Zapadna Srbija

Zapadna Srbija (33)

Simpatizer Srpske napredne stranke u vojvođanskoj opštini Odžaci tokom proteklih izbora lansirao novi modni hit - bele sportske čarapice u koje je uvučena trenerka

Odžački naprednjak lansirao je novu modu na prethodnim lokalnim izborima. Koliko je njegova kreacija originalna, najbolje pokazuje to što je za svega nekoliko dana ovaj muškarac postao pravi hit na društvenim mrežama.

Nije ni slutio da je uradio nešto toliko originalno, čega se nisu setili ni žestoki momci devedesetih - poznatiji kao dizelaši, koji su, doduše, zaslužni za do sada neprevaziđeni modni hit - uvlačenje gornjeg dela trenerke u donji.

Ostavićemo mogućnost da je tog dana u Odžacima bilo izuzetno hladno, pa su bele čarape i trenerka iskombinovani iz praktičnih razloga. Ko zna, možda uskoro svetski poznati dizajneri ukradu modni hit iz Odžaka.

default

Svetlana i Bogdan Lukić iz Šapca su na početku šeste decenije života i konačno su postali roditelji.

Devojčica Jana, teška 3,6 kilogramarodila se u šabačkoj Opštoj bolnici.

Lekarski tim, koji je vodio porođaj istakao je da ovaj slučaj treba da bude motiv svim ženama da se odluče na rađanje, jer su Srbiji potrebne bebe.

Svetlana i Bogdan, srećni roditelji, dugo su iščekivali ovaj trenutak. Nakon, velike i duge borbe, 12. jula je konačno na svet došla njihova prva ćerkica Jana.

Srećna majka, koja je u januaru napunila 51. godinu kaže da će taj trenutak zauvek pamtiti.

„Osećaj ne može da se opiše. Svu prazninu koju sam imala u duši, ona je popunila. Ne znam šta da kažem. Kao Bog kad vam nešto pokloni. Rođena je na praznik, to je poklon od Boga. Sve brige i teškoće koje sam imala dok sam se borila da je donesem na svet, nestale su kada su mi je lekari spustili u naručje.“

Bogdanu su emocije pomešane. Sve vreme se nadao i molio da postane otac i ta želja mu se konačno ispunila.

„Kada se rodila, plakao sam kao što sada plačem od sreće. Drago mi je što sam postao otac. Sad ćemo se nas dvoje, u poznim godinama okrenuti njoj. Dobili smo je kasno. Pogledao je i nas Bog“, kaže Bogdan Lukić.

Veliku zahvalnost duguju lekarskom timu šabačke Opšte bolnice, koji su i pored komplikacija i rizika, trudnoću doveli do srećnog kraja. Biološki potpomognuta trudnoća sa tri začeta ploda, zahtevala je dodatni nadzor.

„Žene su danas obuzete karijerom, pa se sve kasnije odlučuju za majčinstvo. Ipak, medicina je napredovala, pa dosta moze da se uradi na tom planu. Ja se nadam da će ovaj primer motivisati i ostale žene da rađaju. Nama trebaju bebe. Bebe su i dalje u modi, ja se nadam“, kaže dr Dragan Milošević, načelnik Službe ginekologije i akušerstva.

Ova slika iz šabačkog porodilišta nada je za sve žene koje nisu uspele da postanu majke u godinama koje su optimalne za rađanje. Biloški sat sporije kuca i na strani je novog života.

Oči u oči sa zmijom od preko dva metra sreli su se članovi planinarskog kluba "Era" iz Užica.

Sama fotografija govori koliko je bio jeziv prizor kada su naišli na preveliku zmiju. Slobodan Stefanović, načelnik za akcije i vodič izleta, pohoda i ekspedicija, ispričao je kako je fotografija nastala, piše Užice oglasna tabla.

default

O misterioznoj planini Rtanj kruže mnoge legende, a jedna od njih je i ova, koja je vezana za Drugi svetski rat.

