Vojvodina

Vojvodina (55)

Daniel Sakal (26) iz Tobe kod Nove Crnje, poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u nedelju popodne, oko 13 sati i 45 minuta, dogodila na raskrsnici na izlazu iz Kikinde, kod Kvantaške pijace.

Vozeći motocikl „jamaha R1“, nesrećni mladić sudario se sa automobilom marke „ford mondeo“ za čijim je upravljačem bio N.I. (27) iz Kikinde.

Od siline udara, Sakal je na licu mesta ostao mrtav. Istraga će utvrditi šta je prouzrokovalu tragičnu pogibiju motocikliste, koji je u Kikindi trebalo da se nađe sa kolegama iz ovdašnjeg Moto kluba „No limits“ , čiji je bio član.

Od dosad raspoloživih informacija poznato je da je Sakal po dolasku iz Tobe u Kikindu, otišao do benzinske pumpe da natoči gorivo.

Potom se centralnom gradskom ulicom, Svetosavskom, zaputio ka izlazu iz Kikinde, da bi se našao sa drugarima bajkerima. Tek što je prošao raskrsnicu Svetosavske i Partizanske ulice, na kojoj saobraćaj regulišu semafori, iz suprotnog pravca naišao je „ford mondeo“:

- Ništa nije slutilo na tragediju. Radovali smo se susretu sa Sakalom. Trebalo je da zajedno odemo u Turiju na „Kobasicijadu“, da otvorimo novu sezonu. Umesto da uživamo u prelepom danu i vožnji, evo šta smo ovde zatekli - u neverici je bio Mirko Brkanlić, predsednik Moto kluba „No limits“ iz Kikinde.

On i ostali bajkeri u tišini su posmatrali završetak uviđaja, još ne verujući da su ostali bez prijatelja i člana kluba:

- Daniela smo čekali kod mene kući. Presekao me je telefonski poziv. Neko je javio da su se sudarili automobil i motocikl. Seli smo na motore i došli ovde. Zatekao nas je stravičan prizor. Iako po godinama mlad, Daniel je bio iskusan bajker. U Beču je radio kao eletričar, dok su mu Tobi roditelji i četvorogodišnji sinčić -  s mukom je pričao Brkanlić.

Nepoznati muškarac porazbijao je oko 10.30 stakla na ulazu u novosadsku filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na Žitnom trgu

Prema navodima svedoka, muškarac je vidno besan zbog toga što nije uspeo da overi zdravstvenu knjižicu jer mu je nedostajao jedan papir, tzv. slučaj "FT1P", dok je izlazio iz šalter-sale Fonda porazbijao sve staklene površine koje su mu se našle na putu.

Obezbeđenje u Socijalnom nije uspelo da ga zaustavi, a građani koji su se zatekli u sali su samo nemo posmatrali ili su čak pozdravili uzvicima odobravanja njegov gest.

Portal “021” navodi da je muškarac potom izašao iz zgrade i otišao u pravcu Ulice vojvode Bojovića, a ubrzo je došla policija koja je obavila uviđaj.

Pošto su RFZO-u poznati podaci počinioca, može se očekivati da će ga policija pronaći i podneti prijavu za oštećenje javne imovine ili remećenje javnog reda i mira.

Novosadski portal ističe da “Novosađani godinama dane izgube zbog loše organizacije rada Fonda, a to najbolje pokazuje što se svako jutro ispred zgrade stvaraju veliki redovi”.

Zabranjeno je unošenje navijačkih rekvizita i odeće sa simbolima sportskih klubova - glasi preporuka koju je juče usvojilo Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu.

Za primenu ove preporuke biće zaduženi direktori osnovnih i srednjih škola u Novom Sadu.

Kako je za Tanjug izjavila predstavnica Opštinskog saveta roditelja Grada Novog Sada u Koordinacionom telu Dragana Ćorić, ova mera je predložena u cilju poboljšanja bezbednosti učenika.

