Zapadna Srbija

Zapadna Srbija (30)

O misterioznoj planini Rtanj kruže mnoge legende, a jedna od njih je i ova, koja je vezana za Drugi svetski rat.

Prema legendi, tokom Drugog svetskog rata Nemci su na Rtnju pronašli grčkog pastira koji nije znao kako je tu dospeo jer je nekoliko sati pre toga čuvao stado u rodnoj Grčkoj, ali to nije sve – mislio da je hiljadu osamsto i neka godina, a ne sredina 20. veka!

Dragoslav Milenović, koji živi na Rtnju, ubeđen je da je upravo na ovoj planina boravio egipatski bog Ra.

„Sama kupola Rtnja je savršenstvo. Na Rtnju je obitavao bog Ra, to je kultura pre egipatske. Za boga Ra se veruje da je on egipatsko božanstvo.

Što je pogrešno!

Bog Ra je bio bog čitavog čovečanstva. Jedni su ga zvali Ra, drugi Mars… Boravio je na Rtnju, a tu je i sahranjen“, kaže Milenović, koji živi od Rtnja i za Rtanj.

Naučnici, fizičari, ljubitelji teorija zavere i novinari pohrlili su 21. decembra 2012. godine na Rtanj, gde su verovali da će dočekati smak sveta ili novi ciklus prema proročanstvima Maja.

Međutim, prema Milenovićevim rečima, u prostorije planine niko ne može da uđe.

„Rtanj je šupalj, kao i sve ostale piramide. U te prostorije ne može niko ući. Bilo ko da pokuša – stradaće. Kao i onaj ko radi nešto ružno protiv Rtnja“, ubeđen je on.

Od 1934. do 1937. na vrhu Rtnja građena je crkva Svetog Georgija sa 12 pravoslavnih ikona, koja je kasnije srušena. Na ovoj planini, prema rečima ovog njenog stanovnika, ima i tople i hladne vode.

„Drevni narodi su vodili vodu sa Rtnja do Sokobanje, Gamzigrada i Romulijane. I danas se mogu naći glinene cevi kroz koje je voda sprovedena.

Vremenom su se, usred tektonskih poremećaja, ti cevovodi prekinuli, pa se sada ta voda javlja u vidu izvora. Romulijana je imala podno grejanje od termalnih voda sa Rtnja. Sve je počelo ovde. Istina nije negde tamo, istina je ovde – na Rtnju“, zaključio je Milenović.

default

Njegovo beživotno telo pronađeno je u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće u selu Ravni kod Užica.

Četrnaestogodišnji dečak M. S. koji se danas obesio u dvorištu svoje kuće pre samoubistva poslao je ocu SMS u kom je napisao: "Sve vas volim, ali ne mogu da nastavim"

Ali, u poruci nije objasnio šta ga je nateralo da digne ruku na sebe.

Njegovo beživotno telo pronađeno je u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće u selu Ravni kod Užica.

Marko je do pre četiri godine bio seoski momak u potrazi za suprugom. Kako nije mogao da nađe ženu u Srbiji, odlučio se da oženi Albanku. Dugo je oklevao jer je morao da plati 4.000 evra, a onda je upoznao Manjolu (23)

Marko Milutinović iz sela Drežnik kod Užica godinama je tražio ženu sa kojom bi stupio u brak, ali kako su godine prolazile, a žene ni na vidiku, odlučio je da se oženi Albankom.

Raspitivao se duže vreme, išao nekoliko puta na Skadar, ali svi su tražili po 3-4.000 evra da mu dovedu ženu.

Onda je uz pomoć snajke, koja je imala rodbinske veze u Albaniji, upoznao dvadestrogodišnju Manjolu. Iako je skoro dve decenije mlađa od njega, mlada Albanka je već četiri godine u braku sa Markom, imaju trogodišnju  ćerku Saru, a uskoro će dobiti i sina.

A kako je Marko otišao na Skadar, kakvi običaji dole vladaju, šta mladoženja mora da ispuni da bi "kupio" Albanku i zašto se mladi kupuje zlatan lanac, prsten i odelo saznajte u nastavku priče sa Markom:

- Išao sam nekoliko puta na Skadar, gledao devojke, nijedna me nije privlačila, pa su me pitali kakvu ženu tražim. Ja nisam tražio ženu za provod, već za brak. Imao sam 46 godina kada sam upoznao Manjolu, ali žena koja je prevodila na albanski, rekla je da imam 36 godina. Srećom izgledam mlađe, pa su oni lako poverovali u to.

