Istočna Srbija

Istočna Srbija (39)

U blizini današnjeg sela Kostol kod Kladova, gde Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru, nalazio se Trajanov most. Spajao je Gornju Meziju i Dakiju (današnju Srbiju i Rumuniju), dve provincije Rimskog carstva.

Izgrađen je po naredbi rimskog cara Marka Ulpije Nerva Trajanad, a svečano otvoren 105. godine tokom Drugog pohoda rimskog cara Trajana na Dačane. Čak 1000 godina važio je za najduži most koji je ikad igde u svetu bio izgrađen. Upoznajte njegovu neverovatnu istoriju.

Rimski car Trajan početkom drugog veka naredio je da se izgradi put kroz Đerdapsku klisuru i most do tada neviđenih razmera. Glavni Trajanov cilj bio je da premosti Dunav i svoje trupe prebaci na levu obalu reke, koju su kontrolisali Dačani. Podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su sam arhitekta i istoričari Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Izgled mu je uklesan mnogo godina kasnije na Trajanovom stubu u Rimu.

Dužina mosta iznosila je 1.097,5 metara, širina oko 800 m. Projektovao ga je najveći arhitekta toga doba – Apolodor iz Damaska – zbog čega spada u red najznačajnih dela rimskog građevinarstva. Gradnja je trajala samo od 103 – 105. godine.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.

Nakon izgradnje Trajan je naredio da se u stenu iznad puta ukleše natpis:

“Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put, savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put.”

Ostaci prvih stubova na obe strane, tj. 12 koliko ih je sačuvano, i danas se mogu videti na obalama Dunava. Ostale stubove odnela je voda, a dva stuba 1906. godine Međunarodna komisija za Dunav odlučila je da uništi jer su ometali navigaciju. Svakako, ovih 12 ostaju da svedoče o monumentalnom čudu kakvo je u Srbiji postojalo pre više od 900 godina.

Pogledajte ovu čudesnu rekonstrukciju Trajanovog mosta

default

Devojka Ana L. iz Zaječara koja je prijavila da ju je silovao komšija biće tužena za lažno prijavljivanje.

Više tužilaštvo u Zaječaru, prema saznanjima srpskih medija, obustavilo je postupak protiv mladića Lazara L.

- Postupak protiv njega je obustavljen zbog lažnog prijavljivanja i traženo je ukidanje pritvora - rečeno je u Višem tužilaštvu u Zaječaru.

Oštećena ima pravo da uloži prigovor Apelacionom tužilaštvu u Nišu u roku od osam dana na odluku zaječarskog Višeg tužilaštva da obustavi istragu protiv Lazara L.

- Nakon što Apelaciono tužilaštvo donese odluku mi ćemo najverovatnije pokrenuti postupak protiv devojke za lažno prijavljivanje - kažu u zaječarskom tužilaštvu.

Zaječarska policija uhapsila je mladića iz okolnog sela Lazara L. (20) zbog sumnje da je svoju komšinicu Anu L. (19) prebio, silovao i izujedao tako da je na telu imala više od 30 ugriza.

Osumnjičeni je, kako saznajemo, na saslušanju negirao krivicu, a istraga je odmah nastavljena, pa je Tužilaštvo saslušalo i oštećenu devojku.

Podsetimo, zaječarska policija uhapsila je Lazara (20) zbog sumnje da je prebio, izujedao i silovao Anu L., međutim istraga je pokazala da do napada nije ni došlo.

Prema pisanjima medija, Ana L. je priznala u policiji da je patološki zaljubljena u Lazara i da nije mogla da podnese to što je on ignoriše. Zbog toga je sama sebi nanela brojne povrede po telu, a kada je njena porodica primetila da je izgrebana i da joj je odeća pocepana, ona je tvrdila da ju je Lazar silovao

default

Crnovrško selo Vranovac kod Jagodine bilo je poznato u neko doba svog postojanja po “Vampirskom gnezdu” na tavanu kuće, čija se tajna krila sve dok se nije pročula. Kad se stari domaćin te kuće zacrnio u licu, odmah se videlo da se grešno primakao smrti i da njegov večni odlazak neće na dobro na izađe. Dahtao je, kao da ga je neka sila jahala i davila, a na ukućane, koji su mu se zamerili za života, gledao je očima punim ljute osvete. Tada je bio običaj: kad čovek pocrni pre smrti da mu se lice izbeli gašenim krečom pre pokopa, kako bi se na zemlji oslobodio “đavoljeg crnila” i stupio pred Pravednika vedrog lika i sjajnog pogleda. Dogodilo se da nigde u selu nije bilo gaševine, pa je crni kovčeg sa crnim čovekom položen u crnu zemlju.

