Vojvodina

Vojvodina (49)

default

Uhapšeni manijak i njegova žrtva navodno nisu bili u vezi, već je on, kako nezvanično saznajemo, iskoristio ranije poznanstvo s njom da je namami u svoj stan

Maloletna M. S. (14) prijavila policiji da ju je Aleksandar A. (28) istukao i obljubio, što je navodno potvrđeno lekarskim pregledom.

Aleksandar V. (28) iz Inđije uhapšen je u četvrtak zbog sumnje da je u svom stanu pretukao i silovao 14-godišnju tinejdžerku M. S. iz istog grada, a kako nezvanično saznajemo, nasilnik je odranije poznat policiji zbog više krivičnih dela.

Uhapšeni manijak i njegova žrtva navodno nisu bili u vezi, već je on, kako nezvanično saznajemo, iskoristio ranije poznanstvo s njom da je namami u svoj stan.

- Još uvek se ispituju svi detalji, ali postoji mogućnost da su se njih dvoje poznavali odranije, možda iz viđenja. Osumnjičeni je to iskoristio i naizgled dobronamerno je pozvao u svoj stan. Ne sluteći šta je čeka, devojčica je otišla, ali tada je usledio šok. Posle nekoliko minuta boravka manijak joj je saopštio da želi da imaju seksualni odnos, što je ona kategorički odbila - ispričao je izvor blizak istrazi.

On dodaje da mu je tinejdžerka tek tada prozrela namere i pokušala da izađe iz stana.

- Kad mu je rekla da želi da ode, on je nasrnuo na nju i počeo da je udara iz sve snage pesnicama. Žrtva je pokušavala da se odbrani i molila ga da prestane, ali je on tek tada podivljao. Bacio ju je na krevet i počeo da joj cepa garderobu - priča naš sagovornik.

Nakon što ju je silovao, izbacio ju je iz stana.

- Toliko je bio bahat da je žrtvu nakon monstruoznog čina bukvalno išutirao iz stana. Ona je pobegla trčeći, prestravljena od svega što joj se dogodilo - objasnio je naš izvor.

Prema nepotvrđenim informacijama, tinejdžerka se požalila najbližima o svemu što joj se dogodilo i slučaj je prijavljen policiji.

Aleksandar V. je uhapšen i određeno mu je zadržavanje od 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden na saslušanje u nadležno tužilaštvo. Kurir je juče kontaktirao s komšilukom manijaka iz njegove ulice u Inđiji, ali niko od njih nije čuo za ovaj stravičan događaj.

default

Veljko Vasiljević (17) ubijen je u noći između petka i subote u Ulici Slobodna Penezića Krcuna u Laćarku kod Sremske Mitrovice, a zbog sumnje da je počinio ovo krivično delo uhapšen je Dušan M. (18) iz istog sela. Kako nezvanično saznajemo, ubica i žrtva poznavali su se odranije jer su živeli u istoj ulici u Laćarku, a sumnja se da je motiv brutalnog ubistva dugogodišnja netrpeljivost između ova dva momka.

Užasan prizor meštani Laćarka i danas zatiču na mestu gde se dogodila svađa koja je kulminirala i završila se tragičnim ishodom. Sveće u znak poslednjeg pozdrava i mrlje od krvi na mestu gde je Veljko ležao ostali su da svedoče o kobnoj noći

- Oni su bili u gradu i tamo su se nešto zakačili, ali su se obojica vratili svojim domovima. Međutim, svađa je nastavljena porukama da bi jedan od njih dvojice onog drugog pozvao da izađe napolje da rasprave. Sreli su se i tu je počela tuča, da bi Dušan izvadio nož i ubo Veljka - priča jedan od njihovih drugara, koji je u društvu devojke te večeri bio sa njima u jednom lokalu.

Na mestu zločina, u međuvremenu, uprava Fudbalskog kluba Radnički iz Sremske Mitrovice i Veljkovi drugari sa kojima je trenirao, upalili su sveće i ostavili fudbalsku loptu u znak poslednjeg pozdrava za njihovog golmana Veljka.

