Istočna Srbija

Istočna Srbija (19)

default

Nakon što su meštani počeli da se žale da im stoka crkava jer je zemlja zatrovana kiselinom, policija u okolini Bora otkrila je ilegalnu topionicu zlata!

Policijska patrola je zbog uviđaja danonoćno čuvala ovaj objekat, ali se još ne zna kako se u ilegalnoj topionici prevrnula kaca sa 1.000 litara kiseline i uništila sve tragove koji bi doveli do vlasnika ovog objekta!

- Kada smo pronašli topionicu, zaprepastili smo se da tako nešto postoji u Srbiji! Unutra su bili kotlovi za topljenje, sirovine za preradu i topljenje, rezervoari sa kiselinom... Odmah je, na osnovu onoga što smo spazili na licu mesta, bilo jasno da se tu nelegalno tope rude i odvaja čisto zlato. Obezbedili smo objekat jer je trebalo da se obavi detaljan uviđaj. Međutim, kada smo dan kasnije ušli u zgradu, zgranuli smo se jer su svi tragovi istopljeni kiselinom! - saznaje list od nadležnih.

Zasad se ne zna ko je prosuo bure sa 1.000 litara kiseline, ali postoji mogućnost da je vlasnik sa nekoliko pomagača uspeo da zaobiđe patrolu koja je čuvala ovu ilegalnu topionicu.

Oko ovog objekta zagađena je i spaljena sva flora i fauna u prečniku od oko 300 metara.

- Prema dosadašnjim saznanjima, skoro godinu dana se ovde dobijalo zlato. Sada specijalizovane ekipe MUP-a pokušavaju da otkriju tragove koji bi doveli do vlasnika. Pretpostavljmo da je topionica vlasništvo starog znanca policije, koji je već nekoliko puta privođen i hvatan sa sirovinama koje su bile ukradene iz kruga RTB Bor - saznajemo nezvanično.

Kolika količina zlata je ovde proizvedena za sada ne može ni da se pretpostavi, a zlato se najverovatnije prodavalo na crnom tržištu.

- Ukoliko je reč o čoveku na koga sumnjamo, moguće je da je on zaobišao patrolu i prosuo kiselinu, jer odlično poznaje ovu oblast. Sada je sve u rukama forenzičara i specijalizovanih ekipa MUP-a, koje bi na osnovu preostalih tragova trebalo da nas dovedu do osumnjičenog - zaključuje sagovornik

Policija je otkrila ovu ilegalnu topionicu kada se jedan seljak požalio da mu stoka crkava iz nepoznatih razloga.

- Taj čovek je nagovestio da mu je veterinar kazao da je za uginuće stoke kriva kiselina koja je zatrovala zemljište. Kako je kiselina bez ikakve kontrole ispuštana na okolna polja, trava je postala otrovna za životinje. Pročešljali smo tu oblast i otkrili ilegalnu topionicu, verovatno jedinu u Srbiji - kaže naš sagovornik.

Marija je odmah nakon tragedije odvezla hitna pomoć i ona je hospitalizovana na zaječarskom odeljenju hirurgije. Devojka je jedini očevidac tragedije, ali do sada nije mogla dati izjavu policiji jer ne može da govori zbog povreda, a bila je i pod jakim sedativima zbog bolova tako da nije bila u mogućnosti da napiše šta se sve odigravalo pre tragedije.

- Jedini svedok tragedije u zaječarskom naselju "Kraljevica", kada je Milen Milenović (31) bacio kroz terasu sa osmog sprata svoju nevenčanu suprugu Tatjanu R. (43), a potom skočio za njom i ubio se, jeste Marija R. (23), ćerka iz prvog braka ubijene Tatjane.

- Kada smo otišli na razgovor sa Marijom, šokirao nas je njen izgled. Lice joj je bilo u modricama, potpuno izobličeno, naduto, sa krvnim podlivima. Nije bila u mogućnosti da daje izjavu, tako da ćemo pokušati da sa njom obavimo razgovor danas - saznaje se nezvanično u policiji.

 

Prema saznanjima lista, Marija je zadobila potres mozga i bila na infuziji gde joj je dat menitol, medikament koji se dozira kod potresa mozga. Ona je od udaraca, koja joj je, pretpostavlja se, naneo očuh Milen, zadobila prelom jagodične kosti tako da nije u mogućnosti da govori

Kako saznaje list, Marija će sutra ujutru biti prebačena u Beograd na VMA radi daljeg lečenja.