Zbog tog zemaljskog propusta duša preminulog čoveka ni posle 40 dana nije napustila svoje negdašnje boravište, pa je tu i ostala i ugnezdila se na tavanu kuće. U mekom senu, vampir je svio gnezdo i čekao noć u kojoj će da dograbi prvo izlaženje neuke vampirice i privede je u svoj ležaj.

Čim su naišli “nekršteni dani”, pod Crnim vrhom počela je da se pojavljuje iz grobišta umrla devojka, otišla uz cik iz života posle nagaza na “nečisto mesto”. Ono što se do tada nikada nije dogodilo u Srbiji, ostvarilo se kod Vranovačkog izvora, koji ne presušuje ni kad ostala vrela ostanu bez vode.

Tu se crni vampir zagledao u belu vampiricu, pa su oboje završili u vampirskom gnezdu i ubrzo izrodili gomilu vampirčića. Bilo je to vreme u kome su njihova istovetna deca, ni muška ni ženska, vijala kolo po svu noć po vranovačkim dubodolinama.

U tamnim noćima, kućni vampiri su odvezivali konje iz štala i jahali na njima po dvorištu, a niko nije smeo da izađe napolje i vidi koja to nečastiva sila huji pred njihovim pragom. A vampirčići su tabanali po tavanu, sve dok nije došlo vreme da ih neko od živih odmeni.

U toj kući deca su plašena da gore, pod krovom, živi strašni crni čovek i da niko ne sme da se penje uz stube, jer on trnovom motkom čuva orahe, jabuke, kruške, i mnogo venaca suvog grožđa. Niko od dece nije se ni usuđivao da pogleda u tavanicu, osim najmlađeg “nesmajnika”, deteta crnog lika, koje nije zaziralo ni od čega. Kako je “nesmajnik” gore privirio, tako se dole srušio, i odmah precrkao. Na detinjem licu pojavio se pečat crnila – kao podsećanje na dedu i njegovu osvetu.

Posle tog sunovrata rastureno je “Vampirsko gnezdo”. Ukućani su počistili tavan i zazidali streje i zamenili polupane crepove da nijedna nečastiva sila ne može da uđe pod njihov krov. Ali kolo, koje su do tada svijali dedini vampirčići, od tog doba počeo je da poigrava sam nesmajnik. Viđali su ga dole pored izvora i gore iza groblja, sretali na putevima za oba Račnika i oba Štiplja. Toliko je sveta gonio u nevidiš da je njegova majka morala da ode na groblje i nagura trnje u rupu njegovog groba iz kojeg je u gluvo doba noći izlazio.

Jednog jutra na trnju su osnavule pihtijaste kosti i crna sluz ponovljene smrti. Tako je u Vranovcu zatrto i “Vampirsko gnezdo” i dalje množenje vampirske dece.

U Vranovcu se ne pamti da su vampirčići svojim nestašlucima odveli nekog u ranu smrt, ali je u Jagodini poznata priča kako su Mileta Mladenovića Gruckog živi vampiri hteli da isprate na onaj svet nesmotrenim poigravanjem duša umrlih na “Veliki četvrtak”.

U ovom kraju se na taj dan niti radi, niti preže stoka, već se sastaje i druži i dogovara u koje će noćno vreme da se ode na groblje i zapale sveće mrtvima. Negde pre ponoći otišli su na groblje Mile Grucki, Bogoljub Nestorović Gidža i Trba Crnogorac sa svećama i sa rakijom. U gluvo doba noći rastali su se među spomenjem, da svako svome zapali sveću. Bili su poneli i jednu četvrtastu flašu, jer im je bilo rečeno da se kroz nju vidi pokojnik kada se ona nasloni na krstaču. Kada su zapalili sveće, počeli su da se dozivaju, da rasteraju strah od mrtvih. Ona dvojica su se oglasila, jedino se nije čuo glas Mileta Gruckog. On nije ni mogao da se odazove, jer je već ležao u prestravljenoj nesvesti. Samo što se bio sagao da ocu prinese sveću, neka sila ogrnuta belim čaršavom, uzjahala ga je na leđa, uz vrisku i ciku raznih glasova, na sred groblja.