Takođe, od Veljka se najbliži prijatelji ali i članovi porodice pozdravljaju srceparajućim objavama na Fejsbuku.

- Druže moj, počivaj u miru. Nikada te nećemo zaboraviti. Voli te brat - podelio je jedan od Veljkovih drugova na ovoj društvenoj mreži.

Osim njega, bolne reči podelio je i Veljkov neutešni stric Nenad, pitajući se kako će dalje bez njega.

- Joj tugo naša, nema sreće bez tebe dok dišemo, umrećemo sa tugom i suzama... Duša naša čista i nevina... Nema tebe, nema ni nas više. Mirno spavaj strikino oko najlepše i čekaj nas. Sunce naše, zašto nam više ne sijaš, zašto te ugasiše tako rano - neke su od objava Veljkovog strica koje slamaju srca.

Uz to, simpatizeri Partizana iz ovog malog vojvođanskog mesta napravili su fotografiju sa Veljkovim likom i grbom tog kluba, koju su mnogi njegovi prijatelji postavili kao profilnu fotografiju.

Podsećanja radi, policija je odmah po dolasku na lice mesta privela Dušana M. koji je zario nož u Veljkovo srce. Njemu je određeno zadržavanje od 48 sati i uz krivičnu prijavu biće saslušan u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici. Ubijeni tinejdžer nije poznat policiji od ranije, dok njegov ubica jeste, ali po sitnim prekršajima.

default

Želeli smo da pecamo, pa smo došli na prvu peščanu plažu Ada u Belegišu. Deda je predložio da idemo na špic, hodali smo kroz plićak, i ne znam kako smo iznenada upali u duboku vodu. Zagrlila sam ga, jer ne znam da plivam, ali smo počeli da tonemo. Sećam se da me je deda gurao ka obali dok sam bezuspešno pokušavala da nogama napipam dno. Plakala sam i govorila: Deda, pomozi mi, pomozi...

- On je odjednom nestao, a onda se opet stvorio ispred mene. Gurao me je tom svojom jedinom rukom, i ja sam nekako stigla do obale - seća se mala Aleksandra. - Kada sam izašla iz vode i osvrnula se, na površini vode sam videla samo njegovu kosu. Potom je nestao u Dunavu. Moj deda Mile je umro da bih ja živela.novosti.

Oči dvanaestogodišnje Aleksandre Jovanović iz Belegiša pretvaraju se u dve velike suze, dok priča kako je 11. avgusta izgubila voljenog dedu Milorada Jovanovića (60). Kobnog dana, Mile, kako su ga komšije zvale, utopio se u Dunavu. Spasao je unuku, ali njemu spasa nije bilo!

- Kada sam isplivala na obalu, nije mi bilo dobro, videla sam neke ljude, oni su pozvali tatu, Hitnu pomoć i policiju - govori Aleksandra tiho, sa beskrajnom tugom u glasu.

- Deda je bio dobar, mnogo sam ga volela, a i on mene...

Nesrećni Milorad Jovanović bio je invalid, nije imao jednu ruku, ali je uprkos hendikepu od moćnog Dunava oteo unuku. Za sebe nije imao snage. Njegovo telo ronioci Žandarmerije pronašli su tek dan kasnije. A meštani Belegiša, gotovo pola godine posle ove drame, još pričaju o njegovom podvigu!

- Kako su upali u duboku vodu, niko od nas ni danas ne ume da objasni - kaže njegov komšija Ilija. - Bio je dobar čovek. To dokazuje i njegova žrtva. Neka počiva u miru!

- Žao mi je što se ovo dogodilo - dodaje njegov prijatelj Đorđe. - Pamtićemo ga po dobrom, bio je veseo, dobrodušan, čvrst... Uvek bi se našao da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna. Zašto je sve tako moralo da bude, ni danas mi nije jasno.

default

Život legende traje koliko i ljudska želja da veruje u nju. Prenoseći je s kolena na koleno, dodajući joj nove detalje, čovek, možda i nesvesno, izražava potrebu za sopstvenom besmrtnošću.

