitutke i klijenti - kaže naš izvor .

Zorana Pašalić, bivši predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, kaže da ljubavni parovi mogu biti osuđeni po dva osnova:

- Prema članu 12 stav 1 Zakona o javnom redu i miru takvi parovi mogu biti optuženi za nepristojno, drsko ponašanje, za šta mogu da dobiju novčanu kaznu do 20.000 dinara ili 30 dana zatvora. Prema članu 6 stav 1 istog zakona onaj ko svađom ili vikom remeti javni red i mir može biti kažnjen do 20.000 dinara ili sa 20 dana zatvora.

Mesta koja policija ne češlja

♦ Šume i livade u Sremčici i Batajnici

♦ Bojčinska šuma kod Surčina

♦ Podavalska jezera: u Ripnju - Bela reka, u Barajevu - Duboki potok i Jezero na Trešnji

♦ Iza zgrade Generalštaba

♦ Liftovi mostova

♦ Vozovi parkirani na Železničkoj stanici 

Omiljena mesta švalera

♦ Park na Košutnjaku

♦ Zvezdarska šuma

♦ Ada Ciganlija

♦ Kod jezera u Resniku

♦ Avala

♦ Kod hotela „Nacional“ na auto-putu

 

Prijatelj umro, a prija zvala policiju

Izvor iz policije kaže da je nedavno u Zemunu doživeo neprijatnu situaciju.

- Prijatelj i prija, čija su deca u braku, bili su u ljubavnoj vezi. Desilo se da je on tokom seksa u jednoj hali u Zemunu umro, pa je ona morala da zove policiju. Molila je policiju da ne saopšte da je ona bila s njim da ne bi izbio skandal u porodici - kaže naš sagovornik.

To je crna životinja od dva metra s dve izrasline na glavi. Zurila je u mene krvavim očima. Umalo sam umrla od straha, priča Dragica Jovičić iz sela Ivanovci

LJIG - Šta teroriše Ljižane?

- Uh, ljudi, pa vi ne znate kako je to bilo! Mogla sam da umrem od straha kad sam ga videla! Vraćala sam se kući s posla, kad ispred mene izlete ogromna životinja. Prepreči mi put. Crna, dugačka dva metra. Ima kratke noge i dve crvene izrasline na glavi. Nešto kao krokodil. Zurila je u mene krvavim očima, a onda je otvorila usta kao da će celu da me proguta. Krv mi se zaledila u žilama - ovako počinje priču za Kurir Dragica Jovičić iz sela Ivanovci pored Ljiga, koja je nekoliko puta imala bliski susret s misterioznom životinjom.

Dragica nije jedina koja je doživela ovo neprijatno iskustvo. Meštani Ivanovaca već mesecima pričaju da im nekakva aždaja napada i jede stoku i živinu. Jedni kažu da je to životinja koja je pobegla iz Beograda, iz zoološkog vrta, dok su rugi ubeđeni da je to manji krokodil koga je neko bacio u jezero. Koga god smo sreli u okolini Ljiga, rekao nam je da već mesecima strahuju za bezbednost zbog stvorenja koje vreba u njihovom kraju.

Pored sela Ivanovci nalazi se selo Poljanice, gde su meštani takođe primetili ovo čudo, kako ga često nazivaju.

- Pogledajte ovo brdo. E, tu sam poslednji put video to stvorenje, krokodila ili šta je već. Napao mi je kokoške i pse, a onda sam video i čudne rupe koje je to stvorenje iskopalo. 

Prvo sam ga viđao samo preko dana, a onda je počeo da vreba i noću. Ljudi, ja ne znam šta je to, izgleda strašno i svi smo zabrinuti - priča Radenko Milovanović (70) i dodaje da bez puške više ni u prodavnicu ne ide.

Priča o čudnoj životinji uznemirila je sve žitelje ovog kraja. Poslednjih šest meseci ne mogu normalno da se kreću jer ne znaju kada će i odakle da izleti.

Iz Lovačkog saveza Srbije kažu da prvi put čuju da tako nešto postoji.

- Prvi put čujemo za taj slučaj. Niko nam ništa nije rekao, zaista nismo obavešteni - rekli su nam.

U okolini Ljiga već godinama se dešavaju čudne stvari. Tako bar tvrde meštani. Oni kažu da su u poslednje vreme imali najezde bubamara i drugih insekata, a pojavili su se i crveni puževi golaći, koji su im uništili sve u baštama.

- Ne znam šta će sledeće da nas strefi. Prošle godine jedva se izborismo s crvenim puževima golaćima, a borimo se i sa zmijama i gušterima. Iz godine u godinu sve je gore i gore - priča jedan stanovnik Ljiga.

default

Blanka Kemiveš i Čeke Čanada bili su u ljubavnoj vezi tri godine pre nego što se ona završila tragično - Čeke je Blanku ubio, a onda pokušao da izvrši samoubistvo.