Prema legendi, tokom Drugog svetskog rata Nemci su na Rtnju pronašli grčkog pastira koji nije znao kako je tu dospeo jer je nekoliko sati pre toga čuvao stado u rodnoj Grčkoj, ali to nije sve – mislio da je hiljadu osamsto i neka godina, a ne sredina 20. veka!

Dragoslav Milenović, koji živi na Rtnju, ubeđen je da je upravo na ovoj planina boravio egipatski bog Ra.

„Sama kupola Rtnja je savršenstvo. Na Rtnju je obitavao bog Ra, to je kultura pre egipatske. Za boga Ra se veruje da je on egipatsko božanstvo.

Što je pogrešno!

Bog Ra je bio bog čitavog čovečanstva. Jedni su ga zvali Ra, drugi Mars… Boravio je na Rtnju, a tu je i sahranjen“, kaže Milenović, koji živi od Rtnja i za Rtanj.

Naučnici, fizičari, ljubitelji teorija zavere i novinari pohrlili su 21. decembra 2012. godine na Rtanj, gde su verovali da će dočekati smak sveta ili novi ciklus prema proročanstvima Maja.

Međutim, prema Milenovićevim rečima, u prostorije planine niko ne može da uđe.

„Rtanj je šupalj, kao i sve ostale piramide. U te prostorije ne može niko ući. Bilo ko da pokuša – stradaće. Kao i onaj ko radi nešto ružno protiv Rtnja“, ubeđen je on.

Od 1934. do 1937. na vrhu Rtnja građena je crkva Svetog Georgija sa 12 pravoslavnih ikona, koja je kasnije srušena. Na ovoj planini, prema rečima ovog njenog stanovnika, ima i tople i hladne vode.

„Drevni narodi su vodili vodu sa Rtnja do Sokobanje, Gamzigrada i Romulijane. I danas se mogu naći glinene cevi kroz koje je voda sprovedena.

Vremenom su se, usred tektonskih poremećaja, ti cevovodi prekinuli, pa se sada ta voda javlja u vidu izvora. Romulijana je imala podno grejanje od termalnih voda sa Rtnja. Sve je počelo ovde. Istina nije negde tamo, istina je ovde – na Rtnju“, zaključio je Milenović.

Njegovo beživotno telo pronađeno je u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće u selu Ravni kod Užica.

Četrnaestogodišnji dečak M. S. koji se danas obesio u dvorištu svoje kuće pre samoubistva poslao je ocu SMS u kom je napisao: "Sve vas volim, ali ne mogu da nastavim"

Ali, u poruci nije objasnio šta ga je nateralo da digne ruku na sebe.

Njegovo beživotno telo pronađeno je u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće u selu Ravni kod Užica.

Marko je do pre četiri godine bio seoski momak u potrazi za suprugom. Kako nije mogao da nađe ženu u Srbiji, odlučio se da oženi Albanku. Dugo je oklevao jer je morao da plati 4.000 evra, a onda je upoznao Manjolu (23)

Marko Milutinović iz sela Drežnik kod Užica godinama je tražio ženu sa kojom bi stupio u brak, ali kako su godine prolazile, a žene ni na vidiku, odlučio je da se oženi Albankom.

Raspitivao se duže vreme, išao nekoliko puta na Skadar, ali svi su tražili po 3-4.000 evra da mu dovedu ženu.

Onda je uz pomoć snajke, koja je imala rodbinske veze u Albaniji, upoznao dvadestrogodišnju Manjolu. Iako je skoro dve decenije mlađa od njega, mlada Albanka je već četiri godine u braku sa Markom, imaju trogodišnju  ćerku Saru, a uskoro će dobiti i sina.

A kako je Marko otišao na Skadar, kakvi običaji dole vladaju, šta mladoženja mora da ispuni da bi "kupio" Albanku i zašto se mladi kupuje zlatan lanac, prsten i odelo saznajte u nastavku priče sa Markom:

- Išao sam nekoliko puta na Skadar, gledao devojke, nijedna me nije privlačila, pa su me pitali kakvu ženu tražim. Ja nisam tražio ženu za provod, već za brak. Imao sam 46 godina kada sam upoznao Manjolu, ali žena koja je prevodila na albanski, rekla je da imam 36 godina. Srećom izgledam mlađe, pa su oni lako poverovali u to.

