ZAŠTO JE NIŠ LEP GRAD: Ovih 15 slika pokazuju zašto je Niš jedan od najlepših gradova u Evropi! (FOTO)

Niš je jedan od najznačajnijih balkanskih gradova, kako kroz istoriju tako i danas. Jedan od tri grada u Srbiji koji imaju aerodrom za civilno vazduhoplovstvo, mesto istorijskih veličina i legendi, fantastičnih prirodnih lepota i specifičnog duha. Pođite u obilazak Niša uz PutujSigurno i otkrijte čari Južne Srbije.

Da li postoji veća potvrda da neki grad ima bogatu istoriju od činjenice da se u njemu rodio Konstantin Veliki (272. – 337. godine), rimski car, osnivač viševekovne vizantijske prestonice Konstantinopolja (današnjeg Istanbula) i donosilac Milanskog edikta, akta koji je zabranio golgotu hrišćana i hrišćanstvo stavio u ravnopravan položaj sa drugim religijama. A istorija grada seže daleko dublje, jer su u njemu živeli ljudi još u 6. milenijumu p.n.e.

Kelti su mu u čast reke Nišave kraj koje se razvijao, dali ime Naissa, dok su ga Rimljani zvali Naissus. Menjao je ovaj grad zavojevače i imena sve dok nije ustalio ovo sadašnje, slovensko Niš. Tokom burne istorije ovde su tutnjile i stražu smenjivale razne vojske – rimska, vizantijska, srpska, turska, ugarska i brojne druge. Deo moderne srpske države Niš je postao 1878. godine kada se u njega ušetao Milan Obrenović i pripojio ga svojoj Kneževini Srbiji. Tokom Prvog svetskog rata postaje prestonica Kraljevine Srbije duže od godinu dana, a između svetskih ratova bio je centar Moravske banovine.

Danas je Niš središte Nišavskog okruga, treći najveći grad u Srbiji, jedan od najvažnijih privrednih, kulturnih, zdravstveni i univerzitetskih centara, raskršće mnogih važnih drumova, grad koji čuva lepe i ružne uspomene na sve epohe koje je Nišava odnela i sve vladare koji su mu podarili mnoga kulturna, istorijska i verska znamenja, grad kome pripada i Niška banja čija je blagotvorna topla voda opevana u pesmama. Reka je ponovo simbol za lepotu, prolaznost, a nekada i brzinu vremena.

U Nišku banju ljudi dolaze odasvuda kako bi u njoj pronašli lek za srce i dušu. I tako je od davnina, još od Rimljana koji su u 2. veku ovde izgradili kupatilo. I Turci su imali svoje hamame u Nišu, ali je pravi razvoj banjskog turizma otpočeo u 20. veku, između dva svetska rata. Topla banjska voda prava je meka za one što ih muči reuma, sterilitet, za obolele od kardiovaskularnih bolesti, one što se oporavljaju od šloga, operacija i povreda.

Nije banja jedina prirodna blagodet Niša. U okolini se nalaze dve klisure – Sićevačka i Jelašnička, smeštene u ambijentu razbujale prirode. Izetište Bojanine vode pravi je prirodni raj na obroncima Suve planine. Kamenički vis sa osmatračnicom predstavlja najlepši vidikovac  sa kojeg se širi zadivljujući pogled ka gradu. U njegovoj blizini nalazi se Cerjanska pećina, jedno od najvećih prirodnih blaga ovog kraja, nastala pre više od 2 miliona godina.

Kada već pričamo o prirodi, red je pomenuti i dva gradska parka – Čair i Park Svetog Save. Sa velikom pažnjom održavane zelene oaze u sred gradske vreve i gužve, sa raznovrsnim sadržajima za rekreaciju i uživanje, omiljena su mesta okupljanja ljudi svih generacija.

U vreme kada je naša prestonica postala gotovo jedina stanica na kojoj ljudi žele da izađu u potrazi za boljim životom, ovo je jedan od retkih primera nekoga ko Južnom prugom ide u drugom smeru. 

Naći se na raskrsnici života u doba kada želite samo da ubirate plodove svog teškog rada nije nimalo lako, posebno ako ste u toj avanturi bez oslonca. 

Napustiti prestonicu za jednu rođenu Beograđanku i njenog muža znači neki novi početak i nada za mirnu starost. 

Nažalost, kao što je svima novac jedna od onih stvari koje ih teraju daleko od rodnog mesta u Beograd, ili neki veći grad, tako je ovo dvoje penzionera izračunalo da im je skupo da baš tu provedu svoje penzionerske dane. 