“Tata, nikad više sveću neću da ti zapalim”, jedva je izustio Grucki, pre no što se onesvestio. Ona bela utvara, mašući rukama i ogrtačem, projurila je kroz groblje i poplašila i njegove drugove. Sveće su se pogasile, a ispuštene flaše porazbijane o mermer, samo je ona četvrtasta ostala cela. Gidža i Trba namučili su se dok su Gruckog povratili u život. Umivali su ga i zapajali rakijom, a njemu se činilo da se iz četvrtaste boce četvrtasto kamenje prosipa.

Na povratku kući na ženino pitanje gde se zadržao toliko dugo, Mile Grucki je prošaptao uverljivo: “Jašili su me vampiri svu noć. Jedva me pustiše pred zoru da ti se vratim.” Njegova žena, čim je na njemu namirisala rakiju, odgurnula ga je od sebe i rekla mu da je veći lažov i od Gidže i od Trbe. Nikad nije poverovala u njegovu priču da mu je nešto teže od olova bilo na leđima i ugasila sveću koju je te noći bio zapalio ocu za pomen.

"U selu su mi objasnili gde je njena kuća, ali su me gledali nekako čudno kada sam spomenuo njeno ime"

Pre par godina, tačnije avgusta 2011. godine, dvojica braće iz Bora smislili su morbidan način da se našale sa vozačima na novootvorenom putu Zaječar-Bor. Jedan od njih obukao se u venčanicu i oko ponoći čekao vozače i išao ka njima sa ispruženim bidermajerom u ruci. Drugi je sve to snimao.

Pošto su preplašili nekoliko vozača, preplašeni ljudi su „slučaj“ prijavili policiji. Mediji su nedeljama brujali o tome, raspredale su se svakojake priče, a utvaru u beloj venčanici jurio je i tadašnji ministar policije Ivica Dačić.

Na kraju su braća otkrivena, ali zbog manjkavosti zakona nisu procesuirana, jer su jednostavno izjavili da su stopirali, što nije kažnjivo. Kao ni to da su mogli stopirati obučeni u šta god žele, čak i u venčanicu.

Inspiraciju za ovu neslanu šalu braća su našla u legendi koja postoji u tim krajevima decenijama. Utvara devojke u venčanici koja se noću može videti na putu, vezana je za selo Koprivnica u opštini Zaječar.

I u ovom slučaju narodom kolaju razne priče od toga da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobraćajnoj nesreći putujući na medeni mesec do priče da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo venčanje, ostavio verenik.

Čoveku M.S. iz Negotina (42) je susret sa mrtvom devojkom promenio život iz korena i koji posledice tog susreta oseća i danas:

- Bilo je to 1996. godine. Vraćao sam se u Negotin sa puta. Kako se približavala ponoć, bojao sam se da slučajno ne zaspim, jer me je umor savladavao nakon više sati vožnje. Zato sam u kolima odvrnuo radio ne bi li me glasna muzika i glas spikera držali budnim. Na putu je bilo i neke izmaglice, što mi je još više otežavalo vožnju. Odjednom sam, uz ivicu kolovoza ugledao devojku, obučenu u belo, kako me stopira. Na trenutak sam pomislio šta li ova ovde traži kada u blizini nema ni jednog sporednog puta? Stao sam i ona me je pitala da li bih mogao da je povezem do Negotina.

Pristao sam i ona je ušla u kola. Torbicu, koju je nosila, kao i svoju belu jaknicu, spustila je na zadnje sedište. Kada je sela pored mene, prošli su me žmarci. Devojka je bila izuzetno lepa. Duga smeđa kosa u talasima joj se spustala preko celih leđa. Ugasio sam radio i celim putem do Negotina smo pričali o svemu i svačemu. Rekla mi je svoje ime i da je iz jednog krajinskog sela. Išla je u posetu vereniku, kome se nije javila, jer želi da ga iznenadi. Iskreno, uživao sam u njenom društvu i razgovoru. Ja sam inače oduvek bio stidljiv i smušen sa ženama, tako da mi je blizina ove lepotice itekako godila.