Za Petrovaradinsku tvrđavu vezane su mnoge tajne i samo pravi zaljubljenici ovog srednjovekovnog zdanja čuvaju od zaborava legendu staru pet vekova. Na drugom nivou hodnika ove tvrđave pre nekoliko decenija ovekovečen je motiv priče koju smo čuli od mladića po nadimku Kina. “Slika koju sam video na jednom od svojih prvih silazaka u podzemlje Petrovaradinske tvrđave ostavila je na mene snažan utisak. Na njoj su predstavljeni: đavo, crkva i devetka. Zainteresovao sam se i saznao da je ova neobična slikarska kompozicija, ustvari, ilustracija prelepe legende iz petnaestog veka.”

ČOBANINOVA POGODBA SA ĐAVOLOM

Legenda kaže da je, u vreme pre izgradnje Petrovaradinske tvrđave, na pitomim fruškogorskim obroncima živeo neki siromašni čobanin sa svojom lepom ženom u miru i ljubavi. Dece nisu imali, ali su se nadali božijem blagoslovu. Jednoga dana, dok su ovce mirno pasle, đavo u ljudskom obličju posetio je čobanina i ponudio mu bogatstvo u zamenu za nešto “što ima, a ne zna da ima”. Čovek je malo razmišljao, posavetovao se sa ženom i zaključivši da ništa što je u njegovom vlasništvu ne može biti vrednije od onog što mu je nepoznati gospodin ponudio, pristao je na pogodbu. Preko noći se sve u životu do tada siromašnog čobanina promenilo; međutim, iznenadna sreća se pretvorila u užas onog trenutka kada mu je žena saopštila da očekuje prinovu. U najvećem strahu su nesrećni roditelji iščekivali rođenje toliko željenog deteta proklinjući svoju lakomislenost. U grozničavom razmišljanju kako da zaštiti svoje prvenče, otac je došao na spasonosnu ideju: odlučio je da izgradi crkvu u kojoj će dete ugledati svetlost dana jer je znao da đavo ne može kročiti na posvećenu zemlju. Sudbina devojčice koja se rodila u novoizgrađenoj crkvi bila je zapečaćena: ni za trenutak nije smela kročiti izvan omeđina posvećene zemlje. Brižni roditelji su bez predaha bdeli nad svojom mezimicom osamnaest godina, ali je samo trenutak nepažnje bio dovoljan da sve njihove nade usahnu. Naime, na dan svog osamnaestog rođendana, devojka je, kao i uvek, čežnjivo gledala prema zabranjenim joj prostranstvima maštajući o slobodnoj šetnji po ozelenelim padinama. Iz razmišljanja ju je trgao nepoznat muški glas koji ju je dozivao. Podigavši glavu prema šumarku iz koga je glas dopirao, mlada žena je ugledala najlepšeg muškarca pod kapom nebeskom i očarana, krenula je prema njemu. Samo što je iskoračila sa posvećene zemlje, đavo ju je, povrativši svoje groteskno obličje, uhvatio za obe ruke u nameri da uzme ono što je njegovo, ali istog trenutka zemlja se otvorila, progutala devojku koja je iskliznula iz sotoninih ruku, dok je crkva, srušivši se uz zaglušujuću tutnjavu, zatrpala otvor. Prema legendi, zlosrećna devojka do dana današnjeg luta podzemnim hodnicima Petrovaradinske tvrđave, ali samo onim delom koji se nalazi ispod posvećene zemlje, tražeći lik nepoznatog mladića. Đavo, za to vreme, u potrazi za zarušenim prolazom na kome bi se njegova izabranica mogla pojaviti, tutnji po svim nivoima petrovaradinskih laguma, vekovima, bezuspešno.