- Manjola je tek posle tri meseca, kada smo već uveliko živeli zajedno u mom pasošu videla da sam '66 godište, a ne '76. Pa je tada zvala majku i rekla "A, majka, on ima 46 godina, može otac da mi bude"  - priča kroz osmeh Marko početak njegovog života sa Albankom.

- Međutim, Manjola je to brzo prevazišla, godine nisu bitne kada se neko lepo slaže. Kroz tri meseca je naučila srpski, lepo se uklopila, dobra je sa ljudima u selu i ja sam jako zadovoljan - kaže Užičanin.

Marko dodaje da ljudi kada su čuli da se oženio Albankom, rekli su "pa, zašto, baš Albanka", kružile su priče od "uva do uva", ali se sve posle smirilo. U selima su uglavnom stariji ljudi, a oni muškarci koji su ostali neoženjeni, teško nalaze ženu koja hoće da živi na selu. Za Albanku se teško odlučuju, prvo zbog nacionalnosti, a drugo zbog novca koji daju onome ko mu nađe ženu.

- U Albaniju odlaziš tri puta, prvi put kada se upoznate. Ako se svidite jedno drugom, onda zakazujete kada će biti sledeći susret. Prilikom drugog susreta, dođete u njenu kuću na kafu, ispod šolje ostavljate 50 evra, takav je albanski običaj, to uzima majka buduće supruge.

- Onda odlaziš u grad sa njom, njenom majkom i prevodiocem. Tu kupuješ odelo mladi, zlatan lanac i prsten (jer je to takođe njihov običaj), kasnije se vraćate kući na ručak, i posle toga možete da idete - priča Marko o običajima Albanaca.

- Tokom trećeg sureta se pravi svadba, u njihovom restoranu. Albanci insistiraju na tome. Na njihovim svadbama nema klasičnog kola i trubača, kao na srpskim svadbama, a mladoženja kupuje venčanicu.

Marko kaže da su Albanke jednostavne žene, vole iste stvari kao Srpkinje, a onima koji kažu da im je skupo venčavanje sa njima, Marko poručuje da su "skupe" i naše devojke, kao i da su Albanke dosta skromnije.

- Njima je bitno je da je muškarac dobar, da ne maltretira suprugu, ne vole prevaru. One su onaj tip, koje jednom kada odu, više se ne vraćaju. Kod njih je razvod sramota, tako da dobro paze u čiju kuću ulaze. (prave žene). Manjolin brat je kada smo dogovorili da ćemo se uzeti, dolazio kod mene, da vidi gde ja živim.

Nisu im bitne pare, ja nemam kola, idemo autobusom, ali njoj to ne smeta. Isto tako mogu da joj kupim patike za 1.000 dinara, ona se neće ljutiti  - govori Marko.

Marko kaže da je pre nekoliko godina trend venčavanja Srba sa Albankom bio mnogo veći, i da deluje kao da se poslednju godinu smanjio:

- Znam dosta Albanki koje su se doselile ovde u Bajinu Baštu, Arilje, Lunovo selo, sada ih ima manje. Nema više ni dole toliko devojka kao pre. Sve je to otišlo po Nemačkoj, Engleskoj, Grčkoj. Moja tašta ima desetoro dece, što je inače normalno u Albaniji. U kući je ostao samo Manjolin brat i snaja, svi su se razišli po svetu - priča Marko o situaciji u Albaniji.

Varaju Srbe koji hoće da "kupe" Albanke

- Ima tih situacija, ali uglavnom kada ideš preko agencije. Znam čoveka koji je otišao tako, kupio devojku za 4.000 evra. Bila je tu nekoliko dana, otišla za Skadar, navodno po neke papire i više se nikad nije vratila.

Cena ide od 3 do 5.000 evra, a kako ćeš da prođeš zavisi od tebe samog. Ima muškaraca koji kažu "nađi mi ženu, ne pitam za cenu", voze kola, imaju dobru kuću - oni naravno plate papreno. Te hiljade evra ne idu porodicama tih devojaka, kako mnogi misle već ovim posrednicima koji ti nađu suprugu.

- Problem sa Albankama je što ljudi misle da može bilo ko da ih oženi. Tako mi se javljaju muškarci od preko 60 godina, traže da im nađem ženu, da ne budu sami. Kome da ponudim penzionera, neće ni one sa svakakvim muškarcima - zaključuje Marko.

Izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav formirano je jezero koje se zvezdasto razliva u najnižim delovima sela Zaovine

Zaovine se nalaze u Zapadnoj Srbiji, i administrativno pripadaju teritoriji opštine Bajina Bašta. Predstavlja šumovito područje brdsko-planinskog karaktera koje obuhvata naselje Zaovine sa 28 zaseoka, jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava „Sklopovi”.

Nalazi se u južnom delu planine Tare u prostornoj predeonoj celini poznatoj kao „Ravna Tara”. U geomorfološkom smislu predstavlja prirodnu sponu planine Tare sa Zlatiborskim masivom i Mokrogorskom kotlinom.

Izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav formirano je jezero koje se zvezdasto razliva u najnižim delovima sela Zaovine.

Brana je visoka 130m a najveća dubina jezera je 80 m. Pri maksimalnom nivou ovo jezero na 892 metara nadmorske visine i sa 150 hm³ vode, pruža izvanredan vizuelni efekat,razliveno na prelepom području naše Srbije.

U akumulacijama je evidentirano 14 vrsta riba, predstavnika 6 familija: potočna pastrmka, kalifornijska pastrmka, skobalj, klen, mrena... Postoji i nekoliko značajnih prirodnih plodišta od kojih se izdvajaju Zmajevački i Popovića potok, kao i na delu Belog Rzava, nizvodno od akumulacije „Spajići”. Ovo jezero iz godine u godinu privlači sve veći broj turista,njegova voda je neverovatno bistra i ima smaragdni preliv kao Drina.

Na jezeru se nalazi i veliki ribnjak pastrmke. Na Zaovinama je zabeleženo oko 50 odsto flore cele planine Tare, odnosno oko 15 odsto flore Srbije. Na ovom području do sada je utvrđeno prisustvo oko 600 biljnih vrsta.

Od ukupnog broja zabeleženih vrsta, 55 biljnih vrsta se nalazi na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije, među 330 međunarodno značajnih biljaka koje žive u Srbiji, 25 vrsta se mogu naći na području Zaovina.

Na prostoru Zaovina nalazi se 15 biljnih vrsta koje su zaštićene kao prirodne retkosti kao npr. runolist, a tu se nalaze i subendemiti kandilka, Pančićeva poljska mlečika, i predstavnici familije Orchidaceae koji su predloženi da budu uvršteni na listu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti.

default

Na jednom porodičnom veselju poznati čačanski sveštenik Drago Ljubičić na insistiranje gostiju odložio je kandilo i latio se mikrofona.

On je otpevao sevdalinku "Oči moje kletvom bih vas kleo".

Snimak je emitovan u Dnevniku zapadne Srbije.

default

Ulicom Užičke Republike veoma brzo je dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne "Ne!" ali nije se sledio i Miloš Vujić (25) i načinio podvig zbog kojeg može biti ponosna cela Srbija a ne samo njegovo Užice.

Miloš Vujić (25) iz Užica bez sumnje je heroj Užica, a njegovim delom ne bi se postideo bilo koji gradu Srbiji.

Mladi čovek nije se ni na trenutak libio da rizikuje sopstveni život kako bi od točkova kamiona spasao tuži, male devojčice istrčale na ulicu.

O drami sa srećnim krajem u užičkom naselju Aleksiča most, Srbiju je preko Facebooka oba vestila jedna Miloševa sugrađanka.

"Želim da vam opišem jedan događaj kome sam večeras prisustvovala, nadam se da će dopreti do što većeg broja ljudi jer je situacija bila kao na filmu. Devojčica je bila sa ocem koji je nosio njen trotinet u ruci. Istrgla se odjednom i potrčala na peršački prelaz. Odozgo je Ulicom Užičke republike veoma brzo dolazio kamion, otac je stigao samo da užasnuto vikne: Ne! Sa druge strane ulice stajao je jedan dečko, zatrčao se, skočio je pod kamion, u letu je zgrabio dete i sa njom u rukama je pao na trotoar. Sve se završilo kako treba,devojcica je samo plakala a oboje su prošli nepovredjeni, onaj dečko se samo ugruvao jer je pao… Ljudi su prišli da im pomognu, otac od te devojčice se bukvalno sav tresao i plakao je. Prolaznici su komentarisali da se taj dečko zove Miloš i da je odbornik i da je mnogo dobar čovek, molim vas ako saznate ko je, da objavite jer je dečko ispao heroj, koliko god ludo bilo da se tako zaleti i skoči pravo pred kamion, mogao je da pogine ili da se opasno povredi, ali je spasio jedan život rizikujući svoj!!!", napisala je Užičanka na Facebook stranici "Užice – Oglasna tabla".