Ostavio sam je u centru Negotina i otišao kući. Sutradan, kada sam ponovo ušao u auto, na zadnjem sedištu video sam njenu belu jaknu. Očigledno ju je zaboravila. Smesta sam promenio sve planove i krenuo ka selu za koje mi je rekla da u njemu živi. Sav sam treptao iznutra što ću je ponovo videti. U selu su mi objasnili gde je njena kuća, ali su me gledali nekako čudno kada sam spomenuo njeno ime. Kuću sam lako našao. Parkirao sam auto i pozvonio na vrata. Otvorila mi je žena ispijenih, upalih obraza, na čijem licu sam odmah primetio veliku tugu. U momentu sam shvatio da joj je to majka, jer je imala istu onu lepotu, doduše vremenom istrošenu. Kada sam joj rekao koga tražim, žena je počela da plače.

„Sine – rekla mi je – ona je umrla pre 7 godina.“

Nisam shvatio u trenutku:

„Kako umrla? Pa sinoć sam je odvezao u Negotin. Zaboravila je jaknu u mojim kolima. Evo je.“

Kada je videla jaknu žena je počela još više da plače. To je zaista bila njena jakna. I to ona u kojoj je sahranjena. Uvela me je u kuću, gde sam njoj i njenom suprugu ispričao čitavu priču. Oboje su plakali sve vreme. Devojka koju sam sinoć vozio u kolima, poginula je u saobraćajnoj nesreći pre 7 godina. Stvarno je imala verenika u Negotinu. Na kraju su me odveli na groblje. Na velikom crnom mermernom spomeniku pisalo je njeno ime. Sa njega mi se smešila isto onao kao i sinoć u kolima“, priča M.S. svoju neverovatnu priču sa ivice nestvarnog.

On se nikada nije ženio. Kaže da ne može zamisliti drugu ženu osim nje.

Na grobu devojke koju je sedam godina posle smrti vozio kolima stalno ostavlja crvene ruže.

 Marija Belčić (13), učenica sedmog razreda iz Negotina, ubila se juče skokom sa silosa zbog loših ocena u školi. 

Devojčica je preksinoć pobegla od kuće, a 13 sati kasnije njeno telo pronađeno je pored objekta visokog 30 metara, s kog je skočila.

Na mesto nesreće na periferiji Negotina ubrzo su došli njeni otac i majka.

- Ne mogu da pričam, sedim pored tela svoje ćerke i gledam je. Ne mogu da verujem da je skočila sa 30 metara visine. Nadali smo se da će se vratiti, pretražili smo ceo kraj, ali desilo se ono najgore. Ne znam zašto je to uradila, da mi je samo rekla, sve bih rešio - rekao je kroz suze Marijin otac Goran.

Oko tela nesrećne devojčice okupili su se brojni građani.

- Zašto si skočila, dušo naša, šta te je na to nateralo? - kukala je rođaka.

Ni drugi meštani nisu bili raspoloženi za razgovor.

- Postoje dve verzije priče zbog čega se devojčica odlučila na samoubistvo. Po jednoj, ubila se zbog svađe s dečkom. Prema drugoj, zabrinula se zbog loših ocena. Ovo je strašno. Ne možemo da poverujemo da se to dogodilo. Svi smo se nadali da će je pronaći negde i da je posredi dečji nestašluk - naveo je jedan od građana.

Roditelji devojčice žive u Mihajlovcu, a ona je privremeno sa sestrom živela kod babe i dede u Negotinu, gde je išla u sedmi razred Osnovne škole „Branko Radičević“. Ona je kuću napustila oko tri sata ujutru.

- Pretpostavlja se da je devojčica izašla kroz sobu starije sestre i prošla sporednim ulazom kroz dvorište. Oko 2.45 časova Marija je razmenila poruke s momkom Stefanom i od tada joj se gubi svaki trag. Kad su ujutru baba i deda primetili da je nema, počela je potraga, ali, nažalost, telo je pronađeno - kaže sagovornik iz istrage.

Marijin otac Goran kroz suze kaže da su se nadali da će se ona vratiti.

- Mariju nikada nismo tukli. Međutim, malo je popustila u školi, a kako se bliži kraj školske godine, uskratili smo joj korišćenje kompjutera i mobilnog telefona na nekoliko dana. Sada vidim da je telefon koji sam joj oduzeo ipak odnela sa sobom. Strepeli smo jer naša vaspitna mera sigurno nije bila povod za odlazak od kuće - priča očajni Goran.

On objašnjava da u poruci koju je poslala dečku nije spominjala odlazak.