“Crkva je zaista postojala na mestu gde se sada nalazi parking Petrovaradinske tvrđave”, kaže Kina. “Mnogi su, verujući u ovu legendu, pokušali da pronađu ukletu devojku i zauvek su nestali u utrobi tvrđave. Pripadnici sekte satanista su pokušali da me nagovore da ih odvedem na jedan od nižih nivoa podzemnih hodnika gde au želeli da obavljaju svoje sulude rituale. Nisam pristao na to, jer je tvrđava za mene nešto što se ne sme oskrnaviti. Inače, imao sam priliku da vidim kako izgleda pripadnik satanističkog kulta u transu. Desilo se da su petorica mladića, od kojih je samo jedan bio punoletan, prizivali đavola u stražnjim prostorijama jednog kafića čiji sam redovan posetilac. U jednom momentu gosti su se uskomešali, pogledao sam prema vratima pomoćnih prostorija i ugledao mog mladog poznanika kako trči ka izlazu držeći u ruci nož kojim je vrlo precizno, u trku, urezivao na svojim grudima pentagram. Refleksno sam pošao za njim, međutim, iako je bila noć, momak je nepogrešivo jurio po travnjaku obližnjeg parka ne zapevši ni za jednu prepreku, ne okrznuvši ni jedno drvo. A imao je, povrh svega, tamne naočare na licu. Jedva sam ga sustigao, momak je pao na travu tresući se kao da ga je prodrmao strujni udar. U međuvremenu su pristigli moji drugari i ja sam požurio da pozovem miliciju i Hitnu pomoć. Kada sam se vratio, zatekao sam pored smirenog mladića nepoznatog tipa koji mu je pritiskao neku amajliju na grudi. Ovo se dešavalo pre pet godina. Momak, sada bivši satanista, uozbiljio se i trudi se da zaboravi tu užasnu epizodu svojih tinejdžerskih ludorija.”

Iz razumljivih razloga mladić, nekada satanin poklonik, nije hteo da se susretne sa autorom ovih redova. Samo je, u kratkom telefonskom razgovoru, potvrdivši priču, rekao: “Morate razumeti da mi je neprijatno čak i da se setim svega toga, a kamoli da iznosim detalje koje bi najradije zaboravio za sva vremena. Bio sam vrlo mlad, povodljiv, i nije me bilo teško nagovoriti na gluposti, pogotovo što u je tom uzrastu naglašeno interesovanje za okultno. Pod dejstvom lakih droga koje smo konzumirali, relativno lako sam dospeo u stanje transa, ali ne mogu da se setim šta se dalje dešavalo. Osvestio sam se u bolnici i shvatio šta sam sam sebi učinio. Na sreću, rezovi nisu bili duboki, pa nisu ni ožiljci ostali. Sasvim sigurno, ovom pameću, nikome ne bih poželeo slično iskustvo.”

default

Aleksandra Božić (20), mlada Novosađanka koja se u noći između petka i subote ubila skokom sa Mosta slobode, sahranjena je danas na Petrovaradinskom novom groblju.

Na večni počinak Aleksandru su ispratili porodica, drugari iz škole i fakulteta, profesori, a među svima njima provejavalo je samo jedno pitanje - zašto? Nikome od onih koji su došli na njenu sahranu nije bilo jasno zašto je mlada Novosađanka digla ruku na sebe.

- Lutko, što nas napusti...srećo, što nas napusti...što nam ode - lelekala je nad belim kovčegom Aleksandrina majka koju su, skrhanu od bola, sve vreme pridržavali da ne padne. Uz suze i jauke, ona je primala saučešća za svoju mezimicu, i dalje ne verujući da je digla ruku na sebe.

Nekolicini ljudi, koji su bili na sahrani je zbog velike vrućine pozlilo, pa su odvedeni u hlad.

Od Aleksandre su se oprostila i trojica sveštenika Srpske pravoslavne crkve, ali bez obreda, uz prigodne reči jednog od njih.

- Smrt je ono što dođe svima nama, a ne znamo ni otkud, ni zašto baš tada. Pogotovu je običnom ljudskom umu neshvatljivo kada ode neko ovako mlad – rekao je sveštenik SPC i pozvao prisutne da se od Aleksandre oproste uz molitvu ''Oče naš''.

Jedna od njenih profesorica podsetila je da je Aleksandra rođena 1998. godine u Prištini, ali da je osnovnu i srednju školu završila u Novom Sadu, kao i da je studirala na dva fakulteta.

- Otišlo je naše milo dete, ali bez odgovora na pitanje: ''zašto tako?''. To će ostati za sve nas večita zagonetka i pitanje da li je moglo, a moglo je drugačije – ocenila je profesorica pokojne Aleksandre.