Mi samo možemo dodati: Bravo i hvala!

default

Super deka iz sela Kušići juče je prepešačio 20 kilometara po hladnoći i smetovima od pola metra ivanjičkog kraja, a danas i sutra će da ponovi isto. Razlog - sreća koju će videti na licima unuka i dece kada im u Beograd odnese pakete hrane.

Vukomir Babić (72) živi u Ravnoj Gori, selu blizu Kušića. Tu je juče ostavio paket hrane težak 20 kilograma koji je nosio na leđima tokom "šetnje" duge 20 kilometara.

Kaže da je to deo poklona koji sprema da kada za vikend krene za Beograd odnese "sinu na naselje (prim.ured. useljenje)".

On će tako i sutra i prekosura preći istom maršrutom, sa novim paketima hrane, pa onda autobusom u prestonicu.

- Navikao sam ja, nije mi teško, umeo je ovde sneg da napada i preko metra. Zovu me iz Beograda da pitaju kako sam, ja se nasmejem i kažem da ne brinu - priča ovaj super deka iz ivanjičkog kraja.

"Sav bi led mogao da istopim koliko mi je toplo oko srca"

Sneg je kaže njima normalna pojava, a da pešači može još, naručito kada su ovakvi povodi u pitanju.

- To je meni milo i toplo oko srca, sav bi led okolo mogao da istopim - priča ovaj simpatični starac sa osmehom na licu.

Od dede Vukomira mnogi bi imali šta naučiti. Posvetio se životu na selu, bez stresa i tenzije. Sneg u januaru, priča on, normalna je pojava pa mu nije jasno oko čega se diže tolika galama.

Decenijama je pešačio, radio razne poslove, a nikada u životu kod lekara nije bio. Ne zna kako je to kada neko dobije temperaturu.

- Ja lekaru ne idem, nemam razloga jer nikada bolestan nisam bio. Svaki dan sam pešačio 10 kilometara čitavih 28 godina do posla i toliko u povratku. Kad stignem kući, malo odmorim, pa onda opet prionem na posao oko stoke i domaćinstva. Bio sam kuvar u školi, čitav radni vek sa decom, pokazalo se da su oni najbolji lek - kaže deda Vukomir.

Ovaj vremešni starac živi sa suprugom u udaljenom ivanjičkom zaseoku. Malo je ljudi ostalo u ovim ruralnim područjima i to su mahom staračka domaćinstva.

- Snalazimo se kako znamo i možemo u ovim godinama. Decu smo hvala Bogu ispratili njihovim životnim stazama i najviše nam dušu ogreje neki njihov uspeh. Pitate da li mi je teško da pešačim 20 kilometara do Kušića i nosim ove pakete? Pa naravno da nije jer sam presrećan što su se sin i snaja skućili i što mogu da im dođem na naselje, domaćinski, kako to naši običaji nalažu - kaže Vukomir kome ovi kilometri u 72. godini, po snegu i mrazu, nisu ni dugi, ni naporni.

default

O ovom neobičnom slučaju svedoče i meštani planinskog naselja ispod Bukovika i Ostrice, ali i nalazi laboranata i lekara iz Zavoda za javno zdravlje u Čačku.

Seoski vodovod „Dumača“ u Vujetincima ne može da se koristi ni za šta jer je nedavno kroz cevi potekla nafta.

O tome svedoče i meštani tog planinskog naselja ispod Bukovika i Ostrice, ali i nalazi laboranata i lekara iz Zavoda za javno zdravlje u Čačku.

- Voda se ne može koristiti za piće, pripremanje hrane, održavanje lične higijene i higijene u domaćinstvu. Snabdevanje vodom se mora obezbediti putem cisterni ili iz drugih kontrolisanih vodnih objekata. Potrebna su dalja laboratorijska ispitivanja kretanja vrednosti ukupnih ulja i mast kako bi se ustanovio uzrok njihove pojave u vodi za piće i dale odgovarajuće mere za rešavanje problema – kaže dr Vesna Šumanov, specijalista higijene iz te zdravstvene ustanove.