- Manjola je tek posle tri meseca, kada smo već uveliko živeli zajedno u mom pasošu videla da sam '66 godište, a ne '76. Pa je tada zvala majku i rekla "A, majka, on ima 46 godina, može otac da mi bude"  - priča kroz osmeh Marko početak njegovog života sa Albankom.

- Međutim, Manjola je to brzo prevazišla, godine nisu bitne kada se neko lepo slaže. Kroz tri meseca je naučila srpski, lepo se uklopila, dobra je sa ljudima u selu i ja sam jako zadovoljan - kaže Užičanin.

Marko dodaje da ljudi kada su čuli da se oženio Albankom, rekli su "pa, zašto, baš Albanka", kružile su priče od "uva do uva", ali se sve posle smirilo. U selima su uglavnom stariji ljudi, a oni muškarci koji su ostali neoženjeni, teško nalaze ženu koja hoće da živi na selu. Za Albanku se teško odlučuju, prvo zbog nacionalnosti, a drugo zbog novca koji daju onome ko mu nađe ženu.

- U Albaniju odlaziš tri puta, prvi put kada se upoznate. Ako se svidite jedno drugom, onda zakazujete kada će biti sledeći susret. Prilikom drugog susreta, dođete u njenu kuću na kafu, ispod šolje ostavljate 50 evra, takav je albanski običaj, to uzima majka buduće supruge.

- Onda odlaziš u grad sa njom, njenom majkom i prevodiocem. Tu kupuješ odelo mladi, zlatan lanac i prsten (jer je to takođe njihov običaj), kasnije se vraćate kući na ručak, i posle toga možete da idete - priča Marko o običajima Albanaca.

- Tokom trećeg sureta se pravi svadba, u njihovom restoranu. Albanci insistiraju na tome. Na njihovim svadbama nema klasičnog kola i trubača, kao na srpskim svadbama, a mladoženja kupuje venčanicu.

Marko kaže da su Albanke jednostavne žene, vole iste stvari kao Srpkinje, a onima koji kažu da im je skupo venčavanje sa njima, Marko poručuje da su "skupe" i naše devojke, kao i da su Albanke dosta skromnije.

- Njima je bitno je da je muškarac dobar, da ne maltretira suprugu, ne vole prevaru. One su onaj tip, koje jednom kada odu, više se ne vraćaju. Kod njih je razvod sramota, tako da dobro paze u čiju kuću ulaze. (prave žene). Manjolin brat je kada smo dogovorili da ćemo se uzeti, dolazio kod mene, da vidi gde ja živim.

Nisu im bitne pare, ja nemam kola, idemo autobusom, ali njoj to ne smeta. Isto tako mogu da joj kupim patike za 1.000 dinara, ona se neće ljutiti  - govori Marko.

Marko kaže da je pre nekoliko godina trend venčavanja Srba sa Albankom bio mnogo veći, i da deluje kao da se poslednju godinu smanjio:

- Znam dosta Albanki koje su se doselile ovde u Bajinu Baštu, Arilje, Lunovo selo, sada ih ima manje. Nema više ni dole toliko devojka kao pre. Sve je to otišlo po Nemačkoj, Engleskoj, Grčkoj. Moja tašta ima desetoro dece, što je inače normalno u Albaniji. U kući je ostao samo Manjolin brat i snaja, svi su se razišli po svetu - priča Marko o situaciji u Albaniji.

Varaju Srbe koji hoće da "kupe" Albanke

- Ima tih situacija, ali uglavnom kada ideš preko agencije. Znam čoveka koji je otišao tako, kupio devojku za 4.000 evra. Bila je tu nekoliko dana, otišla za Skadar, navodno po neke papire i više se nikad nije vratila.