Oboje kažu, ne plaši ih starost već nemoć. Zbog toga, najvažniji razlog koji ih je i usmerio ka Nišu bio je – male penzije. 

Iako je radila 30 godina u uspešnoj kompaniji u centru grada s pogledom na Narodnu banku Srbije, M. Đ. nije očekivala da će je jednog dana mala penzija primorati da razmišlja da se odseli. Njen muž bio je nekada rukovodilac u Robnoj kući, a danas, samo su komunalije u Beogradu jedva nešto manje od jedne njihove penzije. 

"Razmišljali smo ovako: Ukoliko jedno od nas ode pre na onaj svet, drugo neće moći samo da živi od jedne penzije u ovom stanu, s ovolikim komunalijama. Rešili smo da onaj koji ostane ima toliko da može pristojno da živi.“ 

Kažu, u Nišu na primer, komunalije su dvostruko jeftinije nego u Beogradu, a i privukla ih je niža cena nekretnina. M. Đ., koja sa svojih 68 nema problem sa tehnologijom, brzo je našla stan preko interneta i odmah su se uputili da pogledaju svoj novi dom. 

Uspeli su, pričaju, da od prodaje stana u Beogradu kupe lep, prostran stan u Nišu, a je im je i ostala određena svota za nedavno rođenog unuka. 

Njihov unuk, inače, živi u Madridu sa sinom ovog zanimljivog bračnog para i njihovom snahom. Oni su odlučili da se nikad neće vratiti da žive u Srbiji, što je bio dodatni teg na tasu Niša. 

"Kada smo shvatili da se naš sin nikada neće vratiti u Srbiju, počeli smo da razmišljamo o prodaji stana, shvatili smo da nema svrhe da mi sami sedimo ovde, a s druge strane, prednost je i što imamo rodbinu u Nišu.“ 

Njihova ideja o preseljenju tinja još od 1999. godine, kada su bili ugovorili prodaju ovog istog stana za tadašnjih 80.000 maraka, međutim, u tome ih je sprečilo bombardovanje, pa su od te ideje odustali. 

Prošlo je 25 godina otkako im je sin u Španiji, oni su ostarili, kažu, stigla ih je i bolest i ideja se opet probudila. 

Još jedan razlog, i još jedan finansijske prirode za Niš, je i sam put do njihovog unuka i njegovih roditelja. Shvatili su da im je jeftinije da lete iz Bugarske do njih nego iz Beograda, a nadaju se i da će niški aerodrom uvesti direktne letove do Španije. 

"Poslednji put kada smo išli, karta Madrid – Sofija bila je 76 evra (bez taksi), a karta Madrid – Sofija. Beograd koštala je 295 evra. Računica je bila jasna“, kaže M. Đ., koja je tada išla do Niša iz Sofije pa autobusom do kuće, tom prilikom je sebi obećala da će zaobilaziti Beogradski aerodrom. 

Ali kaže, nedostajaće im mnogo toga drugog od Beograda. Na primer, druženje s prijateljima kojih nemaju mnogo ali ih imaju godinama, komšiluk, pogled s prozora, leta na Adi, njihovo drvo na plaži, beogradske kafane u koje i danas odu... 

"Beograd je moj, ali ni Beograd nije više ono što je bio. Beograd je nekada imao dušu, volela sam samo da prošetam Knez Mihailovom, danas nemam više tu želju, jer to nije to. Što bi Kapor rekao, ’od Beograda nije ostao Beograd’, ali ipak on će uvek biti u mojoj duši“, kaže M. Đ. 

Od Niša očekuju sve najbolje, ako ništa, kažu da će tamo bar imati nekog. Takođe kažu da je za njih Niš lep grad i da će i tamo posećivati pozorišta, galerije, ali i kafane... 

Ovaj par poručuje da treba živeti život onako da ni za čim ne žalite na kraju, kao što su ga i oni proživeli, a veruju i da sudbina umeša uvek prste kada treba, jer čudno je kako se poklopilo, sasvim slučajno da su se uselili u ovaj stan u Beogradu 4. 12. 1979. godine, a odlaze iz njega na isti datum, 4.12. 2015.

Park Svetog Save na Bulevaru Nemanjića krasi i dominira njime Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene, zdanje koje je Grad Niš sagradio u čast najvećeg njegovog vladara cara Konstantina i njegove majke carice Jelene, a povodom proslave velikog jubileja – 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Saborna crkva Svete Trojice treći je po veličini pravoslavni hram u Srbiji i sedište eparhije Niške.

