Beograd

Beograd (73)

default

OTIŠAO je naš drug, koji je i bio "za bogove", a ne za ovozemaljski, običan život. Neshvatljivo je i nezamislivo da se sve ovako završi - ponavljali su juče drugovi Uroša Milanovića (25) iz Loznice, koji se ubio u utorak skočivši sa litice planine Gučevo. Da je bio uporan u nameri da sebi oduzme život pokazuju i ostaci kanapa kojim je prvo pokušao da se obesi. Pošto mu nije uspelo, bacio se u smrt sa visine od 60 metara.

Beskrajna tuga osećala se juče ispred porodične kuće Milanovića, gde su majka Olivera i otac Dragan u šoku i neverici primali saučešće povodom tragične smrti sina.

- Zvali smo ga jednostavno Uki, a na neki način taj nadimak simbolizovao je njegovu plemenitost, toplinu i ljubav koju je širio - neutešni su bili prijatelji stradalog Uroša.

Mladić je bio stručnjak u oblasti informacionih tehnologija, živeo je u Beogradu i radio kao inženjer u opštini Stari grad, gde su kolege ostale šokirane činjenicom da je sebi oduzeo život.

- Za mene si bio doktor i akademik u telu mladog intelektualca. Ako odlaze takvi kao ti, pitam se, ima li išta na ovom svetu smisla? Ubeđen sam, sretaćemo se mi još negde - napisao je na društvenim mrežama Đorđe Čolaković, kolega iz Opštine Stari grad, opraštajući se od Uroša.

Prema nezvaničnim informacijama, dan pre nego što se odlučio da sebi oduzme život, Uroš je iz Beograda otišao do Banje Koviljače, ne svraćajući u rodnu Loznicu. Odatle je poslao oproštajna pisma porodici, a USB ostavio najboljem prijatelju. Rukopis na papiru, prepoznala je Uroševa starija sestra. U pismima je, između ostalog, naveo da dok njegovi bližnji budu čitali pismo, on neće biti sa njima i da ih mnogo voli.

Niko nije mogao ni da nasluti zašto je Uroš odlučio da digne ruku na sebe, ali je, prema nekim informacijama, verovao da se život posle smrti nastavlja i često govorio o zagrobnom životu. Kako pričaju komšije iz Loznice, iza Uroša je, na kobnoj litici ostao ranac, jedna jabuka, bočica s vodom i iskorišćene maramice. Potraga za njim trajala je 24 sata, a potom je telo nađeno podno litice. U blizini naselja Kamp, proveo je detinjstvo, jer se tu nalazi kuća njegovih babe i dede.

Uroš će danas biti ispraćen na večni počinak na Gradskom groblju u Loznici. 

UROŠ je bio član Demokratske stranke, a 2011. godine pobedio je na takmičenju u besedništvu, posvećenom Zoranu Đinđiću, koji mu je bio jedan od idola. Prvi je bio sa besedom "Pre nego što baciš kamen na drugog, reci šta si uradio". Na društvenim mrežama promovisao je demokratsku ideju, a pisao je i knjigu koju nije stigao da završi.

Prema tvrdnjama Tanje M., ovaj nemili događaj desio se nakon što je u jednoj poznatoj kockarnici u centru Beograda izgubila više stotina evra na kocki

Beograđanka Tanja M. (31) prijavila je policiji da ju je silovao muškarac koji se ponudio da je preveze kući. Prema njenim tvrdnjama, ovaj nemili događaj desio se nakon što je u jednoj poznatoj kockarnici u centru Beograda izgubila više stotina evra na kocki.

- Ona je navela da je 3. aprila zajedno sa suprugom otišla u kazino da se provedu i kockaju. Nakon izvesnog vremena, kada su izgubili sav novac, rešili su da se vrate kući.

Ipak, Tanja nije mogla da se suzdrži i prihvati gubitak, pa je čekala da muž zaspi kako bi opet otišla da okuša sreću - navodi se.

Prema priči izvora iz istrage, ona je te noći ponela 600 evra i mislila je da će uspeti da povrati gubitak koji je zajedno sa suprugom napravila.

- Ipak, nije uspela da vrati izgubljeni novac, već je ostala i bez tih 600 evra. Kada je krenula kući, prišao joj je muškarac koji je sve vreme posmatrao i predstavio se kao Ratomir – priča dalje isti izvor.

On se ponudio da je odveze kući, što je ona prihvatila.

Međutim, umesto kući, on ju je u automobilu primoravao da ga oralno zadovolji, a zatim je prisilio na seksualni odnos.

Policija je identifikovala napasnika, koji je od ranije poznat po raznim krivičnim delima

default

Marija Ivanković i Novica Simanić odrastali su u Beogradu. Iako tek u svojim dvadesetim, odlučili su da ne čekaju šansu već poslovnoj sreći odlučno krenu u susret.

Njihove startne pozicije poprilično se razlikuju od većine mladih koji odrastaju u našoj zemlji. Oboje su, naime, deca odrasla bez roditeljskog staranja.

– Odrastao sam u Domu za decu i omladinu “Jovan Jovanović Zmaj” na Voždovcu. Marija je odrastala bez roditelja, odgajali su je baka i deda. U detinsjtvu sam razmišljao o ozbiljnom poslovnom poduhvatu i mnogo toga podredio tom cilju. Uspesi su donosili i veće ambicije, ali sam poslednjih godina prvenstveno želeo da Mariji otvorim salon, kako bi se ona osamostalila od tadašnjeg poslodavca – objašnjava za Dnevno.rs Novica.