Zanimljivo je da je reč o arteskoj vodi, koja dolazi ispod neprpousnog sloja, sa dubine od 96 metara. U prvom ispitivanju, 4. decembra, uzeta su dva uzorka. Jedan uzorak je iz PVC creva, iz bušotine od 96 metaram u tu je specijalista toksikološke hemije utvrdio da voda ima „osetan miris na naftne derivate“ i da je sadržaj ukupnih ulja i masti dva miligrama po litru, a dozvoljen je samo jedna miligram.

Istog dana uzet je i drugi uzorak, i to u selu na česmi Ivana Radosavljevića. Taj nalaz je bio još opasniji: jasan miris na naftne derivate, a ukupan sadržaj ulja i masti čak pet miligrama, pet puta više od dozvoljenog.

Po snegovitom danu, meštani tog sela , koje je od Čačka udaljeno 30 kilometara, zaputili su se do rezervoara seoskog vodovoda. Dvojica su pomoću direka s mukom podigla betonski poklopac od stotinu kilograma. U bazenu pluta naftna mrlja debljine bar nekoliko milimetara.

- Sa ovog vodovoda napaja se 16 domaćinstava. Doskora je voda bila za upotrebu, ali smo nedavno u domaćinstvima osetili miris nafte. Dolazili su iz Zavoda za javno zdravlje, uzimali uzorke, sad voda nije ni za kakvu upotrebu. Ne znamo šta ćemo da radimo dalje. Predoseća se da je nafta neka. U bazenima ovde pliva velika mrlja. Bunar je na skoro 100 metara dubine, može da se desi da je negde probila nafta – kaže Ivan Radosavljević.

default

Od 2.500 stanovnike u Jadranskoj Lešnici je čak 250 neženja. Iako su gotovo svi dobrog materijalnog stanja, sa velikim imanjima i mehanizacijom, para, kažu, imaju, ali ljubavi ne.

Pored dobre infrastrukture, povoljnih uslova za život i razvijene poljoprivrede, ovo selo kraj Loznice ima veliki problem sa neženjama. Međutim, ovo mesto poznato je i po ženama koje dolaze iz Afrike, Rusije, Moldavije i Ukrajine – da bi se udale i ostale u tom lozničkom selu.

Dragan Marković, iz Jadranske Lešnice navodi da se nije oženio jer devojke neće da žive u selu.

„Brat ima 50 godina, a ja 47 godina, nismo se oženili, a imamo sve uslove. Žena nema u selu“, jada se Dragan Pajević, iz Jadranske Lešnice.

I dok Lešničanke odlaze, Marija Marković je u selo došla iz Afrike. Sa troje dece trenutno je sama u domovini supruga, jer se on zbog posla vratio u njenu rodnu zemlju – Gvineju.

„Godina dana kako sam ovde, kako se kaže, svi su super, imam komšinice da pijemo kafu, da se družimo. Sve imaju i deca, sve je u redu“, objašnjava Markovićeva.

Slobodanka Marković, Marijina svekrva navodi da je snaju dobro prihvatila.

Ovakvih primera je u još 40 domaćinstava. Dom u ovom selu našle su devojke sa svih kontinenata, osim Australije. A kada bi, kažu u selu, oženili sve momke zidali bi i novu školu.

„Ne bi meštanima i mom Savetu Mesne zajednice bilo teško da napravimo još jednu školu kad bi dao Bog da se oni ožene“, navodi Dragan Todorović, predsednik MZ Jadranska Lešnica.

Razlog za veliki broj neženja, dodaju, nekada je bila loša infrastruktura. Sada Jadranska Lešnica ima gotovo sve, od dobrih puteva, do vrtića i ambulatne, a sa boljim izgledom sela, nadaju se i novim snajama.

default

Nemaština i smucanje sa samohranom majkom Snežanom Mijailović od stana do stana, od podruma do podruma, često bez hrane, bez čiste odeće… učinili su da ovaj mladić, koji ima nivo inteligencije koji se meri sa genijima (IQ oko 150), pamti više tužnih trenutaka

Čačaninu Jovanu Steviću (16) koeficijent inteligencije od 150 nije zasad pomogao u životu. Sve oko sebe vidi u brojkama, izvlači korene brojeva do milion. Samohrana majka bez posla, žive od samo 8.400 dinara.