Podsećamo, Aleksandra je nestala u noći između petka i subote, a prema rečima očevidaca, devojka koja je odgovarala njenom opisu skočila je sa Mosta slobode oko dva sata posle ponoći.

Nakon dvodnevne pretrage Dunava, pripadnici specijalnih ronilačkih jedinica Žandarmerije pronašli su u nedelju oko 19 sati Aleksandrino telo u vodi u Petrovaradinu kod Udruženja ribolovaca “Šaran”.

Aleksandrin brat Luka i dalje ne može da veruje da mu više nema sestre i kaže da ništa nije ukazivalo na to da je nameravala sebi da oduzme život.

Aleksandru je iz centra grada taksista dovezao do autobuske stanice u blizini mosta. Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da je taksista na saslušanju rekao da ništa nije odavalo da će devojka učiniti sebi nažao, kao i da je taj vikend imao dosta vožnji na toj relaciji.

On je rekao da devojka tokom vožnje nije pričala, da je izašla na stanici pre mosta i platila vožnju, a da je on otišao misleći da će odatle ići autobusom kao i mnogi mladi koji žive u tom delu Novog Sada.

Obdukcioni nalazi Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu potvrdili su da na devojčinom telu nije bilo tragova nasilja, objavile su "Novosti". Tokom narednih dana biće završena i toksikološka analiza.

Rozika radi u Gradskoj čistoći poslednjih 13 godina, mama je četvoro dece i baka petoro unučadi, a sada su Novosađani našli način da joj se oduže

"Radost ne možeš da falsifikuješ" - zaključak je ovog video priloga o Roziki, ženi koja 13 godina radi u "Gradskoj čistoći" Novog Sada, a koju su mladi iz Ulice Mite Ružića rešili da obraduju i tako joj uzvrate pažnju kojom ona svakodnevno obasipa građane i sam grad.

Video je u roku od samo 20 sati pogledalo više od 233 hiljade ljudi, što najbolje govori o našoj potrebi da širimo dobrotu, sreću i osmehe.

- Zove se Roza i brine o centru Novog Sada od 2004. godine. Od milja zovemo je Šiškica. Roza-Šiškica je mama četvoro dece i baka petoro unučadi. Roza mnogo pruža našem gradu, i pomislili smo: hajde da i mi njoj pružimo nešto, nešto u našem maniru! Izvukli smo je na par sati s posla, i mnogo smo se lepo družili - napisali su kreatori ovog humanog projekta, koji su se zahvalili "Gradskoj čistoći" koja je Rozi dala slobodne sate za družbu sa njima, kao i devojkama koje su se divno posvetile Rozi.

A šta su one zapravo uradile?

Ofrabali su je, ošišali, našminkali, počastili penušavim pivom, dok je ona samo trebalo da se opusti, uživa i zadovoljno telefonira.

Njena reakcija je očigledno oduševila sve, a najaviše one koji su učini da joj ovaj dan bude poseban i ostane u najlepšem sećanju.

- Sad sam lepa! - kratko je poručila Šiškica, pre nego šrto se vratila svojim obavezama - da Novi Sad ostane čist i velikodušan grad.

Video pogledajte ovde:

Slučaj stravičnog iživljavanja nad B. Č. (39) iz Sremske Kamenice još nije dobio epilog pred sudom. Ona je još u novembru 2016. godine prijavila policiji da su je muž, kum i prijatelj tukli i silovali pred desetogodišnjim sinom u vikendici u selu Maradik i čitav slučaj je preuzelo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu gde su medijima rekli da je "postupak i dalje u fazi istrage".

U međuvremenu B. se oporavlja od višegodišnjeg psihičkog i fizičkog zlostavljanja, ali njen otac M. Č. kaže da se plaši za njeno mentalno zdravlje kao i zdravlje unuka koji sada ima 13 godina i ide u šesti razred.

- Ona je sada dobro, vratila se na posao ali krišom plače svako veče. Ne može jadna da izbaci iz glave monstruozna dela koja joj je činio suprug. Ne može ni da spava, a to me ne čudi. Kako da spava kada ju je bivši muž zverski mučio – pita se očajni otac.