Velikom upornošću, radom, ali i uz pomoć ljudi koji su prepoznali njihov potencijal uspeli su da u centru Beograda otvore frizerski salon.

– Nisam razmišljao o tome da ću se jednog dana ozbiljno baviti ovim poslom. Pre nego što sam odlučio da krenem na berberski zanat, stekao sam određeno iskustvo u stolarskim i obućarskim radionicama. U međuvrmenu sam žarko želeo da devojci Mariji otvorim mali salon sa jednom stolicom kako bi samostalno radila. U tome su mi pomogli prijatelji iz centra “Jaki mladi”, a prethodno mi je omogućeno da pohađam obuku za berberina kako bih se i ja uključio u čitav projekat. Kurs je trajao 30 časova, završio sam ga uspešno i počeo da primam prve mušterije – priseća se Novica početka rada salona koji se po enterijeru, opremi i kompletnom ambijentu izdvaja od mnogih u Beogradu.

– Bavim se frizerskim poslom još od detinjstva – kaže frizerka Marija Ivanković.

Potpuno je fokusirana na posao i brižljivo sređuje frizuru svojoj stalnoj klijentkinji koje je sve više u njihovom malom salonu na Dorćolu.

Salon koji se nalazi u Ulici Cara Uroša odiše modernim izgledom. Na prvi pogled stiče se utisak da su Novica i Marija imali dosta izdataka kako bi obezbedili neophodan nameštaj koji i najzahtevnijim klijentima pruža vrhunsku udobnost.

Jedan detalj posebno privlači pažnju – postolje na kome se nalaze skejtbordovi koji se savršeno uklapaju u tematiku salona pod nazivom “Xtreme”.

– Od svoje devete godine vozim skejt i to mi je u krvi, a što se tiče dasaka koje se nalaze u salonu, one su u vlasništvu mog dobrog prijatelja. Kod nas imaju ulogu eksponata, a ako se pojavi ozbiljan kupac tu smo da ih uputimo na pravu adresu – objašnjava Novica i dodaje da je poslovnom poduhvatu prethodila ljubavna veza između Marije i njega.

– Znamo se dugo, a poslednje četiri godine smo u vezi. Ona je frizer po profesiji i bavi se ovim poslom dugi niz godina. Na predavanja u centar “Jaki mladi” otišao sam po preporuci prijatelja. Dok sam pohađao obuku za berberina, saznao sam da ova organizacija može pomoći određenim novčanim sredstvima. Pojavio sam se na prvom predavanju i članovi organizacije su mi ponudili pomoć. Sada sa na kursu za muškog frizera. Želim da rasteretim Mariju, tako da muškarce sada šišam ja – kaže Novica i dodaje da su oboje tokom svog odrastanja prošli težak put sa šansama za uspeh dosta manjim od većine vršnjaka.

Mladić navodi i samo neke probleme sa kojim se mladi radnici susreću u privatnom sektoru.

– Prethodno sam završio kurs za elektro-zavarivača, a radio sam u autoperionici, raznim magacinima, molerski posao, komercijalu… Ja sam svoje probleme uspeo da savladam u hodu, ali su nevolje sa kojima se susretala Marija ponekad bile veoma neprijatne. Mnogi su mislili da nije dovoljno sazrela da preuzme odgovornost, a sada mi je drago što vidim da naša priča funkcioniše – zaključuje sagovornik portala Dnevno.rs.

Novica i Marija salon su otvorili uz podršku Centra “Jaki mladi”, projekta koji su SOS Dečija sela Srbija pokrenula sa ciljem podrške mladima koji su odrasli bez roditeljskog staranja, kroz edukacije, pomoć u zapošljavanju ili pokretanju sopstvenog posla.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa 

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu.I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu. On se nije hteo odreći Gospoda i svoje vere, pa su ga islednici tukli tako da mu je krv tekla iz usta, nosa i ušiju.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.

No Albanci neće stati, oni mirovati neće, granicu će stalno pomerati. Strani vladari će ih sve parama podržavati, i oni će Srbina sa svoje zemlje isterati, pritisnuće ga nevoljama i tamo narod srpski neće imati nikakva prava, živeće u strahu, samo će im dati šaku zemlje, da tamo žive, ali i tu naš narod nikakva prava imati neće, sve će se oni pitati. Zameriće se i sa Grčkom i sa Makedonijom, granice će pomeriti. Nemir će se proširiti na sve druge susedne držae, a one će morati da ih slušaju, jer su njine članice, biće ucenjene.

Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.

Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve. Zato, deco, nemojte verovati ni strankama ni političarima da će neko dobro ni napretka doneti, niti bilo čijim obećanjima, to su laži.

Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude“, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Albanija će pola vodom potonuti. Vratiće nam našu teritoriju. To šta će voditi kući brodovima preko mora i okeana, to neka oni sami vide. Oni koji su im obećavali brda i dolove, ti neka ih zbrinjavaju. Prestonica Srbije biće Krušeac.

O svemu ovom ovde rečenom otac Gavrilo je pričao često sa manastirskim gostima; bilo je tu nekada i sveštenika, monaha, naroda pobožnog, ljudi na funkcijama, uglednih i školovanih, službenika, lekara, direktora firmi. Kada je govorio o tome, nikada nije nije pričao sa nekim isticanjem, kao da on nešto posebno zna, govorio je to onako spontano, nenametljivo: ko hoće da čuje, neka čuje, a ko neće o tome nešto da čuje, ne mora ni da sluša.

„Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjma stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći. Tada, kad se to sve bude dešavalo, čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite.

Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca.“

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu.

Monahinja Makrina Majstorović, kao i još neki vernici, bili su svedoci ispunjavanja proročkih reči starca Gavrila.