- Reč je samo o poruci dečjih simpatija. Zvali smo je, ali se nije javljala, a potom je telefon isključen. Nije se javljala ni Stefanu. Svi smo u šoku jer ovo nije ličilo na nju. Nikada nije bila tako hirovita, niti odlazila od kuće a da mi ne znamo gde je. A onda su nam javili da je telo nađeno... - kaže sagovornik.

Ne mogu da poverujem da je sama skočila sa 30 metara. Na silosu su nađeni opušci cigareta, ona nije pušila, kaže Goran Belčić, čija je ćerka pronađena mrtva

 Marija Belčić (13) nije imala nijedan razlog za samoubistvo. Počeli smo da se pitamo da li se stvarno ubila ili je ubijena.

Na platformi tog silosa su nađeni opušci cigareta, a ona nije bila pušač - tvrdi Goran Belčić, otac tragično nastradale Marije, koja je pronađena mrtva pored silosa kod Tehničke škole u Negotinu.

Očajni otac i dalje ne može da veruje da mu je dete mrtvo.

- I da ju je mučilo nešto, mogli smo da rešimo. Plašim se da nismo pogrešili kao roditelji što smo joj u svemu udovoljavali. Nikada je nismo kažnjavali, kupovali smo joj sve što je poželela. Uplatili smo joj i ekskurziju. Pripremala se da ide u Grčku i odjednom se desila tragedija. Cela naša familija je u šoku, niko nema realno objašnjenje za ovakav postupak. Činjenica je da je bila popustila u školi i da smo joj uskratili kompjuter i mobilni, ali to sigurno nije razlog da uradi ovako nešto - priča Goran.

On i dalje sumnja da je Marija sama skočila.

- Na platformi silosa 29,70 metara iznad zemlje, odakle je, kažu, skočila, nađeni su opušci cigareta. Ona nikada u ruke nije uzela cigaretu. Ko je bacio te opuške? Da li je bila sama? Sigurno je da još ima dokaza koji mogu da otkriju ko je bio s njom. Sve su to pitanja bez odgovora koja nas muče i očekujemo da istraga to razreši - kaže naš sagovornik.

Muk i šok u kući Belčića. Ni neutešni deda Zaviša Belčić ne može da shvati da je njegova unuka digla ruku na sebe.

- Nema logičnog objašnjenja. Čuvali smo Mariju i stariju unuku Natašu kao malo vode na dlanu. One su bile naša radost i ljubav. Pošto su Marijini roditelji zbog posla tokom radne nedelje živeli u Mihajlovcu, baka Dragica i ja smo bili s njima. Te noći, nešto posle dva sata, čuo sam kad je ustala i otišla u kupatilo. Nisam ništa zlo slutio i ubrzo sam zaspao - ističe Marijin deda i dodaje:

- Probudila me je Dragica ujutro panično govoreći da Marija nije u sobi. Bilo je oko šest sati. Proverio sam vrata, prozor, kapiju, sve je bilo zaključano, a potom sam našao otključana vrata na sporednom izlazu ka dvorištu. Nije mi jasno, ako je krenula ka silosu, kako se usput nije predomislila.

Tuga i žalost i u OŠ „Branko Radičević“, gde je Marija pohađala sedmi razred.

- Marija je bila vesela, radovala se životu, radovala se odlasku na ekskurziju, pripremala se za te dane. A onda je nestala. Nema odgovora zašto bi se ubila. Roditelji su joj pružali sve, bila je zadovoljna, ushićena zbog druženjem sa Stefanom. Nismo verovale da bi se ubila i pokušale smo da pomognemo, delile plakate, tražili je i preko Fejsbuka, tražile je po gradu - pričaju drugarice nastradale devojke.

Dalja istraga utvrdiće detalje tragedije. Više javno tužilaštvo dalo je nalog za obdukciju, od koje se očekuje razjašnjenje mnogih detalja. Opušci s platforme i odeća nastradale devojčice odneti su na analizu, a forenzičari pretražuju teren oko silosa ne bi li našli neki novi trag.

Sahrana Marije Belčić zakazana je za četvrtak na groblju u Negotinu.

Nakon što je pronađeno telo nastradale devojčice, njen deda Zaviša je među prvima otišao na mesto nesreće.

- Naša tuga i bol ne mogu da se opišu. Marija je pri padu proletela kroz krošnje drveta, čije ju je lišće zasulo. Nije imala vidljive povrede. Lice joj je bilo čisto, izgledala je kao da je zaspala. Prizor me je ipak užasnuo, setio sam se kad sam je držao u rukama kao bebicu, a sada je hladna i mrtva - ispričao je kroz suze Zaviša Belčić.