- Za sada je pretpostavka da je Milen pretukao Mariju, a njena majka je pokušala da je odbrani i zbog toga ju je nevenčani suprug bacio sa terase, a zatim i on skočio i izvršio samoubistvo. Međutim, postoji manje verovatna opcija da je u huškanju slučajno gurnuo Tatjanu, a kada je to video, skočio je i sam za njom - sazneje se nezvanično od nadležnih.

Milen je pre desetak godina zbog ljubavnih problema skočio sa četvrtog sprata zgrade u centru Zaječara. Tada je pao na parkirani automobil i slomio nogu.

 

U šumi u ataru sela Vrbovac kod Smedereva jutros je pronađeno telo 28-godišnjeg Marka Antića

Na vratu je uočena velika posekotina, a pored tela je pronađen skalpel, ali se za sada ne zna da li je Marko sebi naneo smrtonosnu povredu.

Markov nestanak je zvanično prijavljen juče.

Uviđaj je obavljen na mestu gde je pronađeno telo. Na obdukciji će biti utvrđen uzrok smrti mladog čoveka.

Jasmin je poneo pušku i pokazao je Draganu kako se njom barata. U jednom trenutku nespretno je okrenuo cev prema Draganu i opalio. Jasmin je ubrzo sam sebi presudio.

Tuga i bol pritisli su juče selo Plažane u Gornjoj Resavi kod Despotovca dok su se žitelji opraštali od stradalih meštana Dragana Milutinovića (46) i Jasmina Jovanovića Purte (28).

Tragedija se dogodila u kolibi koju su Dragan i Jasmin sagradili s drugarima za izlete i predah prilikom odlaska u lov. Oni su u petak pili i roštiljali.

- Jasmin je poneo pušku i pokazao je Draganu kako se njom barata. U jednom trenutku nespretno je okrenuo cev prema Draganu i opalio. Dragan je pao i ubrzo preminuo - ispričao je istražnim organima jedini očevidac nesreće Slađan Jovanović. Prema Jovanovićevim rečima, Jasmin je ubrzo sam sebi presudio. Izašao je u polje iza kolibe i opalio metak u sebe.

- Šteta, mladi ljudi, a da tako nastradaju. Ajd što su roštiljali i pili, ali šta će im puška. Pijan čovek se time ne igra. Da nije bilo alkohola, ne bi bilo ni tragedije - kaže meštanin B. Z.

- Ne znam šta više da kažem. Tragedija je velika - rekao je otac ubijenog Dragana Milan Milutinović, kome je za nekoliko meseci kuća opustela. Jedno za drugim, umrli su mu supruga, otac i sin, za samo dva meseca. Ubistvo drugog sina Dragana ga je dokrajčilo.

Na sahranu Jasmina Jovanovića Purte doveden je i njegov brat Miljan, koji je na izdržavanju kazne zbog silovanja i ubistva. On je 2006. godine napastvovao i ubio komšinicu Milosavu Stojanović (82). Stražari su ga priveli samo do groblja, gde če sačekao povorku s kovčegom brata ubice, a potom ga odmah vratili u ćeliju.

Dragan Milutinović (46) iz sela Plažane, kod Despotovca (na fotografiji levo), ubijen je u petak po podne metkom iz karabina.

Na njega je pucao njegov najbolji drug iz istog sela Jasmin Jovanović (26) zvani Purta (na fotografiji desno), koji je zbog tuge za prijateljem izvršio samoubistvo.

Tragedija se dogodila u ataru sela Plažane, na mestu zvanom Velika livada, gde su momci roštiljali i pili. Navodno je Jasmin pokazivao svoj karabin Draganu, pa je došlo do toga da oružje slučajno opali i Dragan pogine.

Na vest o tragediji policija je krenula u poteru za Jasminom verujući da je posle zločina pobegao. Juče ujutro na livadi, nedaleko od kolibe, pronađeno je i telo Jasmina Jovanovića.



Tragedija kod Despotovca uznemirila je meštane sela i pokrenula mnoge fantastične priče o vampirima i vlaškoj magiji, koja je vekovima prisutna u ovim krajevima.

Prema verovanju, kuća Milutinovića je ukleta.
- Još kao mala prolazila sam pored njihove kuće. Umesto ukućana, na prozorima sam viđala neke razbarušene ljude, čupave kose, poput pasa. To su bili vampiri koji su me plašili. Taj san sam stalno sanjala i znala sam da u toj kući nešto postoji, ali nisam znala šta je to - priča Stana Stanković, rođaka Milutinovića, u čijoj je kući odrasla.