Uzrujano kaže da se i dalje nada da će njegovi najmiliji nekako uspeti to mučenje da potisnu u zaborav jer je porodica uz njih, a dobili su i pomoć stručnjaka Centra za socijalni rad koji su uvek tu kada im zatrebaju.

- Stalno se pitam šta su Bogu zgrešili da ih tako nešto snađe? B. plače svako veče, a unuk je teško bolestan. Doktori ne znaju da li je to zbog stresa koji je preživljavao godinama gledajući kako mu otac muči majku ili je nešto drugo u pitanju. Kakogod, sada ih barem niko ne tuče – priča M.

Dodaje i da se nada da će Tužilaštvo konačno rešiti ovaj slučaj i da će njegov bivši zet dobiti zasluženu kaznu.

- Srce će nam nadam se biti na mestu kada bude kažnjen. Mi verujemo u institucije i nadamo se da će to do kraja sve biti u redu, ali nam je već postalo sumnjivo zašto već dve godine ne mogu da mu presude – kaže on.

Podsetimo, B. Č. je nakon incidenta ispričala da je dete bilo svedok brutalnog prebijanja i silovanja te da otac ni u jednom momentu nije oterao desetogodišnjeg sina, već mu je naprotiv rekao "da treba da vidi kako se radi sa ženama".

- Silovanje se dogodilo u junu mesecu, a nakon što je moj bivši muž dobio platu. Tražila sam novac, a on me je nakon toga prebio. Uzela sam ključ od vikednice i pobegla. Nakon pola sata došli su u vikendicu. Prvo me je bivši muž tukao pa silovao. Potom me je silovao kum, a nakon njega i njihov drugar. Kada su završili, bivši muž me je ponovo istukao i nabio mi džak na glavu. Ubacili su me u gepek. Doveli su me kući. Potom me je ponovo tukao, pa otišao u kafanu. Ne znam kako sam to preživela – priseća se ona kojoj je kako kaže život postao pakao kada je rodila dete.

- Batine su bile svakodnevne. Bez razloga me je tukao, samo sam ga ponekad pitala za platu. Cela njegova porodica je to znala. Ćutala sam, jer je pretio da će ubiti i mene i dete – priča ona.

Bivši suprug ju je kako kaže udarao pesnicom u glavu, šutirao ju je, tukao je tušem po glavi, sipao joj vruću supu na glavu…

- Pikavce mi je gasio po telu, udarao me u međunožje, burgijom me bušio po telu, razbijao čaše o glavu, stavljao mi ljute paprike u nos – navela je prisećajući se užasa koji je proživela.

Članove porodice bivšeg muža smatra saučesnicima, jer nisu reagovali, čak i kada ju je pred njima tukao i skidao golu.

- Odveo me je dole kod majke, skinuo me je golu i vezao za stolicu i tukao pred njima. Svi su gledali i smejali su se - tvrdi B.

Svedok stravičnog nasilja bio je i njen, tada devetogodišnji, sin koji kaže da mu je tata fenom palio oči mami, čupao joj kosu, čekićem za meso je udarao po licu, pesnicama je udarao u nos, izbio joj zub, udarao je po butinama, hteo je izbosti nožem, terao je da jede izmet…

- Plašio sam se tate i mrzeo sam ga jer tuče moju mamu. Ja njega mrzim, on više nije moj otac, posle svega što je moja mama pretrpela – rekao je dečak.

Vlasnici stranih tablica koji su dobili kazne novosadskog Javnog preduzeća „Parking servis“ neprijatno su iznenađeni opomenama za plaćanje u kojima im se preti „uterivačima dugova“.

U nekoliko rečenica opomene, pokazano je veliko nepoznavanje pravopisa srpskog jezika, pa čak i kod elementarnih stvari kao što su malo i veliko slovo. Ipak, najjači utisak ostavlja sam kraj opomene i pretnja – „NEMOJTE IGNORISATI OVO PISMO“, inače će kako, se dodaje, neplaćanje obaveze biti registrovano kao dug i prosleđene „uterivaču duga“!