Stefan N., momak nastradale Marije, kome je ona poslala poslednju poruku, zanemeo je posle tragedije. On je njihove zajedničke slike postavio juče na Fejsbuk.

Potvrdio je samo da mu je Marija poslala poruku u toku noći.

- Pročitao sam poruku tek ujutro, kad sam uključio telefon, pošto ga ne koristim tokom noći zbog roditelja - izjavio je utučeni Stefan.

Utučen od tuge, bojažljivo pokazuje i čita poslednju Marijinu poruku.

„Želim da ti zahvalim za sve što si bio tu, kad drugi niko nije... Zauvek ćeš da budeš moj, sa mnom si u srcu... Niko te neće voleti kao ja“, stoji između ostalog u oproštajnoj poruci Marije, koju je napisala dečaku s kojim je sedela u školskoj klupi.

Velika nesreća desila se pre dva dana u selu Malajnci kod Negotina, gde je Kristina Aleksandrović (16) izvršila smoubistvo. Deci je oružje dao otac, a nesrećna devojčica digla je ruku na sebe zbog raskida.

"Tata je pištolj stavio na sto. Kristina je htela da puca, ali joj tata nije dao. Onda je terala mene da ga pitam, pa je pristao. Izašli smo na poljanu ispred kuće. Sestra je opalila metak u vazduh, a onda pitala tatu: "Je l' ima još metaka?" On joj je rekao da ima još jedan u cevi. Ne znam kako se to dogodilo. U sekundi je usmerila pištolj na čelo i pucala. Pala je kao sveća."

Tako je Nenad Aleksandrović (14) opisao trenutak kada se njegova sestra Kristina (15), u nedelju posle ponoći, ubila naočigled porodice. Samoubistvo je, kako se pretpostavlja izvršila zbog neuzvraćene ljubavi.

Kako kaže Nenad, Kristina je nedavno raskinula sa dečkom. Njeni ukućani, međutim o tome ništa nisu znali. Navodno, učenica prvog razreda Poljoprivredne škole "Rajko Bosnić" na Bukovu kod Negotina, o momku je "ćutala kao zalivena".

- Od drugova sam čuo za tu vezu. Kristina mi ništa o tome nije pričala. Posle su njene drugarice rekle da nije mogla da se pomiri sa tim što su raskinuli. Poslala mu je na vajber poruku "Hoću da budem samo sa tobom" - priča Nenad

Ocu pokojne devojčice određena je mera zadržavanja do 48 sati zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Zaprećena kazna za ovo delo je, inače, od dve do 12 godina zatvora.

Kristina je, kaže on, uporno insistirala da joj otac Zorislav Đorđević da pištolj. On to, međutim, nije želeo. Na kraju su ga zajedno ubedili da im dozvoli da pucaju iz "tetejca", kalibra 7,62 milimetra. Nakon što je pucala sebi u glavu, otac i brat su Kristinu uneli u kuću, ali ona više ni reč nije mogla da izusti. Na kućnom pragu su ostali krvavi tragovi pored kojih rodbina i drugovi pale sveće

- Metak je prošao kroz obe slepoočnice. Da je Nenad bio pored, a ne iza nje, mogao je i on da nastrada - pričaju drugovi ove dece za Novosti.

Kristinin deda Svetislav Aleksandrović (86), oca njene majke Lidije, rekao je o nesreći.

- Čuo sam pucanj. Samo jedan, ali nisam bio siguran iz kog pravca dolazi. Ne znam zašto je to uradila - kroz plačje rekao Svetislav.

I Desanka Đorđević, Kristinina baka sa očeve strane, kaže da nije očekivala da njena unuka digne ruku na sebe.

- Živim na suprotnom kraju Malajnice, na Pernječu. Unuka mi je dolazila prošle nedelje i bila je vesela. U školi je imala dobre ocene. Sin mi se još nije vratio iz policije. Ne znamo ni zašto jeto uradila, ni šta se dešava. Snaja je otišla do grada da kupi sve što je potrebno da ispratimo Kristinu - kaže nesrećna žena.