Navedena mera je predložena kao mera prevencije budućih nasilnih inicidenata i predloženo je da se to uvrsti ako već nije u okviru kodeksa oblačenja i ponašanja učenika u školama. Možda deluje kao mali pomak, ali ovo je ono što mi kao Koordinaciono telo možemo da radimo u okviru nadležnosti - da predlažemo i iniciramo mere prevencije nasilja, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti učenika u školama na teritoriji Novog Sada", navela je Ćorić, koja je i predstavnik Udruženja „Roditelj“.

Predsednik tog Koordinacionog tela i član Gradskog veća za obrazovanje Vladimir Jelić u izjavi za Tanjug pojašnjava da je ova Preporuka u skladu sa Zakonom o obrazovanju, statutima škola i pravilnicima.

Naglašava i da navijačkim simbolima nije mesto u školi.

"Zbog toga što smo svi svedoci da su takvi rekviziti često razlog za svađu i sukobe između pojedinih učenika, a koji se često završe i nasiljem, tražimo od škola da opominju decu i ne dozvole unos navijačkih simbola", naveo je Jelić.

default

Ćerka bi danas bila živa da je ikome prijavila da je muž zlostavlja. Bila bi srećna s ćerkom, plačnim glasom kaže majka Ljiljana Đurđić

Umesto da danas proslavljamo ćerkin rođendan, mi idemo na groblje. Umesto torte i poklona, ja lijem suze nad njenim i unukinim grobom.

Nije joj monstrum dozvolio da napuni 24 godine, ni njoj ni detetu, koje je trebalo 12. novembra da napuni sedam meseci - započinje prvi put za medije svoju tužnu ispovest Ljiljana Đurđić, majka i baka ubijene Slavice (24) i unuke Nikoline, koja je tada imala svega četiri meseca, a kojima je suprug i otac Arpad Sabo (28) iz Lipara bukvalno prerezao grkljan sa 28 uboda nožem u podstanarskom stanu u Veterniku.

Ljiljana, ne prestajući da plače, govori da je i dalje u šoku i neverici, da ih svaki dan očekuje, da ne može da prihvati da joj nema ćerke i unuke, da s njihovom slikom pije kafu, jede, spava... Ne razdvaja se.

- Kad mi je ćerka rodila unučicu, bila sam presrećna. Dobila sam volju za životom. Podmladila sam se bila pored Nikoline. Ništa mi nije bilo teško za njih dve. A sada... Živim kao da ne živim. Borim se sama sa sobom da izdržim barem do suđenja, da monstruma pitam da li je gledao svoje dete u oči dok ga je klao - jecajući kaže Ljiljana.

Kako navodi, želja joj je da on prođe u zatvoru gore nego što su njih dve prošle zbog njega.

- Iz srca mu to želim. Ja ću otići kod njih dve, ali hoću da izdržim da ga pitam, a posle mi nije bitan život - kaže vidno potresena majka i baka.

Roditelji kažu da ćerka nikad nije htela da im kaže ništa loše o Arpadu.

- Sada mi neko kaže da je ona htela nas da zaštiti. Zašto, kćeri? Zaštitio bih ja njih dve, sklonio bih ih od monstruma - kaže otac Dušan i dodaje:

- Ugledao sam svoju Slavica unakaženu na hladnom stolu, a onda još ugledao sto pored nje na kojem je moja unučica. To je tako strašno, ne znam koju pre da zagrlim... Tako bolno da mi se srce raspada.

Dušan kaže da je razgovarao s Vesnom Stanojević, koordinatorkom Savetovališta protiv nasilja u porodici: Svestan sam da ih ništa ne može da vrati. Ali želja mi je da se stane ovome na put. Da se više nikad nikome ovako nešto ne dogodi. Želja mi je da se i žene ohrabre, da pričaju, a ne kao moja ćerka što je ćutala o Arpadu... - kaže Duško.