Dragan Milutinović je, po kazivanju njegove tetke Marine Milosavljević, bio nadničar, vrlo vredan i radio je kod svakog u selu.
- Nadnica je gladnica. Sve što danas zaradi, sutra potroši za hranu. Štedeo je i nekako kupio automobil, ali je u nadničenje išao biciklom kako ne bi trošio gorivo - kaže Marina.

Tuga se juče uselila i u kuću Jovanovića.
- Ne znam gde mi je dete niti šta se desilo. Pući ću od muke - rekla je Jovanka Jovanović, Jasminova majka.

default

On ima mnogo imena. Neka predanja govore da je bio najlepši i Bogu najmiliji anđeo koji se odmetnuo i usprotivio svom tvorcu. Neki ga povezuju sa slobodom duha, znanjem i individualnošću.

Drugi u njemu vide izvor sveg zla i vesnika propasti čoveka.

Zovu ga Belzebub, Mefistofeles, Iblis, Samael, Lucifer, Sotona, Atikrist. Ili jednostavo - Ðavo. Ðavo opseda, uzrokuje nesreću, izaziva, ali i zavodi.

On u sebi nosi energiju anarhije i slobode, ali to je tek varka, svoje darove skupo naplaćuje.

U ovim krajevima Ðavo se više vidi kao uzročnik svakodnevne nesreće no kao moćni princ tame koji pokreće ratove i šalje pošasti.

Crna magija i vračanje su samo neka od sredstava preko kojih on ostvaruje svoju moć.

Na putu su retki prolaznici imali iskustvo koje nikad neće zaboraviti. 

U tami, na putu, lebdela je utvara u beloj venčanici koja je zaistavljala kola. Ovo je bila Bela dama.

default

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam, priča očajna majka

Ova majka je samo želela da pomogne svom detetu, a naišla je na nerazumevanje i bezobrazluk medicinskog osobolja. U znak protesta, napisala je pismo.

- Zaposlena sam žena, radim vrlo odgovoran posao. Povrh svega toga sam i majka, jedna od mnogih u ovom gradu.

Pre par nedelja, najmlađe dete, devojčica od osam godina dobila je na vratu tri uvećane limfne žlezde. Eto tako, ničim izazvane i ja reših da sa njom odem do lekara da to prekontrolišem.

Prva stanica je školski dispanzer gde stižemo na red u relativno kratkom roku i posle pregleda dobijamo upute za laboratoriju, ultrazvuk vrata i abdomena, ambulantu za kožne bolesti i ORL i infektološke specijalsitičke preglede.

Krećemo od laboratorije, a nakon toga idemo na ultrazvuk. Medicinska sestra mi je objasnila da se snimanja zakazuju i naš datum je 10. novembar (trinaesti dan od dana zakazivanja).

Ma vodiću je privatno, kažem sebi. Zdravlje nema cenu, naročito kad su decau pitanju a još triput toliko jer su izrazili sumnju da se možda radi o mononukleozi.

Tako sam i uradila, odosmo ti mi privatno na ultrazvuk i završismo posao kao gospoda. Sledeća stanica je ambulanta za infektivne bolesti, gde ljubaznošću doktora i medicinskih sestara uspevamo da završimo pregled u subotu i hvala im na tome.

Problemi nastaju odlaskom kod lekara za kožne bolesti. Prethodno sam se telefonom informisala kada ambulanta radi popodne, lepo sačekala dete ispred škole i uputila se ka bolnici.

U čekaonici sedi jedan pacijent koji čeka kod istog lekara i njega molim da udjem i predam dečiju knjižicu. Na vrata ambulante sam pokucala u 17:45.

-Dobro veče, mogu li da predam knjižicu za pregled ili vi izađete da ih pokupite?

- Imate li zakazano? Trebalo je doktor opšte prakse da vam zakaže!

- Nemam zakazano, radi se o pedijatru...

- Nema veze o kome se radi, trebalo je da vam zakaže, a pošto već nije, dođite sutra ujutru u sedam da zakažete!

- Gospođo, ne mogu da dođem ujutru u sedam, ja radim. Radi se o detetu od osam godina, zašto doktor ne može sad da je pregleda?