Cena ide od 3 do 5.000 evra, a kako ćeš da prođeš zavisi od tebe samog. Ima muškaraca koji kažu "nađi mi ženu, ne pitam za cenu", voze kola, imaju dobru kuću - oni naravno plate papreno. Te hiljade evra ne idu porodicama tih devojaka, kako mnogi misle već ovim posrednicima koji ti nađu suprugu.

- Problem sa Albankama je što ljudi misle da može bilo ko da ih oženi. Tako mi se javljaju muškarci od preko 60 godina, traže da im nađem ženu, da ne budu sami. Kome da ponudim penzionera, neće ni one sa svakakvim muškarcima - zaključuje Marko.

Izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav formirano je jezero koje se zvezdasto razliva u najnižim delovima sela Zaovine

Zaovine se nalaze u Zapadnoj Srbiji, i administrativno pripadaju teritoriji opštine Bajina Bašta. Predstavlja šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava „Sklopovi”.

Nalazi se u južnom delu planine Tare u prostornoj predeonoj celini poznatoj kao „Ravna Tara”. U geomorfološkom smislu predstavlja prirodnu sponu planine Tare sa Zlatiborskim masivom i Mokrogorskom kotlinom.

Izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav formirano je jezero koje se zvezdasto razliva u najnižim delovima sela Zaovine.

Brana je visoka 130m a najveća dubina jezera je 80 m. Pri maksimalnom nivou ovo jezero na 892 metara nadmorske visine i sa 150 hm³ vode, pruža izvanredan vizuelni efekat,razliveno na prelepom području naše Srbije.

U akumulacijama je evidentirano 14 vrsta riba, predstavnika 6 familija: potočna pastrmka, kalifornijska pastrmka, skobalj, klen, mrena... Postoji i nekoliko značajnih prirodnih plodišta od kojih se izdvajaju Zmajevački i Popovića potok, kao i na delu Belog Rzava, nizvodno od akumulacije „Spajići”. Ovo jezero iz godine u godinu privlači sve veći broj turista,njegova voda je neverovatno bistra i ima smaragdni preliv kao Drina.

Na jezeru se nalazi i veliki ribnjak pastrmke. Na Zaovinama je zabeleženo oko 50 odsto flore cele planine Tare, odnosno oko 15 odsto flore Srbije. Na ovom području do sada je utvrđeno prisustvo oko 600 biljnih vrsta.

Od ukupnog broja zabeleženih vrsta, 55 biljnih vrsta se nalazi na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije, među 330 međunarodno značajnih biljaka koje žive u Srbiji, 25 vrsta se mogu naći na području Zaovina.

Na prostoru Zaovina nalazi se 15 biljnih vrsta koje su zaštićene kao prirodne retkosti kao npr. runolist, a tu se nalaze i subendemiti kandilka, Pančićeva poljska mlečika, i predstavnici familije Orchidaceae koji su predloženi da budu uvršteni na listu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.

default

Na jednom porodičnom veselju poznati čačanski sveštenik Drago Ljubičić na insistiranje gostiju odložio je kandilo i latio se mikrofona.

On je otpevao sevdalinku "Oči moje kletvom bih vas kleo".

Snimak je emitovan u Dnevniku zapadne Srbije.

Ulicom Užičke Republike veoma brzo je dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne "Ne!" ali nije se sledio i Miloš Vujić (25) i načinio podvig zbog kojeg može biti ponosna cela Srbija a ne samo njegovo Užice.

Miloš Vujić (25) iz Užica bez sumnje je heroj Užica, a njegovim delom ne bi se postideo bilo koji gradu Srbiji.

Mladi čovek nije se ni na trenutak libio da rizikuje sopstveni život kako bi od točkova kamiona spasao tuži, male devojčice istrčale na ulicu.

O drami sa srećnim krajem u užičkom naselju Aleksiča most, Srbiju je preko Facebooka oba vestila jedna Miloševa sugrađanka.