Zorislav Đorđević često je svojoj deci davao pištolj da pucaju. Kristina je, kaže njen brat, pucala i pre ove kobne noći, a dečak znatno češće. Odakle Zorislavu pištolj, ukućani ne znaju da kažu.

default

Iako su mladići koji su danima lutkom obučenom u belo plašili vozače na magistralnom putu Bor-Zaječar uhapšeni, tvrdnje da se na ovom putnom pravcu zaista viđa bela utvara nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Bela dama je tip ženskog duha koga često ima u legendama i pričama iz ruralnih krajeva čtavog sveta, od Engleske do Filipina, od Nemačke do Japana. U nekim zemljama ona je nesrećno zaljubljena devojka,

drugde, pak, to majka koja traga za detetom. Neki narodi je vide kao osvetnicu, a neki kao vesnika skore propasti i nesreće.

Ako se prisetimo, ne tako davne 2011. godine grupa mladića zabavljajući se plašila je vozače na magistrali između Bora i Zaječara lutkom koja je trebalo da simbolizuje belu utvaru.

Međutim, samo par godina kasnije, u emisiji “Srpske misterije” emitovana je priča borskog policajca, koji je želeo da ostane anoniman, a po kome je ona vrlo stvarna.

“Na pola puta između Bora i Zaječara uhvati mene nužda, te stadoh. Taman kad sam krenuo, u tom trenutku shvatim da nisam sam. Odsekao sam se. Uperim lampu ka strani gde sam video da je nešto prošlo. Ne mogu da objasnim šta je to bilo, ali znam da je bilo beličasto. Krenem ja natrag ka kolima, držim lampu sve vreme upaljenu, uperim je ka kolima i na nekoliko metera od njih vidim nju. Uđem ja u kola, međutim, neće da upali. U tom trenutku sa svoje leve strane, do prozora, opet vidim istu belu utvaru”, rekao je za emisiju Srpske misterije borski policijski službenik.

Da li je priča o beloj dami samo urbana legenda ili nešto sasvim drugačije, ocenite sami.

default

Na srpskoj planini Rtanj dešavaju se čudne pojave, javljaju se neobične letelice, vanzemaljci, svetleće lopte koji se iznenada pojavljuju i nestaju, a pojedini koji su tamo bili tvrde da su čuli jezive glasove na nepoznatom jeziku, od kojih im se dizala kosa na glavi! Ovo su tvrdnje svetskog kongresa ufologa, održanog u američkom gradu Baltimoru, kao i američkog udruženja ljubitelja vanzemaljaca i NLO objekata.

- Srpska planina Rtanj već decenijama obiluje pojavama koje se ne mogu objasniti, a ne isključuje se ni mogućnost da je Srbija mnogim vodećim državama i vojnim silama Evrope i sveta proteklih godina bila interesantna upravo zbog ove planine - tvrde učesnici svetskog kongresa UFO.

Da je sve ovo istina, potvrđuju prepričavanja turista, a naročito iskustva meštana koji se susreću sa nepoznatim vanzemaljskim gostima.

- Često neko od nas vidi i čuje nešto od čega nam se sledi krv u venama. Ljudi, to nije šala niti izmišljotina. Znam da mnogi ne veruju, možda ne bih ni ja da svojim očima nisam video velike svetleće kugle kako se neujednačeno kreću po nebu! Još gore od toga bilo je kad sam čuo da neko izgovara moje ime, a posle nastavlja da mumla nekim jezikom koji ne može da se razume. To je tako trajalo tridesetak sekundi, a za to vreme mi se ukočilo celo telo i naježila koža na glavi, nisam mogao ni da beknem - priča J. M., stanovnik Rtnja.

Pored mnogobrojnih svedoka iz Srbije, paranormalne pojave na ovoj planini zabeleželi su i prestižni svetski mediji, a posebnu pažnju privlači oblik ove zagonetne planine.

Verujući u priče o smaku sveta 2012. godine, jedna italijanska porodica dobila je savet od ljudi koji se bave okultizmom da odu na planinu na istoku Srbije, jedinu koja će pretrpeti smak sveta. Vođeni ovom idejom Italijani su se sakrili na naš Rtanj.

Planina Rtanj ima oblik trostrane piramide, a navodno je to samo jedna od tri na celom svetu, druga se nalazi na Antarktiku, dok je treću progutala zemlja. Prema predanjima, najstarija civilizacija na Zemlji ih je gradila jer su pomagale u uzdizanju duhovne energije. Tek kasnije su građene četvorostrane.