- Želim ljubav. Ne prijatelja! Nekoga ko je uvek sa mnom. Da neko ozbiljno shvati šta je sa mnom. Da možemo obostrano da verujemo jedno drugom - glasio je jedan deo poslednjih statusa na Fejsbuku Hajnalke P. (15) iz Sente, koja je napravila omču od svog šala i obesila se u štali!

Reč je o učenici OŠ „Turzo Lajoš“ iz Sente, koja je u nedelju izvršila samoubistvo u Ulici Vladimira Nazora, u štali svojih hranitelja. Nju je pronašao hranitelj Z. J. dva sata posle vešanja, a lekari su mogli samo da konstatuju smrt.

Na njenom Fejsbuk profilu vide se fotografije na kojima je obučena u crno, a koje su propraćene provokativnim i mračim komentarima. Vide se i snimci na kojima je uglavnom smrt. Često se slikala kada bi na svojim obrazima krejonom ispisala „Fuck you“ (Je*i se), a iznad jedne od fotografija je napisala „teško je zamisliti da ljudi mogu biti đubrad kad si fin“. Poslednji video objavila je dva dana pre smrti, na kojem se vide mladić i devojka koji su doživeli saobraćajnu nesreću. Dečko te devojke je poginuo, dok je ona ostala u invalidskim kolicima i tužna odlazi na groblje. Iznad videa je napisala: „Ovo je tužno.“

- Želim da neko bude sa mnom u bilo koje vreme, da mogu da ga zagrlim, pravu ljubav. Nešto što nije zasnovano na lažima i interesima. Hoću li imati tako nešto? Ili će to da ostane samo san? - napisala je Hajnalka u poslednjem statusu četiri dana pre samoubistva.

Samo devet dana ranije postavila je još jedan video, na kojem se mogu videti tragično preminuli, tuga porodice i roditelja koji ostaju bez deteta. 

Na njenom profilu se vidi veliki broj selfija i fotografija na kojima u opisu stoji: „Odje*i“.

- Dosta je bila mračna na društvenim mrežama, sa tužnim statusima i video-klipovima. Više je nego očigledno da se loše osećala i da je na neki način tražila pomoć, definitivno je htela nešto da poruči - kaže njen prijatelj sa Fejsbuka.

Još nije poznat razlog zbog kojeg je devojčica digla ruku na sebe.

Kopirala suicidnu majku

Hajnalka je živela dve i po godine sa polubratom i polusestrom u hraniteljskoj porodici.

- Sklonjeni su iz problematične sredine jer roditelji nisu brinuli o njima. Majka Klaudija je psihijatrijski bolesnik. Noževima je napadala ljude, a sebe je sekla žiletom i trovala se lekovima. Devojčica je više puta pokušavala da se ubije na isti način kao majka - kaže naš izvor.

Sandra A. (30) privedena je nakon što je 10. aprila napala i povredila Marijanu Milenković ispred prodavnice, a ova devojka nije njena jedina žrtva

Sandra A. (30) iz Starčeva kod Pančeva uhapšena je juče zbog sumnje da je izvršila krivično delo ugrožavanja sigurnosti.

Naime, ona je nedavno pretukla svoju komšinicu Marijanu Milenković i polomila joj nos i zube, nakon čega su joj stavljene lisice, a stanovnici Starčeva odahnuli su, pošto, kako tvrde, duže vreme trpe teror ove žene.

- Sve se desilo 10. aprila. Istovarala sam robu sa ocem ispred svoje prodavnice, a Sandra je nešto vikala. Obratila sam joj se kako bi se malo utišala, ali ona je nasrnula na mene i udarila me s leđa nekoliko puta i slomila mi nos i zube - kaže za Kurir Marijana Milenković i dodaje da je tog istog dana Sandra napala i išamarala neko dete u školi, a uletela je i u ambulantu s nožem i pretila.

- Napravila je pakao ovde u centru otkad se doselila. Ljudi se plaše da reaguju i neverovatno je da takva žena šeta slobodno - rekla je za Kurir besna devojka.