"Želim da vam opišem jedan događaj kome sam večeras prisustvovala, nadam se da će dopreti do što većeg broja ljudi jer je situacija bila kao na filmu. Devojčica je bila sa ocem koji je nosio njen trotinet u ruci. Istrgla se odjednom i potrčala na peršački prelaz. Odozgo je Ulicom Užičke republike veoma brzo dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne: Ne! Sa druge strane ulice stajao je jedan dečko, zatrčao se, skočio je pod kamion, u letu je zgrabio dete i sa njom u rukama je pao na trotoar. Sve se završilo kako treba,devojcica je samo plakala a oboje su prošli nepovredjeni, onaj dečko se samo ugruvao jer je pao… Ljudi su prišli da im pomognu, otac od te devojčice se bukvalno sav tresao i plakao je. Prolaznici su komentarisali da se taj dečko zove Miloš i da je odbornik i da je mnogo dobar čovek, molim vas ako saznate ko je, da objavite jer je dečko ispao heroj, koliko god ludo bilo da se tako zaleti i skoči pravo pred kamion, mogao je da pogine ili da se opasno povredi, ali je spasio jedan život rizikujući svoj!!!", napisala je Užičanka na Facebook stranici "Užice – Oglasna tabla".

Mi samo možemo dodati: Bravo i hvala!

default

Super deka iz sela Kušići juče je prepešačio 20 kilometara po hladnoći i smetovima od pola metra ivanjičkog kraja, a danas i sutra će da ponovi isto. Razlog - sreća koju će videti na licima unuka i dece kada im u Beograd odnese pakete hrane.

Vukomir Babić (72) živi u Ravnoj Gori, selu blizu Kušića. Tu je juče ostavio paket hrane težak 20 kilograma koji je nosio na leđima tokom "šetnje" duge 20 kilometara.

Kaže da je to deo poklona koji sprema da kada za vikend krene za Beograd odnese "sinu na naselje (prim.ured. useljenje)".

On će tako i sutra i prekosura preći istom maršrutom, sa novim paketima hrane, pa onda autobusom u prestonicu.

- Navikao sam ja, nije mi teško, umeo je ovde sneg da napada i preko metra. Zovu me iz Beograda da pitaju kako sam, ja se nasmejem i kažem da ne brinu - priča ovaj super deka iz ivanjičkog kraja.

"Sav bi led mogao da istopim koliko mi je toplo oko srca"

Sneg je kaže njima normalna pojava, a da pešači može još, naručito kada su ovakvi povodi u pitanju.

- To je meni milo i toplo oko srca, sav bi led okolo mogao da istopim - priča ovaj simpatični starac sa osmehom na licu.

Od dede Vukomira mnogi bi imali šta naučiti. Posvetio se životu na selu, bez stresa i tenzije. Sneg u januaru, priča on, normalna je pojava pa mu nije jasno oko čega se diže tolika galama.

Decenijama je pešačio, radio razne poslove, a nikada u životu kod lekara nije bio. Ne zna kako je to kada neko dobije temperaturu.

- Ja lekaru ne idem, nemam razloga jer nikada bolestan nisam bio. Svaki dan sam pešačio 10 kilometara čitavih 28 godina do posla i toliko u povratku. Kad stignem kući, malo odmorim, pa onda opet prionem na posao oko stoke i domaćinstva. Bio sam kuvar u školi, čitav radni vek sa decom, pokazalo se da su oni najbolji lek - kaže deda Vukomir.

Ovaj vremešni starac živi sa suprugom u udaljenom ivanjičkom zaseoku. Malo je ljudi ostalo u ovim ruralnim područjima i to su mahom staračka domaćinstva.

- Snalazimo se kako znamo i možemo u ovim godinama. Decu smo hvala Bogu ispratili njihovim životnim stazama i najviše nam dušu ogreje neki njihov uspeh. Pitate da li mi je teško da pešačim 20 kilometara do Kušića i nosim ove pakete? Pa naravno da nije jer sam presrećan što su se sin i snaja skućili i što mogu da im dođem na naselje, domaćinski, kako to naši običaji nalažu - kaže Vukomir kome ovi kilometri u 72. godini, po snegu i mrazu, nisu ni dugi, ni naporni.

Strana 1 od 3

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top