- Ne može, došli ste kasno (podsećam da nema još 18 sati...), i očekujete da vas primimo, šta vi mislite?!? Doktor radi do 19 i morate da se prilagođavate njegovom radnom vremenu. Dobro ‘ajde, dovedite je sutra u 13h.
Gubim strpljenje.

- Ne mogu da je dovedem sutra u 13, rekoh vam da radim...

- DOKTORE IZAĐITE I OBJASNITE OVOJ ŽENI, JA VIŠE NE ZNAM ŠTA ĆU!

Izlazi doktor i kaže – gospođo, bez panike, dete će dobiti opravdanje za izostanak, a vi za nedolazak na posao.

- Ne želim opravdanja, želim samo da pregledate moje dete. To je za vas 10 minuta posla, ionako nema gužve.

- Žao nam je ne možemo da vam pomognemo bez zakazivanja.

- Je li tako?

- Tako!

Zalupim vrata bez doviđenja, besna kao ris i odem da zapalim cigaru da se malo smirim, a pritisak mi je 200/100, osećam.

Popuših dve, ali ne pomaže. Anđelija sine, rekoh, hajdemo do ORL ambulante da te tamo pregledaju.

Kuc kuc – zaključano. Kuc kuc na druga vrata – zaključano. Bacam pogled na papir na vratima, piše rad sa pacijentima u popodnevnoj smeni do 20h, javite se na šalter.

Na šalteru nema nikog, sestra sa susednog šaltera mi dobaci da ORL ambulanta radi do 17. MOLIM?! Kaže – da, da. Do 17h.

E sad nastaje haos. Sa sve školskom torbom na ramenu uputim se na odeljenje. Dobro veče, dobro veče – dovela sam dete na pregled.

Jedno devojče od medicinske sestre kaže – ambulanta radi do pet, gospođo.

- Tamo piše da radi do osam, a pošto je sad pola sedam – ja došla sa njom na odeljenje.

- Neće moći tako, nego siđite na Urgentni, pa će odande da vas pošalju ovde.

- Prvo, nije ništa urgentno i drugo, šta ima oni mene da šalju, evo sama sam došla. Ne vidim u čemu je problem?

- Takva je procedura i sad idite...

- Pokažite mi proceduru.

- Nemam Proceduru...

- Kako sad kažete jedno,sad drugo, sad imate, sad nemate, o čemu se ovde radi, dete?

- Čekajte da vidim sa doktorkom.

Ode do lekarske sobe i vraća se posle 5 minuta:

- Žao mi je, ne možemo da da vam pomognemo. Idite na Urgentni, procedura je procedura.

- Molim? Znate li vi da sam ja slikala obaveštenje na vratima ORL ambulante i da ću da vas dam u novine?

- Slobodno gospođo, a sad idite.

Zalupim vrata najjače što sam mogla, a sestra ih brže-bolje za mnom zaključa. Veli, ovo je neka luda žena sto posto.

Ono što sam izgovorila izlazeći iz bolnice su najsočnije moguće psovke, koje je moj mozak mogao da izbaci u datom trenutku. Sama sam sebe iznenadila bogatim repertorarom, a Anđelija se umusila, ne progovara. Vidi dete da je vrag odneo šalu. Misli se, bolje da ćutim – ova moja keva je odlepila načisto.

I jeste keva odlepila, zbog kompletne nemoći koju sam u tom trenutku osetila i koja je bila neopisiva.

Šta je poenta ovog teksta? Poenta je u sledećem:


- Džabe plaćamo zdravstveno i socijalno osiguranje, privatnici su zakon, samo što za privatnika trebaju novci.

- NEĆU DA UZIMAM GODIŠNJI ODMOR NITI BOLOVANJE DA ODVEDEM DETE NA SPECIJALISTIČKI PREGLED, BRE, NEĆU!

- Medicinski radnik ne može da bude svako. Tu moraju da se uvedu testovi ličnosti, inteligencije i opšte kulture prilikom prijema na posao. Na žalost, test ljudskosti ne postoji.

- Čemu nepotrebna birokratija? Čemu šetanje od ambulante do odeljenja, od odeljenja do Urgentnog, pa nalevo krug? Skroz bespotrebno.

I da zaključim ovu priču u tri rečenice:

Prvo, ko poslednji ode iz ovog grada neka ugasi svetlo.

Drugo, da sam ja doktor, NE BIH DOZVOLILA DA MI PACIJENT OD OSAM GODINA ODE NEPREGLEDAN, PA TAMAN DA JE BILO I PET UJUTRU.