Crkva Svetog Pantelejmona, osnovana 1878. godine, predstavlja  prvi verski objekat u Nišu i Južnoj Srbiji podignut  po oslobađanju od viševekovne turske vlasti. Svetonikoljska crkva nalazi se u objektu koji je sagrađen 1863. godine, ali kao džamija koja se transformisala u pravoslavnu crkvu 1878. godine. Najstarija verska građevina u Nišu i okolini je Latinska crkva u Gornjem Matejevcu, podignuta u prednemanjićkoj epohi, u ranom 11. veku. Ni druge verske zajednice nisu zapostavljene, pošto u Nišu postoje i dve džamije, Katolička crkva, Baptistička crkva, Adventistička crkva i Sinagoga.

Izlet u prošlost grada na Nišavi podrazumeva obavezan obilazak arheološkog lokaliteta Medijana, ruiniranog rimskog naselja iz kasnog 3. ili ranog 4. veka. Arheološkim istraživanjima otkriveno je da su se ovde nalazile letnje rezidencije cara Konstantina i drugih viđenijih stanovnika antičkog Naisusa.

Na hrabrost srpskih ustanika i njihovog vođe Stevana Sinđelića u Prvom srpskom ustanku podseća monumentalna Čegarska kula koja simbolizuje vojne logore srpskih vojnika.  Podignuta je u čast junaštva slavnog srpskog vojskovođe koji je u boju na Čegru 1809. godine dao svoj život za slobodu Srbije. Na tragične događaje iz raznih istorijskih epoha uvek nam skreće pažnju nekoliko spomenika u gradu.

Sablasnu Ćele kulu sazidali su Turci od lobanja ubijenih srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka. Ukupno su 952 lobanje ugrađene u kulu, a među njima je i ona koja je pripadala Stevanu Sinđeliću. Logor Crveni krst bio je stacionar za zatvorenike u Drugom svetskom ratu. U njemu su se Nemci iživljavali nad Srbima, Jevrejima, Romima, izgladnjivali ih, mučili i streljali. Danas je ovo jezivo mesto pretvoreno u Memorijalni kompleks 12. februar. Na Bubnju su tokom Drugog svetskog rata Nemci streljali  više od 10.000 ljudi. To mesto je danas Spomen park Bubanj.

Najveći simbol grada je Niška Tvrđava, smeštena u njegovom centru, uz obalu Nišave. Ovo monumentalno zdanje je jedno od najbolje očuvanih utvrđenja na prostoru Srbije, ali i čitavog Balkana.  Prva fortifikacija na ovom mestu bila je rimska utvrda iz 2. veka, u srednjem veku tu se nalazilo vizantijsko utvrđenje, koje je kasnije menjalo vlasnike i više puta je rušeno i obnavljano. Sadašnji utvrđeni grad sagradili su Turci u razdoblju od 1719. do 1723. godine. Danas je Niška tvrđava svojevrsna turistička atrakcija koja u svojoj unutrašnjosti posetiocima nudi raznovrsne sadržaje. Osim većeg broja kulturno-istorijskih spomenika, galerija, epidarijuma, u njoj se nalazi i više ugostiteljskih objekata, kao i Letnja pozornica, domaćni brojnih manifestacija – Niških filmskih susreta, međunarodnog džez festivala Nišvil, muzičkog festivala Nisomnia itd.

Niš ima i svoj boemski kutak, čuveno Kazandžijsko sokače, kaldrimsanu ulicu u centru grada u kojoj su nekad svoje radnje imale najcenjenije niške zanatlije, a danas se u njoj okupljaju mladi i stari, Nišlije i turisti, kako bi uživali u bogatoj ponudi ugostiteljskih objekata.

Niš je od davnina bio važan saobraćajni centar, a tako je i danas. Autobuski saobraćaj povezuje ovaj grad sa svim važnijim odredištima u Srbiji, ali i mnogim gradovima širom Evrope. Niška autobuska stanica jedna je od najprometnijih u našoj zemlji. Svega 4 km od centra Niša smešten je i Međunarodni aerodrom Konstantin Veliki.

Ne dozvolite nikome da Vas ubedi u to da jug Srbije nije divan i interesantan. Ovo je Niš mesto istorije, prirodnih lepota i postojbina velikih rimskih imperatora. Malo li je? Dobrodošli.

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top