Takođe, ona dodaje da Sandra živi u trošnoj kući, bez struje, i da su zvali Centar za socijalni rad, koji im je rekao "da je ona dobra majka i da je sve u redu".

- Pre godinu dana je napala i moju majku dok je uzimala iz naše prodavnice šta joj sve treba i, naravno, nije ni platila - objašnjava Milenkovićeva.

U prodavnici u Starčevu potpisuje se peticija da se ova žena iseli iz ovog mesta. Zasad ima preko sto potpisa ljudi koji se slažu da ova bahata žena ne bude njihov sugrađanin.

Osumnjičenoj je određeno zadržavanje do 48 sati i uz krivičnu prijavu biće privedena tužilaštvu.

Meštani u strahu

Niko joj ništa ne može

Meštani Starčeva kažu da je Sandra A. majka četvoro dece i da se u njihovo mesto doselila pre četiri godine.

- Ona je strah i trepet! Niko joj ništa ne može. Vređa nas i psuje, krade i tera svoju decu da prose. Veoma je bahata i nasilna - kaže Marijana, poslednja žrtva pomahnitale žene.

Uhapšeni manijak i njegova žrtva navodno nisu bili u vezi, već je on, kako nezvanično saznajemo, iskoristio ranije poznanstvo s njom da je namami u svoj stan

Maloletna M. S. (14) prijavila policiji da ju je Aleksandar A. (28) istukao i obljubio, što je navodno potvrđeno lekarskim pregledom.

Aleksandar V. (28) iz Inđije uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da je u svom stanu pretukao i silovao 14-godišnju tinejdžerku M. S. iz istog grada, a kako nezvanično saznajemo, nasilnik je odranije poznat policiji zbog više krivičnih dela.

Uhapšeni manijak i njegova žrtva navodno nisu bili u vezi, već je on, kako nezvanično saznajemo, iskoristio ranije poznanstvo s njom da je namami u svoj stan.

- Još uvek se ispituju svi detalji, ali postoji mogućnost da su se njih dvoje poznavali odranije, možda iz viđenja. Osumnjičeni je to iskoristio i naizgled dobronamerno je pozvao u svoj stan. Ne sluteći šta je čeka, devojčica je otišla, ali tada je usledio šok. Posle nekoliko minuta boravka manijak joj je saopštio da želi da imaju seksualni odnos, što je ona kategorički odbila - ispričao je izvor blizak istrazi.

On dodaje da mu je tinejdžerka tek tada prozrela namere i pokušala da izađe iz stana.

- Kad mu je rekla da želi da ode, on je nasrnuo na nju i počeo da je udara iz sve snage pesnicama. Žrtva je pokušavala da se odbrani i molila ga da prestane, ali je on tek tada podivljao. Bacio ju je na krevet i počeo da joj cepa garderobu - priča naš sagovornik.

Nakon što ju je silovao, izbacio ju je iz stana.

- Toliko je bio bahat da je žrtvu nakon monstruoznog čina bukvalno išutirao iz stana. Ona je pobegla trčeći, prestravljena od svega što joj se dogodilo - objasnio je naš izvor.

Prema nepotvrđenim informacijama, tinejdžerka se požalila najbližima o svemu što joj se dogodilo i slučaj je prijavljen policiji.

Aleksandar V. je uhapšen i određeno mu je zadržavanje od 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden na saslušanje u nadležno tužilaštvo. Kurir je juče kontaktirao s komšilukom manijaka iz njegove ulice u Inđiji, ali niko od njih nije čuo za ovaj stravičan događaj.

Veljko Vasiljević (17) ubijen je u noći između petka i subote u Ulici Slobodna Penezića Krcuna u Laćarku kod Sremske Mitrovice, a zbog sumnje da je počinio ovo krivično delo uhapšen je Dušan M. (18) iz istog sela. Kako nezvanično saznajemo, ubica i žrtva poznavali su se odranije jer su živeli u istoj ulici u Laćarku, a sumnja se da je motiv brutalnog ubistva dugogodišnja netrpeljivost između ova dva momka.