I treće ali ne i najmanje važno, naša bolnica je odraz situacije u našem gradu, a ne zaboravite najvažniju stvar - riba smrdi od glave. Ko razume, shvatiće.

Koliko god se trudili da promenimo naše životne navike, neke stvari se nikada neće promeniti.

Na ovoj slici vidimo kuću bez fasade. Ljudima nije bitno da im kuća sa spoljne strane izgleda lepo.

Međutim, bitno im je da imaju ispred parkiran auto od 20.000 eura!

To pokazuje i stanje naše nacije, nije bitna fasada na kući, već auto parkiran ispred.

Blagoje B. (40) iz Lukićeva bejzbol palicom je ubio nevenčanu suprugu Sanelu N. (25), nakon čega se obesio.

Blagoje je nakon kraće prepirke  fizički napao nesrećnu ženu, udarajući je bejzbol palicom, a kada je shvatio da ju je ubio, odlučio je da digne ruku na sebe i da se obesi. Tragedija se dogodila u porodičnom domaćinstvu u Svetosavskoj ulici, a beživotna tela majke i oca otkrio je njihov devetogodišnji sin

- Dečak je naišao na zaključanu kapiju, pa je preskočio ogradu. Naišao je na jeziv prizor, video je telo oca, koji se obesio u šupi. Čuli smo zapomaganje iz dvorišta i shvatili da se nešto jezivo dogodilo - pričaju komšije koje su pozvale policiju.

U Lukićevu kažu da je Blagoje bio ljubomoran i zbog toga su se njih dvoje često svađali.

- Čula se galama iz njegove kuće. Prema drugima u selu nije bio agresivan, a šta se sve dešavalo u njihovoj kući i da li je i ranije fizički nasrtao na ženu, to ne znamo - ispričala je jedna meštanka Lukićeva, koja je želela da ostane anonimna.

- Blagoje se snalazio da preživi tako što je povremeno sakupljao sekundarne sirovine, a imao je i konjića i neka zaprežna kola pomoću kojih je radio. Iza njih je ostalo troje maloletne dece. Šta će biti s njima... Tragično je što su mališani u jednom danu ostali i bez oca i bez majke - vele meštani.

- Stvarno su mnogo radili. Nisu birali poslove, uglavnim išli u nadničenje. Poslednje dve godine mnogo su radili oko kuće, popravljali je, malterisali... I deca su im zlatna, pametna i vaspitana. Stvarno nam nije jasno šta je to "kvrcnulo" u njemu kada se odlučio na sumanuti korak - kazuju komšije.

- Bili su nam prethodne večeri u gostima. Deca su gledala televiziju, a mi smo pričali i šalili se. Mirno su otišli kući, raspoloženi. Baš ništa nije slutilo nesreću - priča Sanelin ujak, koji živi u komšiluku i kod koga su na spavanju ostala njihova najmlađa deca Nikola (2) i Stefan (7).

default

Pismo jednog lekara koje je izašlo u Politici jasno svedoči o užasnom stanju srpskih sela i preostalih ljudi koji u njemu žive. Pismo prenosimo u celosti.

Srpsko selo Raške oblasti odbrojava svoje poslednje dane- gasi se, ostaje bez stanovnika. Iz sela vode jednosmerni putevi sa dva kraka. Jedan krak vodi u druge krajeve središnje Srbije i u svet, a drugi, jednosmerni krak vodi na onaj svet. Na vraćaju se u selo ni jedni ni drugi. Sve je više napuštenih domova i sela bez ijednog stanovnika. Korov se širi i buja, proždire njive, puteve, zgrade, kao da otima naš ljudski prostor.

Tragedija srpskog sela je tragedija srpskog naroda. Ova tragedija izgleda toliko očigledna da je bespredmetno da se o njoj kaže bilo šta. A sa druge stane, izgleda da niko ne vidi šta se dešava sa selom, ponašamo se kao da je sve normalno. Na kraju, svima će se to žestoko osvetiti, jer gubitkom naroda gubi se sve: suverenitet, sloboda, teritorija, identitet, budućnost, pamćenje. Dučić reče da je najveća nestreća biti iistovremeno star, bolestan i siromašan. Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo, bar u Raškoj oblasti, ako mi nije dopušteno da govorim o drugim delovima Srbije.

Evo jedne istinite epizode koja sve kaže.