Zbog toga oni veruju da bi njegova upozorenja trebalo shvatiti ozbiljno, kao signal za pokajanje naroda, koje je, kao što svedoči duhovna i crkvena istorija, umilostivilo Gospoda da ne popusti iskušenja i stradanja na svoj verujući narod.

Bog je, od davnina, kao što svedoči Stari zavet, slao svoje proroke i duhovne ljude da prenesu određene porukenarodu, da ih poduče, upozore… Pravoslavna crkva slavi u čuva uspomenu na Proroke koji su najavili dolazak Gospoda Isusa Hrista. I posle toga, u poslednjih dve hiljade godina, Bog je preko velikih duhovnika upozoravao narode. Jednog od takvih duhovnika, pravednika i molitvenika za ceo pali rod ljudski, naš narod imao je u monahu Gavrilu.

Još kao mlad pripadao je Bogomoljačkom pokretu. Posle Drugog svetskog rata došlo je teško vreme za Crkvu.I pripadnici Bogomoljačkog pokreta bili su na meti nove komunističke vlasti. Vitomira, kako je bilo svetovno ime starca Gavrila, uhapsili su pod optužbom da je narodni neprijatelj i neprijatelj socijalističkog poretka.

Na njega su vršili pritisak da više javno ne govori da Bog postoji, da ga prestane hvaliti, da se učlani u partiju, da ne slavi slavu. On se nije hteo odreći Gospoda i svoje vere, pa su ga islednici tukli tako da mu je krv tekla iz usta, nosa i ušiju.

Posle jednog od strašnih batinanja, bacili su ga u podrum pun vode; bila je zima, voda ledena, on sav krvav i izubijan. Od udarca mu je pukla bubna opna (od tada na jedno uvo uopšte nije čuo, a na drugom mu je sluh bio oštećen ). Javili su njegovoj familiji da je umro i da dođu po njegovo telo.

Takve batine i noć u ledenoj vodi niko nije mogao da preživi. Po izlasku iz zatvora, postao je crkvenjak u Jagodinskoj crkvi, da bi u manastir pošao kad je već bio prevalio pedesetu. Monaha Gavrila ništa svetsko nije interesovalo. Nije čitao novine, niti gledao televiziju. Živeo je skromno u siromaštvu.

Manastir Svetoga Luke u Bošnjanima počeo je da se gradi malo pre nego što je on došao u njega. Od jakih kiša voda je ulazila u tada još pomoćni konak, odnosno baraku. To nije smetalo ocu Gavrilu da se duhovno podvizava. Imao je jako izoštren um, znao je sve tajne ovog sveta.

Monahinja Makrina, koja je živela zajedno sa starcem Gavrilom u manastiru Bošnjanji, početkom devedesetih godina bila je svedok ispunjenja starčevih proročanstava. Ona je, što je mnogo važnije, zapisala proročanstva starca Gavrila.

„Došla sam u manastir po Božijem promislu, baš kada je otac Gavrilo zamonašen. On je danas zamonašen, a drugi dan sam ja došla kao iskušenica u manastir Stubal kod Kraljeva 1987. godine. Nisam tada ni bila svesna, s obzirom da sam poziv odabrala po ukazu mojih duhovnika i po ukazu Božijem, šta mi dalje predstoji i šta ću sve doznati preko starca Gavrila, koji je imao tako veliko duhovno i životno iskustvo. Tako se po Božijem promislu dogodilo da starac, uprkos teškim stradanjima, ostane u životu, da nam prenese znanja i otkrovenja za budućnost Srbije, pokaže koji nam je put ispravan i odakle nas čeka svetlo“, kaže ona.

Proročanstvo starca Gavrila iz manastira Bošnjani:

„Srbiju će rasparčati, na delove, otcepiće i Vojvodinu i Kosovo, i Sandžak, i Crna Gora će delom Albanija biti, daće se njenom narodu na korišćenje, naši neće tamo smeti ni živeti. I tamo će naše svetinje rušiti. A svet će ih podržavati, isti oni koji su nas i bombardovali. Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će posebno, svaka otcepljena jedinica imati svoje centre za sve. Spas je u opštem pokajanju i povratku Srba Bogu. Posle velikog svetskog sukoba Srbi će uz pomoć Rusije vratiti Kosovo“, govorio je monah.

„Uobičajeno je bilo da kada dođemo iz rada, pročitamo večernju molitvu i onda uđemo u sobu kod oca, da ga pre spavanja obiđemo, da se dogovorimo za naredni dan, da nam da uputstva, da se ocu požalimo ako je nešto bilo loše, ili da ga pitamo da li mu nešto treba. Uvek smo zadnji oproštaj, kad polazimo u sobu, uzimali iz očeve sobe. Majka i ja smo spavale u sobi preko puta da bismo mogle noću oca da obiđemo, da mu ne ispadne žar i tako…

Tako smo jednom ušle u njegovu sobu bez nekog posebnog razloga, da ga obiđemo, da vidimo da mu nije slučajno spala posteljina, da mu namestimo. Otac je prišao prozoru i čudesno je pogledao. Tada još nije bilo ni bombardovanje, ni rat na Kosovu. Pogledao je kroz prozor i pogledao je ka nebu i kazao:

Joj, ćerko, vidi mesec krvav, ćerko, nebo se otvorilo, crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo. Krvavi barjaci, ćerko, ponovo će rat, ponovo će rat za Kosovo da se bije…, kaže on, i na pravoslavlje udarili, doći će da zavlada taj njin polumesec. Ćerko moja, misle da zgaze pravoslavlje, kad se budu osmelili, Bog im neće dati.