Njih dvoje su pre par dana otputovali u Mađarsku kako bi zajedno proveli vikend, a ubistvo se desilo samo nekoliko satipo dolasku u Mađarsku.

Par je bio zajedno od 25. oktobra 2017. godine. 

Stravičnom zločinu predhodila je svađa u stanu u kojem su boravili u Segedinu. Zatim je Čeke ubio Blanku, pa pokušao samoubistvo. Međutim, pozvao je hitnu pomoć koja ga je prevezla u bolnicu.

Blanka je imala svoj salon lepote, dok je Čeke završio Poljuprivrednu školu u Bačkoj Topoli. Na društvenim mrežama često su izjavljivali ljubav jedno drugome.,

Motiv ubistva još uvek nije poznat.

Milica S. stara 19 godina navodno je izvršila samoubistvo na Novom Beogradu.

Prvi rezultati istrage ukazuju da je devojka u stanu u Ulici Milutina Milankovića popila veću količinu lekova, a zatim se ugušila najlon kesom.

Beživotno telo devojke (19) pronađeno je oko danas 17 sati u jednom stanu na Bulevaru Milutina Milankovića na Novom Beogradu.

Prema nezvaničnim informacijama, devojka je presudila sebi tako što je progutala šaku lekova, a potom se ugušila najlon kesom.

Nije poznato šta je motiv ove tragedije.

Istraga je u toku.

Pojedini vozači se baš bahato ponašaju, pogotovo ako se nalaze u automobilu koji je registrovan na frimu i nije njihovo lično vozilo.

Pogotovo loše zvuči kada voze putem kojim ne bi smeli da voze, na 30cm ispred vrata jednog diskotna i plesne škole, što je slučaj u ovoj situaciji.

Naime, naselje Braće Jerković na Voždovcu je poznato po divljoj vožnji i parkiranju. Možemo reći da saobraćaj po mnogim malim putićima nije regulisan. Imamo na umu da se ovde nalazi nekoliko igrališta, osnovna škola, pošta itd itd. 

Nama se javila majka jednog deteta. Ona svoju ćerku vodi u plesnu školu u ulici Borivoja Stevanovića. Naravno, kako ne bi zakasnili na predvidjeni početak časa, uvek dolazi nekoliko minuta ranije i čeka ispred plesne škole kako bi čas počeo. Međutim, prodavnica auto delova "Szakal Metal", koja se nalazi nekoliko lokala udaljena od plesne škole, očigledno misli kako je taj deo puta samo njen i svakodnevno više desetina puta prolazi nekoliko automobila na 30cm udaljenosti od vrata plesne škole, ali i diskonta u koji deca iz obližnje škole svakodnevno navraćaju. 

Naravno, kada bahati vozači prolaze, deca moraju da se sklanjaju okolo i da se dovijaju kako ne bi bila pregažena. Međutim, dete sugrađanke koja nam se javila ovim putem, nije na vreme opazila pikap automobil firme "Szakal Metal" i za samo nekoliko sekundi joj je majka spasila život. Sve se odvijalo munjevito, a bahati vozač jiz "Szakal Metal" je dobacio kroz otvoren prozor: "Što ne paziš kuda ti ide dete". 

Ovo je zaista prevršilo svaku meru!  Kao što možete da vidite na slici, taj put se nalazi pored nekoliko lokala, iza zgrade. Ne postoji nikakav prostor koji razdvaja zgradu od puta, uz sve to, na tom delu asfalta se skupljaju deca mlađa od SEDAM godina, a vrlo često prolaze i deca iz osnovne škole koja se nalazi na 20 metara od navedene zgrade. 

Šta treba da se desi? Bahati vozači vladaju Voždovcem. Jel treba neko dete da strada? 

Pozivamo nadležne organe da zatvore ovaj deo puta uz samu zgradu i da ga omoguće samo pešacima i deci. Ovo je plesna škola jedina u tom delu grada i mnogo dece uzrasta od 3-7 godina baš u njoj prave svoje prve korake. Ne postoji način da se kazni bahato ponašanje zaposlenih u prodavnici auto delova Szakal Metal. Deca su nam najvažnija. Oni svoju robu mogu da prenose rukama. Zar ne? Ne moraju baš da parkiraju ispred samog ulaza u svoju prodavnicu. Samo nemojte da dozvolimo da neko dete strada. Tada će biti kasno za bilo šta. 

Učinimo nešto kako bi regulisali saobraćaj u Medakoviću 3, jer tamo je, kako kaže naša sugrađanka, zaista katastrofalno stanje. Za izbore su mnogi svašta obećavali, ali da vidimo sada misle li na našu decu. Pozivamo nadležne u OPŠTINI VOŽDOVAC da za rolaz automobilima zatvore deo puta koji se vodi kao Borivoja Stevanovića 2a i 2b, jer zaista samo ga ta prodavnica auto delova i koristi. A ne bi smeli tim putem da idu! Zar ne?

 

Strana 1 od 15

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top