Jednom sam za vikend bio u Sopoćanima, na svom imanju. Dolazi iz sela jedna žena koja deluje užasavajuće: poluslepa, stara, sva u ritama, sva izgrebana od trnja, zapuštena. Prilazi mi pipavim hodom sasvim blizu, poštapajući se krivom čvoravom motkom, zagleda me dugo i bez reči, kao da proverava da li me vidi, odjednom pita: “Jesi li ti Dobro”? Potvrdih. “Kumim te bogom i svim živim da mi napišeš da sam umrla.” Ne razumem šta mi kaže, sve mislim da se pogrešno izrazila, da je htela nešto drugo da kaže. Pitam: “Je l’ hoćeš da ti napišem da si bolesna?” “Jok. Napiši mi da sam umrla, kumim te ko boga.” ” Mogu da ti napišem, baba, samo da si bolesna, drugo ne pišem, to se piše u mesnoj kancelariji.” “Ništa mi to ne vredi. Molim te, napiši mi da sam umrla, da pošaljem sinu da dođe da ga još jednom vidim dok nisam umrla.”

Znam odakle je, putovala je peške kroz trnje oko četiri kilometara, poluslepa, i usput ju je trnje izgrebalo, ruke i lice joj krvare. Razumem težinu njene molbe, njena molba je teška do boga, poslednja, predsmrtna želja, stresno deluje na mene sam njen izgled, a njena molba me zaledila, vedar dan mi se smračio. Razumem je, ali ne mogu da joj pomognem. “Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno.” “Ništa mi to ne vredi, samo mi ti napiši da sam umrla, kumim te i preklinjem.” Objašnjavam joj da to ne smem da napišem.

Otišla je plačući bez glasa, nisam siguran da se živa vratila kući.

Taj stres me i danas drži. Dugo nisam išeo za vikend u Sopoćane. Ništa tužnije u životu nisam doživeo. Bio sam na sahranama. One su svečanost u odnosu na neizmernu tugu nemoćne, stare i slepe majke. (Mislim da će čitalac shvatiti da sam lekar po struci, te me je starica zato tražila.)

Ovakvih i sličnih tragedija, znanih i neznanih, bezbroj je u srpskom selu Raške oblasti u kojem su ostali samo oni koji nisu imali snagu sa odu i čekaju smrt kao spasenje od bede koju im život čini.Neki ne mogu da čekaju da umru prirodnom smrću i sami sebi oduzimaju život. I posle smrti, ti nesrećnici ispaštaju, jer crkva neće da im očita opelo. Preostala rodbina moli, traži medicinsku dokumentaciju da pokaže crkvi da su im pokojnici bili duševno poremećeni kako bi ih crkva udostojila opelom. A zar je u takvim surovim uslovima života moguće ostati duševno neporemećen? Stari ljudi na selu su svi depresivni, jer žive u nemogućim uslovima. To nije selo, već boravište samrtnika. Ako su ostali starac i baba, nekako i žive. Baba umesi hleb i pomuze jedinu kravu, a mnogi nijednu kravu neamju. Ali kad baba umre, deda bukvalno gladuje. Iznemogao, napušten od svih, ne može da obrađuje zemlju, a nema gde da kupi hleb, da umesi ne ume. Dešava se ne tako retko da se deda ubrzo posle babine smrti obesi. Iz velikog poštovanja prema svojoj babi silno želi da sve pogrebne običaje odradi, ali ne može da izdrži, i pre navršene godine od babine smrti sam sebi liši života. Dešava se da nema ko da iskopa grob pokojniku, pa grob iskopa pop i sam ga sahrani, kao što je bio slučaj u srpskom selu Selac kod Novog Pazara.

Proći ćete čitava sela, a nećete čuti lavež pasa. Pse niko ne drži, jer nemaju šta da čuvaju, a i nemaju čime da ga hrane, ili u selu više nema ni ljudi ni pasa. Najčešće imaju jedino kokoši. Lisice i vukovi se u po bela dana šetaju selom i zagledaju starce bez straha, kao da proveravaju koliko im je ostalo od života. U po bela dana im lisice pokupe kokoši. Srne se skoro pripitomile, možete ih videti svakodnevno kako mirno pasu pored nečije kuće.

Eto, to je samo delić tragedije srpskog sela. Tu tragediju niko ne vidi i nikoga se ne tiče. Neko će reći da sam preterao. Naprotiv, ovo je samo malo istine, a ogroman njen deo je neviđen. Srpsko selo je pozornica ličnih tragedija. Ko spase srpsko selo, spasao je Srbiju.

Strana 1 od 2

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top