Pokušali smo u „Parking servisu“ da saznamo ko su „uterivači dugova“ ali oni to nisu uspeli da nam razjasne. – Za naplatu dugova vlasnicima vozila sa stranim tablicama agnažovali smo firmu iz Londona „EPC plc pan europen collection“. Oni sastavljaju te opomene pa su im se možda zato otele ovakve – reklai su nam u „Parking servisu“.

Kako objašnjavaju, ako građani sa stanim tablama za osam dana Parking servisu ne plate kaznu u iznosu od 900 dinara, onda prelaze u nadležnost ove firme iz Londona i nosovadski Parking servis sa tim više nema ništa. – Oni imaju svoj cenovnik u zavisnisti iz koje zemlje je vozilo, a nama proslede naših 900 dinara – rekli su nam.

No, na brojeve telefona londonske kompanije niko nam se nije javio. Iz Parking servisa kažu da oni dugove domaćih vozača potražuju preko izvršitelja, ali da ne znaju šta tačno londoskoj firmi znači pojam „uterivač duga“.

Međutim, na opomeni stoji znak ovog novosadskog javnog preduzeća, a ljudi većinom ni ne znaju da se iza nje krije londonska firma. Stanislava Ligka koja nam je poslala ovu opomenu, kaže da je kaznu htela da plati kada se vratila kući u Banjaluku, ali da ju je „bezobrazno velika provizija“ odgovorila od toga.

– U banci u Banjaluci gde sam htela da platim kaznu objasnili su mi da na taj iznos od 47 evra moram da platim još 35 evra provizije, što je totalno van pameti, kao da plaćam još jednu kaznu.

Novčana transakcija navodno ide preko neke nemačke banke, pa tek onda novac stiže u London, zbog čega sve poskupljuje. Tako da ću kaznu da platim kada dođem u Novi Sad. Prilično je blesavo da vam neko preti uterivačima dugova na opomeni jer niste produžili parking.

U najmanju ruku čovek se oseća neugodno. Čula sam da baš zbog te dve reči ljudi dolaze i plaćaju kazne, jer se boje, tako da je jasno zašto to tu i stoji – kaže Stanislava iz Banjauke.

Irižanka S. S. (11) za dlaku je izbegla smrt kada ju je na pešačkom prelazu u tom mestu pregazio J. K. (36), pripadnik Žandarmerije iz Rume. Njen brat Ilija S. (23) kaže da je devojčica zadobila teške povrede.

- Posekotine na telu su sanirane, a prošle nedelje je urađena i operacija noge zato što joj je slomljena butna kost. Lekari su nam rekli da će predostrožnosti radi ostati još jedno vreme u bolnici da bi pratili njen oporavak i da bi naučila da koristi štake. Prvih nedelju dana je bilo kritično i svi smo se plašili zato što je bila ćutljiva i neraspoložena, ali se sada hvala bogu oporavlja - priča nam potreseno Ilija.

Dodaje da je cela njegova porodica, majka, otac, brat (16) i sestra (15), pretrpela strašnu psihičku traumu, te da se nadaju brzom oporavku sestrice.

- Kako su nam rekli lekari, sestri sada sleduju terapije i rehabilitacija zato što ima prelom i povrede mišića i tkiva oko kostiju, a oporavak će trajati od šest meseci do godinu dana. Zbog toga neće moći u septembru ni u školu da krene. Bojimo se i psihičkih trauma, pa će po savetu lekara nakon izlaska iz bolnice morati da poseti i psihijatra. No, nadam se da ćemo i to prebroditi i da će ona izaći kao pobednik iz ove situacije i da neće imati nikakvih posledica. Mi se lagano oporavljamo od šoka, a nadam se da će uskoro i ona biti sa nama zdrava i vesela kao što je i bila - kaže zabrinuti brat Ilija.

On se priseća da se njegova sestrica kobne večeri oko 20.30 časova vraćala sa rođendana od jedne drugarice i da je nameravala da pređe magistralni put M21 kod Rimokatoličke crkve nedaleko od svoje kuće.