Vidim, ćerko, da oni donose odluku da nam zemlju rasparčaju i da nam Kosovo uzmu. Moraju se skloniti svetinje iz naših crkava, tako su i naše mudre vladike Čarnojevići radili, svetinje su nosili sa mesta na mesto, da ne bih njih agarjani poduzeli. Vidim kuće na Kosovu gore, vidim narod beži, padaju i ubijaju i Albance i Srbe.

Vidim, ćerko, naše krstove ruše na crkvi. A ja velim: Kako, oče, ruše, ko će se na crkvu popeti, visoka je, ako padne? Kaže on: Vidim, ćerko, popeo se na crkvu i krst ruši.’ Kasnije, kada je 2004. godine bio pogrom, setila sam se toga. I tada mi je još rekao: Joj, rat se i nevolja bliži, velika muka i nesreća, ali ne vredi, ispričala je mati Makrina.

„Starac Gavrilo je rekao da ne idemo putem kojim idu naši neprijatelji. Taj put je propast, nemojte ići tim putem kao oni, to je crna reka… Naši ne mogu Kosovo odbraniti. Oni će ga uzeti za privremeno“, govorio je nonah. Monahinja Makrina kaže da su nekoliko nedelja posle tih starčevih reči, došli meštani iz obližnjeg sela i rekli da je počelo bombardovanje Srbije.

Starac Gavrilo je pozivao srpski narod na post, molitvu, pokajanje, inače će se u suprotnom zbog mnogih grehova u narodu, sveštenstvu i vladara izliti gnev Božiji:

„Uzeće nam Vojvodinu, prodavaće ravnice, tada kad više Beograd ne bude prestonica, onda će svak za sebe posebno živeti, svaka posebno. Tada će se sve tuđini pitati, oni su to i zamislili, ali narod će se pobuniti. Tada će u zemlji biti gladi, muke, bolesti će neke harati, umiraće narod takvom brzinom da neće stići sveštenici da ga sahranjuju. Ljudi će se razrediti, u selima pogotovu. Imaće da pešače jedan do drugog, da se nađu i ispričaju. I vode zdrave za piće neće imati, samo u planinama i brdima.

Tući će se ljudi na izvorima da na red za vodu dođu. Iz gradova će ljudi bežati, i to u kolonama, neće imati od čega živeti, posla neće biti, fabrike neće raditi, a dugove državi neće imati od čega namiriti. Neće ljudi ni hleb imati čime da kupe. A porezi će biti na sve što imaju.

No Albanci neće stati, oni mirovati neće, granicu će stalno pomerati. Strani vladari će ih sve parama podržavati, i oni će Srbina sa svoje zemlje isterati, pritisnuće ga nevoljama i tamo narod srpski neće imati nikakva prava, živeće u strahu, samo će im dati šaku zemlje, da tamo žive, ali i tu naš narod nikakva prava imati neće, sve će se oni pitati. Zameriće se i sa Grčkom i sa Makedonijom, granice će pomeriti. Nemir će se proširiti na sve druge susedne države, a one će morati da ih slušaju, jer su njine članice, biće ucenjene.

Srbinu tamo slobode neće biti, sve dok Rusija ne postane carevina. Molite se svi Bogu da do toga što pre doće, tad će i Srbima svanuti. Tada će se pravoslavni udružiti, konačno će shvatiti da su zajedno jači, i onda će braniti svoje. A muslimani, oni se već popisuju, i svi se za isto bore, stalno se dogovaraju kako da zagospodare, a i papa će isto to raditi.

Više se neće iz Beograda zemljom upravljati, već će se posebno, svaka otcepljena jedinica imaće svoje centre za sve. Zato, deco, nemojte verovati ni strankama ni političarima da će neko dobro ni napretka doneti, niti bilo čijim obećanjima, to su laži.

Blagoslov Srbiji može samo sa neba sići, i to opet molitvama Majke Božje i Svetih Nemanjića, sa svima Svetima. Sveti Sava plače pred Bogom, čuli ste Nebesku Liturgiju, pa se podučite. Zato od neba samo pomoć očekujmo, i polažimo nadu u Boga, a ne u ljude“, govorio je starac.

Monahinja Makrina kaže da je starac rekao da će „velike sile ratovati nad našom zemljom i naš narod neće za to vreme postradati, i za to vreme će se naš narod naglo iz tuđih zemalja vraćati u našu zemlju. Zbog nekih kartica će se vraćati, da li zbog ovih čipova (ovih novih kartica), i Tarabić je nešto slično rekao. Mati Makrina navodi da je starac Gavrilo prorekao da će posle pobede Rusije Srbija uz pomoć pravoslavne braće sa istoka vratiti dokle je naše Kosovo bilo.

Albanija će pola vodom potonuti. Vratiće nam našu teritoriju. To šta će voditi kući brodovima preko mora i okeana, to neka oni sami vide. Oni koji su im obećavali brda i dolove, ti neka ih zbrinjavaju. Prestonica Srbije biće Kruševac.

O svemu ovom ovde rečenom otac Gavrilo je pričao često sa manastirskim gostima; bilo je tu nekada i sveštenika, monaha, naroda pobožnog, ljudi na funkcijama, uglednih i školovanih, službenika, lekara, direktora firmi. Kada je govorio o tome, nikada nije nije pričao sa nekim isticanjem, kao da on nešto posebno zna, govorio je to onako spontano, nenametljivo: ko hoće da čuje, neka čuje, a ko neće o tome nešto da čuje, ne mora ni da sluša.