Njegov svet je matematika. U glavi stalno brojke. Svaki korak napravljen u njegovom životu je izbrojan. Sve oko sebe vidi u ciframa – ljude, ulice, zgrade, automobile… Najdraže mu je kada pobraja diplome, petice iz dnevnika… A, najtužnije je što blistavi um šesnaestogodišnjeg Čačanina Jovana Stevića, broji i sve one ružne dane – kada nije imao šta da jede, dane bez vode, život u podrumima, u memli, mraku, kao i to koliko je dana bio neokupan…

Usmena matematika mu je u malom prstu. Za tili čas će vam izvući koren iz bilo kog broja do milion, i to sa maksimalnom greškom do jedan. Sa lakoćom množi dvocifrene brojeve, kvadrira čak i trocifrene, računa procente… Ukoliko mu kažete datum vašeg rođenja odmah će pogoditi dan u nedelji kada ste ugledali svetlost života. A on je na svet (u vreme kad smo razgovarali) došao tačno, kako on voli da kaže, pre 5.759 dana.

Malo je, nažalost, bilo onih dana kojih se rado seća. Nemaština i smucanje sa samohraom majkom Snežanom Mijailović od stana do stana, od podruma do podruma, često bez hrane, bez čiste odeće… učinili su da ovaj mladić, koji ima nivo inteligencije koji se meri sa genijima (IQ oko 150), pamti više tužnih trenutaka.

– Majka i ja smo u životu više bili gladni nego siti. Sećam se koliko smo se puta selili. Doskora smo živeli u podrumu, koji nam je bio poplavljen. Od vlage se nije moglo živeti, ali ni od crva, buba… – ispričao nam je Jovan. –

Gotovo dve godine smo živeli u jednom selu pored Čačka u kući bez vode. Nismo mogli ni da se okupamo, a nedostajalo nam je i sredstava za higijenu. Zato su me deca izbegavala. Bio sam neprihvaćen. I sada to osećam, iako se redovno kupam, ali sada im smeta što učim i što se javljam na časovima…Prvi put je Jovan primetio njegovu povezanost sa matematikom i brojkama kada je bio u trećem razredu osnovne škole. Kao od šale, kako nam objašnjava, u glavi je sabirao i množio cifre. Njegova majka kaže da su na to još vaspitačice ukazivale – prvo je naučio da broji do deset, pa tek onda da izgovara svoje ime.

– Stalno sam bio odličan đak, „vukovac“ u osnovnoj. I sada imam sve petice, sem iz fizičkog. Kada vam um ide, neće snaga – šali se Jovan.

– Vidite, ja često nisam imao šta da jedem. Ali, u tim trenucima moj mozak je uspevao da igrom sa brojkama zavara prazan stomak. Ne treba meni mnogo hrane. Voleo bih da imam samo toliko da ne budem gladan. Ne bih se ja razbacivao hranom.

Nizali su se i nižu uspesi mladog Čačanina, koji je trenutno đak Ekonomske škole u gradu na Moravi. Do sada ima više od 30 diploma sa raznih takmičenja iz osnovne škole, i iz regionalnog centra za talente. Nedavno je osvojio četvrto mesto na republičkom takmičenju iz matematike. Odlično mu idu i strani jezici.

– Dosta su mi pomagali đaci iz škole. Prikupljali su odeću za mene, hranu, sredstva za higijenu. Humanitarna organizacija iz Dubaija mi trenutno plaća stanarinu. Ovo je prvi stan u kome živimo, otkada ja pamtim, da imamo normalne uslove za život. Jer, majka mesečno za mene prima 8.400 dinara pomoći. Sa tim novcem ne možemo ništa…

Radila je majka u „Parking servisu“, ali je bolest steže… više ne može. Videće da li može da dobije invalidsku penziju… muče je kosti, dijabetičar je i ima visok pritisak. Grad ju je dva puta zapošljavao. Sada više nema mesta za nju… Više im se i ne obraćamo za pomoć – ispričao nam je Jovan.

– Za mene nigde nema mesta gde bih mogla da radim. Po struci sam medicinska sestra, babica. Inače sam iz Prištine. Prošla sam obuku i za medicinskog tehničara u ratnim uslovima. Išla sam da branim Kosovo, da branim svoje. Bila sam u Prištinskom, a zatim u Uroševačkom odredu. Ali, koga sada još to zanima. Sada sam bolesna i nemoćna. Lekovi preskupi, hrana još skuplja… Ne znam kako ćemo dalje – kaže Jovanova mama Snežana.

Strana 1 od 3

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top