NLO udruženja i agencije iz celog sveta želele su da postave istraživačke centre na Rtanj, ali država Srbija to nije dozvoljavala. I čuveni autor „Odiseja u svemiru 2010“ Artur Klark napisao je pre desetak godina da Rtanj nije planina, već da se ispod krije piramida, najstarija tvorevina najverovatnije vanzemaljske civilizacije.

default

Utvara devojke u vencanici koja se nocu može videti na putu, vezana je za selo Koprivnica u opštini Zajecar.

I u ovom slucaju narodom kolaju razne price od toga da je to duh mlade koja je pre 50 godina poginula u saobracajnoj nesreci putujuci na medeni mesec do price da je to duh devojke koja se obesila kada ju je, pred samo vencanje, ostavio verenik.

Tragom ove legende obreli smo se u Negotinu, kod coveka M.S. (42) kome je susret sa mrtvom devojkom promenio život iz korena i koji posledice tog susreta oseca i danas:

- Bilo je to 1996. godine. Vracao sam se u Negotin sa puta. Kako se približavala ponoc, bojao sam se da slucajno ne zaspim, jer me je umor savladavao nakon više sati vožnje. Zato sam u kolima odvrnuo radio ne bi li me glasna muzika i glas spikera držali budnim. Na putu je bilo i neke izmaglice, što mi je još više otežavalo vožnju. Odjednom sam, uz ivicu kolovoza ugledao devojku, obucenu u belo, kako me stopira. Na trenutak sam pomislio šta li ova ovde traži kada u blizini nema ni jednog sporednog puta? Stao sam i ona me je pitala da li bih mogao da je povezem do Negotina.

Pristao sam i ona je ušla u kola. Torbicu, koju je nosila, kao i svoju belu jaknicu, spustila je na zadnje sedište. Kada je sela pored mene, prošli su me žmarci. Devojka je bila izuzetno lepa. Duga smeda kosa u talasima joj se spustala preko celih leda. Ugasio sam radio i celim putem do Negotina smo pricali o svemu i svacemu. Rekla mi je svoje ime i da je iz jednog krajinskog sela. Išla je u posetu vereniku, kome se nije javila, jer želi da ga iznenadi. Iskreno, uživao sam u njenom društvu i razgovoru. Ja sam inace oduvek bio stidljiv i smušen sa ženama, tako da mi je blizina ove lepotice itekako godila.

Ostavio sam je u centru Negotina i otišao kuci. Sutradan, kada sam ponovo ušao u auto, na zadnjem sedištu video sam njenu belu jaknu. Ocigledno ju je zaboravila. Smesta sam promenio sve planove i krenuo ka selu za koje mi je rekla da u njemu živi. Sav sam treptao iznutra što cu je ponovo videti. U selu su mi objasnili gde je njena kuca, ali su me gledali nekako cudno kada sam spomenuo njeno ime. Kucu sam lako našao. Parkirao sam auto i pozvonio na vrata. Otvorila mi je žena ispijenih, upalih obraza, na cijem licu sam odmah primetio veliku tugu. U momentu sam shvatio da joj je to majka, jer je imala istu onu lepotu, doduše vremenom istrošenu. Kada sam joj rekao koga tražim, žena je pocela da place.

„Sine – rekla mi je – ona je umrla pre 7 godina.“

Nisam shvatio u trenutku:„Kako umrla? Pa sinoc sam je odvezao u Negotin. Zaboravila je jaknu u mojim kolima. Evo je.“

Kada je videla jaknu žena je pocela još više da place. To je zaista bila njena jakna. I to ona u kojoj je sahranjena. Uvela me je u kucu, gde sam njoj i njenom suprugu ispricao citavu pricu. Oboje su plakali sve vreme. Devojka koju sam sinoc vozio u kolima, poginula je u saobracajnoj nesreci pre 7 godina. Stvarno je imala verenika u Negotinu. Na kraju su me odveli na groblje. Na velikom crnom mermernom spomeniku pisalo je njeno ime. Sa njega mi se smešila isto onako kao i sinoc u kolima“, prica nam M.S svoju neverovatnu pricu sa ivice nestvarnog.

On se nikada nije ženio. Kaže da ne može zamisliti drugu ženu osim nje.

Na grobu devojke koju je sedam godina posle smrti vozio kolima stalno ostavlja crvene ruže.

Nama se cinilo da žarko želi još jedan susret s njom. Verenika nismo uspeli da pronadjemo.

Strana 1 od 3

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top