Zaplakao bi često, i govorio: Bolje, deco, da znate kakve nevolje predstoje, da se ne iznenadite, i da znate odakle samo dobru da se nadate, da se ne date prevariti.

„Biće tada i veliko otpadništvo. Ko god ne bude primio srcem veru pravoslavnu, poverovaće raznim obmanama i verovaće lopovima i lažovima, verovaće lažnim obećanjma stranih vladara, a od toga ništa imati neće. Mnogi će tražiti svoja ognjišta, ali neće moći od korova da prepoznaju koje je njihovo dvorište bilo i imanje. Blago tad onima koji su naučili skromno da žive, a oni koji su naučili u raskoši, neće moći lako nemaštinu i glad da prihvate. Ništa im njihove pare neće pomoći. Tada, kad se to sve bude dešavalo, čuvajte semena svega, žitarica i povrća, da imate šta posijati, jer neće imati gde da se kupi seme ko ovo sad, pa da imate da posejete i da se prehranite.

Mnogo vladika, sveštenika i teologa u zadnje vreme neće se rukovoditi po Božijem rasuđivanju, onim što je za narod korisno, već po čulnom, telesnom, zastraniće, a i po nagovoru ljudi, ugađaće im; biće tu i političara i drugih, sa kojima će oni prijateljstva graditi. Neće rasuđivati po poukama Svetih otaca.“

Stradanje Beograda

„Video sam Beograd sve u sivilu i bedi, on nema više blagoslova da bude prestonica. Zbog mita, korupcije, bezakonja, sekti i nemorala. Na vlasti sede ljudi ogrezli u kriminal i bezakonje. U Beogradu naroda mnogo u nemoralu živi. Silni se rasipaju u raskoši i vilama, voze skupa auta, a sirotinja ni hleba nema deci da kupi da ih hrani. Zlo i naopako! Veliku će nevolju navući i gnev Božiji što tako nepravdu tvore“, prorekao je starac.

Zbog toga će Beograd stradati, starac nije rekao precizno kako, da li od zemljotresa, neke prirodne kataklizme ili od bombardovanja. Rekao je da vidi kolone ljudi iz Beograda, mnogima će Bog projaviti da treba iz njega da pobegnu, da se spasu. Gospod će se smilovati radi molitvi i svetinja, treba sada arhive i knjige na vreme iz njega skoniti, da se ne bi za večnost zagubili, i više on prestonica biti neće, jer on je i sada izgubio blagoslov da bude prestonica.

O Americi

„Ameriku, taj Vavilon, Gospod će mukom pritisnuti, njeni će gradovi u vodi plivati. Od nje je sve zlo poteklo, prvi nemoral, prvi loš film, prvo loše učenje dece, pa čak sada misle i čipove da postave da nama vladaju k’o sa životinjama, da nam komanduju gde ćemo ići i šta ćemo raditi. Stavljaju sebe u ulogu Boga, a ne znaju da Bog rukovodi koracima i glavom čoveka. Bog im neće dati da gospodare, pre će svoju smrt i propast ugledati. Gradovi će njeni potonuti, vidim, u provalje koje se otvaraju, nestaće sa lica zemlje taj Vavilon, to sve zlo i leglo bezakonja“, pričao je monah Gavrilo.

„A ja ga pitam Oče, šta će biti s narodom? A on odgovara: Narod verujući u tim gradovima Bog će čudesno spasavati, i mučeničkim vencem ukrasiti, ispričala je monahinja Makrina.

Marjanovićisu u strahu zbog svakog nepoznatog ko se pojavi na nasipu ili u blizini njihovih kuća

Čovek mumija već nekoliko dana uhodi Zorana Marjanovića po Borči. Ovog misterioznog muškarca fotografisali su na nasipu u Crvenki, na kome je Jelena Marjanović ubijena.

Muškarac koji je bio umotan u zavoje dovezao se do nasipa u Crvenki. On je sedeo u automobilu na nasipu i posmatrao ljude i mesto gde je nesrećna Jelena pronađena.

Čovek je izašao iz automobila, stajao pet minuta i gledao u Zorana. Kad su se porodica Marjanović pojavile, muškarac se vratio u automobil. Skinuo je zavoje s glave i još neko vreme je sedeo u automobilu, a zatim se odvezao u nepoznatom pravcu.

- Molim vas, proverite ko je taj čovek. Veoma je čudno što stoji i posmatra šta se dešava. Veoma sam se uznemirila zbog toga - rekla je majka Zorana Marjanovića.

Njen zet se na to nadovezao i rekao da su mu svi sumnjivi.

- Verujte da su mi svi ljudi sumnjivi. Više ne znam ko nam želi dobro, a ko zlo. Ja danju i noću dolazim na nasip ne bih li nekog tu zatekao i donosim cveće koje se konstantno čupa i razbacuje po livadi. Pa kome smetaju moje crvene ruže? Ovaj automobil vidim prvi put, ali nije mi jasno zašto mu je zamotana glava - kazao je Zoran.

Marjanovići su se veoma zabrinuli zbog pojavljivanja ovog misterioznog muškarca, tvrdi naš izvor blizak porodici.

- Zoranova majka se raspitivala kod okupljenih kad je čovek mumija došao i da li ga neko poznaje. Bilo je jezivo, stajao je sa zavojima na glavi i nije skidao pogled sa Zorana. Posle svih neobičnih dešavanja, Marjanovići su u strahu zbog svakog nepoznatog ko se pojavi na nasipu ili u blizini njihovih kuće - dodaje naš izvor.

Ranije je pisano da na nasipu nepoznata osoba svake noći kida i razbacuje ruže koje Zoran ostavlja na mestu gde je telo nesrećne pevačice otkriveno.