Užasan prizor meštani Laćarka i danas zatiču na mestu gde se dogodila svađa koja je kulminirala i završila se tragičnim ishodom. Sveće u znak poslednjeg pozdrava i mrlje od krvi na mestu gde je Veljko ležao ostali su da svedoče o kobnoj noći

- Oni su bili u gradu i tamo su se nešto zakačili, ali su se obojica vratili svojim domovima. Međutim, svađa je nastavljena porukama da bi jedan od njih dvojice onog drugog pozvao da izađe napolje da rasprave. Sreli su se i tu je počela tuča, da bi Dušan izvadio nož i ubo Veljka - priča jedan od njihovih drugara, koji je u društvu devojke te večeri bio sa njima u jednom lokalu.

Na mestu zločina, u međuvremenu, uprava Fudbalskog kluba Radnički iz Sremske Mitrovice i Veljkovi drugari sa kojima je trenirao, upalili su sveće i ostavili fudbalsku loptu u znak poslednjeg pozdrava za njihovog golmana Veljka.

Takođe, od Veljka se najbliži prijatelji ali i članovi porodice pozdravljaju srceparajućim objavama na Fejsbuku.

- Druže moj, počivaj u miru. Nikada te nećemo zaboraviti. Voli te brat - podelio je jedan od Veljkovih drugova na ovoj društvenoj mreži.

Osim njega, bolne reči podelio je i Veljkov neutešni stric Nenad, pitajući se kako će dalje bez njega.

- Joj tugo naša, nema sreće bez tebe dok dišemo, umrećemo sa tugom i suzama... Duša naša čista i nevina... Nema tebe, nema ni nas više. Mirno spavaj strikino oko najlepše i čekaj nas. Sunce naše, zašto nam više ne sijaš, zašto te ugasiše tako rano - neke su od objava Veljkovog strica koje slamaju srca.

Uz to, simpatizeri Partizana iz ovog malog vojvođanskog mesta napravili su fotografiju sa Veljkovim likom i grbom tog kluba, koju su mnogi njegovi prijatelji postavili kao profilnu fotografiju.

Podsećanja radi, policija je odmah po dolasku na lice mesta privela Dušana M. koji je zario nož u Veljkovo srce. Njemu je određeno zadržavanje od 48 sati i uz krivičnu prijavu biće saslušan u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici. Ubijeni tinejdžer nije poznat policiji od ranije, dok njegov ubica jeste, ali po sitnim prekršajima.

default

Želeli smo da pecamo, pa smo došli na prvu peščanu plažu Ada u Belegišu. Deda je predložio da idemo na špic, hodali smo kroz plićak, i ne znam kako smo iznenada upali u duboku vodu. Zagrlila sam ga, jer ne znam da plivam, ali smo počeli da tonemo. Sećam se da me je deda gurao ka obali dok sam bezuspešno pokušavala da nogama napipam dno. Plakala sam i govorila: Deda, pomozi mi, pomozi...

- On je odjednom nestao, a onda se opet stvorio ispred mene. Gurao me je tom svojom jedinom rukom, i ja sam nekako stigla do obale - seća se mala Aleksandra. - Kada sam izašla iz vode i osvrnula se, na površini vode sam videla samo njegovu kosu. Potom je nestao u Dunavu. Moj deda Mile je umro da bih ja živela.novosti.

Oči dvanaestogodišnje Aleksandre Jovanović iz Belegiša pretvaraju se u dve velike suze, dok priča kako je 11. avgusta izgubila voljenog dedu Milorada Jovanovića (60). Kobnog dana, Mile, kako su ga komšije zvale, utopio se u Dunavu. Spasao je unuku, ali njemu spasa nije bilo!