- Krenula je da pređe put na pešačkom prelazu nakon što se jedan vozač automobila zaustavio da je propusti. J. K. koji se kretao u istom smeru je tada počeo da obilazi zaustavljeni automobil ispred pešačkog prelaza i nije video moju sestru, te ju je u punoj brzini pokosio, a ona je od siline udarca odletela petnaestak metara dalje u kanal pored puta - prepričava nam ovaj strašan događaj brat povređene devojčice.

Ističe i da je to veoma opasna raskrsnica gde je pre nekoliko godina već poginulo jedno dete, pa su zbog toga nadležni na tom mestu postavili ležećeg policajca, znake upozorenja da tu prelaze deca, znak za ograničenje brzine na 40 km/h, a iscrtana je i puna linija na kolovozu kao znak zabrane preticanja.

Protiv žandarma krivična prijava i disciplinske mere.

U policiji su  potvrđeni navodi Ilije S. o tome kako se desio ovaj incident.

- Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi policija će podneti krivičnu prijavu protiv pripadnika Žandarmerije J. K. (36) zbog sumnje da je počinio teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Sumnja se da je on van službe automobilom naleteo na S. S. (11) koja je prelazila ulicu na pešačkom prelazu - kažu u policiji, a kako se nezvanično saznaje, protiv J. K. će u Žandarmeriji biti pokrenut disciplinski postupak.

default

"Ovako je moralo biti" napisao je u oproštajnom pismu Josip Kujundžić (59), čije telo je pronađeno juče u naselju Verušić u Subotici. Policija je uverena da je on ubio Jasnu Matić (40), svoju bivšu emotivnu partnerku, pre nego što je hicima iz lovačke puške presudio sebi.

Policija je juče, sve do popodnevnih sati, i dalje sklapala mozaik o smrti nesrećne žene, ubijene na kućnom pragu u petak rano ujutru, udarcima tupim predmetom u potiljak.

Kako nezvanično saznajemo, Jasnino beživotno telo pronašao je njen emotivni partner (59) sa kojim je živela u stanu u Dalmatinskoj ulici. On ju je čekao da se vrati iz noćne smene, ali je umesto toga mogao samo da obavesti policiju o smrti svoje devojke.

Policija je odmah po pronalasku tela krenula u potragu za Jasninim bivšim partnerom Josipom Kujundžićem (59). Prethodno je do inspektora stigla informacija da se Josip poslednji put čuo sa Jasnom upravo kobne večeri. Pretpostavlja se da je muškarac hteo sa njom dodatno da raspravi razloge zbog kojih su raskinuli vezu.

Tim tragom, istražitelji su se dali u potragu za muškarcem koji živi na salašu na periferiji Subotice. Na adresi ga, međutim, nisu pronašli, pa je policija raspisala potragu za njim. U međuvremenu, među Kujundžićevim ličnim stvarima policija je pronašla - oproštajno pismo.

- U njemu se, između ostalog, navode instrukcije ostalim članovima domaćinstva kako da nastave da vode računa o imanju. Takođe, navode se i reči: "Ovako je moralo biti" - kaže naš sagovornik, upoznat sa istragom ubistva.

Potraga za muškarcem kog policija smatra Jasninim ubicom trajala je do juče po podne. Konačno, telo je pronađeno u ataru naselja Verušić, a locirano je pomoću signala mobilnog telefona.

- Na licu mesta, policija je mogla samo da konstatuje smrt Kujundžića. Prema preliminarnim nalazima, osumnjičeni je izvršio samoubistvo hicem iz lovačke puške u glavu - dodaje naš sagovornik.

Policija je uverena da je Subotičanin vinovnik ubistva i trenutno traga za oružjem kojim je izvršen gnusan zločin. Sumnja se da je ubistvo počinjeno maljem ili drškom sekire.

Ostavila ćerku iza sebe

Jasna Matić ima punoletnu ćerku, a kako nezvanično saznajemo, devojka nije rođena iz veze sa Kujundžićem, već iz Jasninog prvog braka. Komšije nisu mogle da potvrde da je nastradala živela sa drugim muškarcem.

Strana 1 od 4

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji

Go to top