- Sumnja se da je muškarac koji se pojavio na nasipu upravo osoba koja kida cveće. Marjanovići su uočili da tokom noći budu počupane samo crvene ruže koje Zoran donose, dok ostalo cveće stoji - priča naš sagovornik i nastavlja:

- Zoran nosi isključivo crvene ruže jer su one simbol ljubavi koju je osećao prema Jeci. Moguće je da je fantom neko ko je opsesivno bio zaljubljen u pevačicu, pa mu to cveće zbog toga smeta - objašnjava izvor.

Interesantno je da nakon pojavljivanja misterioznog muškarca cveće koje ostavljaju za Jelenu niko više ne dira.

Navodno, porodicu ne bi iznenadilo ni da je čovek mumija pripadnik neke sekte.

- Poznato je da sektaši obilaze mesta na kojima su se dogodili zločini i groblja. Ne isključuje se ni mogućnost da neko samo pokušava da zaplaši unesrećene ljude. Bukvalno žive u paklu - kaže poznanik porodice.

Beograđanka koja tvrdi da je u Srbiji moguće živeti sa 30.000 dinara mesečno, pa još i ušetedeti za letovanje u Španiji, zapalila je društvene mreže. Zvanični statistički podaci o troškovima života u Srbiji, međutim, prikazuju drugačiji sliku.

Kako navodi u tekstu, ova Beograđanka sa platom od 30.000 dinara, uspeva da živi sama, plati komunalije, hranu, sredstva za higijenu, internet i račun za mobilni telefon, a da pritom ne mora da se odriče ni garderobe, ni letovanja, ni ukusne hrane. Uz sve to, ona je za godinu dana uspela da uštedi i 150.000 dinara za letovanje u Španiji. Njene tvrđnje suprotstavili smo realnim podacima o troškovima života i evo šta je rezultat.

 

*Račune plaća novcem koji je uštedela kad je prestala da puši

 

Iako zvuči sjajno, u realnosti računi su gotovo pola plate. Ostavljanje cigareta dobra je odluka i kada je u pitanju zdravlje i kada je reč o finansijama.

Jedna paklica u proseku košta 200 dinara, pa oni koji puše paklu dnevno izdvajaju 6000 dinara mesečno.To je trošak koji se može izbeći, ali teško da je dovoljan da pokrije komunalije. Za račune za stan potrebno je izdvojiti izemđu 8.000 i 10.000.

 

*Koristi samo besplatan internet i kaže da joj je to dovoljno

Život bez interneta danas je nezamisliv. Ova devojka se i toga odrekla, jer kako kaže dovoljno joj je da koristi besplatan Wi Fi koji se danas  može pronaći gotovo svuda. To je jeste tačno, ali ako se korisnici društvenih mreža, a podaci pokazu da u Srbiji ima preko 3 milona profila na društvenoj mreži Fejsbuk, ili vam je zbog posla potrebno da korsiteite mejl, teško da će povremeni odlasci u pekaru ili lokalni kafić koji ima Wi Fi zadovoljiti tu potrebu.

Ova devojka tvrdi da čak preko besplatnog inerneta čita i knjige i novine, ali teško da bi to bilo moguće ukoliko internet nema kod kuće jer za samo jednu kafu u nekom lokalu, moraćete da izvojiti bar 250 dinara. Za neki drugi  izlazak u grad poput pozorišta, žurke ili koncerta potrebno je nekoliko puta više i pritom ne govorimo o redovnim izlascima, već tek povremenim. Dakle, za internet će ipak morati da bude stavka u kućnom budžetu i to najmanje 1200 dinara

 

*Kupuje na rasprodajama, farmerke plaća 1.200 dinara

Kada je reč o garderobi, ova devojka kaže da je velike uštetde napravila onda kada je počela da kupuje po rasprodajama. Iako jeste tačno da na rasprodajama možete proći povoljnije i da etiketa nije važna, teško da možete da kupite farmerke za 1200 ili 1500 dinara. Čak i kod Kineza. Daleko realnija je cifra od 2000 ili 2500 za farmerke. Ako je i moguće kupiti farmerke jako povoljno, teško da je zimsku obuću moguće naći za tako male pare.

Za proseče čizme potrebno je izdvojiti najmanje 4000 dinara, a za nešto kvaliteniju i udobniju odeću i do 10.000. Kupova kaputa u zimskim mesecima takođe je velika investicija za nekoga ko ima platu 30.000 jer je za najobičniji kaput potrebno izdvojiti najmanja 5000. To je već polovina te plate, pa se postavlja pitanje kako izgurati taj mesec do kraja?

 

*Sprema hranu za posao i tvrdi da štedi do 10.000

 

Hrana je posebna stavka u budžetu svake porodice. Ako živite sami spremanje ručka za posao sigurno će biti velika ušteda, ali oni koji od pomenute cifre izdržavaju porodicu teško da bi se mogli složiti. Namirnice na mesečnom nivou, čak i uz kupovinu na sniženjima u velikim marketima u proseku koštaju koliko i komunalnije, dakle oko 10.000.  

Pritom treba imati u vidu, da to što ćete pripremiti ručak kod kuće znači i da ćete potrošiti koji kilovat struje više, čak iako pazite da koristite isključivo jefitnu struju, pa na prosečan račun za struju od 4000 dinara dodajte još nekoliko stotina.