- Kada sam isplivala na obalu, nije mi bilo dobro, videla sam neke ljude, oni su pozvali tatu, Hitnu pomoć i policiju - govori Aleksandra tiho, sa beskrajnom tugom u glasu.

- Deda je bio dobar, mnogo sam ga volela, a i on mene...

Nesrećni Milorad Jovanović bio je invalid, nije imao jednu ruku, ali je uprkos hendikepu od moćnog Dunava oteo unuku. Za sebe nije imao snage. Njegovo telo ronioci Žandarmerije pronašli su tek dan kasnije. A meštani Belegiša, gotovo pola godine posle ove drame, još pričaju o njegovom podvigu!

- Kako su upali u duboku vodu, niko od nas ni danas ne ume da objasni - kaže njegov komšija Ilija. - Bio je dobar čovek. To dokazuje i njegova žrtva. Neka počiva u miru!

- Žao mi je što se ovo dogodilo - dodaje njegov prijatelj Đorđe. - Pamtićemo ga po dobrom, bio je veseo, dobrodušan, čvrst... Uvek bi se našao da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna. Zašto je sve tako moralo da bude, ni danas mi nije jasno.

Život legende traje koliko i ljudska želja da veruje u nju. Prenoseći je s kolena na koleno, dodajući joj nove detalje, čovek, možda i nesvesno, izražava potrebu za sopstvenom besmrtnošću.

Za Petrovaradinsku tvrđavu vezane su mnoge tajne i samo pravi zaljubljenici ovog srednjovekovnog zdanja čuvaju od zaborava legendu staru pet vekova. Na drugom nivou hodnika ove tvrđave pre nekoliko decenija ovekovečen je motiv priče koju smo čuli od mladića po nadimku Kina. “Slika koju sam video na jednom od svojih prvih silazaka u podzemlje Petrovaradinske tvrđave ostavila je na mene snažan utisak. Na njoj su predstavljeni: đavo, crkva i devetka. Zainteresovao sam se i saznao da je ova neobična slikarska kompozicija, ustvari, ilustracija prelepe legende iz petnaestog veka.”

ČOBANINOVA POGODBA SA ĐAVOLOM

Legenda kaže da je, u vreme pre izgradnje Petrovaradinske tvrđave, na pitomim fruškogorskim obroncima živeo neki siromašni čobanin sa svojom lepom ženom u miru i ljubavi. Dece nisu imali, ali su se nadali božijem blagoslovu. Jednoga dana, dok su ovce mirno pasle, đavo u ljudskom obličju posetio je čobanina i ponudio mu bogatstvo u zamenu za nešto “što ima, a ne zna da ima”. Čovek je malo razmišljao, posavetovao se sa ženom i zaključivši da ništa što je u njegovom vlasništvu ne može biti vrednije od onog što mu je nepoznati gospodin ponudio, pristao je na pogodbu. Preko noći se sve u životu do tada siromašnog čobanina promenilo; međutim, iznenadna sreća se pretvorila u užas onog trenutka kada mu je žena saopštila da očekuje prinovu. U najvećem strahu su nesrećni roditelji iščekivali rođenje toliko željenog deteta proklinjući svoju lakomislenost. U grozničavom razmišljanju kako da zaštiti svoje prvenče, otac je došao na spasonosnu ideju: odlučio je da izgradi crkvu u kojoj će dete ugledati svetlost dana jer je znao da đavo ne može kročiti na posvećenu zemlju. Sudbina devojčice koja se rodila u novoizgrađenoj crkvi bila je zapečaćena: ni za trenutak nije smela kročiti izvan omeđina posvećene zemlje. Brižni roditelji su bez predaha bdeli nad svojom mezimicom osamnaest godina, ali je samo trenutak nepažnje bio dovoljan da sve njihove nade usahnu. Naime, na dan svog osamnaestog rođendana, devojka je, kao i uvek, čežnjivo gledala prema zabranjenim joj prostranstvima maštajući o slobodnoj šetnji po ozelenelim padinama. Iz razmišljanja ju je trgao nepoznat muški glas koji ju je dozivao. Podigavši glavu prema šumarku iz koga je glas dopirao, mlada žena je ugledala najlepšeg muškarca pod kapom nebeskom i očarana, krenula je prema njemu. Samo što je iskoračila sa posvećene zemlje, đavo ju je, povrativši svoje groteskno obličje, uhvatio za obe ruke u nameri da uzme ono što je njegovo, ali istog trenutka zemlja se otvorila, progutala devojku koja je iskliznula iz sotoninih ruku, dok je crkva, srušivši se uz zaglušujuću tutnjavu, zatrpala otvor. Prema legendi, zlosrećna devojka do dana današnjeg luta podzemnim hodnicima Petrovaradinske tvrđave, ali samo onim delom koji se nalazi ispod posvećene zemlje, tražeći lik nepoznatog mladića. Đavo, za to vreme, u potrazi za zarušenim prolazom na kome bi se njegova izabranica mogla pojaviti, tutnji po svim nivoima petrovaradinskih laguma, vekovima, bezuspešno.