*Kućnu hemiju kupuje na sniženju

Još jedna veliki udar na kućni budžet su higijenski proizvodi i kozmetika. Čak i da ne govorimo o kremama ili maskama za kosu, za koje minimalno morate da izdvojite 600 dinara, samo jedan džak praška za veš od 8 kg, nečega što je apsolutno neophodno, košta oko 1000 dinara. A gde su sapuni, paste za zube, deterdžent za sudove ili dezodorans? Za kućnu hemiju potrebno je mesečno izdvojiti oko 2000 dinara ako ste baš štedljivi i spremni da se odreknete dekorativne kozmetike.

*Prevoz nije čak ni stavka u njenom budžetu, a kriju ne plaća

Ono što se u njenoj matematici nigde ne pominje su troškovi prevoza. Najjeftinija varijanta svakako je gradski prevoz za koji ukoliko ste nazaposleni ili ste student u Beogradu košta 1200 dinara, a za zaposlene čak 3200.

Na sve to, ono što je bitna stavka, praktično pola plate za mnoge Beograđane je plaćanje kirije. Ona kaže da živi u stanu koji je nasledila, ali oni koji nisu imalu tu sreću plaćaju kiriju u proseku 200 evra mesečno, pa samostalan život sa platom od 30.000 uz sve uštede nije moguć.

Čak i da je moguće uštedeti od plate 30.000, teško je poverovati da je moguće ostaviti sa strane čak pola ili uštedeti za letovanje u Španiji, kao što ova devojka tvrdi da je uspela. Aranžman za Španiju ukoliko biste ga sada uplatili košta u proseku 500 evra. To naravano nije sve, jer još toliko morate da ponesete sa sobom, a i pre puta potrebno je da kupite, ako ništa drugo, onda bar kreme za sunčanje. Ona čak tvrdi da je jedan mesec uspela da uštedi 19.000, što bi značilo da je ceo mesec pregurala sa 11.000. Teško da je to moguće.

*A gde su odlasci kod lekara, zubara, rođendani, slave….

Možda jedan mesec zaista jesete moguće rastegnuti 30.000 od prvog do prvog, ali to bi značilo da ne planirate nikakave troškove mimo ovog spsika i da ne kupujete lekove, čak ni aspirin.

Odlazak kod zubara – ako izuzmemo privatne ordinancije gde za popravku zuba u proseku morate da izdvojite 50 evra i odlazak u državni dom zdrvalja mogao bi da vas košta. Đaci, studenti do 26 godina, nezapolseni sa potvrdom sa biroa rada i trudnice imaju pravo na besplatno lečenje, dok svi ostali moraju da plate za određene usluge. Cene su u proseku manje nego kod privatnika, ali plomba košta između 500 u 1.200 dinara u zavisnoti od toga da li je takozvana bela ili metalna (manganska).

Popravke u kući - Nigde u okviru njenog budžeta ne nalazi se stavka popravke kućnih aparata. To istina nije trošak za koji ćete morati da izdvajate novac savkog meseca, ali kada se dogodi, recimo kvar veš mašine, samo da majstor dođe da pogleda o čemu se radi trošak je 1.500 dinara, dok se popravka kavara posebno plaća.

Slave, svadbe, rođendani - Troškovi se razlikuju u zavisnosti od toga da li proslavu organizujete ili ste gost, ali svako moraćete bar da kupite poklon, ako ne i nešto što biste obukli za tu priliku. A to može biti prilično velika cifra, do čak pola plate od 30.000. Slave su tek veliki trošak, koji porodice u Srbiji otplaćuju mesecima nakon gozbe.

default

Neverovatan događaj zaprepastio je Beograđane! Sredovečni muškarac juče je urlao na devetogodišnju devojčicu u centru prestonice.

Razlog za to bio je neverovatan - smetalo mu je što svira violinu!

Okupljeni građani pokušali su da odbrane dete, a kasnije je došla i policija.

Na Fejsbuku su postavljene slike ovog nemilog događaja, a ljudi su zbog ove scene prilično besni.

- Napao je devojčicu i njenu majku uz obrazloženje da ne može da radi od buke. Devojčica se tresla od straha dok joj je "persona" urlala u lice.

Ovaj događaj izrevoltirao je građane širom Srbije, što se može videti i u komentarima.

U okolini Beograda juče je uhapšen je M. Ž. (38), jer je brutalno, do krvi, pretukao svoju trinaestogodišnju ćerku i zatim je ošišao na kratko, saznaje "Blic".

Ovom nasilniku određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati, zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon čega će biti priveden nadležnom tužilaštvu, dok je dete sklonjeno u sigurnu kuću za nezbrinutu decu u Beogradu.

Kako "Blic" saznaje sve se dešavalo u sredu 16. maja uveče u porodičnoj kući u jednom selu kraj Beograda. Osumnjičeni je oko 21 čas ušao u sobu ćerke (13), koja se nalazi na spratu porodične kuće, i zatekao je da puši. U piksili su bili opušci cigareta. Besno ju je pozvao da siđe u sa njim u prizemlje kuće. Čim su sišli počeo je da joj udara šamare dok dete nije palo na pod. Kada je devojčica pala, njen otac je odmah nastavio da je šutira nogom u glavi i po telu. Dete je počelo da krvari iz usta i nosa. Njenog oca to nije zaustavilo već je neko vreme nastavio da je šutira. Kada je prestao da je udara nogama, devojčica se zbog bolova teško popela uz stepenice do svoje sobe, gde se sklonila. Međutim, tu nije bio kraj maltretiranju. Otac ju je besno i preteći ponovo pozvao da siđe. Kada je preplašeno i krvavo dete sišlo, njen otac je uzeo mašinicu za šišanje i ošišao je na kratko.