“Crkva je zaista postojala na mestu gde se sada nalazi parking Petrovaradinske tvrđave”, kaže Kina. “Mnogi su, verujući u ovu legendu, pokušali da pronađu ukletu devojku i zauvek su nestali u utrobi tvrđave. Pripadnici sekte satanista su pokušali da me nagovore da ih odvedem na jedan od nižih nivoa podzemnih hodnika gde au želeli da obavljaju svoje sulude rituale. Nisam pristao na to, jer je tvrđava za mene nešto što se ne sme oskrnaviti. Inače, imao sam priliku da vidim kako izgleda pripadnik satanističkog kulta u transu. Desilo se da su petorica mladića, od kojih je samo jedan bio punoletan, prizivali đavola u stražnjim prostorijama jednog kafića čiji sam redovan posetilac. U jednom momentu gosti su se uskomešali, pogledao sam prema vratima pomoćnih prostorija i ugledao mog mladog poznanika kako trči ka izlazu držeći u ruci nož kojim je vrlo precizno, u trku, urezivao na svojim grudima pentagram. Refleksno sam pošao za njim, međutim, iako je bila noć, momak je nepogrešivo jurio po travnjaku obližnjeg parka ne zapevši ni za jednu prepreku, ne okrznuvši ni jedno drvo. A imao je, povrh svega, tamne naočare na licu. Jedva sam ga sustigao, momak je pao na travu tresući se kao da ga je prodrmao strujni udar. U međuvremenu su pristigli moji drugari i ja sam požurio da pozovem miliciju i Hitnu pomoć. Kada sam se vratio, zatekao sam pored smirenog mladića nepoznatog tipa koji mu je pritiskao neku amajliju na grudi. Ovo se dešavalo pre pet godina. Momak, sada bivši satanista, uozbiljio se i trudi se da zaboravi tu užasnu epizodu svojih tinejdžerskih ludorija.”

Iz razumljivih razloga mladić, nekada satanin poklonik, nije hteo da se susretne sa autorom ovih redova. Samo je, u kratkom telefonskom razgovoru, potvrdivši priču, rekao: “Morate razumeti da mi je neprijatno čak i da se setim svega toga, a kamoli da iznosim detalje koje bi najradije zaboravio za sva vremena. Bio sam vrlo mlad, povodljiv, i nije me bilo teško nagovoriti na gluposti, pogotovo što u je tom uzrastu naglašeno interesovanje za okultno. Pod dejstvom lakih droga koje smo konzumirali, relativno lako sam dospeo u stanje transa, ali ne mogu da se setim šta se dalje dešavalo. Osvestio sam se u bolnici i shvatio šta sam sam sebi učinio. Na sreću, rezovi nisu bili duboki, pa nisu ni ožiljci ostali. Sasvim sigurno, ovom pameću, nikome ne bih poželeo slično iskustvo.”

Strana 1 od 4

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top