Devojčica je juče otišla u školu na časove, jer je dobar đak, bez obzira na brutalno maltretiranje koje doživela veće pre toga. U šlolu je došla sa vidnim oteklinama na licu i ošišana. To nije moglo da prođe neprimećeno. O svemu je odmah obaveštena dirktorka te osnovne škole, koja odmah prijavljuje slučaj lokalnoj policiji.

Dete je prvo odvedeno na lekarski pregled u lokalnu bolnicu, gde su lekari konstatovali da ima hematome po glavi i telu. Dete je zbog povreda na glavi i licu upućuno na dalje preglede, ali na sreću nije bilo unutrašnjih krvarenja.

Devojčica je dala izjavu dežurnom policajcu specijalizovanom za nasilje u porodici, gde je detaljno ispričala kako ju je otac tukao i maltretirao. Takođe je istovremeno angažovan i socijalni radnik. Na osnovu svih dosada prikupljenih podataka doneta je odluka da se dete skloni u prihvatilište za nezbrinutu decu u Beogradu. Otac je uhapšen zbog sumnje da počinio krivično delo nasilja u porodici i određeno mu je za sada policijsko zadržavanje. Njega će po isteku 48 sati saslušati nadležan tužilac koji može da traži i određivanje pritvora do 30 dana o čemu će odlučiti sudija za prethodni postupak.

Osumnjičeni je ranije osuđivan zbog krivičnih dela što će biti otežavajuća okolnost za njega.

Krivični zakon propisuje da je ako je krivično delo nasilje u porodici učinjeno prema maloletnom licu da je kazna od 2 do 10 godina zatvora. Predviđena je i kazna u slučaju da okrivljeni prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud izrekao kazna za to je od novčane do zatvora od tri godine.

Kada živite u zgradi sa lošom izolacijom, komšije mogu da čuju sve. Svađanje, dreku, muziku...Ali i još mnogo neprijatnih stvari, koje biste najradije sakrili od očiju i ušiju komšiluka.

Jedan komšija, pretpostavljamo Crnogorac (shvatićete zašto kada pročitate poruku), napisao je poruku svojim komšinicama iz zgrade, a sadržaj je krajnje interesantan.

Prva pomisao je - šta može da zameri damama u zgradi? Možda da mnogo viču na decu ili da bacaju delove ručka kroz prozor? To su samo pretpostavke i to pogrešne, jer je komšija skretao pažnju na nešto potpuno drugačije.  

Na Tviteru je osvanula fotografija ove poruke koja je oduševila pola komšiluka u Beogradu.

Naime, on od dama iz svoje zgrade traži da tiše stenju ili da trpe!

Sad recite da komša nije kralj? Verovatno su se drale iz petih žila, pa dozlogrdilo čoveku. A i trulo je zbog dece... 

Tako da dame...Stenjanje svedite na minimum i pazite, jer možda sledeću put komšija reši da prekine "situaciju" i sam vas stiša :)

a

default

Nenajavljeno izbacivanje jednog studenta na ulicu izazvalo je lavinu komentara na društvenim mrežama. Naime, student N. M. nije imao zaključen pisani ugovor o zakupu sa stanodavcem, koji je to iskoristio da ga iseli u roku od četiri dana. Poruku o iseljenju mu je ostavio na frižideru i sa zakupcem od tada nije došao ni da se pozdravi ili preuzme ključeve.

U poruci koja je bila ostavljena na vratima frižidera piše: "Obaveštavam da je stan danas prodat, i da moram da uselim stan i ljude do 30. septembra. Ljudima se svideo stan a i lepo sam zaradio. Probaj negde da se snađeš dok ne dobiješ dom. Sve najbolje! Gazda (precrtano i pored dopisano - nisam više) Joca".

Šokirani N. M. je ovu nemilu situaciju podelio na društvenim mrežama gde su se povele diskusije o pravima koje on poseduje kao zakupac, a mnogi su podelili i svoja slična iskustva. "Mog komšiju je stanodavac iselio u četiri ujutru iz stana, sa sve stvarima jer je tu noć izgubio stan na kocki, tako da eto utehe, uvek može gore", "Ovo je nehumano", "Ovo je stvarno dno dna. Dok sam čitala, delovalo mi je kao neka sprdnja. Pa gde su tu tvoja prava??" – samo su neki od komentara na objavu.

Advokat Ognjen Kostić objašnjava šta da radite ako se nađete u sličnoj situaciji, i na šta imate prava čak i ako ne potpišete nikakav ugovor sa stanodavcem.

- Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje obaveznu pismenu formu za ugovor o zakupu, tako da usmeni ugovor ima istu pravnu snagu kao i pismeni – objašnjava Kostić.

Kako on dodaje prinudno iseljavanje zakupca predstavlja čin smetanja poseda, pa zakupac može protiv zakupodavca podneti tužbu zbog smetanja državine, čak i u slučaju da je ugovor o zakupu prestao da važi protekom vremena za koje je zaključen, ili otkazom.

- Ukoliko ugovor o zakupu nije zaključen na određeno vreme, zakupodavac je dužan da prilikom otkaza ugovora o zakupu poštuje ugovoren otkazni rok, a ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom, onda otkazni rok iznosi osam dana shodno Zakonu. Zakupac ima pravo na naknadu štete koju mu je zakupodavac prouzrokovao nepoštovanjem otkaznog roka i prinudnim iseljenjem – dodaje advokat.

Prema rečima Kostića, uvek se preporučuje da ugovor o zakupu bude sačinjen u pismenoj formi, iako je Zakon ne propisuje kao obaveznu za ugovor o zakupu.

- Pismenom ispravom se postojanje i sadržina ugovora lakše dokazuju u slučaju sudskog spora.

Strana 1 od 6

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top